Пијемонт

Број 174.

„ГГ И*Ј Е М 0 Н Т-

Стр. 3.

Тридмфшћи и смешкајући се провезао кроз варош. Светковао је то вече у Једном српском кругу. Поповић је за сад под полицијским надзором. Сем тога, отказала му је и власница пансионата. Том приликом он је рекао како је и сам

Престолонаследник Александар, на предлог Министра Финансија, потписао је указ, нојим се постављају : У ЦАРИНСНОЈ УПРАВИ : за ревизора 4. класе г. Сима Симић, ревизор исте класе главне београдске царинарнице на Сави ; У БЕОГРАДСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ НА САВИ : За ревизора I класе г. Милош ГавриловиИ, ревизор исте класе београдске царинарнице на железничкој станици ; за ревизора II класе г. Милан ЈанковиИ, ревизор иоте класе царинарнице на железничкој станици; за ревизора V класе г. Милорад ЛазиИ, ревизор пете класе нишке царинарнице ј еа царинина I класе г, Јован ПеруничиИ, цариник I класе на београдсиој железничкој станици ; за царинина II класе г. Војин ЋуричиН, писар Главног Државног Рачуноводства; аа цариника IV клаее г. Александар ПоповиИ, цариник четврте београдске поштанске царинарнице. У БЕОГРАДСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ НА ЖЕЛЕЗНИЧНОЈ СТАНИЦИ : за ревизора I класе г. г. Богдан БогдановиИ, шеф I класе управе државних монопола, Владимир СтанковиИ, улравник I класе пиротске царинарнице и Станоје СтаноЈеаиИ, ревизор I класе београдске поштанске царинарнице; за ревизора III класе г. г. Боривоје ЦвниИ, ревизор треИе класе београдске поштанске царинарнице и Радмило БујдиИ, ревизор треИе класе шабачке царинарнице; за ревизора IV класе г. г. Димитрије РадивојевиИ, ревизор четврте београдске царинарнице на Сави и Божидар Гођевац, ревизор четврте класе београдске поштанске царинарнице; за управника III класе г. Чедомир СтаменновиИ, цариник треИе класе царинарнице Шелачке Аде ; аа цариника IV класе г, г. Душан ПавловиИ и Драгомир ПљакиИ, цариници четврте поштанске београдске царинарлице; за цариника V класе г. Слободан ЂаковиИ, цариник пете класе београдсне царинарнице на Сави. У БЕОГРАДСНОЈ ПОШТАНСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за ревизора III класе г. Вукашин РистиН, ревизор троИе нласе београдске царинарнице на железничкој станици; за ревизора V класе г. Војислав ПеришиИ, ревизор пете класе битољске царинарнице; за цариника I нласе г. Милутин ТрпковиИ, царинин I класе београдске царинарнице на железничкој етаници ; еа цариника II нласе г. Душан БешевиИ, цариник друге класе брзопаланачке царинарнице; аа цариника треИе класе г. г. Светиолав АнтоновиИ, цариник треИе класе београдске царинарнице на железничкој етаници и Божидар ИвковиИ, управник треИе класе нишке царинарнице; еа цариника четврте класе г. г. Радооев РанковиИ, цариник четврте класе битољске царинарнице и Божидар Трифунац, цариник четврте класе београдске царинарнице на железничкој станици; еа цариника V класе г. Драгољуб ПоповиИ, цариник пете клаве шабачне царинарнице. У НЕГОТИНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника II класе г, Милан Софро-

имао намеру да откаже, јер се сспственица пансионата изјаснила пред н>нм како је атентат животињско дело. Ако је то дело животиљско, рекао је он љутито, онда значи да је и он животиља.

нијевић, цариник друге класе београдске пошанске царинарнице; за цариника IV класе г. Десимир Радојчић, цариник четврте класе београдске поштанске царинарнице ; У НИШКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за царинарника VI класе г. Милутин Поповић, управник II класе скопљанске царинарнице; У ШАБАЧКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника II класе г. Михајло Неготинац управник друге класе бајинобаштинске царинарнице; за цариника IV класе г. Панта Миладиновић, цариник четврте нласе текијске царинарнице; У ПИРОТСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника VI класе г. Петар Мијатовић, ревизор друге београдске царинарнице на Сави; за цариника IV иласе г. г. Милорад Пичикини цариник четврте класе београдске царинарнице на Сави и Милосав Илић, цариник четврте класе снопљанске царинарнице ; У ПОЖАРЕВАЧКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за управника I класе г. Милан Анђелковић, управник прве класе смедеревске царинарнице; за цариника треће класе г, Тихомир Јовић, цариник треНе класе београдске поштанске царинарнице; У СМЕДЕРЕВСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника I класе г. Коста Матић, управник I класе пожаревачне царинарнице ; У ТЕКИЈСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ/: за ревизора IV класе г. Бошко Илић, ревизор четврте пожаревчке царинар нице. У БЕОГРАДОНОЈ ГШШТАНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника друге класе г. Милана Јоцића, управника друге класе царинарнице у Љубаништу ; У 6ИТ0ЉСК0Ј ЦАРИНАРНИЦИ : за ревизора друге класе г. Живан Мирковић, ревизор исте класе ђевђелијске царинарнице; за цариника четврте класе г. г. Владислав Стојановић и Тома Ристић, цариници исте класе београдсне поштанске царинарнице, сву тројицу по службеној потреби; У ЂЕВЂЕЛИЈСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за ревизора друге класе г. Миљко Алексијееић, ревизор исте класе скопљанске царинарнице; за цариника пете класе г. Стеван Рафајловић, цариник исте класе скопљанске царинарнице, обојицу по службеној потроби. У СКОПЉАНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за ревизора треће класе г. Душан Обрадовић, ревизор исте класе битољске царинарнице; за цариника прве класе г. Христифор Николић, цариник исте класе нишке царинарнице; за цариника друге класе г. Милош Зисић, цариник исте класе прибојскц царинарнице; — сву тројицу по службеној потреби. У ПРИБОЈСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника пете класе г. Сотир Сотировић, цариника исте класе београдске царинарнице на Сави, по службеној потреби. У БАЈИНО - БАШТИНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника треће класе г. Драгомир

Рајић, цариник исте класе неготинске царинарнице, — по службеној потреби. У БРЗО - ПАЛАНАЧНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за царинина треће класе г. Михајло Карапешић, цариник исте класе грочанске царинарнице, по службеној потреби. У ВЛАСИНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за цариника пете класе г. Димитрије Богојевић, цариник исте класе београдске поштанске царинарнице, по службеној потреби, У ГРОЧАНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника треће нласе г. Чедомир Михајловић, цариник исте класе пиротске царинарнице, по службеној потреби. У ЉУБАНИШКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника пете класе г. Драгољуб Николић, цариник исте класе битољске царинарнице, по службеној потреби. У ЉУБОВИЈСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника треће класе г. Ђорђе Јевђенијевић, цариника исте класе београдске царинарнице на Сави, по службеној потреби. У ЦАРИНАРНИЦИ ШЕПАЧКЕ АДЕ: за цариника треће класе г. Милутин Ристић, цариник исте класе београдске царинарнице на железничкој станици, по службеној потреби. сшш и Јутевш Највећи закони се налазе у животу. И здрав инстинкт је, често пута, на правијем путу него најмудрији законик. . . Београдска општина, која се обично сматра као запуштена кућа, дала је једну интересатну потврду те истине. Она је, несвесно, сасвим правилно решила питње о односима између општинске и државне власти. У Сремској улици, постојале су до снора две запуштене куће, подједнако старе. Једна је била општинска, друга приватна. Када је, једнога дана, кроз улицу прошла грађевинска комисија нашла је да и једну и другу од тих нућа треба порушити. Али се тада догодило нешто неочекивано. Приватну кућу је купио један народни посланик. Сматрајући да је државна власт старија од општинске, председник општине јв изменио ранију општинсну одлуку. Посланикова је кућа сачувана, а општинска порушена. На месту, где је била општинска кућ, сада се прави сквер. . . Боем.

Министар Војни у Двору Г. Душан Стефзновић, Министар Војни, био је јуче пре подне у Двору, и предао Престолонаследнику Аленсандру на потпис указ о унапређењу у свима војним струкама. Шеф кријумчарског одсека Престолонаследник Александар потписао је указ, којим се г. др. Драгутин Дучић, секретар Главног Државног Рачуноводства поставља за шефа кријумчарског одсека Управе Монопола. Народна Банка Јуче, у 10 часова пре подне, главни одбор Народне Банке држао је своју седницу на којој је решавано о односима Банке према држави и о оснивању нових банчиних агенција и филијала.

Инспекција у Бору Министарство Народне Привреде придодало је свога нарочитога инспектора рударској комисији, која је, према одлуци одсека за социјалну политику, отпутовала да изврши преглед рада у борским рудницима. Комисија има да констатује услове рада у руднику и да о томе поднесе Министарству детаљан извештај. Поштански питомци Министар Грађевина, на предлог Поштанско-телеграпског Оделења, из вршио је избор десеторице млађих поштара, који ће се, као државни питомци, послати у Немачку и Француску ради студија поштанско-телегрзфске струне. Питомци ће отпутовати августа месеца и пробавиће на страни годину

Избор надзорника У току идуће недеље држаће се седница Управе Главног Земљорадничког Савеза, на којој ће се решавати о избору кандидата за курс задружних надзорника. За курс сејавио велики број учитеља и свештеника, од којих ће се изабрати свега 17, за сваки округ у старим границама Србије по један. Велике непогоде Јуче, око 8 часова пре подне, биле су велике непогоде, олујина с кишом у Маџарској, нарочито око Пеште, а у Србији око Чачка. Услед непогоде је прекинут тепегрзфски и телефонски саобраћај у горњој Маџарској и у југо-западној Србији.

Ситне

Стрељачке утакмице У току августа месеца приредиће се у Београду велике земаљске стрељачке утакмице, на којима ће узети уечшћа сва стрељачка друштва из Србије. 1918. године, пак, одржаће се у Београду међународне стрељачке утакмице.

ВЕЛЕШКЕ ОДЗВОНИЛО МУ ! — Коме и зашто ? То ће вечерас приказати Бранино Позориште код „Славије". У програму су и комедије: „Хоће жена у бању” и „Човек са две главе". — Између комада лепога сола и дуета и певање г-ђе Бранине. — Посета стално одлична, јер се публика у овоме позоришту најпријатније забавља. —

опасне

Ствари, којима се највише бави београдска^полиција.

дана. Пошта у Броду Према решењу Министра Грађевина, од 1. јула ове године отвориће се нова поштанско-телеграфска станица у Броду, у срезу поречком, округу тетовском. Пошта ће вршити дневну службу. Нов еснаф Законом о радњама, електро-техничарски и механичар4(Ј^еанати предвиђзни су као специЈални занати. С тога су електри^ш и механичари поднели предлсн^^нистарству Народне Привреде да се дозволи оснивање електро-механичарског снафа. Министарство је у начелу одобрило оснивање овога еснафа под заштитом Занатске Коморе. Рад Трговачкв Коморе Иа дан ЈЏ. јуна и I. јула ове године, дрмаће се пленарне седнице |рговачке Боморе, нојој ће да присустауЈу и чланови из унутрашњости. На седницама ће се решавати о отварању и затварању трговачних радња, о изменама у закону о акционарским друштвима, о потрошачким задругама и њихозом угицаЈу на трговину, о тргозачким путничкнм агентима, о пензионом фонду банкарских чиновникз и о другим мање важним питањима. Ј «Ј ., .Јаиеиа Гасни резервоари Јаступкик Стеа Романеа, акционарског друштва за производњу петролеЈа, из нукурешта, умолио јс општину града Београда да се уступи друштву потребко земљиште на дунавском крају, код Карабурме, за подизање великих резервоара за гас и бензин. Ово питање расправине се на идућој седници општинског одбора. Научна екскурзија I . ЈБуба ЕЈтоЈановић, академик, вратио се са двомесечне научне екс-! курзИЈе, коју је, са извесним бројем професора био предузео по источној ОрбиЈи ради снимања старих живописа по црквама и манастирима. До сада су проучени манастири: Каленић, Старо и Младо Нагоричане, Матејић и Псача. Последња четири манастира су у Новој Србији. Академија ће да изда студије са овога пута.

Пишући о криминалитету у Београду ми смо један пут онако узгред, указали и на тај факат, да је Београд по броју крупних казнимих дела мали, док је по броју ситних иступних дела велики. Том лриликом сво обећали да се опширније вратимо на ову ствар, што ево сада и чинимо. У Београду има 6 квартовних одељана тужакања, ситни истули — чине по— не рачунајући ту Управу и извршни одељак — што чини укупно 24 указна полициска чиновника, који посведневно имају пуне руке посла. Тај посао појединачно, кад би се рачунао предмет по предмет, не значи ни шта. Међутим баш те ситнице — свакодневна тужакања, ситни иступи — чини полициску службу напорном и што је нарочито отежавајућом. Не рачунајући крупне крађе, које се у Београду у два месеца једном дешавајр; не рачунајући самоубиства, од којих просечно месечно једно дођо ; не рачунајући злочине и убисва на две године једно; и најзад, не рачунајући крупне демонстрације и изгреде, ноји се у последње време готово и не дешавају, београдска полиција је ипак претрпана послом. Шта све расправља полиција, то је питање и тешко и крупно. Оетавићемо на страну кривично одељак Управе Града, који има најтеже и најделикатније задатке; оставићемо и извршни одељак са његовим забранама и пописима; најзад, оставимо и саму Упрву Града „која наџирава”, па се упутимо у квартове, Нешто што нарочито отежава рад по квартовима, то су „ситне ствари", која полиција расправља. Да наведемо само неколико примера. ДОСТАВЕ И ДОСТАВЉАЧИ. Ми смо једном у рубрици „Ситне опаске" писали о досавама и достављачима, који Оеоградској полицији кад када чине сметње, и над када корисе. Ови достављачи су у неку руку беоплатни детективи београдске полиције. Доста пута се десило да се помоћу оваквих достава уђе у траг каквој крупнијој ствари. Имао сам прилике да прочитам преко стотина оваквих достава, које поједини полициски одсеци у Београду добијају посведневно, али у већини случајева, ове су доставе без важности или лажне. Међутим све су ове доставе колико интересантне толико по морал и живот Београђана нарзктеристичне. На пример, један једини београдски полициски одсек, само за један дан, добио је 12 достава, а за месец дана 58, што значи просечно дневно скоро 2. Од ових достава достављачи су потписали пуним именом свега 9 достава, 22 доставе подписане су само знаковима или иницијалима,

а осталих 27 достава су просте денунције без потписа. Од 9 достављача, који су потписали своје доставе један јв чиновнин, два су газде од станова, три раденици, једна је удовица, једна девојка и један адвокат. Полиција међу тим у већини случајева ислеђује све доставе, помоћу својих органа, па биле подписане или не. Нолики је то посао може се замислити. ОНИ ИЗ ПРИТВОРА. Један добар део времена, кат кад по читаво пре подне, одузимају полицисиим чиновницима „они из притвора". То су лица, које преко ноћи полициски чиновници покупе из разних крајева свогц реона, из сумњиивх крчма, са перифериЈа, са улице — у опште сва она лица, која се нису могла легитимисати, те су упућена у Управу у притвор. Њих има некада више, а некада мање, према томе каква Је била ноћ. У јутру их из Управе дотерују у кварт и ту их саслушавају и ислеђују њихоеа дела. То су обично скитнице, људи сумњиви, они који су учествовали у разним ноћним тучама итд. Назне почињу од 1 па се пењу до 30 дана затвора, а казну изриче старешина кварта. ПОЛИЦИЈА НАО АДВОНАТ. Најзад има једна ствар, која највише одузима полицији времена, а која ипак зато не спада у вршење полициске службе, која у главном треба да се сведе на чување јаане безбедности. То је погрешно схватања полициске службе од стране нашег света, нас самих, Београђана. Београђанин се обрађа полицији за посредништво и интервенцију у свима неприликама, које му се десе у животу. У јавном, породичном, трговачком итд. животу наша полиција игра улогу адвоката. Само неколико примера. Неко неће некоме да плати дуг. Поверилац одмах одлази у кварт и тужи свога дужнина. Међутим полиција није за ово надлежна већ суд. Даље, муж истукао жену и избацио је на улицу ; опет се тражи полициска интервенција итд. Све ове ситнице укупно, нарочито ове последње коче рад у полицији и крајње је време да се полиција ослободи свију оних послова, који не спадају у њену дужност. — ДР- —

ЦИГЉАНА ВАСЕ ТЕШИЋА има на евоме стоваришту цигле и црепа првог квалитета. Поруџбине се могу вршити у радњи г. г. Вељковића и Станића (телефон Б31) а такођа и на самој циглани — телефон 1121. Услуга брза и тачна. Цена умерена.

Царински указ — Размештај управника царинарница, царинских ревизора и цариника —

од Бланкадора. Она се родила у Лиону, 1547, и звало се Маргарита Тирло пра удаје, а удала се 1577 за Флорана Бурасуа, каенијега господара спахилука де Троа-Мар, а тадашњег трговачног посредника. Од 1582, Бурасу је у својој куђи у улици Сан-Шеф држао најбољи подрум у Паризу. Анри III долазио је ноћу и да вечера овде врло често. Бурасу је, 1587, купио замак де ТроаМар близу Монсока с титулом и правима влаотелиначким. То је управо оно добро око коге се он ларничио с покојним Бланкадором. Стога је Орао. када је у зору напуетио удовичин кревет, заветовао да ће заљубљеој дами ллатити трошкове око ларнице коју је изгубио његов покојни втац. VII Маргарита де Троа — Мор реши се да напусти замак у Белпеиру првих дана месеца јануара. Тугу коју је ооећала због тога што оотавља Диану уништила је радост која ју је обузела услед тога што с њоме иде и њен Бланнадор без кога се ни корака није могла маћи. Полевши се на коња кога је Јахао Бланкадор, удовица осети свеколику драж услед додира са својим драганом. Свиту која их је пратила саотојала се из дванаост лица, међу којима су прво место заузимали — што је сзсвим разумљиао — Жакман Тардивал, Жанина Ле Брок и интимнз Маргеритина собарица Марија Роаа. Идући, наишли су на шуму у Монтеху. Ту Г4)а де Троа Мар примати неке

угљаре и спопаде је такав страх да зајаука припивши се уз Бланкадора. Он је заплашену удовицу умео умирити, и зато је добио богате дарове. Још од другога дана познанства, Бланкадор је нагласио Г-ђи де Троа-Мар да је њему — наследнину Бланкадора из Монсока — веома тешко што служи. И ова му је служба тим теже падала што је морао бити слуга оне која се корисјгила његовом бедом. Зар богати Флоран Бурасу — да би задобио празну властелинску титулу — није сурвао покојног барона Бланкадора и натерао његовога сина да лута као слуга по свету? Маргарита му је ову наговест једва ишчупала. Чувши га, њој није било лако. Ова жена која није знала ни зашто друго до за издају и за лаж, није признавала: да њен Бланкадор може практиковати превару и лаж. Све што је> изилазило из његових уста и прелазило испод његових брнова била јв за удовишу светиња, један члан вере. И она је обећала Бланкадору да ће отвар његову коју је имао с њоним покојним мужем регулисати, чим њен заступник Баротје дође, а то неће бити доцкан. Бланкадор није хтео присустати на поновно потрзање овога питања. Припретио је да ће је одмах напустити ако она то учини. Утеши се ! — викала је често Маргарита Бланкадору. Ја сам богата, и дужна сам стоструко платити добра иоја си ми учинио!., Кад је видела угљаре у шуми, Мвргарита ја узеикнула;

— Ах ! Боже !.. Бланкадоре, молим вао да ове ругобе удаљимо од нас!.. Ви сте тако храбри да вам се цео свет диви, учините оно што сте учинили са Ла Осејом!.. Прошавши шуму, упутише се ка Перејролу и Пресеху да би прешли реку у Шалосу, јер, Жакмен примети: да, ако пређу на мосту у Бресолу, могу,пасти у руке хугенота. У истини, овај разборити слуга бојао се да се не нађу у земљи у којој је имао рођака Ла Осеј који би се могли решити на освету. По његовом савету спустише се тако преко Лалбареда да би одатле наставили путем у Корбарису. Жакмвн је ишао напред. Оставивши на левој страни брегове де Бодезер, пређоше Гитардиу и Гарлес. И, у пет часова увече, 6и објављен пред дворцем де Ла Конб долазак Г-ђе де Троа - Мар и њене пратње. Ноћ је била мрачна, и дочекаше их са буктињама. На првој стеленици великога вестибила налазио се с буктињом и сам Корпој са својом женом, и осталим члановима породице. Г. Корпој захвали Г-ђи де Троа-Мар на пажњи коју му је она указала тиме што га је посетила, и учини јој неколико отмених комплимената. То је био један висок, сув, и хладан човеи. Сакриаен иза хаљине н оковратника Маргаритина, Бланкадор је слушао говор де Корпвја и с лажњом проучавао понашање нових домаћина. Нарочито га је интервсовао сам Корпој. Г-ђа де Корпој гледала је замишљено преда св и није ништа видела. С времена на време, примакла би овоју марамицу ус-

тима и заклонила на таЈ' начин уста да се не би приметила да зева. Поред ње стојао је Г. Анри де Кантекло и није ни на шта обрађао пажњу. Кад је КорпоЈ свршио говор и кад је настао тренутан представљања, појавио се и Бланкадор са својим скромним и елегантним костимом и финим манирима. Кад су уведени у трпезарију да вечерају, Орас се нађе одвојен од Маргарите доста великим бројем личности. Сматрао је да му његово стање налаже да буде на крају корстезна. С краја стола, он је чекао да чује шта ће се решити о њему. Стога први пастор који је вршио службу капелана у кући де Корпоја, узе понашање Бланнадорово као повод своме разговарању. Докле је један слуга водио Бланкадора ка деветој столици, лево од гослодара, Г. Монзен поче свој природни говор ослањајући се колико на држање овога младога странца толико и на текст са писма : „Нада те неко позове на свадбу, не седај на прво место, треба да се плашиш да се међу гостима не нађе неко који је бољи од тебе,, Али, Г-ђа де Троа-Мар посматрала је с мржњом сто који је рђаво био уређен, без луксуза. Приметвиши то, Норлој је похитао да каже: — Ви се, госпођо, налазите овде у кући снромној и умвреној. Ми се трудимо да живимо ло правилима која нам диктује божанока мудрост и на која нас подсећају Божји службеници. Овде Г. де Корпој поздрави Г. Монзвна и Г, Матију Робана иоји су јели

чорбу наоружани сребрним кашикама. — Наши обеди — настави Корпој су једнобразни, састављени с обзиром на сезону из плодова која нам нуди наша земља. Овакву је на пример вечеру имао сваког вечера велики канцелар Мишел де Л’ Оспитал, чије се име у свима временима мора спомињати у нашој цркви., У већима краљевства.. канцелар, који је био други Катозе.. имао је обичај да каже... Г. де Корпој који је хтео измирити оно што је пролазно с оним што је вечито, дође крају своје чорбе и своје беседе. С нраја на крај стола владала је покорност, резигнација и досада. Људи су се једва уздржавали а да не зевају. Сви су се, оборених очију, израза јаднога и мучнога, хранили по команди као што стадо пасе покорно батини свога чобанина. Маргарита је мислила на своје вечере у Паризу, на вечере Диане де Формансен, на весел>а код г. де Ла Гоин. У Белпеиру било је опасно за живот због тога што се морао издржати огроман смех, овде се пак ризикује да се умре од досаде. Она баци ипак један поглад на Бланкадора. Млади човек, једва је кусао просто зготовљено јело. И, с времена на време, одобравао је с дискретним мрдањем браде речи иоје је г. де Корпој изговорио. Без сумње да би одвратили Бланкадора од свих грешних ужиеања, спремил ису му стан у једном кутку замка. У овом малом оделењу на десној страни замка спавале су слуге мушнога пола, и ои је био усамљен и одвојен од глав-

нога дела замна. Лево оделење замка које је затворено с дуплом резом било је одређено за господичине у служби и собарице. У главном делу замка становали су господари и отмене личности. Бланкадор се није бунио противу тога што су га затворили у манастир. Али, Маргарита се била због тога јако наљутила. Упркос правила која су важила у замку Г. де Корпоја, захтевала је — после прве нођи коју је сама провела да јој ее врати цела њена послуга. Хтелз је да Марија - Розе и Жанина спавају у њеном апартману. Маргарита је изјавила још да се не може одвојити од свога инпенданта Бланкадора и његовога слуге Жакмена Тардивала који је њен званични гласник: без ових лица, њој је немогућно спавати. И Маргарита додаде да ће — ако јој се не усвоји жеља — морати налустити Ла Конб истога вечера. Додаде неколико речи које оу бациле у очајање овога великога властелина: — Да, ја нисам мирна!.. Мени се можв десити сиандал, ако останем сама, без своје личне гарде која ме чува !.. Г. де Корпој лоцрвене до ушију. Изјави да ће учинити све што му је могућно да задовољи Г-ђу дв Троа-Мар.

> %