Пијемонт

Београд, ПЕТАК 4. Јули

1914. год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 181. ГодинаРЛ

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

МНШМЛАГА II Србнју ■ Бугарску код урадаиштаа; год. 16 дкн. ■а поштаиа. Масвчао .... 1 дин. За ааострааство код уртдаиштаа и годиву 30 франака у ада: аа‘аола год. 15 фр. тромесечш 7*30 фр. у ааату. УРВДНИК Коста М. Луковић

„Грешна политика“ Срјцја |јшш19

Злурадост је великодушна. Када је русии посланик у Београду, Никола Хартвиг, склопио очи, листови који су, бранећи аустри]ску полити: ну, тврдили да он својим смелим држањем не спроводи руску, признали су да Русија није имала бољег предсггвника на Балкану. Једино је „Нова Слободна Преса" додала, да је политика, коју је он спроводио, политика добра са руског гледишта, била штетна са опште човечанског. у наступу хуманизма, она је у књигу Хартвигових грехова записала.да се његова политина могла спровести само уз потоке људске крви и беснрајан јад. И то у истом броју, у коме је донела извештаје о насиљима над Србима у Босни и Херцегорини и припремамз! Аустро-Угарске против Србије. То је интересантна и стара тема, на ноју се, у овом тренутку треба вратити. За вргме целе балканске кризе — која* је, акутно, почела у септембру месецу 1912. године, али стварно у половини године 1912., када је Аустро-Угарска, предлогом за децентралисање Турске, претила да дефинитивно подјарми Србију Аустро-Уга 1 рска се појављивала у пози апостолске земље која жели мир међу народима и спречава излишно проливање крви. Она је била велика заштитница мира европског. Докле су њени пукови, на српској граници, изазивали, и док су њени дипломати, у Лондону, отимали оно што је српскз зојска заузелз!, њена штампа је, очајном истрајношћу старих верглова, понављалз '3(рију: „Дајте нам, да се не би пролевала крв''... Бити заштитник мира, зз АустроУгарску и данас значи добити туђу имовину без рата. Спречити пролевање крви, за њу и данас имз) смисао рачунати са туђим слабостима. Да се не би проливалЕ! крв потребно је и данас да се допуати Атилиним хордама да истребе српско становништво у Босни и Херцеговини, и да се Србија примора да изјави, и гаракцију да, да погледи њених синова неће прескзкати међу између Србије и Босне. Србија данас, према Аустрији без греха, треба да се одрекне грешне политике. На туђој крви заснована, АустроУгарска се грози крви; хлебом са туђих њива храњена, Аустро-Угарска апелује на човечност. Њена политичка доктрина, цинична и старе.

почива на њеном неваљалству; њени политички успеси леже у туђим слабосгимз. И у колико народи више културом напредују, она више рачуна на њихов страх да својих грехом њене грехове свете. Али предрасуде, на прогив, падају заједно са иоследњим остацим^з непросзећености. Гнусобан кад је освзјачки, рат постаје племенито и културно дело кад се за ослобођење води. Ироливена нрв је тзда племенитз крв; ратници су носиоци Божје правде. И они који, као велики Николај Хартвиг, спремају велики дан те правде, изасланици су Божји и 'ЗПОСТОЛИ људски. Око Аустро-Угарсне се, поред свих културних слабости осталих народа, стеже гвоздени обруч. Њене границе, на истоку и југу, данас праве страшни бедеми од слозенских груди. И дан прзвде се ближи... Нека буде правда, па макар били и грешни !

ДЕЛЈ РЕНИ Није само Америна земља чуда и невероватних могућности! Американски методи, и у нашој проширеној Србији, почели су наилазити Један бакалин из унутрашњости, на соојим офарбаним колицама за превлачење еспапа, исписао је мрсним и кру. пним словима, чим су избори расписа. мИ, боо јЈо- •-» 1 „Рпдш/апи лр. пско робље и освојише земље и градове, а Н. Н. баналин одувек набавља најбољу кафу, шеИер, пиринач и остале колонијално - бакалске артикле". У радикални агитациони одбор за кварт теразијски изабран је, пре неколино дана, један професор бокса. У место примамљивих парола, он на зборовима поступа овако : раскорачи се и искоси се у лево, загим стегне песнице и намршти се и, најзад, пошто направи неколико муњевитих грифова из рамена, он гласом који човеку може да одузме чуло слуха — узвикне : „Ми морамо опозицију самлети по свима правилима изборног бокса !" До сада се нико још није усудио дЦ противречи овом агитатору !... ЦРНА МАСКА.

СОЛУН И БЕОГРАД — Сузбијање конкуренције солунске робе. — м |, Како се, по нашој железничкој та. рифи, возарина наплаћује према

на примену.

броју пређених километара, то је роба, која има да се транспортује са наших северних граница, стављенау немогућност да у новим крајевима конкурише увозу робе из Солуна, пошто раздзљина од Београда до Скопље износи 440 кипометара, а од Солуна до Скопља 250. Пре рата су наше железнице, за извоз наше робе, давале знатне повластице до старе грг!нице, а после рата ове су повластице укинуте. Знајући, да под оваквим услов »а наша трговина, индустрија и занатстао, неЕе моћи успешно да конкурише солунској трговини, Трговачка Комора обратила се у спора-зуму са Индустриском и Занетском Комором Министарству Привреде, да он код владе подејстзује, да се што пре приступи реформи наше железничке тарифе, и да Дирекција за сада уведе бар старе повластице до Ристовца. — Припреме за извоз сувих шљива. —

У Министарству Народне Привреде почело со на радовима око припреме за извоз сувих шљива. Према извештајима које је Министарство добило од својих економа, овогодишња берба шљива биће као ретко која до сада. Шљиве су гото. бо у свима крајевима понеле одлично. На сушење шљива, као једну од нај. рентабилнијих грана пољсне приареде, наш Не Земљорадник и ове године обратити нарочиту пажњу. Као поуздано се мисли, да ће се ове године извести у/ иностранство преко пет хиљада вагона сувих шљива. Пошто ће државна функција и контро-

ла приликом оваког извоза бити доста велика у Министарству Привреде већ се почело на радовима да би се време извоза дочокало и извршило на време и у корист наших извозника. Зато је Министар Привреде тражио од министарског Савета одобрење да може из Класне Лутрије, а из позиција на привредне циљеве, узети потребне кредите за образовање комисија за лреглед шљива и за друге послове. Све те комисије, чија ће седиште бити у већим извозничким местима, поставиће се још у току овог месеца, а остали радови око припрема извршиће се у току идућег месеца. Извоз ће почети 1, септембра.

НРРЈМ-ЛШРШ!1, — Продужење радова на прузи Чачак—Г. Милановац—Лазаревац. —

Радови на прузи узаног колосека Чачак—Горњи Милановац—Лазаревац који су почеги још 1912. године били су услед прошла два рата прекинути и тек су сада настављени. Јучз је у управи за грађење железница била офергална лицитација за набавку скретница за оау пругу. Чим Министар Грађевина буде одобрио ову лицитацију, одмах ће се при ступити поспу око полагања копосек!3'. Ова нова пруга узаног колосека била би готова и пуштена у саобраћај још крајем ове годинг, али ће се њвна израда, због извесних техничких незгода, продужити још за неколико мссеца идуће године. Пруга Чачак -Горњи Милановец —Лазаревац ради се из одобреног зајма за грађење нових железницг'у старим границама.

Криза бугарске владе Целз Бугарш лротив зајиа — Сукоб ивмеђу бугарске владе и руског посланства у Софији. — Коминике руског посланства. — Протест оповиционих посланика у Собрању и митинзи у свима варошима против зајма. — Изјаве шефова опозиционих партија. (Од нашег дописника)

У Софији се одиграо један скандал ноји је редаи у историји народа. Познато је, да су посланици Русије и француоне чинили кораке код бугарске владе, да занључи зајам, код фарнцуских банана, старих поверилаца Бугарске под условима, који су далеко повољнији од услова немачких банака. Исто тако познато је, да је бугарска влада одбила ту понуду с мотивацијом, да је она стигла и сувише доцкан. Бугарски независни листови, ноји су сазнали за корак француског и русног посланика и за повољне услове које су францусне банке понудиле, устали су као један човек и протествовали противу таквог држања владе у једном тако важном и за Бугарску судбоносном пит ању.

Софија, 1. јула. Кад су се овој кампањи независних листова придружили листови, који стоје близу данашње владе и уживају чак и субвенцију диспозиционог фонда, влада се поколебала. Да би нолико толико ублажила кампању противу себе и да би ослабила зна. чај корака руског и француског посланика и покуду француских банака, бугарска влада, преко министра Тончева, сазвала је седницу клуба већине, и дала нужна објашњења. Али та објашњења нису се поклапала са изјавама, које су дали руски и француски г.осланици, Напротив, министзр финансија Тснчев, учинио је једну превару. Он је у клубу већине дао објашњења, која се разликују од оних које су дали руски и француски посланик о условима зајма. |

Руско посланство, изненађено таквим поступком бугзрсне владе издало је коминике, у номе је изнело праву истину о условима, које су учиниле францусне банке за давање зајма Бугарској. Коми. никеом руског посланства демаскнран је министар финансија Тончев, и приказан је бугарсном народу иао обмањивач. Коминике руског посланства, које је потписао први секретар г. Саблер, иза. звао је читаву сензацију у свима слојевима бугарског друштва. Краљ Фердинанд је чак звао министра прадседника Надославоаа и тражио обавештења по авој непријатној ствари. Према вестима овдашњих листова, министар председник Радославов посетио је руског посланика Савинског и тражио задовољење због изјаве, које је учинио секретар Сабоер. Савински се, иаио овдашњи листови тврде, извинио Радославову, за тај коминике изјављујући да за њега он није знао. Савински је, осим тога, изјавио, да се и он не слаже с тим, да се у питања унутзрње природе, мешају страни посланици. Као задовољење, Савински је обећао премештање г. Саблера. Али дон је тај инцидент на тај начин окончан, дотле су вође опозиције изја. виле, да ће од тога чинити употребу у 1 Народном Собрању. Према свему изгледа, да ће ускоро бу. гарско Собрање бити арена таквих призора, какви се до сад нису скоро нигде догађали. Осим тога, целокупна опозиција спрема образовање митинга у свима већим влрошима. Очекују се судари, који могу изазвати веће и озбиљније компликације. Заталасаност у Бугарској узела је толина размере, да је опште уверење да ће зајам пропасти. 0 самом зајму овако су се изјаснили вође опозиције: Т. ТЕОДОРОВ. „Незнам за скандалознији зајам у историји бугарских дугова од овога, ноји је данашња влада закључила. Таказ зајам може се још наћи у Турској за време Абдул-Хамида и пре њега. „Запамгите да концесије, које је влада дала немачким банкама, значе смрт нашој индустрији". А. ЉАПЧЕВ. „Сви су изгледи, да је уговор о зајму сиЈгГ г? 'ТончевГ В на№е|?а^& и )№ с Ш 3 то^УЈ$& злата, одмах по пријему зајма, побегне у иностранство". А. СТАМБОЛИСКИ. „Дужност је целокупне опозиције, да спречи зајам, који прети да упропа. сти Бугарску. Аграрна странка као најача опозициона група у Собрању, употребиће сва средства, да владу обори и скандалозан зајам спречи". Н. ЦАНОВ: „Овај зајам је недостојан не за једну Бугарску, већ и за полудивље државе у Африци. „Бугарска би, под другом владом, могла да закључи много повољнији зајам. Она> је могла чак и с овом, да је хтелај да прими понуду, коју су јој француске банке учиниле”. Из ових изјава може се јасно умотриги решеност бугарсмих опозиционих С1ранв«а да данашњу владу оборе. Може се, према томе, смарати да се Радославовљгв кабингт већ налази у кризи.

БОРБЕ СЕ И ДАЛзЕ ВОДЕ.

После дванаестодневних крвавих битака и после силних жртава, српска војска гони разбијене делове бугарских армија уз Брегалницу. Данас се бугарска војска концентрише на узаном троуглу Босиљ Град — Ћустендил — Дубница, не за какву офанзиву, већ искључиво за одбрану територије, старе бугарске границе. Један Власински одред, у јачини од једне дивизије, после упорне борбе, у. шао је данас у БОСИЛз — ГРАД. Једновремено, летећи одред — десет ескадрона коњице, две чете пешадије и једна комитска чета, под командом потпуковника Швабића — после огорчене борбе и великих губитана, ЗАУЗИМА ЖУТИ — КАМИК предњи положај на бугарском десном крилу код Ћустендила. Тај исти одред, пред саму ноћ, заузима на јуриш Дукат, важну стратегиску позицију на самом граничном фронту. Бугарске трупе, потучене, повлаче се на Црноок. Док су се трупе прве и треће армије тукле по Маћедонији, завршавајући низ победа и приближујући се Ћустендилу, наше трупе друге армије су успеле да сузбију бугарски покушај за рушење пруге код Предејана. Три бугарска пука изненада су напала на наш први пук трећег позива код ДЕШЧАНОГ КЛАДЕНЦА, али се њихов покушај разбио о јуначки отпор наших трупа. И ако су бугарске трупе располагале и двема брзометним батеријама, ипак нису успеле да отпор наших трупа савладају и изврше кварење железничке пруге. Омање борбе, које се воде на целом фронту, показују да рат није завршен, и да се чине последње припреме за последњу борбу, која се има извршити испред Ћустендила. У низу тих омањих битака, важна је битка која се ових дана води на фронту Дунавске Дивизије I! позива ради заузимања Големог Врха. Потмомогнут једним дивизионом арти. часа да заузме Манчино Корито, предњи положај испред Големог — Врха. И док се победе српске војске нижу једна за другом, дотле БУГАРИ ОБМАЊУЈУ европски свет о некаквим својим победама. Енглески листови данас доносе, да их је бугарско посланство врло често звало телефоном, јављајући сваки пут по неку измишљену победу. Они протестују што и посланство потпомаже обмањивања публике. ПОСЛАНИЦА КРАЉА КАРОЛА. Румунски краљ Карол, отварајући седнице румунског парламента, рекао је данас да је Бугарска отпочела и изазвала рат мучким препадом на своје дојучерашње савезмике. Румунија је ушла у ак. цију, да своје право подупре силом. Српска престоница је, и поред све радости због ратних успеха, у ДУБОКОЈ МЕЛАНХОЛИЈИ због силних жртава, препуних болница, ширења нолере, која се преноси чан и на вароши у старим границама.

На крају села, у бедним уџерама, препуних дим>Е> са огњишта и крџе из лула, живи један друштвени парија. Нахерене куће, с улазом кроз који и најмањи човек мора погнути главу да уђе, страховитом прљгвштином и смрадом, у којима се живи животом најпримитивнијих народа, скривају у себи једну многобројну популацију. Прибијени једно уз друго, у једком простору једва доеољном по ваздуху за једног човека, живе читаве породице циганске. У те куће светлост не улази. Живот мрака, какав је живот наших Цигана и не треба светлости.Без везе гз длуштвом, без интеоеса за друштвене појаве, праћен увек подругљивим осмехом људи, као негдашње парије проводе овде, удаљени од радозналих погледа људи, у усамљености, која им долушта да живот подесе потпуно према својим схватањима, Цигани проводе своје дане и ноћи. У том крају села живи један посзбан иарод, јвдна посебна раса,

древна као изабрани народ, али симпатичнија, љупкија. Мрка, увск препланула, али ведра лица, оезбрижни као попци, вечито расположгни на шалу и смех, вазда јотови на свирку и песму, али кроз коју се провлачи једна сета и туга, једна болна меланхолија која се скрива у оним пламеним очима и наЈЈедријег Циганина крај меха, као и оног што вам на струнама свога срца ствара пријатне сате, разгони боре с чела и топи лед из груди. Носталгија за нечим неодређеним, нечим што Је увијено у паучину снова, што као халуцинација обасја попут падалице простор, да би још пре ишчезла у васељенски мрак, тиња и у набреклим грудима Коштане као и у смежураном, збрчнаном лицу старе Јеђупке, што с торбом на леђима и камишом у својим крезавим црним зубима пролази села и градове. И у њеним очимз, као угљевље испод пухора одсене који пут плам и оним усахлим очиМ' 3 ' даје чудан израз, од кога човека подилази језа. У коштуњавом лицу, испупчених јагодица старога Фирауна, кго и у сочном, страсном изгледу заносне циганчице налази човек то. У свакоме од њих има нечег од „Коштане", нечег

од „Мињоне". Ка тица селица, затво. рена у крлетку што тугује за својим краЈем, крајем где има више сунца и више топлине у даху, као курјак на ланцу што осећа пониженост и очај у пркос редовном оброку, до кога, без опасности по живот, долази, тако и стари и млади Фирауни, тако циганија осећа носталгију за неким другим крајем топлијег сунца, тако се она осећа стешњена и спутана у избе, везана за једно место. Вандрокаш по превасходству, лутајући гором и пољем, селима и градовима, без обзира на ветар и кишу, пркосећи грому и олуЈИ, као вечити Јуда, Циганин, раса без расних и националних предрасуда, слободан нао птица на грани, не хајући за границе држава, за народности, као велики одметник од конвенција и реда крстарио је земљиним шаром. И тога човеК'а стихијског нагона за кретање, за лутање, закони су натерали да се настани, да свије себи гнездо. Ти су закони једна тешка неправда, јер значе смрт за једну расу, за један народ. Луталица и вандрокаш, вечито под сунцем и у безграничном царству природе, тражећи одморишта у чергама, кроз које је струјао чист

зрак, Циганин је тад„ био једна снажна рзса, очзрсла у непогодама, здрава, у пркос рђавој храни и стра^шном оделу, коЈе је пре било гомила крпа. И њага су бацили у кврге и настанили у смрдљиве, мемљиве уџере, натерали су луталицу анационалну и у основи антидржавну, једног рођеног иидивидуалисту и анархиоту, да постаие грађанин, да призна законе. Ташта жеља! Раса умире, раса ишчезава, под тим ззконима, у тим конвенцијама. Без трага од конвенција, без одређеног принципа, сем једног, да се да. нас треба старати о себи, сутра опет то исто, ови Штирнерови и Ничеови учитељи имају само један позитиван осећај у себи, а то је старање о личном добру. Све остало у њима је негативно. Они својим бићем поричу рад, поричу својину, поричу све конвенције. С трпезе одбг-чени, живе од мрва, али често са стола уграбе и који масан ззлогај. Расипничке природе они не мисле на сутра већ утроше д&нас све што имају, очекујући, не да ће Бог, који се стара о птицама у гори и њимз послати ману, већ да је лукавством или отмицом стекну. Без религиозних осећања сем инстинктивног стргха, без

гриже савести, са једном философијом коЈа допушта све што годи личном добру, прогањани и презрени од људи, али зато у срцу пуни фанатичне мржње према тим људима, Цигани живе као бунтовници противу скрупула и морала у нашем друштву. Чудна је њихова мржња, још чуднија њихова освета. Мефистофелски зг.еодно, опојним звуцима, који распињу нерве, потресају ум, сдводи он омрзнуте људе царству ноћи и алкохолу. Он умире, али собом води као Свенгали и човека из друштва. Циганка, сва страст и огањ, на тој ломзчи сагорева себе али и људе из друштвз. Грозна је освета цигг!није. Нирвану своју они хоће да претворе у општу. На томе ради и онзј што као одметник ноћи, пролази покривен тмином кроз дворишта и стаје других људи, односећи собом све што му заладне под руку, ту тежњу има и Сибила Фирауна), уносећи раздор и свађу у домове, на томе ради и стара погурена Ескулапова черггрка, шаљући највећи број својих пацијената у госте праоцима, тзко ради и сиренско заводничко чедо чарде, раширених ноздрва које се нервозно крећу као губица пунокрвног арапског пастува, очију које

шаљу муње, које замрачавају ум и распињу нерве, руку топлих као у грозничава болнина, које се као краци Октзпода прибијају и сљубљују човеку, усанз напрћених и дебелих препуних пијавица којима сише срце и крв, тако ради и згводнички звук распетог срца, ноји нас баца час у раздраганост и помамно весеље, 421 С у вај и сету, дајући нам да осетимо и сву драж и чулност живота, али и ништавило. И онда када се рука грчи, када се наше срце растрже од прошлости и будућности, онда као да се чује сатзнско церекање цигино.... Нерадан, лгжљив, непоуздан, Циганин је постао слој најмање друштвене вредности. Било да ради као пољопривредни рздник, околевајући и прашећи виноград и кукуруз, било да на наковњу крај меха који креће каква стара Јеђупка иокиве потковицу ипи што крупније, свугдесе ту он показује као мало продуктиван и мало споообан. Квалитативно па и квзнтитативно његов рад је лош. Он је ту убачен као у туђу атмосферу. Стари номад тешко може да се привикне раду на једном месту, и нарочито дисциплини рада. У пољопривреди Цигани су најлошији