Пијемонт

Београд, СУБОТА 5. Јули 1914. год,

БРОЈ 5 ПАРА

Број 182. Година IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

ПРЕТПЛАТА аа Србвју ■ Бугарску ■од уредаиштва: год. 16 дм. ■а аоштама. Масечво .... 1 дин. За ■■остравство код уредаиштаа На годииу 30 фравакд у алату аа'аола ,’од. 15 фр. тромесечво 7*30 фр. у ааату.

УРВДНИК Коста М. Луковић

— Једна фикс-идеЈа убиЈеног наследника ауегријског престола. — Како је о Франц Фердинанд намеравао да нападне на Србију и да држи у шаху Кусију? — Гли^ кнер и Принцип. (Шгсмо „Иијемонху”)

БеЧ, 2. јула. И велики људи имају својих за- сјојно иаиео оно иа• о је хгео. он ји

Херцеговини. Задаћа је опет била иста: ненадни рат Аустро-Угарске са Србијом и Црном Гором; Аусгрија је нападач; она је и победилац... Маневре су тек биле почеле. Нико живи не зна, шта би оне до краја показале. Да ли 6и се на њима појавио нови потпуковник Г ликнер, који би јавом покварио сан Францу Фердинанду ? То сада не може нико знати. Револвер Гавре Принципа учиниоје нрај и животу и фикс-идејама плахога наследника... — ић.

краје^, отворено око 40 гросиских радња. * Министар Правде пзимио је ову предстзрку Тргоззчке Номоре ц нослао мишљења Великом Суду у Ск,опл>е. Велики Суд је јуче послао Министру своје мишљање, да су разлози Трговзчне Комаре умесни и оправдани, и да у Скопљу треба, што пре, установити тргозачки суд за

I нове крајеве. Сада ће министар о ! свему овоме обавестити Министарски Савет и тражити потребне кредите за образовзње овог новог суда у Скопљу. Не буде ли било кредита зато, онда ће се установљење трговачког суда у Снопљу одложити за идућу годину, док се у државни буџет за нове крајеве не буду унели и кредити за одржавање овог суда.

Нови нараштаји

олуда. м покојни Франц Фердиионд ниЈе био велики човек. оио Је на узвишеком лоложаЈу, и то Је маокирало недостатак праве величине. мије, ипак, око оез врлина. чистих руку и примерног породичног морала. Али Је дугачка ниска његових фикс-идеЈа, по коЈима ће остати у дугоЈ успомени, као што Је сада по грагичној смрти својој постао чувен широм свега света. данас говоримо о Јсдној такој фикс-идеЈи његовој. Го јс ока којв Је прва у низу, која Је наЈвека и за њ наЈфаталниЈа била. Франц Фердинанд Је оио уооразио да Је мровиоењем позван да гусију скине са груди АусгриЈе. да ои могао сломити Русију потреоно му је — веровао Је — сатрти благовремено Србију. * Пролетос је у највишем кругу главних генералштабера у Бечу, по заповесги ФердинандовоЈ, извсђена једна необична ратничка игра на начин како се то свуда чини у нзјновије доба. Задаћа коју је он дао и у чијем је решавању узео био најактивнијега удела била је у овоме: Односи између Русије и Аустрије постали су већ несношљиви. Русија живо, и дању и ноћу, гомила војску према западној г.раници својој, и, већ нико у свету и не помишља дз се може спречити рат између Аустрије и Русије. Осећа се већ мирис барута, и најдаље за две недеље рикнуће топови. Или ће под копитама козачких коња прскати бетон у главним улицама бечким или ће победничка Аустрија диктовати мир у Петрограду ! Тада Аустрија ненадно, и без објаве рата, груне на изненађену Србију с војском којом командује лично Фракц Фердинанд. Главна сила аустријска куља преко Дунава код Дубравице у Србију као што се отров разноси по крвотоку целог организма. Прва српска армија, која је на брзу руку формирана, покушала је да заустави продирање аустријске војске, ели је распрштена, уништена. Доња је моравска долина за Србију изгубљена — царска војска маршира ка Крагујевцу... Не само у начелу него и у појединостима Франц Фердинанд је дотле

Пишао и мољс, и сада јв наишио момспаI КОји 10 ј» ДОВОО ДО КОГОШ јјОЦЈО. Па СГраНИ ОКИХ КОМОИДаНОга, који су у I ој игри ишјIи да аоде српаоЈоку НиЈшзио се, ч>ерминандом \ | ОДр01ЈОН>1, И пОспуНОоНИК к линнер, у ннјим жилама гече СЈљвенска, пољока, крв. у Јодком моменгу, потпукоонИк јликнер срепно организово век прилично рас.урсно али не још и деморалиоане сдреде српске аОЈске, и изведе с њима тако силан, ненадан и срећан удар да се главна! сила Фердинандова поколеоа, за тим стаде одступати, најпре у реду па онда у нереду; што је остало живо до Дунава, то У Дунаву, оежећи, нађе гроо, и Једва се Франц Фердинанд спасе беспримерном брзином у бегст&у... Неки одреди осокоЈеене српске војске појавише се и У равном Банату... Гакав је резултат ратне пробе оставио ужасан угисак, и Франц Фердинакд Је, чим се мало повратио од погружс-ности, позвао био дрског потпуковника на одговор. — ирпска је војска! — узвикнуо је Фракц Фердинакд — веп била сатрвена! Како сте смели имати ту дрску мисао дз поново организујете армију ? — Нема срлског официра који не би урадио то што сам ја урадио! одговорио је смерно лотпуковник Г ликнер. — Како сте смели ставити трупама у задатак да прелазе толику даљину ? — Јз сам данас комзндовао с р пс к о м војском, а два су последња рата показала да она може прећи и већа одстојања. — Ви сте непаметно радили ! — А Ви сте паметно чинили што сте благовремено напустили Србију ! Само још сахат, и Вк бисте били плен моје, србијанске, војске! После два дана потпуковник је Гликнер био отеран у Слезију. Франц Фердинанд кије умео бити увиђаван — није такога човека узео зз доглазника... По том је понојни наследник постао бити замишљен. Саеетовао св, радио је, вредно је ргдио, и онда је заказао велике маневре у Босни и

ДЕЛАЈИ РЕЧИ Сваки према себи суди. Уверени да Кемо, због Хартвигове смрти, учинити према Аустри. јанцима у Београду оно, што су Аустријанци у Сарајеву учинили према Србима, београдски представници суседне монархије направили су узбуну. У Беч су послали телеграме, да се Срби спремају да изврше јуриш на аустријсно посланство и на аустријске поданике. За бечке новинаре то је било довољно да напишу да је напад на посланство веН био. И редакције великих илустрованих листова су послале телеграме фотографској радњи ЖивковиНа и АнтонијевиНа, тражеНи да им иошље слике „посланства после напада". ЖивковиН и АнгонијевиН су им послали слике, али слике посланства здравог и читавог. ЦРНА МАСНА.

I

— У Скопл>у ће биги усгановЈаен трговачки суд за нове крајеае. Одмах по лублинацији конвекције о солунском присганишту између СрбиЈе и Грчке, јрговачка Комора учинила је представку Министру Правде, тражећи да се у Окопљу установи трговачки суд за нове крајеве. Потребу установљења овог суда Комора је правдала великом развијеношћу трговачких односа у новим крајвима. У разлозима за установљење трговачког суда у Скопљу Комора наводи још и то, што услед нових железничких мрежа Скопље постај полазна тачка. Сем тога, кроз Скопље ће проћи и велика артерија западне Европе за Блиски Исток преко Солуна. Солунским пристаништем наша извозна трговина, вели се у разлозима Коморе, наићиће у Скопље, као на прво велико место, куда ће моћи да прође већи део робе. Солунски трговци гросисти, знајући значај Скопља, већ су у велико почели да отварају своје гросисне радње. Тако је сада у Скопљу, заједно са великим радњама из наших нових

Ко ће нос уЈединити Генерације које изумиру и генерације које настају. Шта мисле хрватска деца о својој браћи Србима. (Извештај „Пијшонту”.)

Колико су антисрпске демонстрације у Хрватској мало хрватене, могли сте видети из писања праве хрвајске шгампе. Најамничка руља није могла, ни уз припомоћ власти, која је ревносно брисала пасусе из новина, да наметне своје дело целој Хрватској. Све што су демонстрације показале, то је да, поред свих напора српсно. хрватске коалиције, режим полицијског безвлашћа још влада. Аустро-Угарска се заверава још увек мишљу да југословенски покрет представља један тренутни политички покрет, који се може угушити полицијом. Франковачки листови дају јој о томе илузију. Заблуде не може бити веће. Идеја о народном јединству Срба и Хрвата, који подједнако желе слободу, долази из дубнна народних маса. Сна није наметнута, да се може уклонити. Ко.тино је прави народ далеко од предрасуда и старих мржња, нека послужи један пример, који сам изабрао међу осталима. У једној хрватској школи, на селу, учитељица је, пред крај школске године, поставила ђацима питање: шта мислиге о будућности саога народа ? И ево какве је одговоре добила : Једна учеиица је написала : Ја која пишем јесам Хрватица. Моја су браћа Југословени. Наша су браћа раздељена на три дела, а то су : Хрвати, Срби и Словенци. Станују у Беликој Југославији, Нама су непријатељи Талијани, Мађари и Немци. Нама Хрзатима је посве слабо, јер немамо свога владара нити имамо својих школа. Зато купи дружба св. Ћирила и Метода, да се у Истри подижу школе. Хрвати, Срби и Словенци доћи ће време да се здруже, и тада ће нас бити велико племе, и т° ће племе сачињавати велику Југославију. Биће нам добро, јер ћемо имати свога владара и своје школе, свој језик и све своје. Кад будемо сједињени, неће нам требати да се боримо против својој браћи, као што данас шаљу да се боримо. Кад будемо заједно, бит ћемо слободни, и нећемо допустит да се туђинац у нашу земљу нзсељује, * Један ученик је написао: Ми смо раздељени на три дела. На Хрвате, Србе и Словенце, Источиом је делу добро, јер има свога владара, а западном је делу рђаво, јер је у тУђим РУ-

Загреб, 3. јула. кама. Али ђе се можда то све ујединити. Кад се сви сложе уједно, онда ће нас бити пуно и непријатеље ћемо победити. Непријатељи су нам Талијани и Немци. Турци су били, али их је сада код нас мало, па се више не дижу. Аустријски цар воли Талијане и даје им више права него Хрватима. И зато ће нас Срби помоћи. И сви Срби желе да се ми сјединимо с њима ... * Трећи је ученик написао : Наша је домовина она земља, у којој живи народ наше крви и нашега језика, а т° је велика Југославија. Велика Југославија састоји се из ових земаља: Хрватске и Славоније, Босне и Херцегови. не, Црне Горе и Србије, Далмације и Истре и Крањске. И источни Југословени борили су се до скора прати Турцима, а ми се данас боримо проти Немцима, Мађарима и Талијанима. Краљевина Србија има нраља Петра Карађорђевића, а Хрватска и Словенци поцепани су од аустријске владе. • Учитељица је нашла код ђака и неколико песама. Еео тих дивних дечјих песмица: СРПСКА ПЈЕСМА. Хеј весело, Србадијо весело стој ! Ево теби кита цвећа од свег рода мог. Нека знаду Срби Да смо ми Хрвати Њина љубазна браћа ! Нека живи Србија и Хрватска, И живет ће увек као слога права. А ми ћемо се љубити Као браћа драга. Кано браћу праву Ми вас позивамо Да дођете к нама. Видет ћете лепо наше море, Које мора и ваше да буде ! Видет ћете нашу љубав жарку, Поћићемо с вама сви у барку. Волели би смо вас видети, као мајке своје. А примите за сада ову ниту цвећа И чекајте још мало година, Па ће бити срећа и милина.

С Р Б И Ј И. Српска земљо моја мила, Славна јеси од давнина, Ту ми живе браћа драга. Баш су моја браћа славна ! У теби ми све весеље. Када чујем име твоје, Чини ми се ко да чујем Мило име мајке моје. Код нас има много лепа, Красног мора и планина, Па вас зовем, Србадијо, Осветите нас душманина ! + СРПСНОЈ ДЕЦИ. Домовино српска земљо мила, Ти нам славна до вткова била. Ти си нама много добра дала, Ти и твоја срлска деца мала. Кад та драга дечица нарасту Споменте им да смо мила браћа, Па нек дођу овамо ка нама, Да се лепо с брзћом упознамо. Красно ти је наше модро море И красне су све наше долине, Све долине и кршне планине, Ох ! дођите у ове милине ! Већ вам нећу ништа казивати, Него сад ћу Србе дозивати, А највише српску децу малу, Нена уче српску повест славну. А најпосле кад постану људи, Нек се боре с нам заједно, сложив, И сви ћемо живот жртвовати За наш народ који јадан пзти + С Р Б И Ј И. Дична српска земљо мила, Дична славна ти ми била. Твоја брда и планине Красне реке и долине. Све ми мило и свето је, Све у теби драго то је. Сви јунаци и краљеви Мени мили пријатељи. Мала птица што но лети Из срлскога поља равна, Она мени поздрав свети Са Косова носи славна. Јер Косово нам је свето Било дзвно од вајкада, Натопљено светом хрвљу Наших драгих прадедова. Али знате браћо драга, Косово је још хрватско. Још је тешко, још је ропско Помозите, то је братско!

1 ј№ 1911 №.

Потучени на Брегалници, Злетову, Рајчанском Риду и Пљачкавици БУГАРСКЕ ТРУПЕ непрекидно се повлаче ка територији старе бугарске границе. Врховна команда и краљ Фердинанд послали су у очајању телеграм команданту четврте армије генералу Ковачеву, да Бугарску можв спасти од срамоте а другу армију генерала Иванова од коначне пропасти, само један Јачи ма; и тренутан успех

ФинаишјЕ 11ЦП11В ТРГОЕЈИНСКА АГЕНЦИЈА У СОЛУНУ. — ПРЕД ШЉИВАРСКУ СЕЗОНУ. — КАКО СЕ ВОДИ ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА ? Наша прогноза о солидности Краљевско-Српске Трговинске Агенције у Солуну, испунила се. Није прошло ни два месеца, како је њен шеф предузео старање о српском извозу преко Солуна, а скандал се већ догодио. Друкчије се не може назвати него скандалом оно, што је учинио шеф трговинске агенције по злу познати В. Џанга. Тај државни чиновнин, коме српска држава даје 150 динара неке милостиње, — докле инвалиди, који су изгубили здравље у рату и ратничка сирочад, која је остала без хранитеља, не добија ни једну петину од ове суме — има по уговору од Министарства Народне Привреде 30.000 динзра годишње, да организује српску трговину и да помаже извознике. Али овај незајажљиви Цинцарин, коме је Пачу рођак, а Велизар Јанковиђ шеф и велики пријатељ, није

са тим синекурама био задовољан. Њему је требало још и он је уценио српске извознике. Кад је пре десетак дана треоало лиферовати грчкој влади 1.506 грла говеди за емигранте, који су добегли из Турске и настанили се у новим грчким крајевима, — В. Џанга је нашао могућности да на лак нзчин заради 2.000 динара. Понудио је јевтиније стоку него српски извозници, па је после „одустао” и примио т. зв. шап. Овај тргозински агент, уместо да помаже српску трговину и да чини бесплатне услуге нашим извозницима, на првом кораку ради само за свој лични ђар. Ван тога, уосталом, он не види никад ништа. Такав је био, у своје време у Извозној Банци, још гори у Управи Државних Монопола, а врхунац је достигао за време рата. Докле су други животе залагали за добро Отаџбине, Џанга је по Скопљу трговао монополисаним артиклима! И на овом положају, дакле, није очекивати од једнога Џанге да служи општим интересима и да заборави на свој џеп. Он је отишао у Солун да тргује и да се богати и тога ради се уортачио с познатом нишком фирмом М. Коцић. Режим г. Пашића непрестано се

брани да није корумптиван. Има ли већег стида и срама него кад један државни орган тако немилосрдно уцењује и пљачка српске трговце ? Ако и овај пример, поред толиких других, не доказује да радикални чиновници сматрају да постоје ради партије, а држава ради њих, онда је узалудно дал>е и говорити једном Велизару Јанковићу, коме је достојан репрезентант В. Џанга! Кад српску трговину у иностранству представљају такви типови, онда се не може имати добро мишљење ни о министру трговине, који то трпи и коме се то долада. Целокупна трговинска политика садашњег министра Народне Привре. де срачуната јз на блеф. У трговинској централи стварно и озбиљно ништа се не ради, али се у јавност непрестано пуштају гласови о пројектима и о ономе што се намерава радити. Јуче, например, читам у новинама како се у Министарству Привреде чине журне прилреме за шљиварску сезону, која ће, како по свему изгледа, бити веома жива. Човек би мислио, да се тамо калајишу казани за пекмез, да се граде и набављају са стране корпе и сандуци за

паковање шљива и да сз, нпјзад, Ми. нисгарстзо тргозине труди да нађе начина, на који би извозници изашли из ове кредитне кризе и дошли до новаца, потребних за шљиварски посао. Место свега тога, Министарство је нашло кредит из прихода Државне Класне Лутрије, да тиме плати дијурке члановима тржишних комисија, које ће вршити надзор над производњом, трговином и прерадом шљива и пекмеза. Цео пословни свет се није ни бринуо одакле ће миннстар платити своје комисије, јер се знало да морају бити плаћени. Ми смо чак зато, да се те комисије добро плате. Јер, претпоставља се бар, да ће добро плаћен државни орган мање имати прилике и доћи у искушење да уцењује и пљачка попут Џанге. Специјално ове тржишне комисије имају један деликатан и важан задатан, с тога треба обратити пажњу на избор личности и узети само морално јаке и ислравне људе. Али кад г. Јанковић бира за трговинског агента у Солуну једнога Џангу, а за своје шефове и ннспекторе узима људе нестручне, али способне да презију грбачу, ко нам онда даје гарантије да ће се при из-

6о,јУ оаих комисија друнчије поступити ? Нарочито сад пред изборе... Али млади Велизар мисли да је довољно само поставити комисију од својих људи, то објавити преко листова, а ствари ће већ ићи саме од себе. Тако је он у области трговине учинио још једну реформу. У буџет за ову годину унесен је кредит од 5.000 дичара за одржавање званичног гласника „Трговински Преглед" оделења за трговину. Пре два месеца одређен је и уредник томе листу, уреднику је дат и хонорар, а лист — не излази... Трговачки свет, међутим ништа и не очекује од тога листа и боље је да не излззи. Али жали боже за оних пет хиљада динара! Пре 6—7 година Министарство Народне Привреде издавало је лист под истим именом. Кад Велизар Јанковић не би веро ,зо, да свет почиње од њега и кад би се мзло интересовао прошлошћу, онда би се могао поучити судбином бившег „1рговинског Прегледа". Он није дао никакве резултате од практичне вредности и морао је престати. Тако ће бити и с овим. То, уосталом, није тешко погодити. Треба се само сегмти, са колико је

помпе Министарство Привреде објавило да ће публиковати цене земзљских производа на свима важнијим тржиштима у земљи. Од тога се очекивало богзнз шта. Они „стручњаци" у трговинском оделењу веровали су, да тиме презбрззише трговину. Ти иззештаји, међутим, стижу врло доцкан, нису ни приближно тачни и не могу се ни за штз употребити. Тако то иде у саима гранама народне привреде, од када њоме, на срамоту проширене Србије, упрзвља др. Велизар Јзнковић. Овога пута доста је било задржати се само на две три рекламе из области трговинске политике. И остало, а нзрочито аграрна политика, доћиће на ред. Д-р М. Ј. М.

Једног дана, путовао сам у Калабрију. То је земља рђавих људи, који, верујем, не воле никога, а нарочито не трпе Французе. Али да вам говорим о томе, далено би нас одвело; довољно је', да нас они смртно мрзе, и да сваки врло рђаво пролази кад им падне шака. Имао сам за сапутнииа јвдног мла.