Пијемонт

Врој 178.

„П ИјЈ Е М 0 Н Т и

Отр. 8.

намери, да садашњу зграду прогаири, понпо се услед повећаног рада и броја особља оадања зграда показала мала. Долазак Румуна Председник ДруштваЈ Румунских Студената известио је јуче телеграфским путем председника Београдске Општине, да у среду увече стиже у Београд 70 студената, у пролазу за Италију. Пруга Зајенар - Књажевац Комисију коју је одредио Министар Грађевина да прегледа и прими нову израђену железничку пругу нормалног колосека Зајечар—Књажевац отишла је пре неколико дана у Књажевац и почела рад. Са овим послом комисија ће бити готова најдаље до 5. ов. м. После тога времена, 13. јула, пруга ће уз једну малу свечаност бити предата саобраћају. Београд - Битољ Од 1. јула ове год., на друмовима Велес—Битољ и Битољ —Струга почеће поштански, саобраћај аутомобилима. Од тога дана пошта ће примати и пакете за Битољ, Крушево, Охрид, Прилип, Ресан и Стругу. Сада се за свако место у новим областима, у коме има поште, могу слати пакети.

РАДИКАЛИ У СМЕДЕРЕВСКОМ I ОКРУГУ. Носилац радикалне листе у смедеревском округу биће г. Ж. Тајсић, апотекар из Смедерева. До сада је он био биран за посланика у Смедереву, али како ће тамо сада победити кандидат опозиционог блока, г. Тајсик ће се кандидовати у округу. Први квалификовани посланик на листи г. Тајсића биће г. Драгомир Н. Јзнковић, адвокатски приправник и секретар скупштинског председништва. Престолонаследник Александар, на предлог Министра Финансија, потписао је указ којим се поставља: У ЦАРИНСКОЈ УПРАВИ : еа шефа прве класе тарифског одсека Љубомир Илић, шеф друге класв истог одсека; за ревизора I класе Владимир Ђ. СтојановиК и Сава М. БанковиК, ревизори II класе исте Управе; за ревизора треИе класе Сима М. СимиК, ревизор IV класе исте Управе ; за ревизора четврте класе Љубомир Д. ЂорђевиК, ревизор пете класе исте Угтраве; за сенретара пете класе Милорад СоколовиК, писар прве класе исте Управе; за статистичара четврте класе Јован АндриК, статистичар пете класе исте Управе; за писара I класе Властимир ГлишиК, цариник IV класе београдске царинарнице на Сави ; за регистратора I иласе Јован Хутер, регистратор друге нласе исте Управе. У БЕОГРАДСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ НА САВИ : за ревизора I класе: Милан БогдановиК, Милан ЈанковиК и Миливоје МрцајловиК, ревизори II класе исте царинарнице; за ревизора треКе класе Стојан ПетковиК, цариник прве класе исте царинарнице ; за ревизора IV класе Иван МилиКевиК, Милорад ЛазиК, ревизори пете класе иоте царинарнице и Милош ЋурђевиК, цариник друге класе исте царинарнице; за царинина друге класе Драгомир МихајловиК, цариник треКе класе исте царинарнице ; за царинике треКе класе: Јован ПетковиК и Петар ДимитријевиК, цариници четврте класе исте царинарнице; за цариника четврг екласе Миодраг СтаниК, цариник пете класе исте царинарнице. У БЕОГРАДСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ НА ЖЕЛЕЗНИЧНОЈ СТАНИЦИ : за ревизора прве класе Стеван МалениК, ревизор друге класе исте царинарнице; за ревизора друге класе Боривоје ЦениК, ревизор треКе класе исте царинарнице; за ревизоре треКе класе: Јанко ЈанковиК, Димитрије РадивојевиК, Божидар Гођевац, ревизори четврте класе и Милан Трифунац, цариник прве класе, исте царинарнице; за царинике друге класе: Михајло ПетровиК и Ђорђе ПоповиК, цариници треКе класе исте царинарнице; за царинике треКе класе: Душан ПавловиК и Живојин МиловановиК цариници четврте класе исте царинарнице; за цариника четврте класе: Бошко Бугарски и Слободан ЂаковиК, цариници пете класе исте царинарнице. У БЕОГРАДСКОЈ ПОШТАНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника прве класе Сава Г. БожиК, управник друге класе исте царинарнице; Г. МИХ. КОСОВЉАНИН. Носилац радикалне листе у моравском округу биђе г. Мих. Косовљанин, индустријалац из Јагодине и дугогодишњи народни посланин. Г. Настас Пгтровиђ, министар на расположењу, биђе кандидат за место првог квалификованог на овој листи. Али, на случај да се г. Косовљанин не буде хтео да прими у опште ма накве кандидације (прошли пут је дао оставку на мандат) радикалну листу у моравсном округу носиђе г. Н. Петровиђ.

за ревизора прве класе Светозар Константиновиђ, ревизор друге класе исте царинарнице ; за ревизора треКе класе: Будимир ШутиК, Илија НешиК и Светозар РадивојевиК, ревизори четврте класе исте царинарнице; за ревизоре четврте класе: Војислав ПеришиК, ревизор пете класе и Милан ЈоциК, цариник друге класе, исте царинарнице; за цариника I класе Душан БешевиК, цариник друге класе исте царинарнице; за цариника треКе класе Миленко ЗариК, цариник четврте нласе исте царинарнице; за царинике IV класе: Бранко ЋатиК и Драгољуб ПоповиК, цариници пете класе исте царинарнице; У НЕГОТИНСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за упраанина I класе Стеван ЖивковиК, управник друге класе исте царинарнице; за ревизора IV класе Милан СофронијевиК, цариник друге класе исув царинарнице; за цариника друге нласе Лазар ПериК, цариник треКе клаое исте царинарнице; за цариника треКе класе Десрмир РадојичиК, цариник четврте класе исте царинарнице; м У НИШНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за ревизора четврте класе Арсеније СтевчиК, цариник друге класе исте цаза цариника прве класе Милугин ПоповиК, цариник друге класе исте царинарнице. У ШАБАЧНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за управника друге класе Милан РадојковиК, управник треКе класе исте царинарнице; за цариника прве нласе Михајло Неготинац, цариник друге класе исте царинарнице. У БИТОЉСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за ревизора треКе класе Илија НесторовиК, ревизор четвруе класе исте царинарнице; за царинике четврте класе : Јован ЈовановиК и Милош СтајиК, цариници пете класе исте царинарнице, У ЂЕВЂЕЛИЈСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ : за управника друге класе Носта 1Г СимиК, управник треКе класе исте царинарнице; за цариника четврте класе Стеван РафајловиК, цариник пете класе исте царинарнице. У СНОПЉАНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника прве класе Васа ДимитријевиК, управник друге класе исте царинарнице; за ревизора треКе класе Васа Чекрџиски, цариник прве класе исте царинарнице; за цариника прве класе Милош ЗисиК, цариник друге класе исте царинарнице; У ВЕЛИНО-ГРАДИШКОЈ ЦАРИ-, НАРНИЦИ: за ревизора четврте класе Милан Трај-

новиК, цариник друге иласе исте царинарнице. У ДОРЈАНСКОЈ ЦАРИНАРИИЦИ: за управника треКе класе Боривоје ЈанковиК, цариник прве иласе исте царинарнице; за цариника четврте класе Александар ЈокановиК цариник пете класе исте царинарнице; У НОСОВСКО МИТРОВИЧКОЈ ЦАРИНАРУИЦИ: за управника треКб класе Богољуб МилошевиК, управник четврте класе исте царинарнице. У НОВО-ПАЗАРСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за улравника друге класе Тихомир МилошевиК, управник треКе класе иств царинарнице. У ПИРОТСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника прве класе Петар МијатовиК, управник друге класе исте царинарнице. У ПРИБОЈСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника треКе класе Милан ДешиК, цариник четврЈв нласе исте царинарнице ; за царинике четврте класе: Светозар СтефановиК и Сотир СотировиК, цариници пете класе исте царинврнице. У ПРИЗРЕНСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за ревизора треКе класе Драгољуб МатејиК, цариник прве класе ист* царинарнице ; за ревизора четврте класе Драгутин ПоповиК, ревизор пете нласе исте царинарнице. У ТЕКИЈСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника друге класе Ђорђе ФоТиК, управник треКе класе исте царинарнице; У БР30-ПАЛАНАЧН0Ј ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника друге кларе Михајло КарапешиК, цариник треКе нласе исте царинариице. У ВЛАСИНСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника четврте класе Димитрије БогојевиК, цариник пете класе исте царинарнице. У ГРОЧАНСНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника друге класе Чедомир ЈовановиК, цариник четврто нласе исте царинарнице. У ДОЛАЧНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника треКе класе Владимир ЈовановиК, цариник четвруе класе исте царинарнице, У ЗАБРЕШНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за управника прве класе Владимир ЈаковљевиК, управник друге класе исте царинарнице; за цариника треКе илаое Милан ПетновиК, цариник четврте класе исте царинарнице. У ЉУБАНИШНОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника четврте нласе Драгољуб НиколиК, цариник пете класе исте царинарнице. У РАДОВИШНОЈ ЦАЦИНАРНИЦИ: за цариника четрвге иласе Милан ЈовановиК, цариник пете класе иоте царинарнице. У ЦАРЕВО-СЕЛСКОЈ ЦАРИНАРНИЦИ: за цариника четврте нласе Данило ПротиК, цариник пете класе исте царинарнице. № Тодоре! — Жив ми Тодор, да се чини говор. Г. Тодору СтефановиКу — Виловеком, шефу српсиог Пресбиро-а, услед свакодневног бесплатног гледања беоскопа толико су засенуле очи, да никако не може да прочита тачно шта у преотоничким лисуовима пише. Љут на новинаре, што се не одЗзивају његовим честим позивима на празнословљење, он је јуче, у званичном бил-г ену Пресбиро-а, загрмео против четири редакције, закачивши и нашу. Слу-

шајте, читаоци, кано Тодор громо*нин, као покојни чика Неша, пушта муње и громове: Дано исто „Трибуна” ,Мали Журнал" и »Пијемонт" учинили су испад противу краљевског предстзвника Бугарске г. Чапрашикова, приписујуКи му потпуно измишљене радње и коране и сумњичеКи га неправедно и неосновано. ЖалеКи шјо се поменути листови служе таквим измишљотинама, ми смо овлашКени са меродавне стране, да строго осудимо овај поступан и да подсетимо представнике наше штампе, да се, и сада и у будуКе, клоне сваког испада према дипломатским представницима страних држава, који су акредитовани код Двора Њ. Величанства Краља”. У ова два претеКа пасуса, који су глупљи од Нунових нретенијада у биоскопу код „Коларца" наслагана је лаж до лажи, и клевета до клевете. Наш лист, ни једном једином речи, није »неправедно и неосновано сумњичио" а још мање «потпуно измишљене радње и кораке" потурио бугарском посланику г. Чапрашикову. Чика Тоша би паметније учинио, када би спречио крађе телеграма и трговину коју чиновници Пресбиро-а врше с редакцијама. Без икакве опасности по своје здравље, он би могао, пре него што узме престоничке листове да чита, да протрља малко очи, на којима се почело хватати биоскопсно слепило. Ако тако уради, њему се неКе привиђати „страшне ствари", нанве је јуче видео у „Пијемонту” и још неким престоничким листовима. Сшвма и путевкмн Господине Боеме, Постепено и неосетно, ратови се почињу заборављати. Мирнодопска проза увукла се у душе и домове. На њиви исте величине, са смањеним бројем чељади, сељак се зноји, да би одговорио својим поданичким дужностима.. Љубомиру ЈовановиКу, страцу из БошњаковиКа, један син је погинуо као борац у петом пуку, а други, из истог пука, умро је од колере. Једна му је снаха остала са троје, а друга са двоје ситне деце. Пре два месеца, сироти старац поднео је молбу, са потребним донументима, за инвалидску помоК. Одбор за давање помоКи, одбио је старца зато, што плаКа 15 динара и 90 пра порезе т.ј. 90 пара преко пореске основе за стицање права инвалиде. СудеКи по законсном тексту, Касација је одбила старчеву жалбу на одлуку одбора за давање инвалиде !.. И тако је Проширена Србија, поред гробова толиких хероја, због строгости закона добила и осам нових просјана !.. РАТНИК.

Цимш Министарска седница Јуче по подне од 4 до 5 и ио часова по подне била је у Министарству Сполпшх Послова под председпигатвом г. Н. Пашића министарска седница. Г. Пачу у Двору Јуче пре подне, Мнпиетар Финансија, г. Лаза Пачу, био је у Двору и поднео на потпис Престолонаследнику Александру велики указ о постављењу, унапређењу и размештају порезника. Активирање резервних офињира У Министарству Војном још није завршена израда указа о активирању резервних официра. Указ ће бити готов, потписан и публикован за три дз четири дана. Од кандидата, који су тражили активирање, а чији број износи преко нет стотина, биће активирано највише до седамдесет. Поштански указ Престолонаследник Александар, на предлог Министра Грађевпна, потписао је велики указ, којим се поставља и унапређују око 100 поштанско-телеграфских чиновника у Београду и поштама у унутрашњости. Указ ће се објавити данас. Сахрана Николе Хартвига Јуче, у 10 часова пре подпе, овдагање царско руско посланство добило је од председнигатва руске владе регаење дарско руске владе и одобрење рускога двора, да се руски посланик Хартвиг може сахранити у Србији. Госпођа Хартвиг у Београду Јуче у 10 часова пре подјр допутовалаје у Београд ГоспођЛ Хартвиг са својим сином од првога мужа г. Фон Визиконом, секретаром руског посланства у Цариграду. Госпођа је допутовала оријентом до Цариброда а, од Цариброда специјалним експресиим возом, који је српска влада ставила на расположење. 0 акционарским друштвима Министарство Народне Дривреде упутило је Трговачкој Комори на мишљење измене и допуне закона о акционарским друштвима. Изменс се односе наликвидадију онпх завода који се не придржавају закона о мораторијуму. На даиашњој пленарној седници Трговачке Кеморе, ово ће се пнтање решити Владике на погребу Владика нишки Доситеј и шабачки Сергије, па телеграфски иозив Митрополита Димитрија, допутовали су сииоћ у Веоград, да узму данас учешћа при сахрани Николе Хартвига. Америнки посланик Г. Чарлс Вопика, амермчки посланик за Србију, Румунију и Бугарску, са седпштем у Веграду, којн је допутовао у Веоград и присусвовао петровданским свечаностима, продужио је своје бављење у Београду да би присуствовао сахрани пок. Хартвига. Са њима је допутовао у Београд и војни аташе америчког посланства г. Шермал Мајел. Народна Банка Управа Народне Банке откупила је суседне зграде у Кнеза Лазара и Краља Петра улици у

Освећење заставе Опште радничко друштво прославиће 20. овог месеца своју славу Св. Илију и том ће приликом да се изврши освећење друштвене заставе. Железничка Дирекција одобрила је свима учесницима ове свечаности повластицу за подвоз у пола цене^ НЕЛКШКЕ ВЕРИДБА. — Г-ђа Јохана и госиодин Исак С. ЈЈеви трг. овд. имаI V част известити њихове пријатеље и познанаке, да ће се њихова кћи г-ца Реа венчати са г. Др. Рудолф. Кенигом у Бечу у уторак 1 јула ов. год. по старом календару. Нчрочиге позивнице неће се слати. Телеграм адреса: Ш1еп РепзЈоп ЕошзепћеЈт, ЕЈзеп ^аззе № 2. ПОМЕН РАДОЈУ ДЕДИНЦУ. Породица пок. Радоја Дединца, професора и резервног наредника, који је погинуо у борби са Бугарима 9. Јула прошле године на В. Говердарнику, даваће му годишњи помен данас у 10 часова пре подне у цркви Св. Николе на Новом Гробљу, ИЗ СВАЂЕ У СВАДБУ ! — одлична руска комедија „из свађе у свадбу” вечерас се приказује у Браниноме Позоришту код „Славије" поред сензационих шала: „Прегазио их аутомобил" и „Београђанин у Паланци”. Приповетке тогв Београђанина веома су интересантне. V програму су и многа сола и дуети.—

Г. Јовач Б. Јовановић, професор, моли се, да дође ради извесног споразума и објашњења код фактора штампарије „Пијемонта“.

Претплата ва „11ијемонт и стаје један линар месечно.

Цари нски указ — Унапређења царинских управника и ревизора и царцнских чиновника. —

окнивене" (каном обојене). У 16. и 17. веку султани су имали велике ергеле најлепших коња на ливадама поред Марице, а у својим шталама у Једрену и Цариграду коње из Месопотамије, Арабије и Мисирн. У нашим народиим песмама славе се коњи арапски, анадолски и мисирски. Помиње се да је Пазваноглу одомађио у тимочком крају бо• љу расу коња, па су Турци некад и из овог краја набављали коње за своју коњицу. Пирх је (1829) у Пожаревцу видео у ннежевој коњушници „пепих арапских атова"; и Ф. Каниц помиње да у државној ергели у Пожаревцу има лепих страних грла и домађих оплемењених. Обиље коња у српским земљама показује и негдзшња јака трговина и извоз коња из српских земаља. Приморски грздови на Јадранском Мору трговали су јавно и тајно са ноњима; и извозили их у Италију. У 16. веку Турска је чак забрањивала извоз коња и гочила кријумчаре. Француз Кикле (1658) бележи да се на ат-мејдану (коњском тргу) у Сзрајеву, пазарних дана, продаје много и јевтино врло добрих коња, каји, и ако нису лепи, ипак су чврстих ногу, подносе велике напоре и

малим су задовољни. Он помиње да . Дрбровчани о Оветом Влаху, кога су ; тако помпезно славили 2. и 3. фоб-1 руара приређују коњске трке са коњима набављеним из Турске. П. Богдановиђ (1685) бележи да на обалама Вардара, у околини Скопља, пасе лети и зими мноштво коња, а лети на Шару пасу и султанова сгчда (верозатно коњи, мазге и камиле). Леп свој глас сачували су босански коњи и дубоко у 19. век. Кузани (1840) помиње да су у Италији познати коњи далматини, а то су коњи који се из Босне преко Далмације иззозе у Италију. Ти су се босански коњи продавали чак и у Скопљу. Од 16. до 18. века султани набављају за своју војску коње сем из азијских земаља, још и из Влашке и „Татарске" (сев. обала Црног Мора), одакле су их трговци доводили преко Бугарске и Тракије у Цариград. Молдавска, која је у 17. веку султану давзла као трж5ут годишње и 250 коњз, почетком 19. века извози своје коње у Аустрију и Пруску. ♦ Доста важну транс портну улогу у српским земљама, марочито у јужним и западним крауевима, играла ја

> ранијих векова и мазга. Она је имала ! у томе и извесно преимуђство над ј коњем, јер је пролазила и оним местима, где коњ никако »е могаше, а ишла је брже од коња. Још у 12. веку сретаху се на Балканском Полуострву каравани од самих мазги. Хиландар је још од свог почетка имао своје људе „који јашу мазге”. Св. Сава био је одредио да сваки српски архиепископ даје карејској ђелији сваке године по једну мазгу; ту наредбу неки су архиепископи поштовали, а неки нису, те је архиелископ Никодим 1322. године понови. Особито је за турског времена повеђан значај мазге, јер се она јавља као транспортно средство не само у трговинском саобрађају него и у војсци. Тада се она виђала и у северним нрајевимз, где је данас врло мало има или је никако и нема. Брокијер је 1432. године видео камо }е за султаном Муратом Другим и његовом пратњом ушло у Једрене 250 које коња ноје мазги за товар. У дневнику похода султана Сулејмана Другог на Бвч 1529. године помињу св и мазга у ко.мори. У 16. веку путници из Сплета иду у Цариград и на мазг.-ша, које мењају на поједи-

I ним станицама, а каравани од мазги виђаху се и на Цариградском Друму и кроз српске земље. Емфатични Е. Челебија бележида се у Београду вода са Саве и Дунава носи у сакама на коњима и мазгама; да су у зимском походу од 1663-4 из Београда у Маџарску пртљаг турској војсци носиле и мазге; чак бележи и једну чудноватост: да се раја у Темишвару и околини боји мазге. У султанову берату, којим се укида пеђска патријаршија 1766. године, загарантозано је призренском митрополиту; „Нико не сме отимати ни коње ни мазге, ни од митрополита ни од слугу његових. Раније, у турској војсци као да је било коњаника и на мазгама. Марашлија 1815. године са Мораве извештааа сулЛна да су „коњици на мазгама" највише робља заробили и стоке дотерали. По смрти Марашлијиној (1821) послато је у Цариград као његова заоставштина и 160 које хатова које мазги и камила. 1834. г. набави кнез Милош 5 мазги из Царигрзда. Буе бележи да мазга има доста у Црној Гори, Албанији и Ј. Турској. И данас мазга је од велике важности у Црној Гори, Јер је она тамо не*

I замењива и иде по „сколама". Данас као да мазга не иде даље од Ниша, Шара и Карадага; међутим несумњиво је да је раније ишла и северније. Мазга се помиње често и У нашим народним песмама; обично оне носе „благо”, „цареву мирију", „азну"; помиње се и „сива маска" и „силан карван од 400 м'ски”, „триста м ски азно". + Магарац је пренет из Мале Азије и Сирије на Балканско Полуострво. Српски назив магарац, магаре свакако долази од грчког гомари, што пак долази од гомос, терет, товар. Старославенски назив осл, кзји је постао од латинског азинус, временом је у Срба заборављен и замењен данашњим називом. Па ипак, старински назив осао и ослица одржао се и до данас у народним изрекама: „Једној ослици једна товарница доста" и ,,Ослу се не пристоји седло него товарница". У Ибру је име једног места Ослица. У Далмацији магарац се зове товзр, а у Херцеговини кењац. Још у 16. веку магарац се јавља као важно транспортно средство, нарочито у планинским и тешко пролазним крајевима; на њима путују

чак и одличнији путници. Сајдлиц и Рамберти (1533) помињу да се преко Копаоника (на путу Нови Пазар —Ниш) може путовати оамо на коњу, магарцу или пешке. Б. Кашиђ (1613) помиње да се на осечки вашар доноси роба само на магарцима. Е. Челебија чак бележи да се раја у Темишвару боји магарца. Али, од увек магарац је у јужнијим српским земљама играо важну улогу нарочито у локалном саобрађају. Јеротије Рачанин у свом путопису (1704) вели: „И ту у граду Велесу видех гроздие носе у нотарица на магарци много." Раније, у Србији кнеза Милоша, чак су се стидели држати магарце, и један великаш, коме је ннез хтео поклонити богато опремљена магарца, набављена из Цариграда, преклињао је кнеза да то не чини, да му се не би грађзнство у Пожаревцу смејало. И данас у Црној Гори подсмевзју се ономе који купи магарца. К. Н. КосГиђ. (Глао.ник Српског Географског Друштва.)

■