Пијемонт

Стр. 2,

ПИЈЕМОНТ

Број 177.

већати. Само ако се одмах уступи линија Туртукај—Балчик и закључи примирје са Србијом и Грчком, може се зауставити наступање Румуна и Бугарска ^спасти од даљих губиуака и заплета. На старој граници се продужава гоњење Бугара и то с успехом. На мгкедонском војишту пак влада ватишје. Дешавају се само најобичније чарке, пошто се очекују нови неодложни сукоби. Може се рећи да је први део рата потпуно завршен. Велика битка на Брегалници са свим својим страхотама завршена је у потпуности. Бугарске армије су изгубиле све своје нападне опозиције изгубиле су територије на којима су биле за сво време примирја а сада су прилуђене да се бране на висовимау Македонији и на својој старој граници. Овакво стање убило је сав дух у бугарских војника, а очајан положај је постао само страшнији због немогућности доношења хране. Бугарске трупе су одсечене једна од друге, комуникације или у опште има или је бедна. Друмови се налазе у рукама Срба ј и Грка, који су посели Кавалу, а заузели већ Серез и Драму. Огромна одељење бугарске војске бачена су на Пљачковицу, где су принуђена да гладују. Семтога прети опасност да буду заробљена. Исход рата је сада јасан за свакога. Бугарска се нема више чему надати. То увиђају чак и они, који су били највећи оптимисти, а признају и њихови листови, који су до сада говорили о огромним успесима бугарске војске, а сад одједном говоре о потреби што скоријег мира. Њихови листови преклињу Русију да задрже продирање непријатеља. Али бугарска влада још не попушта, она још увек верује у могућност победе бугарскога оружја, ма да је то апсурд. Савезничке војске не морају у будуће имати велике успехе, јер је очевидно да ће будући сукоби бити много крвавији од данашњих, али савезничке војске нико не може ба цити са позиција на којима се сада налазе. Тако је, дакле, у целој Европи завладало опште уверење, дајемир близу. Питање је само, да ли ће га Бугарска^гаКључити одмах сада, после оволиких пораза или закључити Га ипак са чашћу, или ће чекати, да савезничке војске уђу у Софију и да одатле диктују своју вољу победом неверном савезнику. Руски листови са највећом енергијом пропагирају идеју мира, тврдећи, да овај крвави рат, кад је већ избио, треба да се бар што пре заврши. Судећи по држању Бугарске, треба очекивати још нове жртве.

ТЕЛЕГРАМИ (Од 29. јуна) Шз ' <• ГРЧМА И БУГАРСНА. Атина, 28. јуна. Гослодин Пасаров, бугарсии посланик, предао је данас краљу акредитивна писма, уз уобичајени церемонијал и у при суотву министра Иностраних Дела. ГЛАД У АЛБАНИЈИ. Драч, 27. јуна. Неиоказана беда влада у јужној Албанији код одбеглог становништва и њему би се могло помоћи само организованим заузимањем. ПРОТИВ ЕПИРАЦА. Беч, 28. јутта. „Албанска Коресподенција" сазнаје из

Шта то цвили, драги? Звезде ил ноћ цела? Не! постеља гвоја невина и бела, Као пусто гнездо, као срце моје Тако она тужи чезне за двоје. Славна ноћи пуна љубавних милина Воли, мрзи, воли твога грешног сина, Али никад ником немој рећи х ’1 ети Како црвен врабац пустом гнезду слети И како у сунце Веселога дана Одлети са нежног Девојачког длана.. * 0 знај, сунце, док јој љубиш груди голе Растанак ме тихом љубомором боле. Зашто само моја није Тајна љубав, цела она, Можда, можда, мисе, хајне, Замењују Ориона.. Ако љубав, љубав наша Кроз песму се чује течну, Одали су целом свету Тајну лепу, тајну вечну. Приче коју не зна нико

Валоне, да је нонтролна комисија протествовала нод Зоографоса против напредовања Епираца и против преласка уговорене неутралне зоне. Тиме је нарушен споразум на Крфу. Зоографос је одговорио да се кретање трупа десило без његове воље и дао је наредбу за повлачење.

ИЕСИЈА ИЗ ВАЈ10НЕ — Исмаил Кемал заводи реформе у Албанији Драч, 28. јуна Исмаил Кемал дошао је да васпостави ред у Албанији помоћу кантоналног система. На основу тог плана, северни католички крајеви, до реке Маћа били би потчињени Пренк Биб Доди; мухамедански крзјеви између река Маћа и Шкумбе, Есад паши; од Шкумбе до Тепелени-а, Исмал Кемалу; и на послетку предели у којима живе православни били би потчињени Зоографосу. Ш пред Саборои — Сабор решава о кривицама комесара Цуваја Зазреб, 28. јуна. Сабор нретреса извештај комисије, којој је стављено у задатак, да расмотри предлог о поправци повреда устава, које су се десиле за време комесаријата. Комиспја је усвојила Бадајев предлог, по коме имају да се створе уставне гаранције и да се отклоне последице комесаријата. Комисија је одбацила предлог посланика Пребега, члана франкове странке, који је тражио да бивши краљевски комесар Цувај буде оптужен. У пуној саборској седници посланик Петричић поднео је аонсва исти предлог, којије председник Медаковић огласио да не може бити узет у дискуснју, ношто не носи потппс двадесет посланика, како је то нредвиђено у пословнику. Известилац Светозар Прибпћевић, мотивишући предлог комисије, рекао је да би усвајање предлога Пребега или Петрнчића повукло за собом распуштаље Сабора. Међутим, ни већпна, ни народ, који желп рад Сабора, не би хтели да он буде распуштен. Загреб, 29. јуна. Сабор је усвојио Бадајев предлог. Идућа седница заказана је за понедељак.

Шт у №у — Бечка полиција лротив југословенских студената. — Хапшење Јосифа Козака. — Претреси у југословенским друштвима, У току лрошле недеље, бечка полиција је извршила преметачину у становима многих јулословенских студената и неколико од најугледнијих студената похапсила. Како „Цајт" јавља, полиција је то учинила на тајне доставе да вође југословенских националних удружења стоје у вези са „великосрпском пропагандом". У многим кућама, она је конфисковала Списе и рукописе. Игледа да је први повод за хапшењв дала љубљанска лолиција, која је тражила да се ухапси студент философије Јосиф Козак, Словенац. Бечка полиција је, у лретераној проницљивости, помислила да љубљансна полиција тражи Јосифа Козака због сарајевског атентата. И да јој други не би славу отео, из-

вршила је претресе у становима многих југословенских студената. Међутим, после се показало, да је полиција тражила Нозака за једну Чисто локалну словеначку ствар. Бечка полиција се није задовољила само лретресањем станова: она је послала потерницу за свима југословенским студентима који су отпутовали, и многе на пола пута задржала. У становима, где су ти студенти становали, тражила је детаљна обавешења о њиховом владању. Осим Козака, она је ухапсила још неколико судената, али већином из аустроугарске монархије. У Бечу има око 1500 југословенских студената. Они су, највећим делом, уписани на медицинском факултету, али их има приличан број и на философском и на правном. Југословенски студенти су искупљени око својих националних корпорација: то су удружења „Балкан", „Зора", „Звонимир". * Из Беча је синоћ стигао овај телеграм: Беч, 28. јуна. Како доноси један чешки лист, бечка полиција ухапсила је два српска студента медицине: Саву Вунићевића и Ђорђа СтојановиђЕ^ Вукићевић је дао круну дечну у једној кафани да виче „Живела Србија"! Стојановић је после некога времена пуштен у слободу. Међутим, сматра се да је Вукиђевић компромитован у сарајевској афери.

Јшш та]нб — Шта се догодило на броду, који је преносио тело Фрање Фердинанда Синоћ је Кореспонденц Биро послао ово званично саоштење из Беча: Беч, 28. јуна Листови у Трсту објавили су вест, како је на броду, на коме је пренеше но тело надвојводе Фрање Фердинанда, један офииицр убио револверским метком једног војника, зато што је бранио великосрпске идеје. Ова је вест неистинита.

Ккез ее сели — Албанскц суверен се пакује и сели. Кнез Вид се спрема за одлазак из Драча. Све га је изневерило. Пренк Биб Дода се показао као кукавица, Туркан паша је наишао на непријатељски пријсм у Бечу и Петрограду. „Наде кнеза Вида, каже „Месађеро”, одлазе једна по једна, као жуто лишће у јесен”. „Фосовим Новинама” јављају из Највида да су ових дана стигли тамо велики транспорти кнежевог дворског намештаја. Све просторијв у највидском дворцу, у коме је кнез Вид раније становао, поново су, у највећој тишини, уређене и удешене за становање кнежевскога пара>. Изгледа да кнеза није на одлазак нагонило само стање у Албанији, него начин на који је његов изасланик, Туркан паша, у Европи примљен. У Бечу су албанског министра председника примили прилично хладно; у Петрограду, Туркан паши су рекли да данашњи режим у Албанији не може дуго да траје. „Новој Слободној Преси" јављају из Цариграда: Туркан паша је посетио дипломате и Сазонова. И овде су га пријатељски примили, али су м у дали на знање да велике силе нису више

вољне да помажу кнеза Вида, пошто је његов избор био једна погрешка. У меродавним круговима се тврди, да је албански министар на сва питања добио дефинитивне одговоре. Он из Петрограда путује за Берлин. — Велики пријатељ српског народа биЂе сахрањен у Београду —

Да би дала видног израза захвалности српскога народа према поч. Николају Хартвигу и да би жалост српскога народа за великим његовим пријатељем што јасније обележила, српска влада је умолила породицу племенигог покојника да дозволи да се његово тело сахрани у Београду, престоници земље за чије је добро и напредак он тако много учинио. Породица покојног Николе Хартвига одазвала се молби српске владе и велики покојник биће сахрањен на београдском Новом Гробљу. Београдска општина уступила је нарочито земљиште на коме ће се подићи гробница Николају Хартвигу. Оно се налази одмах до гробнице великог српског народног добротвора Велимира Тодоровића, и зидање гробнице већ је отпочело.

Сарана пок. Николаја Хенриковића Хартвига биће у уторак, у 10 часова пре подне.

— У част рођен-дана Краља Петра I. —

Јуче лре подне, од ранога јутра, по београдским улицама осећала се необична живост. Још око седам и по часова, дуж улица којима су имали да лрођу Престолонаследник, принчеви, дипломација и велинодостојници, да присуствују свечаном благодарењу у Саборној Црнви, био је намештен војнички кордон, састављен од трупа београдског гарнизона. ДУЖ УЛИЦА. Војнички ћордон протезао се од Двора улицама Краља Милана, Кнез Михајловом, и 'то само са десне стране. На левој страни, дуж тротоара, почев од Двора ла до Саборне Цркве, и иза кордона с десне стране, налазила се маса света која је већ од ранога јутра посела улице. Распоред трупа био је овај: испред Двора, питомци Војне Анадемије ; затим музина седмог пешадиског пуна, пешадиска подофицирска школа, седми пук; и најзад, дуж целе Кнез Михајлове улице, новообразовани вардарски пук. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ПРОЛАЗИ. Још од осам часова, слободним простором средином улице нилазила су кола у којима су били велинодостојници, министри, виши официри, страни посланици, аташеи итд. Тачно у девет часова указао се евкадрон Краљеве Гарде, са заставом на челу, а одмах затим су се појавила кола у којима је седео Престолонаследник Алекеандар. Кола су била опнољена свитом од официра на ноњима. У другим колима су били принц Ђорђе и кнез Павле. Маса народа поздрављала је престолонаследника и принчеве бурним нлицањем „Живели”! и махањем шешира. СВЕЧАНО БЛАГОДАРЕЊЕ. Око 9 часова почела је у београдској Саборној Цркви, — у исто време кад и у

свима осталим црквама у земљи — свечана Служба за дуг живот Краља Србије Петра Првог. Служби и благодарењу приСуствовали *у престолонаследник Алеисандар, принц Ђорђе, Кнез Павле, сви министри, дипломатски кор, официрски кор и маса грађана. ПАРАД ПОРЕД ДВОРА. После службе и благодарења, истим путем, кроз масу одушевљених Београђана који су га раздрагано поздрављале, одвезао се престолонаследнии са принчевима и свитом у Двор. Одмах затим настао је пред Двором свечан парад, у коме еу узеле учешћа све трупе београдског гарнизона. Парад је ишао овим редом: Прво питомци Војне Академије, затим пешадиска лодофицирска школа, једна чета Краљеве Гарде, две чете седмог пешадиског пука, новообразовани вардарски пук, два ескадрона четвртог коњичког пука и два дивизиона дунаског артиљериског пука. Држање трупа у пролазу поред престолонаследника било је изврсно. Нарочито су падали у очи наши нови војници, синови Нове Србије. ПРИЈЕМ У ДВОРУ. После парада било је у Двору свечано примање. Честитања је примао, у име Краљево, Престолонаследник Александар. На пријему су били дипломатски и официрски нор, Митрополит, председник и чланови Државног Савета, чланови Касације и Апелације, бивши министри, директори виших и средњих школа итд. Пријем је трајао све до подне. Њиме су завршене овогодишње петровдансне свечаности.

— Хандикап и дерби —

Јуче после подне одржан је последњи летњи тркачки састанак. Због плахе кише, која је у Београду падала између два и три часа по подне, на тркалишту је било врло мало света. Трке су почеле тек око 5 часова. У првој, утешној трци, на стази од 1000 мегара, а за награде од 400, 150 и 80 динара, трчало је 18 грлФ Први је пошао и нрви пред победни стуб стигао за три дужнне Џавид паша, својина браће Стаменковнћа из Београда; друга Ђевђелија, својина ергеле „Власина“; трећа

Шајка Ж. Братковића пз Бадњевца. Друга трка је била „Хандикап“ т. ј. трка за сва домаћа и као таква призната принлодна грла све старости. Стаза око 2000 метара; паграде 1000, 300 н 100; трчало је 10 грла. Прва је кренула у колосалним скоковима и стигла прва како је хтела (и ако је носила 73 кгр.) Бела Ружа, својина Ергеле „Авала“ из Београда; друга, на четири дужине иза Беле Руже стигла је Ђоконда, својина Д. Андоновика, нуковника, која је носила терет свега од 54 кгр.; на две дужине иза ње стигла је Моравчева супарница са прошлог дербиа, пунжрвна и добро тренирана Цура. У трећој трцн, дербиу, трчало је 15 грла на стази од 2400 метара за награде од 4000, 1000 и 500 динара. Ова је трка пспала врло рђаво. На првом завијутку остало је 8 коња и три јахачана земљи, од којих је џокеј ергеле „Власина" оиасно повређен. Од седам коња који су продужили да трче, први је стигао Ждралин , својнна чувеног одгајивача коња Мил. Стефановића, из I Шушеоке (ваљевска Колубара), чији је Моравац добио прву награду на прошлом дербиу четворогодаца. Њега .је јахао она.ј, џокеј Ракетић, који је јахао и Моравца, и који је, после добијеног прошлог дербиа, срорекао: „Ни Ждралину нико неће омирнсати реп!“ За њиме, на шест дужина, стигао је Сатурнов син Миле, својина Ђ. Тошнћа, жанд. порунпика. Брегалница, пунокрвна и добро тренирана трогода омица, која је два пута стигла прва, једва је пред самцм победним стубом стигла трећа. У четвртој, лесној џокејској трцн друге категорије, стигла је прва Шајка, својина Животе Братковића, из Бадњевца; други Кандид II, својина Р. Гавриловића, из Варне; трећи Кушља , својнна Ннколе Јовановића, из Београда. Пета, официрска ирегшнска трка, на стази од 2500 метара није била много занимљива, пошто су двајахача, одмах на првој препони, нали с коња. Пошто је у овој трци трчало свега 7 грла (од којих су два у почетку остала) то је било свега две награде. Прву је добила Мили, својина Стојановића, поручника, другу Лицко, својина М. Максимовнћа, потноручника. Трке су завршене тек у 8 часова. Идући тркачки састанак бнће С. августа.

— Кандидације радикала у окрузима и варошима. Неспоразум међу радика >има. —

РАДИКАЛИ У ПОЖАРЕВЦУ Радинали у Пожаревцу нису још одржали збор на коме би извршили кандидацију посланика. То долази отуда, што се тамо два јака и угледна радикала боре о мандат. То су г. г. Јошка Јовановић дугогодишњи посла)ник и председник пожаревачке спштине, и Душмакић, апотекар. Ко ће од њих двојице бити кандидован, не може се са поузданошћу рећи; али су за сада већи изгледи на страни г. Јошне Јовановића. РАДИКАЛИ У СМЕДЕРЕВУ Смедеревски радикали ће истаћи као свог посланичког кандидата г. Живојина Тајсића, апотекара и народног посланика. Овога пута, г. Тајсић неће ући у скупштину, пошто ће у Смедереву

опозиционе стрзнке изаћи удружене. САМОСТАЛЦИ У ЋУПРИЈИ У Ћуприји самостални радикали ће истаћи за послзничког кандидата г. Милисава Радојковића трговца и пређашњег народног посланика. РАДИКАЛИ У ЧАЧКУ. На ужој конференцији радикала округа чачанског утврђена је окружна кзндидатска листа. Носилац листе биће г. Јаков Чорбић, други на листи ће бити г. М. Срезојевић, учитељ из Трнаве, трећи Андреја Протић, тежак, четврти В. Константиновић „Лала” из Краљева и пети Милан Радојевић, из Ивањице. Први квалификовани биће г. Андреја Николић, а други г. Драгиша Вксић, адвокат и з Чачка.

И ако је многи зборе, Причу мале, чудие тице Од љубави која гори. Нагае снове жени води Лепотом се њеном краси: С вечерњачом што се роди У зорњачи нек се гаси .. Луксембург, хнљадудевесточетрнајестог маја.

Блшодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА наставак (17) И она поново заспа, сањајући о Бланнадору чија је постојаност — јавна и напорна — служила као тема једном лепом витешиом роману. Она није помишљала да је у овом тренутку Бланкадор имао један теолошки разговор с пастором Матијом Робеном. Сличан грабљивом иурјаку, овај Божји службеник ишао је иулоарима, ишчекујући да Бланкадор падне у замке које је он разапео пред њим и око њега. Он примети младога човека. Матија Робен лоздрави Бланкадора учтиво и овај му одговара таиође’ учтиво. — Е лепо, гослодине! рече пастор, ми ћемо се мало прошетати не бојећи се јутарње магле, Треба поранити да би се могло видети дело Божје.. Ја бих вас замолио да ме лратите у друштво..

Бланкадор узвикну очаран таквом понизношћу: — Господин пастор хоће да се шали.. И они пођоше. За њима је ишао једино Жакмен Тардивал. Он је хтео непрестано пратити свога господара да би му се својим саветима и иначе могао наћи у невољи, нарочито после писма добивеног од Симона Гардебледа. Али, не бојећи се нимало овога слуге, Робен хиташе да ухвати Бланкадора у замке својих суптилних литања. Орас одговараше врло вешто. На дискретна јадиковања Робенова рече он: — ја ћу, госЛодине, учинити све што могу да бих задовољио ваше жеље. Хоћу истину да кажете, мене је г-ђа де Троа-Мар овластила да уредим са Г. де Корпој ово важно питање.. Ово је питање важно како за њу тако и за мене, јер и ја сам заинтересо-* ван у овој ствари. Робен диже своје очи чисто сумњајући У то и питајући се да ли је то могуће* — 0! Ја нисам овде само лосредник Гослодине. Ја сам и поверилац г-ђе де Троа-Мар за једну прилично велику суму., Једна парница коју је водио мој покојни отац.. У осталом то вас може мало интересовати, Вас пастора душа, јер то су пролазни и груби интереси. И макако да је вешто радио на томе да нешто донучи, Робен није могао ништа дознати. Заморен, он навали на теологију и поче говорити Бланкадору о томе како се може душа спасти. — Ах ! Господине пасторе, одговори неофикт са прибраношђу — Ви проповедате, о томе како треба ја да се прео-

братим. Ја чекам угодан моменат па да почнем исповедати реформисану религију, једино достојну часнога племића. Чувши ово, Робен није више сумњао у успех. Каква победа. Како су они тада пролазили између ла Борд - От и Балма, одакле се видео замак у Сент - Обену, Робен показа Бланкадору Мане • Сенињи са њеним кулама и рече: — Познајете ли господара овог места? Орао одговори да не познаје. Тада Робен рече: — То је један проклетник ! Име му је Селињи. Зар нисте ништа чули о њему? — Никад ништа, Гослодине ! — Ах ! то је најгори дух који је могао поеетити тело једне белосветске пропалице. Робен поче тада причати о Гастону де Селињи и о његовој кући у Сент Обену једну скандалозну хронику, после које оу се морали иавинити Содом и Гонор. Тако се у разговору пастор, Робен и Бланкадор вратише у замак. На ручку, Робен одржа један мали говор у коме је било питање о једном пастиру и једној аалуталој овци, као и у радости коју има Бог када један безбожник напусти лажне богове и врати Се у израиљево крило. Али Анри де Кантекло који је седео лево од господара лосматрао је Бланкадора презриво. — Шта хоће ова мала животиња? Говораше у себи Орас. Његово око као да ме сече. Гаспођа де Порпој изледа да је заспала летаргичним сном.. Шта ме посматра ова мала битанга? —

Анри де Кантекло о чијим је погледима говорио Бланкадор беше један од блисних рођака де Корпоја. Покојна госпа Леони де Кантеклоа родила га је у своме првом браку. Ово дете од 16 година малог узраста, са шиљатим лицем, великим очима, имало је фине манире своје мајке а памет свога покојног оца грофа де Кантеклона, ноји је био за живота први еекретар канценара Шевернија . — Услед слабости своје матере, која се улазећи у кућу де Корпоја одрекла католичке вероисповеда, мали Анри васпитан је био у реформираној вери. Али независност и живахност његова духа задавали су много брига пастору Робену, ноји је дотера према учењу Калвиловом. Ово двликатно дете од смрти евоје матере која је умрла 1583. г. охладнела је у својим осећајима. Његов положај је био бедан. Занемарвн од Корпоја напуштен од слугу и од пастора Робена, оно је живело у горчини и сузама, Када Илина де Талман постаде супруга де Корпоја, она се приближи овоме нежном и благом створењу које сави врат под јарам њеног методичном супруга. Сувише индолентна и плашљива да би могла покушати да се брани, Илина живљаше безбојним животом и без радости. Презирући све што је земаљско. Она је мислила само на оно што је на небу. Навикнувши се на повучени живот она ее одрече свих малих делинатеса, којима је био опкољен њен живот као богате девојке. Де Корпој могао је каио је хтео раслолагати њеним приходима.

Илина је често пута прижељкивала да нађе законске препреке жељама њеног мужа. Једнога дана када ју је Анри де Кантеило нашао саму у њеној соби наслоњену на сто, где чита библију, он баци књигу на под и прекори је због ове лектире. — Не хулите на Бога, дете, рече му г-ђа де Корпој, и помишљајте на то да је сталност у вери потребна узда нашем разуму кад залута и уосталом ано је потребно да се бунимо противу ових ствари, зар не бисмо требали да изменимо цео свет? Јер, или су ове ствари добре и ми смо дужни да их поштујемо или су оне рђаве и ми смо дужни да их раслустимо. — Бог, одговори Анри, не тражи тако велике жртве. Он нам не заповеда да од свог живота направимо долину тужних размишљања и суза. Веровати да он ужива у нашему болу, значи, по мом мишљењу наносити му увреду. Он хоћв да га волимо, а љубав се нв може помирити са ужасом. Он хоће да му се радујемо, а не да се сваког часа на њега срдимо. — Тај Је, говорио је често Робену, изишао из пакла. То је један опробан Неч ваљалац, јер његов је дух много зрелији од његове нежне младости. Његово разумевање ствари мало је нелриродно. Ја сам знао да је он у многим приликама критиковао прееуде које је изрицао његов отац као судија. То је права змија! Тако је Анри својим погледима данао задавао самртне ударце Бланкадору. Орас био је срећан што је крај ручка