Пијемонт

Број 181.

ПИЈЕМОНТ

Стр. 8.

окружну конференцију, на којој Ђе се дифинитивно угврдити самосталска листа за београдски округ. ПОРАЗ МИТЕ ЗЛАШЧЕТА. Кзо што се у напред могло предвиђати, квндидат Мите Влвшчета, г. Риста Стефановић, учитељ, пропао је као радикалски кандидат за варош Враље. Исто тако пропао је и кандидат професора Павића, поп Аксентије. После дугих преговора, радикали су истакли за свог кандидата г. Тому Зафировића, досадањег народног посланика. САМОСТАЛЦИ У ПЧИЊИ. Самостални радикали среза пчињског, држаће срески збор 12. јула у Врањи, на коме ће утврдити кандидацију једног посланика за свој срез. Збору ће присуствовати из Београдз г. г. Јаша Продановић и Сима Златичанин, народни поспаници. Стозомо и Јтутевнмо Свако зло има и своје добро. Народна пословица одавно учи, да тамо, где је несрећа, и срећа има... Велику трговачку кризу, која се повлачи још од ратова, појачала је, после. дњих месеца, поновна политичка неизвесност, уну грашња и спољна. И трговци су таман били почели да очајавају, кад им је једна неочекивана прилина лритеила у помоћ. Забринути за своје мандате, народни посланици, лошто су годинама придобијали бираче обећањима, крећу се овога пута у народ са поклонима. Набавили су спискове породица својих бирача, жена и деце, и свакоме купили по нешто. Женама шамије, деци читанчице ... И чаршија пазари. Боем.

Краљ у Аранђеловцу Данас или сутра, Краљ Петар ће, као што смо раније јавили, отпутовати из Врањске Бање, у којој је завршио лечење, у Рибарску Бању. После бављења од неколико недеља, Краљ ће отићи из Рибарске Бањеу Аранђеловачку Бању, у којој ће остати неколико неделЈа. Краљ ће у Аранђеловцу становати у Старом Здању. Министарска седница Јуче по одне, од 4 до 5 и по часова, била је у Министарству Спољних Послова министарска седница. Седници је председавао председник владе г. Н. Пашиђ. Поштанске секције Минис-тар Грађевина донео је решење, да се, ради сигурнијег одржавања телеграфских и телефонских веза у старим границама Србије, све линије лоделе на десет секција под управом стручних шефова, који ће сносити одговорност за сваку неисправност на линији. У току идуће недеље објавиће се указ о постављању озих шефова секцијз, чија ће седишта бити у Београду, Нишу, Јагодини, Пожаревцу,

Неготину, Краљеву, Ужицу, Шапцу, Ваљеву и Зајечару. У овогодишњи буџет унета је сума за издавање 180 динара месечног 1дсдатка овим шефовима; доцније ће Iсе донети нарочити закон, којим ће | се овај положај регулисати. Министар у агитацији Министар Просвете г. Љ. Јовановић, отпутовао је јуче са г. Ж. Тајсићем у агитацију по смедеревском округу. Г. Тајсић је г. Јовановићу уступис место носиоца радикалне листе у смедеревском округу, а он је остао као други кандидат на листи. Саобраћај са Италијом На предлог италијанских државних железница, а по пристанку свих суседних железнички управа, ускоро ће се приступити креирању новога дирактног саобраћаја за пренос робе железницом између Италије с једне и Србије и осталих балканских држава с друге стране, преко Аустро-Угарске. Прва тарифа овог новог директног саобраћзја неће имати општу класификацију робе, него само изузетне тарифе за оне извозне и увозне артикле, који имају знатнији промет. Венац „Новог Времена“ Редакција петрогрздског „Новог Времена” послала је јуче у Београд један велики, леп венац да се у име њено псложи на гроб пок. Н. Хартвига. Венац је јуче по подне положен на гроб пок. Хартвига. Радикали у агитацији

Номен Хартвигу Сутра, у 9 часова пре подне, породица покојног Николе Хартвига даваће пок. Хартвигу седмодневни помен у Саборној Цркви. Помену ће присуствовати чланови наше владе и чланови дипломатског кора. Војни питомци Према решењу Министра Војног, 1. новембра ове године послаће се у Француску, у париску интендантску школу, као држзвни питомци, четири официра у чину капетана. Изабрани кандидати ступиће у ову школу тек октобра идуће године, а до тог времена прсвешће на прантичном рнду у трупним јединицама и војним установама у Француској, где их буде распоредило француско Министарство Војно. Уредбе о трговачким школама На прошлој пленарној седници Трговачке Коморе дебатовано је о уредбзма- о трговачким школама у новим крајевима, које је израдило Министарство Народне Привреде, и послало на мишљење Комори. На седници је уредба у начелу усвојена са мањим изменама, које ће се предложити Министарству Привреде. Повластица за извознике Министар Грзђевина, на предлог Министрз Народне Привреде, одлучио је, да се извозницима живестоке, без обзира нз поданство, даје ловластица за вожњу у пола цене. Сваки извозник мора се легитимисати нарочитим уверењем, да се заиста бази извозом живе стоке.

Јуче по подне, после свршене министарске седнице, била је у сали Министарства Спољних Послова седница радикзлног главног одбора, ко. јој су присуствовали и сви чланови влзде. На овој седници решено је ко ће од чланова главног одбора и чланова владе ићи у предизборну агитацију у поједине округе и вароши. Агитатормма је стављено у дужност да обиђу сва места која су им одређена за агитацију и да присуствују свима већим зборовима радикалне странке по унутрашњости. Годишњи школски извештај Министарству Просвете почели су да стижу годишњи извештаЈИ народних школа о раду у прошлој школској години. Надзорници су у овим извештајимз изнели успех рада и предложили извесне измене и допуне у раду за идућу годину. Међу првима, стигли су извештаји дебарског, бело-паланачког и космајског среског школског надзорника. Сеоске ђачке трпезе Школски надзорник космајског среза предложио је Министру Просвете да се од идуће школске године, у селима где има школа, установе ђачке трпезе за децу из других удаљенијих села. Према предложеноме плану, ове би трпезе послужиле доцније као средство за оснизање сеоских школа за домаћице. 0 овоме предлогу расправљаће се на једној од идућих седница Просветног Сазета.

Професионални Савет У понедељак после подне држана је у Ми.чистарству Нарсдне Привреде седница Професионалног Савета, на којој је, поред осталога, одлучено, да Министарстао Привреде, довољном новчаном потпором, потпомогн-г оснивање модерне Ђилимарске Школе са радионицом у Пироту. Данас после подне Професионзлни Савет ће држати опет седницу, на ко;сј ће расправљати о програмуове школе. Надзорнички курс Прекјуче је иззошни одбор Главног Савеза Земљорадничких Задруга држао седницу, на којој је извршен избор 21 лица, од пријављених 65 кандидата, взћином учитеља и свештеника, за надзорнички курс. Главни Сазез отзориће од 10. овог до 10. идућег месеца курс, нз коме ће примљене кандидате припремати за своје нздзорнике над земљорадничким зздругама у подељеним областима старе Србије. Рад Државног пдбора Јуче је Држазни Одбор понова почео рад. Сада Одбор поставља само председнике бирачких одбора на место оних, који су били одређени а нису се ове дужности могли примити због болести или других каквих околности, које им је Одбор узео у обзир и уважио им оставке. Сузбијање шверца На представку одељка коморе у Скопљу, да се преко Гостивара и других пограничних места врши увелико кријумчарење колонијалних

за сваки случај. Грегоар де Мору оде сутрадан такође на исто место. Али се није приближио ни тридесет корака зиду а поздравише н>ега и његове слуге пуцњи из пиштоља. У исто време чувар узвикивао је са висине зида. Месец ноји је дивно сијао Допусти Корпојевим људима да боље нанишане и да пошљу други поздрав Грегоару и његовим пратиоцима. Коњ кога је јахао Пол би рањен у задњу ногу, паде на земљу да се више не дигне. Грегоар се реши да са друговима скине олрему са коња, јер је опасно да се по н>ој не открије ко су и шта су они. Тако су они имали прилике да осете да ми више од једном прозврје куршуми више главе. Најзад вратише се брзо у Мале. —Не«а нам Господ Бог буде у ломоћи! Прошапута Махинан Гастон, кад му Грегоар поднесе извештај о томе шта се ДОгодило. Корпој ће Илину убити Вез, милосрђа!.. Он поиуша да се мало прибере после ове несређе. Али Селињију ни напамет није могло пзсји оно што је најгоре. Јер, у часу каДа се ово десило одвојена од својих служавии уплашена и сузних очију чекала је свега мужа. Цео је њен стан био испремештан, покидане завесе, разбацане њене хаљине, растурен мебл, покупље- ! не хартије. Момбзен је читао писма Сепињијева, а Робен је брижљиво упоређивао са колијама ноје му је дао Бланка- , дор. Последње писмо које је послала Корлојева жена смртном непријатељу Норпојевом гласи: „Моја је љубае тамо чиста... — Да ли има еличног ерама. Поеика

Корпој. И он предаде писмо Робену. — Не треба, рече овај, пошто је писмо био прочитао, продавати никакав смисао оаим речима. Иза њих вероватно да су сакривене неке опасне комбинације које ми морамо пронаћи. Ја не очајавам. Оставивши Робена да развија своје <иишљење, Корпој нестрпљиво упита Блзннадора: — Зар ви немате господине, некакво писмо које би пружило више доказа о злочину моје жене и Селињија? — Овај одговара, не господине. Не треба далеко ићи, ваља прочитати једино писмо коЈ'е је Жакен упутио својој сестри Жаклини. — Жаклина ће нам то сае рећи рече Робен. Ако то не учини то милом, она ће то учинити натерана силом.. Ах, почињем да дешифрирам.. И он се понова задуби у писмо г-ђе Илине. — Ја сам веђ на то помишљао рече Корпој и у том смислу сам издао и заповест. После ручка подвргнућемо испиту ту неваљалицу. Сем тога, господо, лостарао сам се да доведем к себи Анриа де Кантоклоа и његовог слугу Жакена. — Правда се мора вршити без обзира на личности додаде Момбзен. Корпој изјави да ће он сам целу ову сувар пресудити пред својим домаћим судом. Судиће он са пасторма, а Бланнадор биће деловођа Одредивши тако дужности и одговорности сеакога по на особ Корпој ее упути иа коњушници гда ја требало да се

испита собарице Жакмена. Тамо је Жаклина дрхтзла од страха да не ударе коњи међу којима је била. Из левог увета падаху јој капље крви на лево раме. То је било зато што јој је Лик силом ишчупао минђуше. Не само то. Он јој је био везао руке за једну алку и т»ко је обесио, да су јој ноге једва додиривале земљу. Наслоњен на свој штап, стајзо је недалеко од ње Лик, а његов омиљени помођник Жакоб Вигуре спремао је сто за судије и деловођу док је други слуга Франсоа Дипиј намештао једно уже о које ће се вешати грешници приликом вођења истраге. У прзтњи пастора и деловође Бланкадора, Корпој уђе у иоњушницу, у којој је она висила о ужету Жаклина и јауиала слабим гласом. — Ево ко је рђав, господине ! — рече полако Ернест Монзен Корпој. — Није лепо ни право плашити тако ово дете, На тај начин неће се нишуа моћи докучити. Робен потврди ово мишљење: — Овај је призор такав да се мора оплакивати, господине ! Не приличи нам овако вршити правду, јер се не пошуује девојачка стидљивост. Треба покрити тело ове грешнице и гоеорити јој благо. Корпој се није бунио против таквих говора. Не нападајући Лика пред слугама због његове претеране ревности он му нареди да скине служавку, да јој покрије рамена и грло, и да више ништа не предузимље без његовога наређења. Лик, тако опоменут од стране свога госопдара; мало се наљути, али вечито прикрива гиев. Ипак, он ослободи Жаи.

артикала — највише кафе, шећера, соли и других, а често и мзнифактурне робе — Министарство Финансија издало је распис свима финансиским властима да врше строг надзор дуж границе и да на сваки начин сузбију погранично кријумчарење. Шверцована роба долази у Дебар, Гостивзр, Тетово, а врло често и у само Скспље. За цркву на Косову Друштво Књагиње Љубице решило је да 5. и 6. овог месеца приреди кермес на Калемегдану у.корист довршењ? цркве у Штимљу. Друштво је дснела одлуку да у цркви узида слику покој‘нога Хартвига са мермерном плочом и натписом у славу покојникову. СИТНЕ ВЕСТИ — Јуче, у 7 часова изјутра, Министзр Просвете, г. Љуба Јовановић, атпутовао је лађом у Смедерево, где ће пробавити чеколико дана у изборној агитацији. + — Министар Грађевина донео је решење, да се од 3. до 15. августа ове године одрже јавни конкурси за давање премоса поште, између појединих места у стзрим и новим нрајевима, за ереме од 1915. до 1920 године. + — Министар Војни донео је решење, да у току ове године прими извесан број питомаца са каквим сершеним факултегом за војноадминистративну струку. Пријављени кандидати провешће годину дана на практичном курсу, после кога ће бити унапређени. Рок пријаве је до 25. овог месеца. + — Министар УнутрашњЖс Дела издао је наредбу, према којој ђе дужност пензионисаног начелника Министарства Унутрашњих Дела, г. Милорада Вујичиђа, вршити г. Драг. Тодоровић, инспектор Минис-тарства. + — Министар Грађевина упутио је у Велес нарочиту стручну комисију ноја ће да изврши преглед поштанских аутомобила Земљорадничке Банке, која је занључила са државом уговор о преносу поште и поштанских пакета на линији Велес — Прилип — Битољ. У номисију су ушли инспектори поштзнсно - телеграфског одељења. <• — Министар ^ Просвете одобрио је осуство АлександЈЈу Златковићу, члану Народног Позоришта, ради студије глуме у Москви. + — Министар Просвете одобрио је, да се може, према прегледаним плановима и предрачуну од стране Министарства Грађевина, подиђи нова зграда за основну школу у селу Раљи, у округу смедеревском. БЕЛЕШКЕ ВЕНЧАЊЕ. — Г. Глигорије Поповиђ, писар Управе Града Београда, венчаће сеу недељу 6. ов. мес. у Савиначкој Цркви са госпођицом Живком Понорацки, сестром Емилије Ф. Голубовског. ВЕРИДБА. — Госпођица Даринка Весовићева, кћи Наунке и пок. Матије Весовића, пешад. капетана, а унука пок. Радисава Милошевића, преседн. прш. суда верила се са госп. Миланом Крљевићем, админ. чинов. Министар. Војног. НАШ ЈОВАН. — Нов камод „Нзш Јован", вечерас се приказује у Бракиноме Позоришту код „Славије". Комад је веома интересантан, пун хумора, живих сцена и комичних типова. У програму су вечарс и комдије: „Чија је жена"? и „Љубавна кајгана”, поред многих сола и дуета. —

Београд у цифрама Наши телефони Као су усгановљени телефони у Београлу? — Телефонска централа. — Уређење и саобраћај. —

То је било почетком године 1899. Тадашњи министар Народне Привреде, пок. Клерић, под чију су надлежност све до 1900 г. потпадале и поште и телеграфи у Србији, дозвао је тадашњег начелника поштанско - телеграфсног одељења г. Тодор С. Виловског и шефа одсека г. Дим. Р. Димитријевића, који је нарочито студирао уређење телефона на страни, и обратио се г. Димитријевићу, после кратког увода, овим питањем: — Да ли бисте се ви могли латити да у Београду организујете телефонску мрежу? Г. Димитријевић је одговорио да су му потребна три дана за размишљање, јер то није био лак посао, тим пре што Ј'е требало ставити на ризик велики државни капитал. После три дана г. Димитријевић је дошао опет код министра Клерића, пошто се претходно раслитао у вароши и видео да се у Београду за први мах може наћи 150 телефонских претплатника, и дао свој пристанак. Тако се још исте године отпочело са подизањем телефонске мреже у Београду. ПРВИ ТЕЛЕФОНИ Прве телефонске линије за јавни саобраћај у Београду подигнуте су у јесен 1899г године. На дан 5. октомрба те године, у Београду је било свега 5 телефона. Поред неких државних надлештава, међу првим грађанима у Београду, који су увели телефон, били су г. Љуб. Бојовић, новинар (тел. бр. 1.) и г. Игњат Даничић, трговац (тел. бр. 5.) Прва телефонска централа била је у Коларчевој згради — данашња главна пошта — и у њој је било места за свега 500 телефонских веза. Београђа-ни су убрзо почели увађати колика је корист од телефона и број претплатника је непрестано растао, тако да је крајем 1899 г. било преко 150 претплатника, а већ почетком 1900 г. свих 500 места у централи било је попуњено и централа се морала проширити. ДАНАШЊИ ТЕЛЕФОНИ Сада је петнаеста година од како је у Београду уведена телефонока мрежа, која се, особито последњих година, веома разгранала и проширила. Сваке године је било по просечно 150 нових прет. платника. Данас пак у Београду има 2373 претплатника са 2772 апарата и 81 звонцем за сигнале. Сем тога има у телефоокој централи још преко 500 молби за увођење нових телефона. Дужина ваздушних телефонскнх линија у Београду износи 120 километара, а дужина подземних каблова 18 километра; дужина је жице на ваздушној мрежи 2000, а на подземној мрежи 6220 километара. ТЕЛЕФОНИСКИЊЕ И ЊИХОВ РАД. У нашој телефонској централи ради на чистом гардском саобрађају 66 телефонскиња, које посведневно дају везе за 2373 претплатнина односно 2772 апајррта Да би се видсло колико је напоран рад наших телефонскиња и са колико стрпљења оне обављају свој одиста напоран посао, ми ђемо изнети једну про. сечну статистику обављених телефонских разговора само у једној, 1913 години. Године 1913., било је на 2772 телефонска апарата укупно 8.156.710 разговора само у грздском саобраћају, што чини просечно дневно 19.854 дневно или 827 на сат, са остатном 17. Београђани разговарају на телефону, према статистици телефонске централе, најчешће пре лодне, затим нешто мање по подне, а најмање ноћу. Да је то тачно ево потврде. Само једнога дана, било је на београдским телефонима: пре подне по подне преко ноћи

8779 разговора 8062 разговора 3013 разговора

свега 19854 разговора МЕЂУГРАДСКИ И МЕЂУ НАРОДНИ САОБРАЋАЈ. Сем градског саобраћаја на београдским телефонима се врши и међу градски саобраћај са унутрашњошћу и међународни саобрађај. У међуградским — унутрашњем — саобраћају сада има 12 линија, преко којих саобраћаја 90 телефонских станица. У Бе ограду, на међуградском сзобраћају, ради посведневно 19 телефонискиња а у унутрзшњости при свакој станици најмање по две. У прошлој години, у међуградском саобрађају било је укупно 44.757 разговора. У међународном саобраћају, Београд има свега четири диреитне линије Беогрзд — Земун ; Београд — Нови Сад ; Београд — Пешта и Београд — Софија. У прошлој годнни, у међународном саобрађају било је 12.475 разговора. Осим тога отправљено је прошле године 6336 телефоноких позивница од којих је 557 послано за инострзнство. У Београду је на раду укупно 166 телефонскиња: за манипулатиени рад у апаратној дворани 85 у телефонским кабинама 6 у одељењу за позивнице 4 на осуству 10 I на боловању 2 у благајни 8 за администрацију 1

с в е г а 116

ТЕЛЕФОНСКИ ПРИХОДИ. У нас је, сразмерно према раду и према броју телефона, послуга телефоном доста јефтина, и ззто су и телефонски приходи сразмерно мали. Унула-н приход од телефона за 1913 годину износио је 292.763.55 динара. Приходи су били овако расподељени; од претплате 212767.— дин. од сеобе и нових инсталација 25253.76 дин! од позивница и разговора у унутрашњем саобраћзју 44753.35 дин. од позивница и разговора у међународном саобраћају 9989.44 дин.

с в е г а 292763.55 дин. БЕОГРАЋАНИ НА ТЕЛЕФОНУ. Најзад пре но што завршимо своје белешке о београдским телефонима, да кажем ненолико интересантних опаски о нашим телефонскињама, о њиховом раду и о томе, како се Београђанин понаша при телефонским разговорима, и шта разговара на телефону. Често се дешава да по неки телефон- . ски претплатник изгрди телефонскињу, ; па чак и испсује, у већини случајева без кривице. Међутим ја сам уверен, да би ,• тај претплатник када би посматрао само .? десет минута рад телефонискиња у апа- *’ ратној дворани, увидео своју бруталност и сама телефонскиња нема времена за одморање, разговор и прислушкивање, онз седи за апаратом по 7 сати непомично и за то време општи са по ненолико стотина нумера. Кога интересује рад у телефонској централи — који је, понављамо, напоран и огроман — нена оде у централу и нека буде присутан макар само десет минута манупалутивном раду у аларатној дворани, па ће рећи: телефонскиња бити, значи имати много, много стрпљења, —ДР- —

линину везу, али не пропусти да јој песницом преброји ребра. — Полако, Лине, полако! — повика Корпој. — Не плашите без користи ову девојку, пустите је нека седне. Жаклина седс. Али, таква је дрхтавица беше обузела да се чујаше цвокот ње них зуба, нолена и руку. Она плакаше, а груди јој се од бола надимаху. Корпој остаде озбиљан, ведар и расположен. Упита Лика да ли ће његов брат Фабр ускоро доћи. — Ево га, господине ! одговори Лик. И, збиља, појави се Фабр. Носили су га двојица лакеја у фотељи. Пошто је Фабр донесен, посадише га на једно угодно место. Корпој нареди тада да изађу на поље све слуге изузевши Вигуреа који је остзо да стоји на вратима. По том поче испитивање Жаклине. Испитивање као да је било узалуд. Жаклина не хтеде дати обавештења. Нарочито не хтеде ређи где је сакрила писмо које јој је послао брат јој Жакен. Одрицала је чак и онда када јој је Бланкадор показао копију тога писма. За тим, на једанпут, сузама окулана, она повика: — Хођу да видим Г. Текстора! Њему Иу све казати, а вама не ! Монзен замрда својим брновима. Ро. бен спусти нас под овим ударцем. Наљућен, Корпој рече Бланкадору: — Покажите, господине, овој грешници, писмо њеног несрећног брата, и нена рече да ли га познаје, Жаклина одби бесно Бланкадора који ј'ој беше поднео под нос Жакеново писмо. Служавиа га наава Јудом.

После ових речи, Корпој нађе за нужно да примети на служавци средства која му даје право и да је упути на ред. — Дете, рече пастор Монзен — ви чините тежак грех када се буните противу свога господара. Корпој је овде више но твој отац. Одогвори му данле, у противном бићеш стављена на муке! — Жаклино рече Матија Робен, не буди стална у својој погрешци ! Твоја је кривица потпуно утврђена. Ти си саучесница у једном браколомству. Поштуј правду којој је извор Господ Бог! Говори без страха и водиђе се рачуна о твоме кајању. Али служавна, спустивши чело, рече: — Ја се не кајем. Госпођа није учинила никакво зло. Момзен тада прошапута: — Нека буде како ти хођеш, несређнице једна ! — Идите, Лике ! рече Корпој. Лик није дуго оклевао. Везавши руке Жанлени, они јој скинуше све хаљине и тако голу голишаву обесише о алку да ногама није додиривала земљу. Учинивши то, они је опустише, те је могла стајати. — Последњи пут, Жакпино, кћери моја, — рече Норпој дршћућим гласом, ја те молим да говориш. Где си сакрила писмо свога брата ? — Ништа не знам! То ћу рећи једино Г. Текстору ! Корпој се разгневи, и повика: — Лике, вуците уже ! И Робен, делећи с Корпојем овај заионити гиев, додаде: — Овде се мора звтегнути уже I

Би извршена заповест., Служавна зајеца, глава јој паде на груди, и она рече: — Убијте ме ! Нећу вам ништа казати. — Пазите добро, господине Бланкадоре ! — рече Корпој. — И пишите све одговоре које буде давала грешница! Нека Лик још мало ззтегне !.. Илак, Жаклена оста нема. Само јој се оте један пригушени уздах. За тим, она поче да урличе тужно и страховито као канва животињз. Глас њен продре узамак и цео се свет узбуни. Жанина отрча и сакри се, а Илина се мољаше једино Богу, Фабрде Морас напусти своју фотељу и појури напоље. Али, убрзо се отуда врати носећи гвоздену шиљату шипиу којом поче бодати Жанлину по табанима Она стегну зубе и ни једне речи не хтеде прозборити. Бланкадор се није ни најмање узбуђивао оваквим поступком према Жаклини. На сва питања он је писао одговоре с речима: „Одговори: да". Тада се судије спорззумеше, и Корлој нареди да Лик грешницу баци у тамницу и да је чува* с тим да не дира у њену част и да је не мучи. Сви потписаше протокол који је Бланкадор, састааио и но прочитавши га, и седница би заиључена. (наставићо •«) к