Пијемонт

Стр. 2.

ИГ"ј

Број 182 .

ПРЕМА СРБИМА зашто му дају и потребне инструкције остављајуНи даље све његовој увиђавности. По пријему ове запоеести ГЕНЕРАЛ КОВАЧЕВ одговара телеграмом : „Пошто нисмо могли да постигнемо нинантв успех прилином прелада, кад еу трупе биле одморне и свеже, данас ј4 таиав успех немогуђан. Од свију номанданата дивизија, добио сам извештаје, да су трупе услед силних штрапаца и мсралне депресије, неспособне за озбиљнију анцију. Моје је мишљење, да слмо у интервенцији Европе лежи. СПАС БУГАРСКЕ, иоја је војнични потпуно изнурена. Због овог телеграма, генерал НОВАЧЕВ ЈЕ СМЕЊЕН са лоложаја номанданта армије и замењен генералом Тодоровом. Бугарска врховна команда немајуђи нинаквог изгледа да постигне успех према Србији, наредила је првој и петој армији, да упадом на неколико места изазову забуну код српске врховне иоманде. Поход прве бугарсне армије генерала Кутинчева пропао је. Српске труле, пошто су их потукле, гонећи н€лр:: ( атеља, заузеле су стару српсну ВАРОШИЦУ КУЛУ у нојој су залленили велину ноличину ратног материјала. Пета бугарска армија, под командом генерала Петрова, са 56 батаљона и 120 топова, потиснута је КОД ПИРОТА и лриморана, да напусти заузете позиције на српсној територији код Орловог — Камена, Голеша и Св. Николе. Бугарске трупе гоњене српском војском, приликом одступања, порушиле су железнични МОСТ НА СУКОВУ да би успорили даље продирање наше војске. Власински одред гонећи разбијене делове бугарских трупа КОД БОСИЉ - ГРАДА данас је потпуно овладао вододелницом реке Драговетнице утврђујући се на заузетим положајима. ГРЧНИ УСПЕСИ. Грчнв трупе у свом наступању заузеле су данас Неврокоп и Мелник.

БУГАРСКА ЗВРСТВА. Из грчке врховне команде стигли су извештаји о ужасним зверствима, које су починиле бугарске трупе при свом одступању. Нарочито је страдала варошица Доксат, где су Бугари потукли око 2500 становника. ТУРЦИ ПРЕ1ДЛИ ГРАНИЦУ. И ако се за сутра очекује корак вели. ких сила у Цариграду, да Турска не пре. ђе линију Енос - Мидија утерђену лондонским уговором, ипак је турска влада издала налог да војска пређе границу. Трупе су веН заузеле Чорлу. БУГАРИ И АРНАУТИ. Из Париза јавл>ају, да се према обавештењима, која су тамо Стигла из Беча, воде преговори између арбанаске владе и Софије, да Арнаути нападну на Србију. Поред све озбиљности ових вести, у Беолраду влада спокојство, јер је албанска граница осигурана довољним бројем трула.

ТЕЈ1ЕГРАМИ (Од 4. јуда) ГРЦИ И ТУРЦИ. Цариград, 3. јула Уверавају на обавештеном меоту, да је грчки посланик Панас учинио јуче корак код великог везира. Панас је изјавио, да је инцидент према грчком конзулу у Ајвали до крајности озбиљан и захтевао је да кривци буду кажњени. АУСТРИЈСНИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИН Ишл, 4. јула Надвојвода Нарло Франц Јозеф стигао је јутрос и био примљен у аудијенцију код цара која је трајала читав час. Маса је одушевљено поздравила надвојводу, који је после аудијенције отпутовао у Гмунден да посети принца Алфонза Бурбонског. У подне надвојвода продужује пут за Рајхеннау. ИСТРАГА У МАЛОЈ АЗИЈИ. Цариград, 3. јула. Први правни саветник Порте отпутовао је у Смирну, да редигује компромис о наименовању швајцарског изборног судије, ноји треба да буде придодан рурско-грчкој комисији за исељенички покрет, и да прецизира његове атрибуције.

Криза режима у Бугарској

Крв у Собрању — Накнадни извештаји о седници, на којој је нови бугарски зајам примљен. —

О знаменитој седници Собрања, на | којој је владина већина, уз прнос опозиционом блоку, усвојила законски предлог о зајму, стигли су накнадни извештаји. То је био скандал, какав се ни у Бугарској не памти. Према извештајима бугарских листова, седница је овако текла: ПОЧЕТАК СЕДНИЦЕ. Пред почетак седнице улазе скоро сви поспаници. После пет минута улазе чланови владе. Председник Собрања отвара седницу и даје реч министру председнику Радославову. Министар председник оилааи са министарског стола и долази на трибину. Пре но што почиње да говори, вођ радикала, Цанов, добацује му: „Одбаците тај сраман зајам!" Стамболиски: „Зајам ђе нас упропастити!” Министар председник почиње да говори; опозиција га предусреће узвицима: „Доле!", а владина већина

ј пљеска. Настаје велика ларма. Владини посланици излазе из клупа и опкољавају министре, председника Собрања и стенографе. Опозиција устзје тако исто и хоће да се пробије кроз већину. Настаје паклена ларма и општа туча. БОРБА СТОЛИЦАМА. У општој вици др. Генадијев добацује опозицији да је издајничка. Опозиција скаче, и почиње да баца столице и столове у правцу министарског стола. Једна столица пада у лице министру. председнику Радославову и облива га крвљу. РАЗБИЈЕНИ НОСЕВИ. Ларма, вика, песничање се продужује. Цела опозиција продужује да наваљује и продире до министарског стола. Већина се одупире. Неколико посланика из опозиције отвара своје фијоке и баца књиге, мастионице и пера у правцу већине и министар-

„П Е МДО Н т-

ског стола. Читав облак од разних ствари погађа министре. Министар Пешев, погођен једном дебелом књигом по носу, обливен крвљу, улази у министарску собу. РАДОСЛАВОВ ОЧЕРУПАН. Напослетку, опозиција продиредо министарског стола и хвата министра првдседника, чију је крагну и машну сву поцепала.^ Око њега се скупља већина, која успев^ да га ишчупа из руку опозиције и да га одведе у министарску собу. ПРЕДСЕДНИК СОБРАЊА РАЊЕН. У сред ужасне граје и туче, која се прсдужује, народни посланик Ал. Конов прилази председнику Собрања и свлачи га са председничког стола. Већина прилази у помбђ председнику Вачеву, и Конова обара на патос и гази га. ЧИТАЊЕ ЗАЈМА. Известилац већине, Панајотов, чита зајам. Опозиција јуриша да свуче Панајотова. Вккз достиже кулминацију; неки посланици свирају празним И 1 нструментима; у сали Собрања ништа се не чује. Песнице и шамари падају. БАЦАЊЕ СТОЛОВА. Видћеи да злада намерава силом да прсгури зајам, опозиција, пошто је све испрегурзла, почиње да баца столове, руши клупе. Једна књига, бачена из већине, удара по лицу опозиционара Корчева. Раздражен ударом, Корчев баца једну слсмљену дзску и њоме несрећно удара члана већине Јанкова по срад чела. Јанков од удара пада на под. ЧИТАЊЕ СЕ ПРОЦУЖУЈЕ. И поред свих снандала, вике, граје, ларме, свирања и туче, Панајотов продужује да чита законски предлог о ззјму. Пошто је све предмете побацала, опозиција узима чзше и флаше; ломи сијалице и баца лампе, ГЛАСАЊЕ. И ако није мотло да се чује, и ако се туча непрекидно продужавала, председник је ставио на гласање зајам, и зајам је у начелу усвојен. Кад је председчик Вачев објавио усвајзње зајма и закључио седницу, опозиција је протествовала, доказујући да зајам није ни прочитан а још мање изгласан. ИаГЛЕД СОБРАЊА. По свршетку седнице, Собрање је личило на варош опустошену дивљим хордама. Слике побацане, мастионице полупане, столови поломљени, клупе изваљене. КРАЉ И СОБРАЊЕ. За све време дебате у Собрању, дворски маршзл, генерал Савов, присуствовао је седници и одмах после тога је отишао у двор да краљу Фердинанду поднесе извештај. КРАЉ И МИНИСТАР ПРЕДСЕДНИК. Краљ Фердинанд је, примивши извештај генерала Савова, дозвао к себи министра председника Радославова. Аудијенција је трајала више од два часа.

Шта је говорено, још није познато. Услед заоштрених односа између опозиције и владине већине, влада је одложила седнице Собрања за два дана. ПРЕТЊЕ РАДОСЛАВОВУ И ТОНЧЕВУ. Министа(р председник Радославов и министар финансија Тончев добили су писмз, у којима им се прети да ће бити убијени, ако не повуку зајам. Министзр председник Радославов позвао је вође опозиције и саопштио им да влада, на супрот тврђењу опозиције, сматра да је зајам изгласан, и да ће за претње учињене њему, чинити одговорном опозицију, ако се испуне. ВЛАДИНЕ ПРИПРЕМЕ. Данас је држана седница министарског савета, и трајала је врло дуго. На њој се саветовало о мерама, које треба да се предузму ради зашште владе и већине. После дугог саветовања, влада је решила да употреби војску против опозиције. Војска ће посести Собрање. МИТИНГ У СОФИЈИ. Блок опозиционих странака донео је одлуку, да сазове опште народни митинг у престсници. На митингу ће гсворити све вође опозиције. Донеће се резолуција, којом ће се тражити од крзља Фердинанда, да не санкционишо зајам, који ће упропастити Бугарску, и који није изгласан у Собрању. У свима слојзвима софиског друштва митинг се очекује са страхом. Верује се да ће доћи до судара и крвопролића. По неређењу владином, војска и жзндармерија су у приправности.

— Једна измишљена, али знвчајна вест. —

Од кад је Италија позвала под заставу велини број резервиста, у европској штампи се јављају врло интересантни гласови о аустријским плановима -на Балкану. Један од најинтересантнијих је вест једног париског листа, да талијанска делимична мобилизација има да значи, да је Аустрија, ради својих циљева нз Балкану, допустила Италији да интервенише у Албанији. Колико има вероватности у тим гласовима о аустријским плановима, показаће се у нзјокоријем времену. За сзда је интвресантна једна ствар: да аустријски листови, док се остала светскз штампа занима аустријским агресивним плановима, доноси лажне вести о српској делимичној мобилизацији. Можда те вести имају да послуже као повод за нове уцене. „Пестер Лојду" јављају из Сарајева, ,,из поузданог извора": Овдашњим војним круговима стигла је вест, да је српска влада позвалз, ради комплетирања мирнодопских трупа, неколико година резервиста — укупно 70.000 људи. У миру, српскз војска броји, нормално, 40.000 до 45.000 људи; сазивањем

резервиста, трупе достижу цифру од 110.000. На тај начин, ратна готовост српске војске се знатно повећала, толико повећала да је за попуњавање прве борбене линије потребно да се сазове још свега 70.000 до 80.000 људи. Српска војска се налази упола у ратном стању... „Пестер Лојд" доноси ову гзмишљену вест на уводном мссту. Шта се спремв — Значај талијансне мобилнзације. Париз, 3. јула. „Журнал де Деба" има вест из Берлина, да се у тамошњим дипломатским круговима проносе гласови, да су се Силе Тројног Савеза потпуно споразумеле у питању успостављања реда на Балкану. Мобилизација италијанске војске врши се с пристанком Аустрије и Немачке, и зато се мисли ако је Аустрија заиста пристала на ову мобилизацију, да то чини да је Италији оставила потпуно одрешене руке за Албанију, али да је у замену за то добила право, да врши контролу и полициски надзор у извесним другим крајевима на Балкану. Берлински дописник још дознаје, да је између Италије и Аустрије веђ закључен споразум односно мандата, по коме би Италија могла да врши полициски надзор у Алабанији,

У овдашњим добро обавештеним кру. говима налазе, да оваке вести треба примати са највеђом резервом, јер , све ако би ово заиста и била жеља Италије и Аустрије, не треба заборавити, да у Европи осим Тројног Савеза, постоји и Тројни Споразум, који никада не би дозволио оваку акцију Италије и Аустрије на Балкану.

[рјшка ИЕтрага — Истрага ће трајати још четрнаест дана. „Пестер Лојду" јављају из Сарајева: Истрага над кривцима за сарајевски атентат још се води, и ако су главни конци завере против престолонзследника и његове супруге пронађени. Последњих дана пронели су се гласови, да ће се истрага за неколико дана свршити; али су се у истрази појавили нови моменти, због којих ће морати да се испитивања наставе. Према садашњем стању истраге, свршетзк једва да се може очекивати кроз пзтнаест дана или чак три недеље. Само суђење атентаторима не може се счекивати пре почетка јесени.

И1Ш ШШ — Зборови, конференције и кандидације. —

САМОСТАЛЦИ У СВРЉИГУ. Самостални радикали на збору у Сврљигу, кандидовали су за посланика среза сврљишког Миленка Цветковића, из Давидсвца. ОКРУЖНА КОНФЕРЕНЦИЈА. Снмостални радикали онруга нишког одржаће окружну №онференцију 13. јула у Нишу, ради потписа и потврде листе. Ред на листи неће бити утврђиван, пошто је он угврђвн раније изборним споразумом.

ног сдбора Самзсталне Радикалне Странке, биће носилац листе у округу вргњском. Г. Продановић, који је извесно време прозео у свом изборном округу, врзтио се с пута и данас пснова полази за Врању, где ћс оетати више дана. Г. ДРАГУТИН ПЕЋИЋ. Г. Драгутин Пећић, чл?н самосталског главног одборз, биће носилаг листе самосталних радикала у округу моразском.

САМОСТАЛЦИ У БЕОГРАДУ. Самостални радикали за град Београд одржаће у понедељак 7. озог месеца велики збор у хотел „Империјалу", на номе ће се извршити нандидација посланика за Београд. САМОСТАЛЦИ У ЧАЧКУ. Самостзлни радикали округа чачанског одржаће у Чачку 11. јула окружну конференцију, на којој ће утврдити кзндидатску листу и ред; на њој, У име главног одбора, конферен-' цији ће присуствовати г. Милош Савчић, народни посланик, који ће бити и носилац листе зз округ чачански. Г. МИЛОРАЦ ДРАШКОВИЋ. Г. Милорад Драшкозић, подпредседник главног одбора Самосталне Радиналне Сгранке, овога пута задржаће сзој изборни мандат у округу рудничком, где је и до сада био кандидат. Г. ВЕЛИСАВ ВУЛОВИЋ. Г. Велисав Вуловић, члан самосталског главног одбора, носиће листу опозиционог блока у округу пиротском. Г. Вуловић се већ више дана бави у агитацији и остаће до краја изборне борбе у своме изборном округу, БЛОК У ТОПЛИЦИ.

Г. ЉУБА ДАВИДОВИЋ. Г. Љуба Давидовић, председник глзвног одбора Самосталне Радиналке Странке, отпутовао је јуче пре подне лађом у Пожаревац. Г. Давидовић ће 6. јула присуствовати срес. ком збору у Пожаревцу, 8. јула у Градишту, и 13. јула у Петровцу за срез млавски. Г. Давидовић ће у округу пожаровачком остати до краја изборне борбе. Г. ЈАША ПРОДАНОВИЋ. Г. Јаша Продановић, члан глав-

У округу топличком постигнут је пстпун споразум и блок излази једј нодушно на изборе. Носилац листе ! је г. др. Коста Кумануди, професор I Универзитета, други на листи је ; Коста Пећанац, војвода, трећи један сељак из округа. Први квалификовани је г. др. Милсје Јовановић, дијрентор Дунзвског Кредитног Завода и други квалификовани је Урош Спирић, здвокат у Прокупљу. РАДИКАЛИ У БЕОГРАДУ. КЕар/овни пододбори Радикалне Странке за град Београд, утврдили

дог човека, који је, изгледао.... вере: ми! као онај господин с ким смо живели у Ренсију, сећате ли се тога ? И још боље може бити! Ја вам то не говорим, да бих вас заинтересовао, већ зато, што је то истина! У овим брдима путеви су пуни провалија; наши коњи ишли су врло тешко, и мој сапутник, идући напред путањом, која му је изгледала . проходнија и нраћа, залутао је. Била је моја погрешка. Како сам се смео ослонити на главу од двадесет година ? Све док се није смркло, тражили смо пут кроз шуму, али у колико смо га више трзжили, у толико смо се више од њега удаљавали: била је већ у велико ноћ кад смо дошли пред једну кућу врло мрачну. Уђосмо у њу, не без подозрења; апи шта да се ради ? Затекли смо целу породицу угљара зз столом. Они нас при првој речи позваше. Мој младић није чекао да се моли: седосмо да једемо и пијемо, бар он; јер, што се тиче мене, ја сам испитивао место и израз лица наших домаћина. Наши су домаћини имали, заиста, физиономију угљара; али им је кућа личила на какав арсенал: ту су биле пушке, пиштољи, сабље, мали и велики ножеви. То ми се нијв доладало, а видео сам доброда и ја нисам људима био симпатичан. Мој друг, напоотив, био је каонод своје куће: смејао се, разговарао с дома; и са бвзобзириошћу коју сам

требао да предвидим (али шта! кад је он викао!...) испричао је одмах: одакле смо дошли, куда идемо, и који смо. Представите себи ствар! Код смртних непријатеља, сами, залутали, далеко од сваке људске помоћи! И затим, да нзша пропаст буде потпуна, мој сапутник се представи као богат човек, обећа људима напојницу, и одреди их да сутра дан буду наше путовође, на шта они радо присташе. Напослетку, говорио им је о својој путничкој торби, исповедајући се јуначки: да му она задаје великс бриге, и да је зато ставља у узглавље свога кревега. Не жели, говорио је, друго узглавље. Ах! младости!.. младости!.. колико је твоје доба за осуду! Рођако, веровало се да ми носимо дијаманте круне: оно што му је, међутим, задавало толико бриге за озу торбу, била су писма његове веренице. Кад се свршила вечера, нас оставише; домаћини одоше доле, а ми остасмо у горњој соби где смо јели. Једно узвишење од седам до осам стола, на које се пењемо лествицама, билз је лостеља која нас је очекивала. Мој сапутник услужа се сам, и метну главу, мртав заспао, на драго. цену торбу. Ја, решен дз не спавам, заложих ватру, и седох крај ње. Ноћ је готово прошла мирно. Ја сам таман био лочео себе да умирујш, кед, у чесу кед јв нзгладеио да

дан не може бити далеко, чух испод себе дсмаћина и његову жену како говоре и препиру се; и, слушајући кроз димњак, који је имао везе са доњом собом, могао потпуно да чујем ове речи мужевљеве: „Па добоо! Најпосле, видећемо, да ли треба обоје закпати." Жена одговори: „Дабогме". И више нисам чуо ништа. Шта да вам сад кажем? Лежао сам, тешко дишући; цело моје тело било је хледно као мермер; да сте м» видели, не бисте знали да ли сам мртав или жив... Боже! Кад помислим још на то!... Нас двоје скоро без оружја, против дванаетст или петнаест људи! А мој друг мртав од сна и умора! Да зовем, да вичем, нисам смео; да умакнем сасвчм сам, нисзм могао; прозор није бив висок, али зато су доле била два велика рундова, који су урлали иао курјаци... У каквој сам се муци налазио, можете прздставити себи. На крају четвртог сата, који је био дуг, чух на степеницамз некога, а кроз лукотине на вратима видех домаћина, његову лампу у једној руци, и у другој руци један од његових великих ножева... Он се попе, за њим жена; ја скочих ИЗ' врата. Он отвори; али пре него што ће ући, даде лампу жени; затим уђе босоног. Она му је на пољу говорила попако, ззклањајући прстимз јвиу сввтлост од памле:

„Полако! иди попако!" Кад би код лествица, он се попе са ножем у зубима; и кад дође до висине кревета — бедни младић опружи се, показујући своје голо грло, — узе једном руком нож, а другом... Ах! рођако... шчепа шунку која је висила о тзваници, одсече један део и врати се као што је и дошао... Врата се затварају, лампе нестаје, а ја остајем сам да размишљм. Чим се свану, цела породица дође с великом гзламом, да нас пробуди, као што смо им наложили. Донеше да једемо: поспужише нас доручком врло чистим, врло добрим, ја вас уверавам. У јеловнику су била и два угојена петлића, од којих је требало, како рече наш домаћин, један да се понесе, а други да се поједе. Кад сам их видео, разумео сам смисао оних ужасних речи: Ца ли обоје да закољемо?" Д. Е.

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА

нкставак (22) XI Никада се Бланиадор није толико ни у једној ствари ангажоеао као оеде. Жакмен Тардиеал нелрестано је носио ловерливе ввоти, Иорпој вишв бланкадо- '

I ра није шпијунирао. Задивљен Орасовим способностима, он је почео њега питати за савет као год и пастора Момзена и Робена. Ипак једна примедба коју је Норпој учинио Момзену базила је овога у велику забуну. Стога се Корпој реши да и ако је било прошло поноћи — оде у собу у којој је Бланкадор још радио. Норпој заиуца дискретно на врата. Бланкадор му их отвори и извини се због нереда у својој соби. Нимало се он није зачудио овој ноћној посети, јер т° је само једна од многобројних посета које му се ноћу чине од стране Корпоја. Поче да уређује своје хартије разбацане ло столу, Затим рече не дижуђи очи. — Ја имам новости. Нашао сам Жаненово писмо. Неђе нас више мучити Жанлина, то шашаво створење !.. — Још сутра ђу је обесити, прениде га Корпој.. Али како сте ви то нашли пи. смо? — О! Сасвим случајно. Она је било сакривено у једној рупуци у камену, близу малога моста.. Тано ми имамо сигураи и пиомен доиаз.. Сем тога, тројица сељака су спремни да посведоче да је де Формасен да је мој сродник Анри шег замка својина Селињијева., Он се зове Фоео. — Да ја то знам и то је осуда Жакелова. Дознао сам из писма моје рођаке де шормансен дт је мој сроднин Анри Калтекио са Жакеном на путу и да ђе ускоро амо дођи. Они су пре 4 дана оставили замак де Троа-Мар.. Али то није важно, Ја сам желео, драги мој пријатвљу, да вам покажем плаи, иоји ми

предлажу ова господа. Њихово је мишљење да се цела ова ствар преда кра. љу који ђе амо навратити у свом пролазу кроз канал Диплесиса — Морнеја. Ја сам се решио да пошљеш све ове документе у Диплесису — Морнеју који ће их лично лредати Њ. Величанству и од њега издејствовати повољну одлуку. На тај начин ми ћемо се ослободити тешкоћа које ћемо имати исчекујући одлуку конзисторије у Монтобану.. Шта мислите о томе пријатељу? — Ја се могу, господине, само поклонити пред тако великом мудрошћу, одговори Бланкадор. — Али допустите ми да вам поставим једно мало питање. Јесте ли ви инад помишљали на то нако да обезбедите имање ваше супруге од конфискације? — Не, рече Корпој, тУ је добра моја воља, али.. — Ја сам се, господине, постарао за све.. Треба се држати најстрожије формалности судске, али то не треба ни мало да нас буни.. И Бланкаодр тада показа Корпоју ненолико докумената од велике важности. Међу њима је била писмена сведоцба коју су дали Агапи — Леру де Морил и Пол Емил де Бурулан. Та соедоџба кошта 100 талира и она је потлун доказ о злочину г-ђе Илине. Јер Леру је видео својим рођеним очима г-ђу Илину у загрљај Селињијеву у Анжу-у. Бирулан је још потпунији. Детаљи које он сведочи такви су да се иа латинсиом језику не могу иописати. Ту Бланкадор лоназа и стакаоце у коме је био отров намењен од страие Селињијеве и Илине Корлоју.