Пијемонт

Врој 182.

вт

,П И Ј Е М 0 Н Т“

Стр.

су кандидатску листу, која се има да прими на великом збору у недељу 6. ов. мес. Носилац листе је г. Никола Пашић, други Михајло Марјановић, трећи Бенцион Були и четврти Милан Капетановић. РАДИНАЛИ У НИШУ. Радикали среза нишког кандидовали су за своје посланике г. Тешмана Николића, бившег начелника среског и г. Нин 10 лу Митића, тежака.

границама, који жели да ради при коме првостеленом суду у новим крајевима мора зато, уз таксу од 50 динара, добити одобрење од Минцстра Правде и нзрочитим декретом министровим бити постављен. Због тога су двадесет адвоката из нових крзјева тражили од Министра Правде, да буду постављени за адвокате при некојим првостепеним судовимз у новим крајевима. Министар их је све и поставио.

РАДИКАЛИ У ТЕМНИЂУ. Радикали среза темнићског истакли су за кандидата Чеду Урошевића, земљоделца. Г. ДРАГ. ЈОКСИМОВИЂ.

— Жандармерија у округу београдском.— |Г. Дрзгољуб Јоксимовић, секретар главног одбора Самосталске Стрзнке, кандидоваће се кзо први квзлификовани у округу београдском. Г. МИОДРАГ РИСТИЂ. Г. Миодраг Ристић, професор, отпутовао је у округ чачански у агитацију, где ће бити први квапификовани на листи опозиционог блокг.

МОСТ НА ДУНАВУ — Рад српско - румунске номисије. „Балкански Дневник", ноји излази у Букурешту, јавља : Директор румунских железница, Котеско, у пратњи инжењера Бајлесиа, који ће имати да изведе грађење пруге између Крајове и Грује, и инжењера Георгија, који ће руководити радовима на подизању моста између Румуније и Србије, отишао је пре два дана у Циганаш, да дефинитивно утврди место на коме се мост има подићи. Румунско изасланство се у Циганашу састало са делегатима српске владе, г. г. Илићем, бившим министром грађевина, и РадовиНем, надзорним инжењером, и заједно са њима је утврдило последње појединости за подизање моста. У идућу недељу, инжењер Георгију и српски делегати отићи ће поново у Циганаш, да изврше испитивање речног норита на томе месту. Радови на подизању моста почеће чим се претходни радови буду завршили, а то ће бити у априлу месецу 1915, године. Према конвенцији, која је закључена између Србије и Румуније, мост се има завришти најдуже за четири године. Најдаље за петнаест дана, дирентор румунских железница. Котеско, отићи ће у Београд да ангажује потребан персонал за подизање моста. Мост ће градити Румунија, али са српским и румунским инжењерима. Говори се, да ће инжењер Георгију бити директор радова, а г. Илић подиректор. Окружна скупштина округа београдског ставила је на расположење начелстау окружном кредит за образовањз окружне пољске жандармерије. Све припреме за овај посао завршене су и распоред жандармериских станица готов је. У сваном срезу биће по три жандармериске станице са по три жандарма, који ђе стално да обилазе подручне општине. Општине, у којима ђе бити станице, већ су одредиле и зграде, з жандзрми, који ће се ускоро распоредити, били су ових дана на курсу у Беогрзду, на коме су упознати са својим радом. Стазима и т Сцена се догађа у кафани. За сто, коме нредседава један књижевник, исто толико мало свестан својих очинских дужности колико и своје ауторсне вредности, долази један човек са хартијом у руци. Опазивши га, хњижсвник почиње причу: — Ја сам несрећан човек. Коме год потпишем меницу, морам да платим... Човек са хартијом у руци отвара очи широм, и на уснама му се осмех јавља. Заинтересовани, другови питају : — Како то ? — Јер сваки, коме потпишем меницу, мора да умре! објашњава нњижевник ! Човек се хартијом у руци устаје, плаћа и одлази... Боем,

Измене у закону о школама реферат о пројекгу закона о трго-

Постављање здвоката по новој уредби.—

По старој уредби о устројству судова у новим крајевима, адвокати при појединим првостеп. судовима били су адвокати који су постављани за адвокзте при судовима у старим границама. Зз њихов сталан рад при номе суду у нозим крајевима кије требало никакво одобрење Министра Прзвде. Међутим, по новој уредби о устројствус судова у нозим крајевима, коЈ 2 је тУ скоро ступила у живот, закон о адвокзтима ступио је у живот и у новим крајевима. На тај начин свзки адвокат, к?о и у старим

вачким школама упутила је управа Тргсвачке Коморе, са примедбама учињеким на пленарној седници, Министарству Народне Привреде, с молбом да, при подношењу законског пројекта Народној Скупштини на решењс, има у виду и мишљење Коморе. Весплатно лечење Министзрство Унутрашњих Дела известило је Министарство Војно, да је Главни Санитетски Савет решио, да се у бањама, којима држава располаже — Брестовачкој, Буковичкој, Врањској, Врњачкој, Јошаничкој и Нишкој — одобри бесплатно лечење свима подофицирима, капларима и војницима сва три позива народне војске, који су у рату рањени, или оболели.

Трговинске везе са иностранством Да би српској трговини створипа могућност да се развија у свима правцима, Београдска Трговачка Комора ступила је ових дана у везу са сталним одбором међународних конгреса трговачких комора и индустриских удружења, трговачком и индустриском комором у Падови, савезом хрватских обртника у Загребу, федерацијом зз међународну трговину у Мадриду и међународком трговинском агенцијом у Паризу. Хартвигова чесма Да би се оставила у народу округа београдског трајна успомена на покојног Николаја Хартвига, окружни одбор округа београдског, на идућој својој седници, решиће да се подигне на једноме од најглавнијих путова у округу лепа чесма, која ће се назеати Хартвиговом чесмом. Упис у Академију На основу указа којим се дозвољава да се ове године прими у Војну Академију 200 питомаца, Министар Војни отворио је упис кандидата, од 15. августа до 1. септембра о. год. Кандидати се примају са шест разреда оредњих школа. Конкуренти из војске треба да имају најмање пет разреда. Венац са Носова Народ из Приштине и са Косова послао је по своме нарочитоме изасланику са Косова, у народној ношњи, леп венац за гроб покојнога Хартвига. Оправка путова Начелство округа београдског, по споразуму са београдским казненим згоодом, дсбило је извесан број осуђеника, који ће се употребити на оправку друмова у округу, пошто је кредит, одређен за те радове, врло маги. Радсви су већ отпочели и пут до Азале ћа усксро бити готоз. Остало је да се прави свегз још пет километара. Начелстао је поручило нарочита велика кола за станознње осуђеника и смештај злат.з. Сзбчана дова У недељу пре подне, на Петровдан, држанз је у београдској џамији свсчЕнз дсва — служба божија —у част рођен-дана Краља Пстра. Од стране Двора дови је присуствовао мајор г. Михаило Ваљзревић, а поред оеликог броја муелимана из нових крајевз и Београда, присуствовали су и изаслгници Министарства Проовете и Општине Београдске. Венчање Гсспођица Савкз Пескаревићева, ћерка г. Александра Пескаревића, машиновођз, венчаће се сутра у нишкој Сгборној Цркви са господином Живојином Тодоровићгм, студентом пргва. СИТНЕ ВЕСТИ Јуче, у 10 часова пре подне, држана је у Министзрству Инострзних Дела министарска седница, под председништвом г. Николе Пашића. — Министар Просвете донео је решење, да се учитељима народне школе у

селу Виници, у округу брегалничком, изда нарочита новчзна награда, за рад у продужним школама за поучавање неписмених младића и девојзка, Учитељи су г. г. Душан Стојановић, Милорад Поповић и Милош Поповић. + — Сви првоотепени, срески и окружни судови послали су Министарству Правде извештаје о раду судова за друго тромесечје у овој години. Рад судова је успешан, нарочито судовз из нових крајева. * — Министар Просвете одобрио је лодизање зграде за основну школу у селима Шетки, у округу крушевачком, и Вртишту, округу нишном. ♦ — Министар Војни, наредбом својом, допустио је да официри могу носити одело старога прописа до 1. јануара 1916. године. + ; — Јуче, од 10 часова пре подне, држао је управни одбор Народне Банке своју седницу, на којој је решавао о повластицама, које има да тражи од државе. + У Министарству Просвете израђен је списак учитеља и учитељица у тежим местима старих граница, кој'ј-:мз сладује нарочити додатак, Министар Просвете одобрио јо и нарочити кредит за исплаТУ овога додатка.

| На предлог Министра Правде, г. Јовзн Обрадовић, правозаступник првостепеног суда за град Београд, премештен је за

правозаступника првостепеном суду.

при тетовском

Министар Просвете одредио је нарочиту комисију, којој је стављено у задатак да регулише плате и повишице затечоних српских учитеља у новим краје. вима. Комисија је огпочела јуче рад. + Г. Драгутин П. Суботић, професор нишке гимназије, положио је са похвалом на минхенском универзитету докторат из гермзнистике. БЕЛЕШКЕ НЛАСНА ЛУТРИЈА. — На јучерашњем вучењу добио је лоз бр. 16.907 главни згодитак од динара 25.000 продат из колектуре Браће А. Васића. ПРИЈАТНЕ ВЕЧЕРИ. — Прво тамбурашко певачко друштво из Панчева концертира сване вечери у башти „Позоришне Нафане”. Улазак бесплатзн. БЕСАН МУЖ. — Један оригиналан догађај, пун бурних, али веома комичних сцена, под насловом, „Бесан Муж” вечерас се приказу)"е у Браниноме По. зоришту код „Славије” поред комедије: „Ултимзтум" и оперске пародије: „Артиљерија Рустикана”. У програму је и „Слабо, Бога ми"! и многа сола и дуети.

<9.-»

з ж&шота

Догађаји аа последњих петнаесг дана, о којима није било речи у јавности. —

Прошло је петнаест дана од како је последњи пут изашла ова рубрика у нашем листу, и за то време Београд није дао тако много живог и интересантног материјала за њу. Разлог је томе. у гла. вноме, био двојак. Прво, наишла је летња, тако звана, мртва сезона. Београђани, или бар сно што представља центар Београда — интелегенција, виши и средњи кругови — размилела су се по бањама, виноградима и околним местима. И то се видно примећује и на улицама и по шеталиштима и другим јавним местима. Сиротиња тј. онај део Београда, који преставља наличје Београда, обрвана тешким радом и великим жегама, и не помишља на скандале. Друго, велики догађаји ноји су се десили за последњих петнаест дана, такође су узрок што Београд није дао много закимљивих ствари за ову рубрику. Па ипак, догађаја је било. Сви квар. тови београдски радили су као и увек, и као и увек су били претрпани послом. И међу тим догађајима, које су квратови расправљали, и међу догађајима за | које смо ми сами сазнали — то су ° ни | у којима није интервенисала полиција изабраћемо неколико најзанимљивијих, а у исти мах и најкарактеристичнијих. ЉУБАВ БЕЗ ЕГОИЗМА. Једна давнашња ствар се ових дана дефинитивно завршила : Стара љубав је ових дана добила свој епилог. Две су сестре, из добре куће ; свака носи по позамашну цифру мираза, која се пише са шест јединица. Он је такође младић из добре куће, свршен човек и лепушкаст. Пре неколино година, обе сестре су се са њим упознале и, што је нзјинтересантније, обе су се у њега заљубиле. Он се држао резервисзно ; показивао је подједнако наклоности и према једној и према другој сестри. Време је расло, љубав која се зачела у срцу мла. дих девојака била је све жешћа и најзад су се обе сестре — ноје су се, и поред тога што су обе једног човека волеле, уззјамно обожавале — решиле да ставе младића на пробу. На проби, младић поиазз више нзнлоности према млађој сестри ; стари-

ја се покори судбини и уклони. То је историја и предисторија ове љубави, а сада чујте епилог, који се десио ово дана. Најзад је ствар дошла пред родитеље. Млађа сестра затражи од родитеља да благослови њену љубав; али дата од стране онога, кога је она волелз, паде једна чудна изјава. Он рече, да и покрај све силне љубави не може да се жени без мираза од — и он наведе цифру, коЈ'а је износила таман толино, колико мираз обеју сестара. Тада стариЈ'а сестра учини за срећу сестре, коју је обожавала, и за срећу човека, кога је волела, дело највеће, које је могла. Она изјави да сав свој мираз даје својој сестри. А она оде у инострзнј ство, да се закалуђери. Зар нема много романтичног ова интересантна љубавна историја, која се одиграла у највишим београдским круго. вима ? СМРТ ЈЕДНЕ МУЧЕНИЦЕ. Онсга дана пре подне, кад су сахрањивали великог пријатеља српскога на| рода Хартвига, у исти мах када се по | београдским улицама свет највише гуI шио, тихо, сама у наручју једне бабе из | комшилука, умрла је у Новом Селу, у I )'едној кровињари, једна велика мученица. Имала је само 27. година, а њен живот је престављао читав низ патњи. Испричаћемо тУ историју у неколико потеза, у колико нам дозвољава простор 1 листа. Она је трговачко дете из унутрашњости. Нада јој је било шеонаест година, до шла је у Београд и уписала се у једну овдашњу стручну школу. Била је ђак, била је лепа, и једног дана на корзо-у пала је у очи њему, онда апсолвираном правнику. Прво су се, већ кзко то иде по реду, „гледали", затим су се упознали па онда заволели. И најзад је дошло лс-то, са излетима у поље, у Топчидер, у Кошутњак итд. итд., па крај школске године. Растали су се на неколико месеци, да се опет у почетку школске године састану. Они су били све старији, а љубав све јача, и тада је дошло оно што је било Н5МИНСЕН0. Она )'е поклизнула, а за гре-

хом се грех ваљао. Напустила је шиолу и прешла код њега у стан. Није прошло од тога доба ки неколико месеци, а он заврши школу, доби службу у унутрашњости и једне вечери, не јавивши се никоме па ни њој, напусти Београд. Она је прво била у очајању ; затим када се осетила матером, покушала је да нађе службу. Нигде је нису примали. Она се убрзо породи, скоро на улици. Дете је било мртво. Живот ју је после тога гурао све дубље у амбис. Била је прво касирка, затим раденица у некој фабрици, па најзад проститутка. Мучан живот и тешне околности учиниле су да добије клицу ужасне бољке, која се тешко лечи и онда кад је човек богат и када све има. Најзад, пре неколико месеца, пала је у постељу из које се није више дигла. Сахрзнили су је у тишини ; за ковечегом је ишло свега неколико жена. А он ? За њега веле да је неки велики чиновник у Новој Србији. Ако прочита ово, да ли ће осетити грижу савести ? ЈЕДАН ИНТЕРЕСАНТДН РАЗВОД БРАКА. Он је млад човек са два доктората и пре четири године се оженио њом, девојком из једне боље куће. Сада је она поднела тужбу за развод брака. Као узрок, ради кога тражи развод брака, она је навела то, да је њен муж „много хтео много започео", и да је трудећи се да добије два доктората изгубио мушку снагу, И одиста, лекари су код госпође, на њену жељу констатовали да и после четири године брачнога живота, још није госпођа. Ствар ће отићи редовним путем, пред конзисторију, КАКО СЕ ПРОСИ? Већ читаву недељу дана узастопце ! посматрам из взчери у вече на „ксрзо-у” I један интересантан призор, за који су1 мњам да је икоме, пзо у счи а по најма, ње полицији, коју у овом случају пре, ставља један дремљиви каплар, наслоњен на један електрични стуб испред 1 „Руског Цара". Чим падне сумрак, оно седам часова, када је на корзо-у најживље, гођаве се међу шетачима једно пет - шест прљавих и издрпаних гамена од 6 па до 10 година. Распореде се тротоаром лево и де. сно и досађују шетачима молећи их за милостињу. За њима иде један младић, по изгледу Циганин, упућуЈ'е децу где да просе и контролише њихов рад. Око осам и по часова деца се са овим младићима повлаче са корзо-а, обигра. вају столове испред „Руског Цара", „Моснве" „Балкана” итд. и губе се заје• дно са својим учитељем пут Славије . Кажем вам. ово се понавља готово сваке вечери. — др. : књижевност Упут за председнике бирачких одборв, при изборима народних посланика • израдио Св. М. Гребенац, адвокат. Цена 1 дин. (са поштарином 1.10 дин.) На продају у књижари С. Б. Цвијаној вића у Београду. Кроз Вбоград — Репортерске белешке. ЦИГА У ГОСТИМА. Пре неки дан, дошао у госте „код сво' ји родљаци и пријатељи” један Цига из ! пожаревачког округа. Родљаци и прија| тељи, такоће Цигани из пожаревачког онруга, који су се у овој општој џеви доселили у Београд, дочекали Цигу неможе боље бити. Гостовзо Цига подуже, па кад је пошао, претресе домаћинове панталоне и из њих понесе две и по банке, колико сећања ради.. Али је био зле среће. Домаћин га „уфати" тако рећи на делу, па се прво родљачки и приЈ'атељски изгрде, зауим потуку и најзад дођу у полицију. Али пошто су се обојица у полицији на бушан дукат заклели, један да је покраден, а други да крађу није извршио, те се лопов није могао пронаћи, полици. ја је просто донела одлуку, да се обоје, о државном трошку, удаље из Београда, хј. протерају.

Корпој се јако обрадова, кад му све ово Бланкадор изложи. Још већа га ра. дост обузе када му Бланкадор покзза два пројекта: један пројекат о одрицању имовине, други пројекат пуноважног тестамента. Оба ова акта редиговао је про куратор Бардоазо из Монсана кога је Орас конзултовао и који је то учинио за 300 талира. Корпој обећа да ће још сутра дан исплатити Бланнадору све оее суме. Затим залита Ораса: — Зар ми ништа не говорите о другој злочиној афери која би могла послужити као пример? — То је, одговори Орас, афера принца Насоа кој'и је, да би се могао оженити гоопођицом де Монпансије, убио своју жену, једну немачку госпу. Робе« ће вам о томе причати детаљно. — Али, упита Корпој, личност о којој ви говорите је ли могла правилно закључити браи? — Свакако господине. И то је једна тачка која нас у овој историји може интересоеати. Корпој привуче себи Ораса и загрли га. Затим му пожели лану ноћ и оде да слава, Таио је Бланнадор, заборављајући за извесно време трговину са галантеријом у иојој је спавала његова велика душа, држао у своју вештој руци конце ове завере. Он је занемарио ипан неке своје дужности које је имао да врши као дело. вођа суда, наиме није се појављивала г-ђа де Корпој. У овој прилици замењивао га је Ж?н Леброк. То је био један млад човек, простог духа, ноји му је ди-

ктирао. У осталом, он није припадао земљи већ пре месец, гд есу становала његова браћа по мислима. Када је он видео своју сестру Жанину да се појављује као сведок пред судом и да плаче он се правио да је не познаје. Исто тано он се није ни мало узнемиравао због судбине Жакленине. Све су га слуге због покварености његова срца мрзеле, само га је Лин куражио пријатељским речима: — Дечаче ! Сиротиња није грех, а ца. рство небеско биће наклоњено једног дана теби !... Ти си најбољи у твојој породици. Фабр се показивао резервисанији старији. Тако Корпој прибра сва акта која се односе на процес Илинин, скупи их у једну кесу и посла по гласоноши Диплесису — Морнеју. Цео се свет у нући дивио хладнокрвности Корпојевој. Нигда он није дирнуо своју жену. Ниједном тортуром није је он мучио, па ипак кривица њена је била очевидна. Илина га је једино узнемирила својим поступком онда када је одбила да се исповеди пред : другим ким сем пред Теистором, Стога су се сви, и Корпој, и пастори,

и Бланкадор и слуге бојали доласка овога свештенина. Међутим, као што су | писма гласила, требало је да он ускоро дође. Зато је Орас и заповедио Жакмену да буде слреман кад дође Текстор у ! Ла- Конб. Жаклина Леброк није могла видети овога свештенииа кога су све жене обоI жавале због кегове нежне речитости. Првог четвртка месеца априла Фабр до-

ђе да је потражи у њеној одаји у којој је она лежала у грозници. Потпомогнут од стране Вигуруа, који је тапкао као медвед, он је докопа, као какав лакет, неводећи рачуна о њеној коси. Вигуру се био заветовао шта више да ће ову косу отсећи и продати на пијаци у вароши. Фабр диже лако овај терет. — 'Ајдмо, девојко ! Рече је Фабр. Ништа није могла чути до монотоно падање капљи ноје су на њу падале и квасиле је. ‘Гако она на коњу заједно са Фабром прође кроз двориште кроз гомилу слугу и служавки који ту стајаху и немо је посматраху. За Фабром јахаше на коњу Вигура. Фабр презирући неравнине пута којим је ишао терао касом коња, тако да га је Вигуру једва могао стићи. Јадна Жанлина одскаиала је на коњу као каква обе шена ствар. Када су довели Жаклину где треба, Фабр предложи да је мало продрмусају не би ли се пробудила ако •је жива. Ипаи Фабр није могао узетЈи учешћа у овој забави, Што се тиче Вигуруа, он је већ био друкчији. Он јој својом гвозденом потковицом на чизми оирши ногу у исто време када јој поче сећи мосу. Један крик који се до неба разлегао чу се. И у колико ју је овај више газио, јаук је био све већи. Чувши ово јаукање, један малн дечак који је пред собом терао две ираве 6и радознао да види ште се то дешава пред дрвећем правде. Он се нг да ће тзмо наћи некога ноји је об& и-и да ће на тај начин присустбЛ*тгн )«днзм лепом призору. П 1 •>«* Гч^једиу ствиу Т? -Г 1

одакле се могао дивити Вигуру-у који је газио голу девојку. Он о томе извести Грегоара де Моруа који са својим псима потрчи на лице места, заједно са својим господарем Селињијем. Звук рогова потсеги Фабра да је учинио велику глупост, што је оставио Вигуру-а да губи своје драгоцено време у некорисним церемокијама, и он се попе на свога коња, нареди своме пратиоцу да што пре обеси девојку и да се враћа. Вигуру се попе на своју столицу дз затегне, али све би узалуд. Већ одјекну пуцањ пиштоља и куршум зазврја изнад ушију Вигуруа. Други га метак удари у главу и он паде избуљивши очи и отворивши уста. Фабр скочи на ноге брзо да би избегзо сличну судбину. Био је толико прибрам да извади мач из корица и да позна свог нападача у лицу Селињија и његовом гњеву не беше краја. — Ах ! Курвићу, повика он, ти ли си. И ти верујеш да ћеш ме спречити да извршим заповест и прааичну пресуду мога господара ! сутра, чуј и ти ћет овако зааршити.. Он не давши мисао. Селињијев хитац га је већ погодио у лице, и он заслелљен појури на Селињија. Али Лабарт ислали други метзк и Фабр побрљи носем у земљу, тако да му је мозак попрскао Вигуру.а који је до њега лежао... Селињији није желео овакав исход ствари. Он је хтео питати једног од ових људи шта се десило у замку Ла. Комб. Међутим један од његових пратилаца познао је Жаклину а Лабарт је нашао у појасу Вигуру-а један спис, и Гастон

на тај начин да је његова пријатељица Илина у великој опасности или је чаи можда и мртва. Још синоћ је он примио једно писмо од Анриа де Кантеклоа у коме му оиаЈ наглашава црне вести. > очајању он је само мислио ником ништа не говорећи. Кад су га попели на коња, он нареди да се Жаклина завије у један огртач и пренесе у Манс. Исто тзко нареди да се обесе обојица Корпојевих слугу и да се чека и види ко ће доћи да их скине с вешала. Тужан и погружен он се врати у свој стан полако размишљајући о неваљалству људи. С времена на време питао је Лабарта да ли собарица ипак није жива, Грегоар де Мору, који ју је носио на својим рукама, одговори да она не дише готово више. Кад су били на мосту у Манси поче дете мрдати главом. Али упркос бриге које су јој укапиване Жаклина положена на столу у кујни издану позивајући последњи пут Текстора. Тако се Селињи мораде одрећи и овога средства да дозна у чему се састоји домгћа драма која се одиграва у Ланолику. „Кад бих ја веровао у Бога говораше он у себи лежући у нревет, ја бих морао признати да сам за све ово ја крив. Мојом погрешком еео дошло је дотле да ова јадна и невина девојиа умре. Ја сам увео у кућу свога непријатеља једну неваљалу животињу и она се окренула противу мене". И Гастон се закле да ће убити чим могадне прво Ораса Бланкадора, а затим и Корпоја ако он мучи своју жену. Седе и написа писмо Анрију де Кантеклоу

молећи га да му одмах пошље Жакена у Манс са којим има да се договир о стварима. Корпој се утеши несрећним крајем његових слугу с грешном лаиоћом. Јер, када га известише о њиховој смрти, он је био успео да натера г-ђу Корпој да се потпуно одрече свога имања и да потпише тестаменат у његову норист. „Помоћу овога — изјави он својој жени благо и учтиво — он се обавезује да пошТУЈ’е њен живот и да је остави на миру. Кад Илина потписа своје име на овим документима чији смисао није разумевала, њен се положај ни најмање не поправи. Посведневно њој се светила удовица Фаброва. Илина се никоме није могла потужити. Парнична акта стигла су после петнаест дана на место определења и Корпој је живео у неизвеоности. Никуд није смео излазити из замка, толико се бојао каквог предузећа од стране Селињија. У пркос његових изричних наређења, нису хтели доћи ни Анри де Кантекло ни Жакен, од којих би могао што више дознати. Свакога дана дешавали су се нови порази: час је Анри био болестан, час га је г-ђа де Формасен одаодила у Белпеир. Корпој је послао два гласнина али узалуд! Једини би му Бланкадор могао објаснити ову мистерију, али ом нијв смео путоватм.. (настмића се) ■ Т—;