Пијемонт

^.Стр. 2.

аахтевв одноено иове стратегиске границе са Бугарском. На ЧУПИНОМ БРДУ стоји седми пук други позив са два батаљона осмог пука другог позива и другим батаљоном 9 пука другог позива. У 7 часова изјутру четири бугарска пука наступају преко Мале Церцерије, Велике Церцерије и Големог Виса. Ђенерал РашиН враКа се на Ретки Буки са батеријом капетана БогдановиНа, ноји се заклони иза врха и одмах отпомиње паљбу. — Два батаљона осмог пука прилазе 7 пуку. Непријатељ и даље напредује. У један час по подне види се да седми лук и поред појачања не може одолети. Његова паљба је све слаба и кроз пола часа са свим престаје. Бугари заузимају Чупино Брдо, сем малог појаса на номе су српски митраљези. Остављени тако на чистини митраљези се до ноНе боре. Ђенерал РашиК са батеријом топова и другим батаљоном деветога пука, нао последњом резервом, коју је задржао да чува генералштаб од заробљења, сматра да је ситуација очајна. Он издаје заповест батерији да се повуче на Белину. Са другим батаљоном 9 пука остаје на Ретким Букама само један топ под командом капетана ЗавишиКа и командант батљона Николе БлагојевиКа. Био је дирљив тренутак. Ђенерал је загрлио команданте, који су тако реки били осуђени да изгину бранеКи положај. Остаци 7 и 8 пука и топови удалише се. На положају остају хероји, свесни да имају изгинути за отаџбину. Они се заричу један другоме, да се неКе живи предати. Пала је ноК. Почиње слаба паљба. НА СТАРОЈ ГРАНИЦИ је ноКас непријатељ нападао на фронту источно од Зајечара. Ујутру је пак пренео напад на фронт Затвореничка. Срби дају добар отпор. Наше чете заузимају бугарску царинарницу и око

11 часова пре подне Бугари одступају. Овај успех на десној обали Тимока знатно ојачана акцију на левој обали где су две колоне веК успеле нагнати Бугаре на повлачење. Ови неуслеси и страх да не буду заробљени, нагнају Бугаре у бегство. Нашој војсци пристижу појачења да помогну трупама код Затвореничке. Они иду у намери да пресеку повратак према Краљевом Селу, Кади Богазу и Књажевцу. Десно бугарско крило је потпуно потучено. Она бежи на исток и растура се у паничном страху по терену око Мале и Велике Маште. Ни присуство генерала Кутинчева, који иде од једне колоне другој није у стању да задржи бегство. Паника захвата све редове. Бежи се дивље, оставља се све: оружје, муниција, заплењени предмети. Неред је настао још веКи, над су трупе из друге колоне, које су биле западно сд Књажевца према Бочијана и Сробници, увиделе, да Ке им бити пресечен повратак. У лудом јурењу нагле су према граници бацајуКи пушке, намирнице и све што су носили. Да су српске трупе биле јаче или да су исте везе са трулама у Зајечару, па да су и оне пошле ка Књажевцу, цела бугарска пета дивизија била би заробљена. Гоњење Бугара је трајало целе ноКи. ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА првог позива је данас по подне доведена из Штипа у Клисели, где је застала у 10 часова увече, пошто је прешла 23 километара. Она хита у помоК војсци на Чупином Брду. Српска коњица улази данас у РАДОВИШТЕ из кога Бугари беже у паничном страху. Овим је завршена страшна и крвава битка на Брегалници. Данас су Г Р Ц И заузели Струмицу и дошли у додир са српском војском.

После сарајевског атентата^ —— & СМа н Дусвдо

Истрага у Сарајеву се настзвља са највеКом тајанственошКу. Шта се у тајним полицијским кабинетима босанске владе спрема против Срба у Босни, још се не зна, али писање бечке штампе открива да су велике наде, које су се полагале у саучесништво Србије у злочину, остале преварене. — Полузванична штампа је знатно спустила тон. ЈЕДНА ИЗЈАВА Г. ПАШИЂА. Једном сараднику пештанског листа „Аз Ешта” дао је г. Никола ПашиК ову изјаву о односима између Србије и Аустрије после атентата: До сада је, од стране Аустро-Угарске, учињена у Београду свега једна представка у вези са атентатом. Монархија нам је послала листу истераних ђака пакрачке учитељске школе, који су у Пакрацу организовали ђзчки штрајк, и затражила је да је обавестимо да ли се ти студенти налазе на српском земљишту и да ли су стајали у каквим везама са атентаторима. Српска влада се одмах одазвала тој жељи монархије, са највећом љубазношћу и брзином. Друга кзквз представка до сада није у Београду учињена. Ако монархија буде изразила још какве жеље, Србија Ке учинити све што би свака друга цивилизована држава

учинила у том случају. Али ја не могу да сакријем негодовање које нас обузима кад видимо, какве се бесмислене и лажне оптужбе управљају. Очевидно је, да је циљ тих оптужаба да се Срби компромитују у очима моралног света и да се одговорност за погоршање односа свали на Србију. КОМУНИКЕ БЕЧКЕ ВЛАДЕ. Беч, -24. јуна. „Фремденблат” пише: Београдска штампа саопштава, Да у сарајевском атентату има кривице и до аустро-угарског конзулата у Београду, у толико што је оно интервенисало за ЧабриновиКа код београдске полиције, када је ова хтела да га, као сумњиву индивиду-у, протера. Консулат је — вели се — упутио тада ачт управи београдске полиције, у којем је јемчио за ЧабриновиКа и захтевао, да га полиција не узнемирује. Управа београдске полиције морала је водити рачуна о овом захтеву аустро-угарског конзула, ма да јој је ЧабриновиК постао сумњив, између осталога, и због тогз, што се конзулат заузео за њега. На супрот овоме — вели „Фремденблзт” — ми смо у положају, да, На основу аутентичних података, I констатујемо ово: У почетку децем-

— Гле'те, Дидие, ви се шалите!.. Али он је био непрестано озбиљан. — Далеко сам од тога, нг овом месту!... Замислите овде двоје млаДих, који су се узели... њих двоје, ноји заједно једва износе пола века, и које поздравља птица гледгјуКи у њима пролеКе... То је двоје младих било, и то су Лисиена и Жорж Милвил, два нежна и среКна биКа. Они су хтели у овој малој куКици да проведу прво вече на своме свадбеном путу. Лисиена је била сељанка, али је рано напустила село отишавши за својим оцем који је постао чиновником. Отуда је желела да у овој малој сеоској куКици пробуди успомену на своје детињство. ДрвеКе, гнезда, то су њени пријатељи... То је чињеница, од које се мора поКи: да свако осеКа потребу да узме, у својој радости или жнлости, за сведока места која су видела његове прве године. Да, доиста, треба се вратити овим местима и реКи им, са осмехом или са јецањем: „Ево мога срца! Видите шта га испуњава!" Кроз онове, кроз успомене, прошлост је најбољи утешитељ и најповерљивији пријатељ... Једном речју, супрузи дођоше једнога лелога јутра другога пролеКа овде... С њима је ишла и једна старица. Ево трагова, уосталом, и Дидие показа на предмете, које нађоше у соби... То није једна бона, јадна служавка, која је узета у најам и чији се труд плаКа, — хиљаду, хиљаду пута више! то је да-

диља! то је друга мати која има плату уместо славе... Никада Марија није хтела напустити своју Малу, која ју је обожавалз... Замислите живот ових троје, који су створени да се разумеју, уз звуке песме птица, уз жубор потока, уз шуштање лишКа... Непотребно је да вам даљс описујем о свему, портрет је ипак овде... Ја наиђох на фотографију и видех два насмејана лица. — Фотографија — настави Дидие — не може показати ни грацију плавуше Лисиене, ни мушку благост Жоржову... Дакле, свакога дана, после доручка, они одлажаху у авантуру у шуму. Погледајте, ено стазе, која кривуда, која се крије и која се ■ горе понова у стењу појављује, она опет ишчззава, затим опет појављује тамо код извора овога потока, који видите... Ето, туда се Лисиена шетала са својим милим и драгим. Кад није одлазила у шетњу, она би села поред прозора заједно са Жоржем и погледом облила целу ову околину...

Једнога јутра, Марија гунђаше: „Неразумница! луда! ХоКе ли она остати мирна!" Нека врста предосеКања мучила је њено срце. Стаде викати, скоро урлати: „Мала!" Али, узалуд! Лисиена је сишла с пута.да узабере један цветак... Лоама је настала, Лисиена се оклизну и паде јаучуКи страховито... Муж потрча к

„П И Ј Е МЈ02Н|Т“ |Г1 - тд- .-.II 1 .Г.— ж |'.Г<Г, .ј'ј

Број 174.

бра прошле године обратила се управа београдске полиције аустро-угарском конзулату у Београду званичним актом, у коме је питала, да ли су тачни нзводи, које је ЧабриновиК дао српској полицији о себи и свом ранијем животу. Аустро-Угар ски конзулат се тим поводом обратио земаљској влади у Сарајеву и на основу добивених обавештења, одговорио управи београдске полиције, да је ЧабриновиК дотле био доброг владања и да су његови наводи тачни. Конзулат није имао повода ни за каква даља саопштења. Према томе није истина, да је конзулат интервенисао за ЧабриновиКа, а још мање да је за њега јамчио.

ХША НА СРБЕ! — У Зеумуну се врше припреме за велике анти-српске демонстрације Бес, који је спопао усијане и празне главе у Аустро-Угарској, захватио је полако и београдско предграђе Земуна. Одатле нам јављају да Хрвати франковци, у братскоме загрљају са Мађарима, врше припреме и живо агитују да се на Петровдан приреде у Земуну велике демонстрације против Срба. 0 овоме је извештено и градоначелство и, како тврде, оно је обеКало да Ке предузети озбиљне мере да се ове демонстрације спрече.

1И1И! М — Ново суђење за издавање војничких тајни у Аустрији. Пре два дана почело је, пред војним судом у Бечу, суђење нареднику 17. пешачког пука Артуру Ицкушу за издавање војничких тајни једној страној сили. У оптужби се наводи да је Артур Ицкуш покрао многа војна документа и продао русном војном аташеу, који је код њега често долазио. Даље се тврди, да је Ицнуш, за рачун Русије, путсвао по целој монархији и вршио шпијунажу. Путовао је по Галицији, био у Трету, Дубровнику и Котору, све у својој наредничкој униформи.

Утврђено је да је Ицкуш успео да добије извесне мобилизационе планове и планове утврђења у Котору.

— Хапшење руских анархиста у Француској. —

Париз, 24. јуна. У недељу увече ухапшена су у Бомону два Руса. Они су имали код себе паклене машине и признали, на саслушању, да су намеравали да изврше атентат на руског цара. Хапшење је овако извршено. Око девет сати увече, два жачдарма су приметила, вршеКи инсепкцију у алеји Карно, како се два пристојно одевена човека потуцају, тражеКи преноКиште. Сваки од тих људи је носио по један пакет. Жандарми су позвали те људе и, прегледавши им исправе, видели су да су то два Руса. Како им је њихово понашање изгледало подозриво, одвели су их у комесаријат. И тамо је прегледом утврђено подозриво, одвели су их у паклене мзшине, чији упаљачи још нису били намештени.

Одмах је позван из околине сопсвеник једне фабрике, који зна руски, и преко њега је саслушање извршено. Један од Руса је одмах признао да је анархист и присталица револуционарне пропаганде. Још пре годину дана, њега су другови одредили да атентат изврши. Имао је налог да баци у ваздух царев воз. Анархист није хтео да призна, где је атентат требао да изврши. Код њега је нађен један браунинг револвер, којим је требао да изврши самоубиство после атентата. Полиција је утврдила, да је анархист био недавно у Паризу и да му је тамо, пред сам полазак долазио у посету један земљак, који је провео ноК у његовој соби.

— Позив наше владе за учешКе на конференцији мира у Хагу. Холзндска влада, преко свога посланика за Србију и Румунију, г. Ван Ванденбурха, који има седиште у Букурешту, упутила је позив нашој влади, да одреди своје делегате за међународни државни комитет, који има да спреми све што је потреб но за трећу велику конференцију мира у Хагу. Пошто све државе одреде своједелегате, комитет Ке се састати 1. јуна идуће године.

ОДЛАЗАК АЛБАНСКЕ КНЕГИЊЕ. Беч, 25. јуна. „Локал Анцајгер” јавља, да је албанска кнегиња заједно са својом децом на једном лојдовом пароброду отпутовала, како се мисли, за Румунију. Питање о шштџш — Решење питања о откупу оријенталских железница. Закључени протоколи наших и аустро-угарских делегата за преговоре о откупу оријенталних железница налазе се сада код Министарства Грађевина. Сва спорна питања о којима се највише и преговзрало, потпуно су утанчана; узајамне концесије између Србије и Аустро-Угарске начелно су утврђене. Протоколи имају да се прегледају и да се поднесу влади на мишљење и одобрење, али то до сада није учињено због политичких и изборних прилика.

Крај једне владавине Ко ће зоменити кнезо? — Владавина кнева Вида сматра се као окончана. Мисија Туркан паше. — Албанска кнегиња одлази из Драча. —

Воља удружене Европе ништа није могла против воље једнога народа. После неколико тешких месеца, проведених у страховању, албанска кнегиња је отпутовала из Драча, оставивши свога мужа да преживљује последње часове своје владавине. Албанска идила се трагично завршила. Започета вечерњим шетњама по мору, уз звук мандолина, она се окончала крвавим борбама, уз пуцњаву пушака и топова. Колико Ке трајати агонија владавине кнеза Вида, то сада зависи од устаника и од мисије Туркан паше. Ситуација се, у главном, сматра као дефинитивна. И последње наде на повољан обрт догађаја изгубљенесу онога дана, када су Епирци, сматрајући да кнез Вид није у стању да испуни обавезе које је примио Крфским Уговором, поново устали на оружје. Једино се сада чека на резултат мисије Туркан паше, ноји је, како изгледа, пошао по Европи да кнезу Виду тражи заменика. У европској штампи се већ помињу Видови следбеници. Бриселски пистови пишу, да је кнез Ролан Бонапарта одлучио да истакне своју кандидатуру на албнаски престо. Римској „Трибуни” јављају опет из Цариграда, да је једно албанско изасланство дошло да понуди албански престо принцу Буран Едину, петом сину Абдул Хамидовом. Туркан паша је отпутовао прексиноћ из Беча у Петроград. АНАРХИЈА У ДРАЧУ. Драч, 25. јуна. Из задоцнелог телеграма од прексиноК види се, да се ситуација сматра као непромењена али се и уени као песимистичка. Јуче је у вароши Драму један жандарм из крвне освете убио из пушке једног Арнаутина са Косова. У понедељак у вече један полудели Арнаутин затворио се у кућу, у којој је имао четири пушке са муницијом, па је испалио више метака, али никога није ранио. Овај случај произвео је у вароши извесно узбуђење, али пошто се доказало у чему

је ствар духови су се умирили. Најзад је полудели ухапшен. ПУШКАРАЊЕ НА ПРЕДСТРАЖАМА. Драч, 25. јуна. Јуче је ситуација била иста као и раније. Прошле ноћи на свима линијама предстража отворена је ватра без икаквог разлога, али је после пола сата сасзим престала. Стигли су 48 румунских доброво-

Нози пруга — Везивзње Пожаревцз с доњим Дунавом. Пишу нам из Пожаревца о новој прузи која треба да веже Пожаревац са доњим Дунавом, односно са Румунијом. По пројекту, пруга је подужа и не само да иде најнезгоднијим тереном, но и не додирује главне економске

љаца, преко овдашњег румунског посланства. Из Аргирокастра стигла је овамо депутација од 12 чланова, међу којима се налази више оџа. Та депутација је изјавила, да се становништво Епира налази у бедном стању и да тражи помоК. Кнежевски пар посетио је прексиноК енглеског адмирала Трабриџа. МЕЂУ УСТАНИЦИМА. Драч, 25. јуна. Између разних устаничких логора измењују се сваке ноћи ватрени сигнали. Вечерас је стигао парламентар из Шијака, ноји носи писма адресо вана на контролну комисију и холанске официре. До да.нас још ништа се не зна о ишчезлим Французима. Устаници из Шијака обећали су да Ке их тражити и кад их нађу предати. Израђен је пројекат статута за страначку легију. СИТУАЦИЈА У ЗЕМЉИ. Драч, 25. јуна. Вест о паду Горице није потврђена. Ахмед беј из Мати повукао се без борбе од Кроје ка крају Мати. Говори се да је то учинио због неверства његових људи. Вести из Фијери гласе, да је Бекташ Закрајин са 900 људи организовао напад противу устаника, који наступају. Устаници су напали католике из околине Девериа. Око 800 католика побегло је у шуме краја Мати, где трпе разне невоље. Јуче је у Драч стигло око 100 људи из косовског кргја, Очекује се долазак још више великих група.

центре Бољевац и Мало ЦрниКв. Министарство Грађевина требало би дз измени тај пројект, у толико пре, што су сви људи од струкв и познавања прилика енергично против тога пројекта, који води рачуна само о интересима двојице тројице несавесних појединаца.

Ко је 0В0? — Један незнани делија у Бону Један наставник велике школе у Кону пише .у лпсту „Дајчес Фолксблат“ ово: У пансиону у коме ја живим, станује од неколпко недељаједан Србин, по нмену Јован Поповић. Он је резервни официр, а отац му је митрополит у Србији. Његов стриц је генерал и био Је у своЈ'е време један од главних саучеспика у уби| ству краља Александра. Он је познат са садашњим Престолонаследником Александром и овај му шаље новаца. Рекао је недавно да ће, ако би пресголонаследник дошао на сахрану у Беч и он ићи у Беч. Поповић је већ од неколико годнна водно циничке разговоре: „Кроз две године, нресадиће се ужаеи четничкога ратовања у Аустрију. Престолонаследник неће живети нн две године после садашњега цара“. Сем тога, рекао је како ће Срби у септембру упасти у Албанију. У главном је говорио о томе, како ће се кроз две године видети шта ће бити. О нзвршењу атентата имаоје Поповић већ у нег часова по подне у недељу вест преко Париза, тако да смо нрн вечерп говорили о самој могућносги атентата не знајући нншта из ближе о томе. При гоме је он покушавао да брани агентат. Кад је стигла била весг о успеху, он се

њој дз је извуче и спасе, али и сам се отисну... провалија их пригрли обоје... У вече, дрвари нађоше једино Ма. рију,... исцепану, с покиданом косом, крваву; она је била луда, и јауци њени мешали су се са жубором потока, који је и дзље текао....

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА паставак (|4) Међутим, де Монфлео се искрено радовао што Бланкадор одлази. И како да се не нерадује, кад му је он могао покварити његове планове код Диане? Овај властелин је чекао једино згодан тренутак па да од Г-ђе де Формансен затражи њену руку и кључеве од њених сандука. — Додајем — продужи властелин да је за вас боље да испустите овај замак. Може се свет узбудити због дуела. Добио сам налог да вас снабдем новцем и да вам дам коње који су вам потребни. Корпору Кете бити препоручени као племиК од великих заслуга и који има права на добар положај.. Де Моифлео нали вина и настави: — Спремите се, дакле, за нови положај. Ми Кемо све учинити да се упозна ваша вредност. Г-ђа де Формансен ми је препоручила да вао још данао преме-

стим за први сто, поред Г-ђе де Троа! Мар.. УбудуКе, ви Кете становати у предсобљу собе Г-ђе де Троа-Мар. Ви морате усвојити строге обичаје и не одавати се више уживањима.. која.. ви не разумете, уосталом.. На другом месту, ви знате, као и ја, да даме не воле много да.. Најзад, Г-ђа де Формансен вам препоручује да се не шетате ноКу ! И г. де Монфлео се поздрави са Орасом препоручивши му да у одређени час дође на ручак. — Г-ђа де Формансен је тачна и полаже много на тачност при церемонијама. „Ето — рече у соби Орас, упутио се своме новом стану, — ето како се успева помоКу заслуга и добром вољом. Још само да ми је да постанем богат ! И то Ку постати док се докопам талира старе Троа-Мар.. Али, не треба се заносити и забораеити своје пријатеље. Још сутра морам писати Селињиу и питати га шта имам за њ' да урадим нод Корпоја..” Жакмен је веК био наместио собу у којој је требало да станује Бланкадор. Светлост у оаа оделења улазила је кроз два уека прозора, висока дванаест стопа, За Бланкадора је био удешен један покретни кревет, и он је морао на њему спавати да би могао благовремено спре чити улаа на вратима свакоме ономе који није позват. Жакмен је обукао свога господара у најбогатије одело. — Треба се умети приказати пред светом, — говорио је Жакман. То је главно. Са три пара манжетна и два оно-

вратника може се понети као кад се има ше-ст. Над се обуче, Бланкадор приђе огледалу и учини му се да никада није био лепши. Опаса мач ноји му је поклонила Рене Базикл и натакну шешир. С огртачем на рамену, он сиђе у трпезарију и седе, са снромношКу, на место које му је одредио Клерен. Кад наиђе Г-ђа де Формасен, Бланкадор је поздрави учтиво, и она се насмеши на њ’. Исто тако, поздрави он и Г-ђу де ТроаМар. Тада је можда први пут видео људе и ствари које су за њ биле потпуно ноее. Чуо је како се шапКе око њега, и то поглавито о њему. Г-ђа Маргерита де Троа-Мар имала је косу готово белу, Али, из кокетерије бесумње, она ју је оставила у природној боји. Њена сребрна носа увеКавала је још више лепоту њенога лица које се прелевало у благости. „Без сумње, — мислио је он — она би ми могла бити мајна! Али то ме мало уз немирава. Уосталом, мени и није намера да је узмем за жену.." Он упути дами један поглед пун нежности тако да се удовица ннје могла уздржати а да не поцрвени и да не обори очи. Уставши од страха, она испусти марамицу. Бланкадор пожури и дохвати марамицу са пода, и то би други трвнутак када она привуче пажњу Г-ђе Маргерите, После је настала, на крају соареа, игранка на којој се Бланкадор такође умео одликовати и додворити. Г-ђа де Формансен била је лотпуно задовољна. У свима играма, она није ус-

тупала гоепођицама, и очарала је ерце г. де Монфлеон потпуно. Кад је Г-ђа де Формансен дала овоме властелину да је пољуби као што је то обичај при игри, он је био скоро ван себе. Што се тиче Бланкадора, он јо вмво боље искористити своје време. Због тога је био предмет разговора код свих уопште. — Не налазите ли гоепођо, — рече г. де Мозефлео Диани, — да Бланкадор игра лепо и да је пун грације? Сада, он је волео готово Ораса. И то нарочито зато што је анао да Ке он отпутовати. Г-ђа де Форманеен је едговорила своме интенданту с осмехом који се могао тумачити на различите начине. Идуђи у стан после аабвва, раамишљала је Г-ђа де Формасен о Маргерити: : „Маргерито, моја лепојко, теби ја оам послала звера. Теби да те чува. Ште се тиче мене, ја желим да будем епокојна и, као што вели учени Ееиура, „дв практикујем философсну уадржљиеовт". Само на тај начин могу сачувати овоја здравље и облину. Што се тиче Монфла ја Ку се удати за њега кад на врби роди грожђе"! Диана заепа онога тренутка иеда Г-ђа де Троа - Мар беше у наручју г. де Бланкадора.. — Ах! што ниои дошао реније! швпташе она. Маргарета Је познавала много људи од вредности, којима се подавала и е којима се занимала у разним прилннема. Али, ниио Јој се иије аише допадао