Пијемонт

„П И Ј Е М,10 Н Т-

Број 181.

Али вести иоје стижу из Софије о изгредима у бугарској војсци, о деморализацији, која је обухватила све бугарске пукове, наглашују СКОРИ МИР,

за који се Бугарска поново обратила свима силама и свима пријатељима.

(Од 1. јула)

ХУЕРТИН ПАД. Мекоино, 3. Јула. Хуерта је поднео конгресу своју абдикацију, Министар спољних послова Карбахал положио је заклетву као председнии републике. НЕМАЧКИ ШПИЈУНИ. Тулен, 3. јула. Хавзсова Агенција јаеља, да је полиција тамо ухапсила због шпијунаже некакву жену сумњивог начина живота, која је често путовала у Немачну. Изгледа да та жена има и саучеснике. ФРАНЦУЗИ ЗА ВОЈСКУ. Париз, 3. јула. Одбор за војску парламена наименовао је пет својих чланова, који ће бити придодани сенатском одбору, који има да поднесе извештају о стању ратног материјала. ТОМСОНОВ ПОГРЕБ. Пропинген, 3. јула. Пуковник Томсон сахрањен је уз велико учешНе света. Командант пука, коме је он припадао, Хомсом, одржао је посмртни говор. ПОЕНКАРЕОВ ПУТ У РУСИЈУ. Париз, 3. јула. Председник француске републике Познкаре, у пратњи Председника Министарства Вивиани-а, отпутовао је у поноН за Динкерк. У Диннерку ће се унрцати на брод за Русију. ФРАНЦУСКИ БУЏЕТ. Париз, 3. јула. Буџет је дефинитивно усвојен и у па.пламенту и у Сенату. Седнице су -залључене. Министар финасије Пуленс поднео је парламенту буџет за 1915 годину. РАСПУШТАЊЕ ПОЉСКОГ САБОРА. Беч, 2. јула. „Званичне Новине" објављују декрет нојим се распушта сабор у Галицији и нзређује нови избори. Распуштање Је до'ило што нова изборна реформа за Гали■ 1 иј'у ступа у живот.

пц падом - Ппли н^ н «/Ге^ , ^1лоном: п - “

Драч, 2. јула. Решено је да се у отпору иде до краја, ако би устаници напали варош. Многи жандармериски официри, који гу побегли из освојених вароши, стигли су овде. Рим, 2. јула. Агенција Стефани јавља из Валоне: Ћуредин беј, који је дошао из Берата, тврди, да је судбини Валоне решена. Она зе пасти у руке побуњеника, пошто није зрањена. Грађани Валоне на једноме скупу решили су да телеграфишу европским кабинетима, молећи их да се заингересују за судбину Валоне и пошаљу сеђународне трупе. Председник валонске општине и председник албанског народног комитета телеграфисали су „Трибуни”, како су, грчке регуларне трупе преобучене у Епирце” прешле гра. ницу и натерале око 100.000 Арбанаса да оставе своја огњишта. Ови су људи налазе у близини Валоне и умиру од глади. У депеши се моли за интервенцију Великих Сила, нако би оне учиниле крз)' овој несносној ситуацији.

Крај једне т — Састанак Веницелоса са великим везиром. Грчко-турски спор, који већ месецима задаје бригу балканским државама, ближи се крају. Између грчке и турске владе постигнут је споразум, да се председник грчког министарства Веницелос састане, у најскоријем времену, са великим везиром ради дефинитивног регулисзња свих спорних питања. Где ће тај важан састанак бити, м кроз колико времена, није још утврђено. О томз се воде преговори.

Атина, 2. јула, „Естија" доноси, како се озбиљно говори о путу г. Веницелоса у једну швајцарску и белгиску варош, где би се састао са великим везиром ради регулисања нерешених питања. Дефинитивна одлука биће у брзо донесена. Атина, 2. јула. Атинска Агенција саопштава: Како је и једна и друга страна изразила жељу, да Веницелос и велики везир претресу још нерешена питања између Грчке и |урске, преговори су залочети у циљу утврђивања места и времена састанка.

Бугарска против зајма Туча у Собрању — Опозициони посланици покушавају да спрече примање пројекта о вајму. — Ларма и туча. — Законски предлог је ипак изгласан. —

Као што смо већ јавили, блок бугарских опозиционих странакз, после упућеног зпела на народ, учинио је заједничку декларацију у Собрању да блок сматра нови зајам као врло оласан и да ће због тога повести енергичну опструкцију, ако влада не тргне предлог о зајму. Влада, међутим, законски предлог није тргла. Уз пркос свима протестима, она га је прекјуче у Собрању спровела. О скандалима, који су се у Собрању том приликом одиграли, стигао је синоћ из Софије овај извештај: С о ф и ј а, 2. јула. У Собрању је данас требала да отпочне дискусија о зајму. Још у почетку седнице, шеф радикалне странке Цанов, попео се на трибину и у име целе опозиције прочитао је дугачку деклг 1 рацију, у којој се износе рђаве стране зајма и завршио речима да га опозиција сматра зз бешчасног и веома тешког. ДЕКЛАРАЦИЈА ОПОЗИЦИЈЕ. Опозиција протествује против концесије експлоатације угљених мајдана, која је тежак ударац за младу и»п\1Гтпи1\/ \л мо1зпп.и1о по је потпис оваквих уговора од стране једног бугарског министра злочин против достојанства и бугарског кредита. Међутим, било је могуће закључит изајг!м на другом месту, под бољим условима, без жртава и концесија и без политичких обавеза. Подношење таквог уговора Собрању је изајивање бугарског народа а његова ратификација опасан ударац за енономску и финансиску независност земље и почетзк потчињености према страним државама. СОЦИЈАЛИСТИ УЗ ОПОЗИЦИЈУ. За време читања овог документа, неки посланици из већине енергично су протествовзли. Чим је Цанов сишао са трибине, устао је вођа социјалиста реформиста Пасухов и прочитао изјаву у којој се влада оптужује да доводи у земљу странке и уступа из грађење пруге Хасково—Портолагос, подизање пристаништа Портолагоса и експлоатисање рудника Перника и Бо-

бовдола. — За то време ларма јесве већа и већа. На послетку Благојев, вођа социјалиста доктринарних, чита и трећу изјаву у истоме смислу. ПРЕКИДАЊЕ СЕДНИЦЕ. У том се моменту десио један инцидент. Благојев је рекао, да протествује против мешања рускога посланства у унутрашње ствари Бугарске; за то време је међутим већина пљескала. Министар Просвете Пешев довикнуо је тада, указујући руком на демократе, да су они криви што се руско посланство умешало и да они, демократи, очекују наредбе из посланств 2 '. Шеф демократа енергично је протествоаао. Тада је Пешев одговорио да је Малинов странац. Одмах затим устаје цела опозицијз, а Малинов довикује Пешеру: „Кукавице!” Посланици лупају, настаје једна паклена ларма и председник обуставља седницу. ГАЛАМА И ТУЧА. Кад је седница поново отпочела, ларма се продужила и седница је мппапз " пт X..—. — *~ - 1 - ' ■ је и по други пут отпочела седница, делегат опозиције поново протествује против зајма, изјављујући дз опозиција неће престати са опструкцијом све дотле док влада не повуче уговор о зајму. Тада се је дигао Радославов и позвао послзнике, молећи их да хладно диснутују зајам; нначе ће председник применити мере, предвиђене у пословнику. Затим су посланици из већине опнолили министзрске клупе и трибину, на коју се попео известилзц и прочитао мотиве законског пројекта. За све то време ларма је све јача, посланици из опозиције бацају књиге на клупе министа^ра и посланика из опозиције. Ови им истим начином враћају. ЗАЈАМ ЈЕ, ИПАК, ИЗГЛАСАН ! У оред ове ларме, председник позива записане говорнике дз узму реч. Његов се глас и не чује од галаме и пошто се нико није одазвао председниковом позиву, председник

радници па и најмање плаћени. Кад их човек гледа при окопзвању кукуруза и слуша њихову песму, којасе ори из њива, мислио би да су врло зредни и добри радници. Мотика у њиховим рукама игра лако као лопта у рукама мађионичара'. Али зато у тој њизи, Цигзнима окопаном понајпре никне трава, ту је највише засечено коренова. Али као врачаре, бајалице, као џамбаси, као крадљивци, иао предузимачи за просјзчка предузећа, у томе су ненадмашни и недостижни. Ту они показују виртуозност која зачуђава. И иначе бистра раса, овде достиже способности које зачуђавају и бацају у бригу и законодавце и оне који мисле добро народу. Глатки и клизави као манићи, они се пробијају кроз све ограде, стварају бреше у моралу и обичајима, сеју свој зао плод свугде. Они су у томе једна социјална опасност, јер највећмадоприносе ширењу и одржању заблуда и предрасуда, јер највећма шкоде народној привреди и здрављу тела и душе. Нао вечити преступници, вршећи преступе ситне по казненом закону, али тешке по социјал. последицама циганија је једна гангрена на сеоском па и на народном организму. Она лучи љуте сокове који на-

гризају основе морзлног и социјалног здравља. Апатични према свему што не користи њима, готови на сва могућа прегибања, ови бескичмењаци у моралу, представљају не само једног парију по привредном већ и моралном благостању. Не налазећи никакаа подстицаја у себи 32< уздизање, не налазећи никаква подстицања од стране државе која им тражи све али не дајо ништа, они живе у једној мрачној и смрдљивој атмосфери, пуној моралног гада, пуној болести. Њихов је живот мрачан као што су и оне злехуде избе у које се скркљају читаве породице, читава насеља. Њихове уџере су вечита гнезда' заразних болести, из њих оно не избијају и које они несметано и слободно распростиру по селима. Кзо свирачи, Цигани, они, кестењави, од костију и коже изаткани људи, имају не само социјалног већ и националног значаја. Много више, но сва наша певачка друштва, много више но наши конзерватористи, раде ови на ширењу и усавршавању народне песме, на музичком васпитању народа. Када недељом, крај залиса или у порти, после страшних и мучних послова на најјачем сунцу, по њивама и пољима, сеосиа мом-

чадија и масивне девојке, у свечаном руху дођу, у рукама Циганина запишти грне или се разлегне јек зурле. Они су неизбежни и о свадби и о слаеи. За муњевито ширење појединих песама, за расађивање музике у нас они имају највећег значаја. Они су једина уметност на нашим селима, и као такви великог социјалног значаја. Рад на ширењу песама по другим српским крајевима; дао им је и велики национални значај. Када се возите доумом кроз какво веће село, при излазу из села наилазите низ ниских, стрншних кућа. Пред кола као јато врзбаца излети рој малих фираунчића, голотрбих, босих, а лети и отпуно нагих. Трча>ће поред кола, тражећи новац и задовољите ли их, баците ли им новац, они ће се сви заваљати, у највећој кавзи и ларми, у прашину друмску отимљући се о њега. Нз тој деци видите већ све трзгове дегенерације. Пред вратницама на асури, или камену седи каква стара фираунка држећи камиш у зубима, а из земљане луле напуњене крџом и лишћем кукуруза, извија се у млазевима беличаст дим. Крај огњишта, које шаље љут дим од сирових дрва ло целој кући, чучи каква средовечна жена и у једном лонцу, у коме

ставља пројект на гласање. Целавећина диже руке и председник оглашава да је пројект усвојен и затим одмах закључује седницу. Посланици већине пљеснају, док међутим опозиција виче. После седнице дискусија се продужује у сали и у ходницима Собрања. — Један распис Министра Правде —

На питања неких првостепених судова који је суд надлежзн за потврду кандидатских листа у окрузима у којима постоје два првостепена суда, Министар Правде је јуче једним расписом дао ово објашњење : По члану 57. закона о уређењу округа и срезоза, колики ће број посланика за окружну скупштину бити биран у свакој изборној јединици, утврђује првостепени суд у окружној вароши. По другом ставу члана 61. истог закона, кзндидатске листе подносе се на потврду надлежном првостепеном суду од дана наређења избора и т. ДПрема томе за одређивање бројз посланика за окружну скупштину надлежан је првостепени суд у онружној вароши, а за потврду кандидатских листа важи општа надлежност и листе се на потврду подносе надлежном првостепеном суду.

РИБОЛОВ У ДОЈРАНУ — Колико даје рибе Дојранско Језеро. —

дашњем раду и владању и уверење о величини имања. Питомци ће се бавити у иностранству просечно око 5 месеца, према томе, где и с каквим задатком буду послати.

— Помен Николају Хартвигу у Варварину. —

Одбор грађзна варошице и села Варварина упутио је народу овај позив: Народе, Браћо, Варошица и село Варварин, места на којима се, пре стотину и више година, прославило, јуначком победом, братско српско и руско оружје приређују, сад у недељу, 6. јула, у 9 часова пре подне, у црквеној порти варошице Варварина, пред спомеником Јове Курсуле, а у непссредној близини споменика браћи Русима, велики помен највећем и најмоћнијем пријатељу Српскога Народа, царско-руском посланику на нашем Двору, незаборављеном пок. Николају Хартвигу. Из почасти према високом покојнику при помену ће чинодејствовати сва господа свештеници из околних места, уз припомоћ господе учитеља. Тога јутра помену ће, у нашој средини, присуствовати и прослављени херој нашег округа, тобџија из Лозовика, Вукашин Трифуновић, којије, са 152 разорне гранате, из свога малога, брдског топићз, са грчке лађе „Трифилије”, у бегетво најурио велику турску лађу „Хамидију”, коју су тзмо водили и спроводили непри-

јатељи Српства и Словенства. Он, који је био носилац нашег венца на погребу пок. Хзртвига, био је тзј прослављени херој нашег округа, који је сачуззо од извесне смрти неколико хиљада наших најбољих војника, огромну муницију и профијант. За то велико јунаштво унапредио га је, у чин резервног наредника, Његово Височанство Престолонаследник Александзр, командант непобедне Прве Армије, сликајући се, ради успомене, ззједно са њим и са његовим топом. Сад, после погреба, племенитаГоспођа Хартвиг лично му је предала своју фотографију, као болничарка, за успомену, са натписом: „Српском хероју — руска сестра”. После помена ће говорити г. Лаза Богићеаић, инспектор Министарства Нар. Привреде, ранији председник приређивачког одбора за прославу стогодишњице варваринскога боја и садањи изасланик нашег краја на погребу пок. Хартвига у Београду. Њему је племенита Госпођа Хартвиг предала своју велику фотографију са својеручним натписом: „Благодарна Српском Народу — Александра Хартвиг", и са жељом, да он буде пред народом тумач те благодарности. Народе, Браћо, Обуците празнично рухо и потеците, сад у недељу, сви без разлике, Варваринској Богомољи, дз ту сдамо пошту сени великог покојника, онако, како је то он, својим преданим радом за срлске интересе, заслужио. Зозе Вас — Одбор грађана варошице и села Варварина. Према извештају, који је добио Главни Земљораднички Савез, у прошломе месецу, јуну, српски рибари на Дојранском Језеру, којих има око 20, нахватали су рибе у вредности 11.000 динара. Од ове суме, према уредбама, 20 од сто припада општини дојранској, а 2 од сто Рибарској Задрузи. Главни Савез успео је да, поред 1000 земљорадничких кредитних задруга у Србији, отвори и Рибарску Задругу у Дојрану. 1цштШ лривреде — Одашиљање земљорадника на угледна добра у иностранству. —

Ради упознавања са савршенијим начинима рада у земљорадњи, Министарство Народне Привреде послаће о свом трошку 34 земљорадника на поједина угледна имања на страни. За питомце ће се примати првенствено сзршени ђаци нижих пољопривредних школа, који раде на свом имању, а поред њих и други писмени ц окретнији земљорадници. I Кандидзти не могу бити млађи од 18 ни старији од 30 година, а уверењем морају доказати да имају имање најмање од 5 хектара. Пријаве се морају поднети Министарству Народне Привреде преко држзвних економа најдаље до 15. јула ове године. Уз пријате треба, послати: крштеницу, школску све1 доџбу, општинско уверење о доса- 1

1360Р1А 60Р6А — Зборови, кандидације и конференције, —

ГОВОР Г. ПАШИЋА. На збору београдских радикала на коме ће се дефинитивно свршити кандидација посланика, а који ће бити прекосутра у хотел „Паризу”, говориће председник владе г. Н. Пашмћ Пн кп ГПВООИТИ О ПОЛИТИЧКО) ситуацији, о државном раду радикалне странке и значају будућих избора. Овај гозор г. Пашића радикали ће штампати и растурити међу своје бираче. РАДИКАЛНИ КАНДИДАТИ, За место прао квалификованог посланика на радикалној листи у београдском округу, којој је носилац А. Жујовић, има пет кандидата. То су г. г. М. Трифковић, Петар Мишић, П. Јовановић, Чеда Костић и Неца Манојловић. Ни за једног од ових кандидата радикални главни одбор није се хтео ангажовати и препоручити га, већ је, напротив, известио радикални окружни београдски одбор, да он сам расправи питање о кандидацији. Радикални окружни одбор решио је да за место првог квалификованог посланика буде онај кандидат кога изабере радикална окружна конференција, која ће бити 13. овог ме, сеца у Ракозици. Право решавања

на овој конференцији имаће сви председници и подпредседници месних одбора, окружни самоуправни посланици и сви радинални посланици београдског округа, као и изасланик Главног Одбора. РАДИКДЛИ У ХОМОЉУ. На збору радикала среза хомољског изабран је за кандидата посланичког Драгутин Милошевић, економ из Сувог Дола. РАДИКАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ. Радикали моравског округа имаће окружну конференцију 17. јула, у Јагодини, на којој ће се утврдити радикална посланичка листа за моравски округ. У Крушевцу ће 13. јула бити окрумна конференција радикала округа крушевачког, на којој ће се утврдити радикална кандидатска листа за округ крушевачки. Радикали из ваљевског округа имаће у Ваљеву 14. овог месеца окружну конференцију на којој ће утврдити радикалну посланичку листу за округ ваљевски. САМОСТАЛЦИ У БЕОГРАДСКОМ ОКРУГУ. Самостални радикали из београдског округа имаће 13. јула у Раљи

је измешано све, и коприва, и украђено пиле, и каква цркотина, кувз ручак својима, нз прљавим грудима држи бедно одојче, мувајући га својим покретима као да га учи боксу. Стари Рига седи на страни своје старе Јеђупке испушта дим кроз зубе и своје, од старости и мука опуштене усне и гледа у своју Коштану, .егда младу нзбреклу стрзшћу и здрављем, а сада срушену као и он сам. Кроз двориште пролази бедан и мршзв пас, једва се вуче, и иде да у туђим авлијама нађе коју коску за себе. Јер су овде ретки отпаци од јела. Ето ту живи и ту умире једна раса, ту ишчезава један народ. Милан Ј. Комадинић.

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА наставак (21) — Господине, рече једнога дана Жакмен Бланкадору, чуо сам да се о вама пишу и говоре врло ружне ствари, и да је извор тим измишљотинама у Монсану. Бланнадор се томе мало зачуди. Историје о повериоцима и о жоиама нису

могле отуда произићи. Да то није Тере! шка која распростире гласове о њему ? Али, шта се ње тиче његове афсре? Тре. ба потражити извор нлевета на другој страни. Орас је одмах помислио на Анриа де Кантенлоа, и горко се покаја што је натерао Корпоја да га пошаље заједно с Маргеритом. „Исто тако, ја нисам сумњао ни у Жакена Ле Брока, — мишљаше он... Он свакако пише својим сестрама, а ове то саопштавају Илини.. Најгоре је то што је о свему обавештен и Селињи који ми више не одговара на моја писма и Нути као да је умро". Бланкадор ипак није пао у очајање. Он потплати једног поштара и успе да се на тај начин дочепа једног врло важног поирета. У једном коверту који је био иамењен Г-ђи де Бурнавил нађе од два писма: једно беше послао Анри де Кантекло Г-ђи де Корпој, а друго беше послао Жакен Ле Брои својој сестри Жаклини. „Ето, — рече у себи Бланкадор, — ја сам погодио одаиле долазе клевете. Али, како се наивни Селињи могао споразумети са овом младом змијом ? Мора да је ту по среда неианва сплетка у коју је умешала своје прсте и Г-ђе де Формансек. Писмо Жакеново било је још прецизније: „Моја мила сестрице, ја сам ушао у траг свему и обавестио сам потпуно Селињиа о томе шта се спрема противу његове госпе и противу њега. Он више неће видети госпу у полу ввнзамна, али ђе илаи с њоме одржавати везе путем писама које ђе носити његов слуга Грегоар де Мору. Ти ђеш их моћи лаио

примати помођу једног конца који ђеш спустити нођу кроз прозор велике собе до земље. Грегоар ђе те позвати на тај начин што ђе полако три пута звизнути. Исто тако звизнуђе и онда иада има да узме писма од госпе”... — Најзад, прошапута Бланкадор, мора се наћи лек и противу овога зла. Крушка је зрела, како би рекао Жакмен !... Узмимо копију ових важних писама пре но што их доставимо ономе коме су упуђена!.... Два дана касније, собарица Жакмена чекала је на прозору окренута рову на север.. Била је густа помрчина, месец се тен био појавио и осветљавао помало својом сребрном светлошђу земљу. Роса је падала младој девојци на иосу. Кашљуђи, с несртпљењем она је гледала ироз густу помрчину надајуђи се сваком часу сигналу који јој је требао да даде Грегоар. Најзад чуше се звуци од звиждања. Брзо, Жаклина баци с кон. цем мали завијутак у коме је било писмо од г-ђе Илине за Господина Селињија. Мирно она се повуче у свој кревет и заспа. Међутим Жакмен Кардивал однесе завијутак своме господару. Грегоар де Муроу дође мало насније, оно један сат по поноћи. Звизну трипут, стрпљиво чекаше, звизну још трипута, чекаше до зоре лод зид он, и невидеши никога врати се у Манс — Селињи. Чим се његов господар пробуди, јави му да се није ни с ким могао састати и предаде му писмо које је по њему послао. — Ти ћеш се вратити сутра, рече му Гастон, буди паметан и поведи са собом двојицу најбољих слугу, нпр. Пола и Бромета који ће ти се наћи на руци