Пијемонт

Веоград, ЧЕТВРТАК 26. Јуни 1914. год.

БРОЈ5 ПАРА

Број 173 Година IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р А

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Поводом годишњице смрти о^нивача г. првог директора „Пијемонта“ Ноћас се навршила година дана вић, учитељ; Алекса Јовановић, све-

од нано Је покретач и први директор „Пијемонта", Љубомир С. Јовановић, умро од колере у скопљанској болници, у коју је донет тешко рањен после борбе на Криволаку, у којој је учествовзо као добровољацСви другови, пријатељи и познаници племенитог покојника, оживеНе, са тужном свечаношћу у души, успомену на његову узориту личност, која је живела и угасила се за остварење свете мисли Ослобођења и Уједињења. За годишњицу његовв витешке смрти везано јв једно велико признање онога краја, у коме је први пут угледао светлост дана. Грађани варошице Ариља, поносећи се што је у њиховом малом месту рођен тако велики човек, основали су, у договору с пријатељима покојниковим, „ФондЉубомира С. Јован о в и ћ а". Циљ је фонду, да се, прикупљањем добровољних прилога од пријатеља и поштоваоца покојникових, омогући подизање једног трајног споменика, који ће деценијгма потсеиати поколења на плодни и самопрегорни рад покоЈнога лзуоомира. (Јсниаачи ч>онда ставили су себи у задатак, да прикупљају прилоге из свих Југословенских крајева све дотле, док се не омогупи довшјење планинсе воде са места зв. „ПоглеДи до мриља. |а ће се вода звспи „јо уоина ц о д а . Кроз једну го^осгссну, умзтнички изра 1 ;ену чесму, коЈа ће оити подитнута више мриља, и на којој ће оити описан живот и рад врлога покоЈнина, оиће проведена вода са „Погледи'. За остварење ове лепе и племените замисли, у Ариљу Је образован нарочити одбор, (без обзира на партијско обележЈе његових чланова), који ће радити према статуту, који Је израдио угледни и честити трговац г. Миленко Глишић, трговац и школски друг покојников. чланови одбора су: председник г. Душан Јелић, свештеник; подпредседник г. Петар М. Бјелица, трговац; деловођа г. Михаило Милошезић, општински писар; благајник г. Драг. Дунбеловић, трговац; чланови: Петар Марић.учитељ; Милан Смиљанић, учитељ; Јован Стојановић, државни економ; Миленко Глишић, трговац; Михаило Глигоријевић, механџија; Тимотије Бојовић, трговац; Милош Остојић, трговац; Милан Милошевић, трговац; Сава Стојић, опанчар; Мирко Попо-

штеник и Љуба Стојић, књижар. Све прилоге треба слати на адресу: г. Драг. Дунбеловићу, трговцу Ариље. ДЕЛАЈ1 РЕЧИ Тврђењима велиних, противрече, често, дела малих ! Један обичан општински ћата, свирепо ј е демантовао све Н чланке и говоре г. Стојана Протића о режиму у новоослобођеним крајевима. . . Пре неколико дана, сва окружна начелотва добила су овај телеграм: „Лазар Настовић, писар општине велешке, оглашен је за одметника и сваки орган власти или грађанин има право да га убије, ако му се не буде хтеб предати". ЦРНА МАСКА.

— Слава 16. пешачког пуна. Први моторни чамци на Охридском Језеру. (Извештај „Пијемонту”)

Охрид, 21. Јуна. У милој и златној слободи, после ослобођења, Охрид је данас имао други свечани дан. Први дан велике свечаности био је када Је Охрид ослобођен нашом јуначком војском ; други је дан био Јуче, нада Је свечано прослављао своју славу 1о пешадиски пук Цара Николе II. У јутру је одржана свечана служба у логору који се налази на самој обали Језера, изван града. Око 10 сати пре подне ишла је силна маса света из вароши ка логору", где Је био построЈвн цео пук са заставом на челу. Тачно у 10 'Л сати дошао је преосвеНени епископ г. Варнава са дивизијаром, г. Војом Живановићем, и онда је отпочело сечење колача. На завршетку тога обреда, доживели смо најсвечанији тренутак, 'Го је био тренутак када је прота округа битољског, г. Јован 3. Поповић, својим величанственим баритоном, који се разлегао на обалама и далеко низ површину језера, очитао молитву за дуг и срећан живот краља Петра, Цара Николе и њихових домова. Послв тога је отпевано „Многаја Љета". За тим је пун поздравио његов команI дант, г. Живан Митровић, ппуковник. У име цара руског, честитао је пуку славу руски конзул из Битоља, г. Ник. Кохмански. После тога је била сервирана закуска за све госте. Држане су здравице нраљу и цару Николи а музика је свирала српску и русну химну. После подне, у логору цело становништво из вароши, војна је музика свирала. Вило се српско коло, а г. г. официри и гости из Битоља упознавали су се и разговарали са грађанством. Тако је грајало до мрклог мрака.

• Другу свечаност је имао јуче Охрид зато што је први пут спуштен у језеро парни моторни чамац својина охридског округа, који је лоручен у Француској. После ручка, из војничког логора је пуштен у језеро овај чамац, у који су сели први пут сви преставници власти, а после сгановништо. Редак је био призор гледати како чамац омиче низ језеро док на обалама одјекује војна музика и вије се српско коло. Свечаностима су лрисуствовали: г. г. Епископ Варнова, Воја Живановић, командант битољске дивизије, руски конзул из Битоља г. Кохмански са породицом г. прота из Битоља г. Ј. Поповић са 15 гостију из Битоља, начелник охридског округа г. Ћирковић и др. Данас пак био је свечан испраћај гостију из Битоља. Официри оа музиком дођоше у варош и са пијаце поздравише се са својим уваженим номандантом дивизије и осталим гостима из Битоља. Музика оста да свира, аутомобили пустише своје моторе и пођоше. И чу се многобројно срдачно поздравље „Збогом, збогом. . . ." Периотерац.

Внловлан у Прилепу — Прослава Видовдана и помен на војничком гробљу. — Учитељсна забава. (Писмо „Пијемонту") Прилеп, 20. јунп. ПРОСЛАВА И ПОМЕН. Ове године је први пут, на свечан начин, прослављен Видов-дан у Прилвпу. У цркви је одслужена свечана служба, уз учешће многобројног грађанства и ђака свих школа. После службе приређена је свечаност у гимназијској згради,

Пре неколико месеца, када су Турци, а нарочито Бугари, сањали о скором реваншу Србима и Грцима, и када су Бугари парадирали турским пријатељством и претили свима и свакоме, основан је и турско-бугарски комитет за организовање заједничке револуционарне акције против Србије и Грчке. Турски делегати, за све време преговора а и при оснивзњу комитета, били су јако предусретљиви према бугарским делегатима; Бугари су, пак, мислили да се користе наивношћу Турака, и да турски елеменат употребе и против Србије. И тако су до скора прегозори и рзд на организовању текли врло лепо и без препрека. Али је ударио кајшар на кајшара

на којој су узели учешћа ђаци из гимназије и основних школа. Кад је у гимназији програм завршен, пошло се на војничко гробље, где је приређен помен изгинулим борцима на Косову, Куманову, Брегалници и Марици. На парастосу је узело учешћа грађанство, чиновништво, свештенство наставничко особље и све школе. Помен је овај извршен на најсвечанији начин, онако кано то доликује да се на сЈидов-дан чини. УЧИТЕЉСНА ЗАБАВА. Прошле зиме је у Прилепу приређено више забава, које су много једна на другу личиле, а све скупа опет на једну н! обичнију паланчанску забаву. Једино су учитељи обећавали да приреде ^ајбољу забаву, коју су припремали за Видов-дан. Та би забава доиста била понајбоља да није једним непромишљеним гестом ненолицине учитеља из старих граница онемогућени. У позивницама, ноје су настрану послате, ти учитељи су увредили раније просветне раднике из нових нрајева, те многи од њих нису хтели да дођу на забаву. Њихово есуство је јако пало у очи грађанству. ЈЕДАН ИСПАД. Као највећа увреда сматра се један пасус у позивницама из кога се изводи закључак, да је рад ранијих просветних и политичких раденика био злочиначки према српству. Опште је мишљење овде, да су неколицина хтела да се мало код својих политичких пријатеља, настрани, преставе као важни, промућурни, агилни и у исто време несрећни што морају да исправљају „страшне” раније погрешне. Овде се мисли, да за овај испад није имало места, и да ранији просветни и политички радници то нису заслужили, нарочито ие просветни раденици.

Софија, 23. јуна. и један другога лагао неколико месеца, све док један није остао на цедилу. За то време, Турци су унели у бугарску Тракију 5—6.000 пушака и раздали Турцима, који су требали да врше четничку анцију. Кад је народ примио оружје, изјавио је бугарским агентима, да нико неће и не мисли да се макне од куће, а да му је оружје потребно да се брани од домаћих разбојника — Бугара! На седници, која је пре три недеље одржана у близини Цариграда, између турских и бугарских делегата, Бугари су пребацили Турцима некоректно држање и очито изигравање. Турци нису, пак, показивали много воље ни да улазе у дискусију. После овога неуспеха, бугарски комитет тражио је од своје владе да

се турски елеменат у новој Бугарској разоружа. Влада је издала поверљив распис свима властима својим у тим крајевима да покушају то да изведу, али им је покушај потпуно пропао, јер је народ отпочео оружјем да се брани од насиља бугарских власти. Висока Порта упутила је бугарској влади протест због гањања турског становништва у Бугарској, које је, према бугарско-турском уговору о миру, још турскога поданства, док се у одређеноме року не изјасни, хоће ли остати у Бугарској или ће се иселити у Турску. Власти су, после тога протеста, престале са купљењем оружја, али су посао покушали да продуже бугарски агенти и комите. Становништво је енергично протествовало оружаном силом, и да не би избили как. ви немири, који би могли имати великих размера, пошто је становништво наоружано, морало се и од овога покушаја одустати. Прошле недеље био је последњи састанзк између бугарских и турских делегата. Бугари, видећи да су изиграни, покушавали су да постигну ма шта у своју корист, али, после дуге дискусије, турски делегати су изјавили: да више немају воље да раде са Бугарима, пошто су се и у плановима и у очекивању „преварили", и да с тога прекидају сваке везе с њима. Тако су, Бугари после великих нада, доживели још једно разочарење и дошли до једног искуства више, само не до памети да увиде, да само Срби, као савезници, слепо и консеквентно остају верни својој речи и својим обавезама. М.

Иоко је у Дрочу — Кнез Вид више није господар ни своје престонице. —

До скора, власт кнеза Вида се ограничаеапа на простор од мора до побуњеничког табора; сада, међутим изгледа, да албански кнез није ни у својој престоници господар. Његова цела власт се свела на његов конак! Нарочити извештач римске „Трибуне", у своме последњем извештају, овако описује стање у Драчу: У Драчу владају националисти, полицајци, жандарми, Аустријанци и помало међународна котролна комисија. Али ипак сваки ради на своју руку и запоззда где ко стигне. Чудна анархија у чудној земљи чуднога народа! Ноћу, националисти и полиција врша терор над становништвом под изговором да траже побуњенике и велеиздајнике. Сваке ноћи се деси кешто и неко извуче батине. Такоје

Лимски.

Једна пропала организација

— Растурање турско бугарског „комитета оа заједничку акцију против Срба и Грка (Извештај „Ппјемонту”.)

ПРЕТПЛАТА м Србију и Бугарску код урсдинштв*: год. 16 дии. и« поштии. Мсссчко .... 1 дин. За ииостраистио коа урсдииштм На годиау 30 фраиака у адату иа'поаа год. 15 фр. тромесечио 7'30 фр. у адату. УРВДНИК Коста М. Луковић

прошле ноћи један Србин, ни крив ни дужан, стрздао. Он је био код једнога свога пријатеља до касно доба. Када је, враћајући се, улазио у своју кућу, види га једаи полицајац и даде се у потеру за њим; али Србин не водећи рачуна о полицајцу, уђе у своју куђу и затвори врата. Полицајац допаде до врата и стаде куцати, али Србин не хтеде да му отвори. На то лолицајац силом отвори врата и напеои пушку на човека ни крива ни дужна, ухапси га и отера у полицију. Ту су га иопребијали, говорећи му да је српсно псето. Држали су га целу ноћ у затвору и сутра дан пус. тили. Сличне ствари дешавају се готово сваке ноћи. Малисори, који се сматрају као спасиоци кнеза и ситуације — а у ствари нису ништа друго него лупежи и мангупи — отишли су јуче били у циганску малу да се освете Циганима што су ови упутили Грчкој протест против малисорских зулума; ту су Цигане тукли и мучили, док међународна контролна комисија није послала жандарме и вратила Малисоре у варош. Ситуацијз је, дакле, увек још једнака, а за кнеза Вида сваки дан гора. Један увиђавни човек у Драчу, који је иначе познат као шаљивчина, казао је јуче у кафани пред неколико новинара ово: До године у ово доба биће иста ситуација: побуњеници ће бити на истоме месту, горе на брду; Малисори ће се шетати по Драчу као и данао, а кнез Вид ће седети још у своме конаку, погледајући нз морску пучину и уздишући. Контролна комисија ради што може, али наравно, у оваквоме хаосу ке може ни она много да учини. Паметнији и интелигентнији Арбанаси гледају у њој једину наду; али би кнез Вид, који једнако стоји под утицајем рђавих сзветника, хтео да се ње ослободи. А то би, наравно, било Још горе.

РУСИЈА И РУМУНИЈА. Руоко је убеђење, да од румунског утицаја на српски и грчки кабинет зависи што скорије установљење мира. Русија признаје, да Румунија игра главну улогу на Балкану не лроливши ни капи крви. Руска влада исто танл обраћа пажњу Румунији, да она нема правичног разлога да нападне Бугарску. Добивши оваква саопшт.ња, Мајореску је одмах изјавио представнику Русијв гледиште Румуније. Жеља његове владе је да се Румунији допусти да суделује у ноначном решењу питања о разграничењу мећу бившим савезницима и да се призна да треба испунити њене

ктшшн ОПОЗИЦИОНИ БЛОК СА СТРАНачког и државног гле„ДИЏЈТ*. гт^КО ЋЕ ПОБЕДИТИ -от тооЕ.НАкИЗБОРИМА ? «N89 ДОН кдпнтк Предизборна борба отпочела је у бЈлико. Партијски стратези, са ћемерима пуним новаца и устима препуним примамљивих парола, размипели су се по селима и варошима, да од бирачке масе траже поверење. Партијски апарати прорадили су на сзв мах. Главни, окружни и срески одбори, спремили су прогласе и сву осгапу изборну реивизиту. Ради се и дању и ноћу. Осећа се, да ће парница између удружене опозиције и владе бити решена после велиних напора обеју парничних страна. Опозиција изпази удружена на изборе. у историји српског парламентаризма то је први случај да све опозиционе групе, у свима окрузима и варошима, истакну заједничке листе. О тој појави може се различито судити. Ми се не устежемо, да о њој кажемо своје отворено мишљење. С глвдишта страначког опортуни-

тета, споразум опозиције је био неизбежан. Солидарна и једнодушна у критици владинога рада, опозиција је, после начина на који је завршена министарсна криза, морала бити једнодушна и енергична у изборној борби. Због полицијског притиска и велике количине новца, који ће владина странка просути на изборима, непросвећени и економски зависни бирачи могли би се, у већини, због рђавих шанса сваке опозиционе групе на по се, повести за владином странном и потпомоћи је својим гласом. Да би онуражиле своје бираче, опозиционе странке истичу сноро у свима окрузима и варошима само по једну листу. Више је но сигурно, да ће опозициони блок 1. августа добити много више и гласача и посланика, него на изборима од 1. априла 1912. године. С гледишта широко схваћених државних интереса, опозициони блок је био потребан. Радикална Странка, због дугог присуства њених шефова на државној управи, постала је повлашћена странка у држави. Осиона, секташки искључива и корумпмрана, она се у своме впасничком бесу и сувише захунтала. Без подмлатка и одушављаних бораца,

она се и у индустријској и у чиновничкој политици показала тесногруда и пристрасна. Свештеници су постали горосечци, професори концесионари, учитељи лиферанти, а младе факултетлије пунонадежни класоловци и поседници синекура. Радикализам је, нарочито после успешних ратова, отворио један период богаћења на рачун народа и државе. Место да окрепи политични морал нашег јуначног народа, радилизам га срозава. Поробљавајући економски народ помоћу „протоколисаних хајдучких пећина", како је згодно пок. др. Јован Скврлић назвао партијске новчане заводе, радикализам од честитога српског ситносопственика ствара моралног и материјалног паупера. Морална гангрена све више нагрнза наша села и вароши. Такав један неморални режим, потребно је да се сруши. Опозициони блои, посматран с државног и националног гледишта, не само да јв потребан, већ и оправдан. И аио опозициони блок представља само изборни, нраткотрајни савез трију странака, од којих ни јадна ништа не жртвује од свога програма, он има тај значај, што ће се

парламентарна ситуација знатно разбистрити. Једна фалсификатима ство рена и насиљима свих врста одржавана већина, мораће да постане опозицијом, да би на место ње дошле странке, које ће — то је сигурно бити експедитивније у отправљању државних лослова и забринутије за наш година обмањивани и стално занемаривани народ. Што се тиче питања: да ли ће опозициони блок победити на изборима, то је питање о коме не може бити никакве сумње. Ма што предузимала влада са својом већином, изборни резултат донеће јој болна изненађењз. Блок ће у варошима добити никанве сумње. Ма шта предукали 10), а у окрузима 79 (радикали 57), укупно око 97. Цифре са прошлих избора, који су извршени по свима правилима власничкога насиља и огорчење народа према радикалној влзди, дају право опозиционом блоку да с оптимизмом очекује 1. август. Демонрата.

У долини — ГАБРИЕЛ ВОЛАН Једнога краснога јутра месеца марта, мој друг Дидије и ја иђасмо кроз планину. Он ми је чинио част водећи ме кроз своју родну земљу. У ово доба, нема сумње, пријатноје и слатко је путовати стазама које су обрасле у зеленилу траве. Крв јеодговарала природи... Све се будило, све се кретало и вибрирало у кавзи узбуђењу — религиском. Нестало је зимских мразева и ветрова, нема више дивљих рафала ни патетичног јечања... Све васкрсава: и маховина, и инсекти, све то објављује радост, дане цвећа, дане ружа... Шума се заодева зеленилом, природа побеђује... Свуда се припрема алотеоза Сунцу. Тано сзњајући, ишли смо лолако долином. На једном местзшцу, у склопу величанствених брда налази се једна мала кућица, са затвореним лрозорима, и ова кућица, ево, привлачи мој поглед! Помишљајући на птице које лете весело горе ка азурном небу, рекох: — Право гнездо заљубљених. Тишина, зеленило, просторија, благо и насмејано небо, далено од света... Да, уистини, гнездо између ових птица, пошто љубав има крила и пошто и она пева као птице.... Ја сам се шалио, али Дидие, врло

озбиљан, одговори: — Гнездо заљубљених? Оно је то било! Потражим објашњења о овоме. Он нзстави: — Хоћете ли да ућемо унутра? Не треба нам кључ. Овде, нико није никада пореметио ни једну једину ствар. Ово место цео свет сматра као неку светињу, нао једну цркву или као гроб. ♦ Снсвим природно, ја сам био радознао. Не дајући ми других објашњења, мој пријатељ отвори врата на кућици и показа ми степенице које су тако изгледале кзо да њима није нико прошао. Све је спавало! Заустависмо се на првом спрату, једином, уосталом! Дидие отвоои прозор, одгурну капак, и унутра појури пролећна свежина и светлост. Вере ми, ова кућица није имала ничега драматичног — тако сам држао улазећи у њу и бацајући поглед кроз прозор у долину. У соби стојао је намештен сто, на њему наочари и недовршена хаљина... нз паркету, неки делови хаљине... Све је давало утисак да се налазимо у присуству једног журног одласка... Могло се вратити, очистити, скинути прашина, довести све у ред... Стара служавка могла је довршити свој посао, очистити наочаре, и посматрати пејзаж. Једна јв тичица певала на суседном дрвету. И она је кан’да ишченивала уобичајене госте... Ј