Пијемонт

Врој 183.

ПИЈЕМОНТ

Стр. 3.

главног одбора из Београда. Овога пута, главни одбор је, из специјалних разлога, допустио, да листу носи човек из народа, и по свој прилици то ће бити Стојан Лукић, али друго место остаје резервисано за онога, кога главни одбор буде предложио. Самосталци у Београду Према нашим поузданим обавештењима, код самосталаца у Београду постоје двојака мишљења о кандидацији за Београд. Један део самосталаца зазтупа гледиште, да носилац листе у Београду треби да буде шеф странке г. Љуба Давидовић као против-кандидат г. Пашићу. Трећи на листи био би трговац, и то г. Давид Симић. Други део заступа гледиште, да носилац листе треба да буде г. Давид Симић, као представник трговаца. У том случају трећи на листи би морао бити из кругова интилегенције. Ако нослац листе буде г. Д. Симић, онда ће трећи на листи бити по свој прилици г. Милан Лазаревић, адвокат. Које ће од ова два мишљења претегнути, решиће се на сутрашњем великом збору самосталаца, који ће се одржати у хотел „Империјалу." Радикали у округу вра 11 ском Између радикала у округу врањском, дошло је до великог сукоба. Многа питања остала су нерешена. Један велики део радикала, које потпомаже и главни одбор у Београду, сматра да носилац листе треба да буде г. Љуба Јовановић, министар просвете. Други, много мањи део, ради на томе, да Мига Влашче носи листу. Исто тако, није још решено питање о првом квалификованом посланику. За ово место има више кандидата. Први је г. др. Драг. Аранђеловић, професор универзитега, али његовој се кандидацији противе г. г. Ђура Крџалић и Бора Поповић, адвокати, који исто тако желе то место. Напослетку. још није решено ни питање о томе, која ће два кандидата бити за срез пчињски. До сада има три кандидата. То су: Стојан Костић, из Големог Села, затим Стојилко Станковић, председник општине власачке и напослетку Мита Влашче. Ко ће од ове тројице отпасти, не може се за сад још ништа знати. Други срески збор решиће и то питање.

Куку,Тодоре! — Шта Све Тодор Стефановић — Виловски, шеф Српског Пресбиро.а, сервира београдским редакцијама. —

Јуче је Пресбиро послао редакцијама овај у аустријском министарству Спољних Послова онанажени извод из једнога чланна „Вестминстерске Г ааете". Лондон, 5. јула. „Вестминстер Газет", говорећи о ау-

стриСко.српским односима у главном каже, да је врло вероватно, да ће се аустриско-српски односи због албанских метежа комплицирати, пошто се јаено види, да ти албански немири доводе уЈијане српске главе у право искушење. Што ее пак тиче говора графа Тисе, мора се признати, да Аустро - Угарсна има основана разлога, да своје односе према Србији изведе на чисто, и да се за то не може очекивати од аустроугарске владе, да ће остати неактивна. Зато би по Србију било саветно, да себи представи, колико је оправдана бојазан њеног великог суседа, те да све предузме, кано би се та страховања уклонила, не чекајуЦи на притисак монархије, који би, како граф Тиса рече, могао довести до ратних заплета. Ми се надамо, да Аустро-Угарска неће предузимати крајње мере, које би могле да нанесу штете и лозледе њеном малом суседу ; али, како изгледа, мањи балкански на. роди рачунају, да се могу такмичити са својим великим суседима. Али се ми надамо, да Не их искуства стечена у балканским ратовима растрезнити. Велике Силе биле су за све време балканских ратова тврдо решене, да избегавају све, што би могло довести до заплета ; те зато се и сада надамо, да ће се заједничким настојавањем и ове тешкоће лонализовати, и да неће морати доћи ни до претресања жалооног питања по „ултима рацио", које је граф Тиса у своме говору споменуо.

— Преговори за откуп оријенталних железница приводе се крају —

Јуче на подне завршени су преговори измефу Министра Грађевина и директора друштва оријенталних же лезница, г. Милера, који су последњих дана вођени у Београду због откупа железница у новим крајевима. Судећи по току преговора, може се мислити, да је дефинитивно решење овог питањз ствзр од неколико дана. За два питања која стоје у вези са откупом постигцут је потпун споразум. То су: питање о накнади штете(исква,рене пруге и поједине зграде и др.) које је друштво, односно његове железнице у новим крајевима претрпело у прошла два рата, и питање о враћању у својину друштву свих покретности на железницама у новим крајевима. По постигнутом споргзуму између министра Грађевина, као пуномоћника наше владе, и г, Милера, као пуномоћникз аустријске впаде и Оријенталног Друшвта, никаквз накнаде неће се дати друштву на име оштете од прошлих ратова, јер ње у ствари није ни било. Што се тиче враћања у својину свих покретности на пругама у новим крајевима, оне су већ враћене Оријенталном Друштву. Једино питање, које је приликом ових преговора остало нерешено, јесте питање о откупу железница. Г. Милер је тражио за железнице у новим крајевима, суму нешто већу од 46 милиона динара. Наша влада остала је при својој ранијој одлуци, да не да већу суму од 42 милиона динара. Међутим, г. Јовановић, Министар Грађевина, понудио је јуче г. Милеру, пошто се о томе споразумео са владом, суму нешто већу од ове раније. Колику цифру она представља, за сада се тачно не зна. Зна се само толико, да је она између 42 и 45 милиона динара. Г. Милер је примио ову нову по-

нуду и одмах отпутов«о у Беч, да је саопшти Оријенталном Друштву и тражи нове инструкције и одобрењ« за дефинитивно решењв овога питања. Г. Јовановиђ, министар Грађевина, пред свој одлазак у Крагујевзц, јуче по подне био је код г. Пашића и обавестио га о последњим преговорима са г. Милером. Кроз два три дана састаће се у Београду понова г. г. Јовановић и Милер, да заврше преговоре о откупу. Из окопине министра Грађевина и из владиних кругова уверавају да ће се на овом поноеном састанку г. г. Јовановиђа и Милера дефинитивно решити питање о откупу. Ствзиио и Ј|утевима Стегните срца, ратови су нас очеличили ! Слабост је тако далвко од нас, да наша срца не одвугну ни онда, када поред нас, без хлеба, инвалиди пружају руну за парче хлеба... Херојска поколвња су родила херојску администрацију. Милосрђе се бележи као слабост ; свирепи људи постају хуманистима. На Петровдан је објављен указ, којим се један судсни извршитељ одликује крстом милоСрђаI Боем. Ч

Прахово - Вражогрнац Министар Грађевина донео је решење, да се на прузи Прахово Вражогрнац, која је пре кратког времена предата путничком саобраћају, од 10. овог мссеца васпостави и теретни саобраћај за пренос робе. Храна за војску Трговачка Комора, у споразуму са знатнијим житарским грговцима, предложила је Министарству Војном, да се при Министарству образује једна комисија, у коју треба да уђу и чланови Коморе, за одређиваље нормалне цене за набавку жита за војску, како би се обезбедила држава од претераних и неприродних цена. Пољопривредни курсеви Министарство Народне Привреде донело је одлуку, да се у Топчидеру приреде два практична курса за државне среске економе и учитеље основних школа. На курсевима ће се држати практична предавања из пчеларства, живинарства, плетарства и руковања пољопривредним справама и машинама. Први курс одржаће се од 5. до 11. а други од 12. до 18. овог месеца. Саобраћај са Прилепом Одељак коморе у Битољу доставио је Трговачкој Комори, да трговачком џазвоју вароши Прилепа, а $нарочито везама Прилепа са старим границама,

јако смета положај коме се! варош налази у погледу сао-ј браћајних срестава. Тешкоће су у толико веће, што Прилеп нема поштанско - пакетски саобраћај. Комора је, поводом те представке, упутила преставку Министру Грађевина с молбом, да се што пре васпостави поштанско-пакетски саобраћај са Прилепом. Ломен Хартвигу

Јуче, у 10 и по часова пре подне, одржан је у Саборној Цркви помен покојном Хартвигу. Помену су присуствовали председник владе, г. Пашић, са министрима и чиновницима Министарства Иностраних Дела, дипломатски кор, ђенерали Божа Јанковић и Живковић, са официрима и грађанством.

, — Министар Проевете издао је повлвстицу Драгутиму Жабарцу, члану Народног Позоришта, и Ђорђу Протићу, глумцу, за упрвву над позоришном дружином „Трифковиђ", коју је основао скоро премииули С. БуниН. ♦ — Према извШЈтају који оу стигли Министарстау Народне Привредв, шљи. ве у чачанаиом и рудничком округу и у Жупи тако су обилно родиле, да ће овогодишња берба премашити све досадашње. # — Министер Правде поставио је за адвоката при битољском суду г. Богдана ЈовановиКа, адвоката у алексиначком вуду.

ББЛЕШКЕ

ФЕРИЈАЛНИ КУРСЕВИ иа Ритмичие Гимнеетике »а децу и одрасле, при лепом времену у башти. Обавештења и пријаве ввакога дана пре подне од 10—12, Студеничка улица броЈ 9. — Мага Геземан — Магазиновић. БЕОГРАЂАНИН У ПАЛАНЦ^ ! — Номична хвалисања једнога Београђанина вечерас се износе у Браниноме Позоришту код „Славије", поред комедије: „Официрска подвала" и омиљене шале: „Господин Цепаница". У програму су и „Цврца" — „Водено Друштво” — ,Ци. ганка" и друга сола и дуети. Посета ђе вечерас бити обилна, —

Отварање бооница

Из иолиције ТрпмваЈми лопов — Београдска полиција ухватила је једног сумњивог Грка који је вршио операције на нашим трамвајима. —

Према решењу Главног Санигетског Савета, које је одобрио Министар Унутрашњих Дела, у току овога месеца отвориће се окружне болнице у Битољу, Шгипу и Скопљу. Зграде за болнице већ су одређене, а у овогодишњи буџет Министарства Унутрашњих Дела унета је сума за установљавање и одржавање ових болница. Набавка вагона Машинско одељење и железничка ложионица предложиле су управи Железничке Дирекције, да се у што скоријем времену набави 600 теретних вагона разних серија. Овим бројем умањила би се оскудица у вагонима, која је главни разлог отежавању саобраћаја и високој цени каменога угља. Отварање занатске школе Прекјуче по подне одржана је у Министарству Народне Привреде седница Професионалног Савета, на којој је решавано о помоћи призренској стручној заиатској школи. Савет је дао мишљење, да за сада не треба отва{1ати ову школу у Призрену, већ одредити помоћ за отварање општих занатских школа у новим крајевима, и то за сада у 13 вароши, чије општине нису имале могућности да саме отворе школе. Веннање Г. др. Милан Гавриловић, секретар Министарства Спољних Послова, венчао се јуче у Бечу са г-ђицом Јеленом, ћерком г. др. Воје Цинцар јанковића, апелационог судије. СИТНЕ ВЕСТИ — У току последња три дана, у Железничкој Дирекцији, полагало је испит 36 железничких приправника, из саобраћаја, телеграфа и комерцијалне олужбе. Испити су јуче завршени и успох је био релативио добар. — Данас пре подии држаће #е у Ваљеву окружна задружна скупштина. На скупштини ћв се извршити избор кандидата аа главну упразу Савеза Зем. љорадничких Задругз.

Било Јв то прекјуче по подне, око Б часова. На трамвају, који саобраћа на прузи Душанова — Калимегдан — Славија, баш код трамвајске станице испред Малог Калемегдана, примети јед. ан београдски трговвц, да му је нестао новчаник са позамашном сумом новаца. Трговац одмах зраби за гушу Једног елегантно одевеног господина, који је стајао до њега и нада вину: „Лопов, држите лопова”. Странац се бранио, кондуктер је интервенисао и новчаник је после ивколњ но тренутака нађен под трговачким ногама. Странац је одмах окинут са трамваЈа и одведен у кварт варошки. КО ЈЕ ОН ? — ДА ЛИ ЈЕ ЛОПОВ ? Непознати Странац, који је човек од својих тридесет и неколико година и који говори рђаво срлсни, изјавио је да се зове Чан Пирапуло, да је по занима. њу винарски трговац и да је по рођењу Грк. У Београду се бави тек од пре пет>фестак дана. Да је ову крађу иавршио, одриче. — Трговцу Је, нако он вели, могуће сам новчаник испао, када је плаћао карту. Пошто овај „винарски трговац* није имао бог зна како јаких исправа да до. кументује своја тврђења, и пошто је учинио један сумњиа утисак, то је још истог дана спроведвн иривичном одељку Управе Града. ЧАН ТИРОПУЛО ИЛИ ЖАН ТИРОПУЛО ? Чим је непоенати странац казао овоје име — Чан Тиропуло — у њега су још више пооумњали. А ево зашто. Било је то једног зимеког вечера пре десетак година. У „шпилцимеру" код „Позоришне Кафане", за једним столом са зеленом чохом, седели су и иоцкали се тадашњи закупац „Позоришне Кафане” два студента, ноји су еада угледни државни чиновници, један апотекарски помоКник, сада апотекар из унутрашњости, и један богати и непознати странац Грк, који је златнике и немачке ноечанице од по 100 марака сипао нао из рукава. Непознати странац је до пола ноћи изгубио преко 3000 марака ; од пола ноКи СреКа му се окренула и он је добио — од једног студента 500 динара, од другог студента 500 динара, од апотенара 1000 динара и од хотелијерв 10.000 динара — свега 12.000 динара. Сутра дан, кад су „банер" играчи потражили овог тајанственог странца, кога су испочетка држали за играча „фрзјера" тј. рђавог играча, да му даду „реванш", он се из Београда изгубио. Дошли Су у полицију и тада им је, у полицији, показан берлински полициски лист у коме је била слика странца са ким су се прошле ноКи коцнали. Испод слике стајао је натпис. ЖАН ТИРОПУЛО, Краљ коцкара, тражи се од Берлин-

скв полиције што је као лажан играч придигао на коцки томе и томе 200.000 | марака. Сем тога, у биографији овога Тиропула стојало је још много других ствари из којих се видело *а је овај „фрајер" | на коцки до тада, шврљајуКи по Балка! ну, Мађарској, Бугарској, Румунији, Немачкој итд. зарадио милионе. Чим је ухваКен овај Чан Тиропуло, одмах се посумњало да није он веК давно тражени Жан Тиропуло, краљ коцкара, и одмах је у полицију позват један од оне вечери опљачкане господе, не би ли се утврдила његова индентичност. Међутим, господин који је позват да види ову чудну зверку са наших трам. ! еаја, одрекао је да је овај Чан Тиропуло тражени Жан Тиропуло. ПА КО ЈЕ ОН ? Чан Тиропуло, који је сада у рукама наше полиције, и ако није баш тражени, Жан Тиропуло ипак има неке сличности са својим земљаком. Ако ни по чаму другом, оно бар по томе што су и Ча« и Жан у неку руку „фах — колеге", Јер док Жан придиже на недозвољен начин паре људима за коцкарсним столом, дотле његов земљак Чан, оперише на трамвајима. ШТА ПРИЧА КОНДУКТЕР БР. 1. Кондуктер бр. 1. који ради на трамвају на коме је ухваКен овај трамвајски копов, испричао је нашем сараднику следеКе: — ВеК је неколико месеци како сам на мом трамвају запазио овог господина, иоји је јучв ухваКен у крађи (међутнм г. Чан — Жан тврди да је тен 15 дана у I Београду !) Он је обично седео на трам! вај код „Београдсне Задруге" а скидао се код Калемегдана и обратно. Увек елегантно одевен, Кутањем и учтив, није никако изазивао сумњу. Међутим, : ово је веК треКи — четврти пут како су се на мом трамвају дешавале крађе. Једном су чак мени самом из чантре укра| дене четири банке. Тада је тај господин био на трз**ваЈУ. али ја на њега нисам ни посумњао. Други пут је у Једнсм трамвају такође украђен новчаник. Јуче по подне, кад је покрадени госпвдин надао дреку, колико ми се чини, али не смем да твр. дим, непознатом странцу је при дрмусању трговчев новчаннк снлизио испор мишице и ггао на под, где је после на, ђен. Кондуктер је после позват у полицију ; и саслушан. ШТА ЂЕ ДАЉЕ БИТИ ? Сумњиви Грк, зв кога све околности говоре да је крао по трамвајима, док он упорно тврди да је то просто подметање, још је у притвору Управе Града. Наша полиција тражила је телеграфски обавештење из Грчне о овом злом грчком поданику. др. —

зној који им је падао са чела. Само са полаио испразни. Жалину која беше пала у несвест — однеше. Готово све слуге и слушкиње оплаки. вале су лепу Жанину, као и њену сестру. Једино Жан Леброк био је миран и имао је времена да прикупи сва акта и спакује. XII Бланнадор је дознао у исто време кад и Корпој да ђе доКи текстор. Знао је да се не може шалити са овим пастором и грозница га је одмах престала. Он нареди Жаимену да се спреми како би се одмах могли иренути на пут. Требало је пре свега да се спанује новац. Затим се обуче, навуче чизме, готов да узјаше на иоња. Извини се код Корпоја, изјавивши да мора остати само осам дана у Белпеиру, тамо га је звала г-ђа Маргерита. Тек што је Луен прешао лреко моста, пристиже га Бланкадор са молбом да му допусти да Са њиме заједмо путује. Краљев иааслаиик пристаде на то врло радо, јер је и сам желео да има тачнијих податама о Корпоју. То је било пријатно и самом Орасу. На тај начин он се најбоље могао осигурати не само од разбојника иего и од могуђне Селињијеве осеете. Пастор Жан Темстор уђе у замак де Ламонб у моменту када Луем и Бланкадор изађоше. Све жене из замка потрчаше у вестибил да дочекају Текстора. КлечеКи, служавие тражаху милост. — Благословите, Господине Теисторе! олагословитв I — Добар дан, нђори моје! Добар дан! Таио раоположем, пун радости и гор-

дости иђаше Тестор кроз гомилу која га је обожавала. Најсилније између жена тражаху згодну прилику да се дотакне његовог одела. Али једна од њих блеђа и од свете Бо. городице паде пред њега, сва у сузама. То беше Жакина чије јецање заусуави Текстора и која говораше: , . — Спасите нас, господине Тексторе! Имајте милосрђа према иама, господине Тексторе!.. Господине, Тексторе, ја сам крива за смрт невине !.. И моја је сестра Жаклина мртва !.. И господа.. Господине Тексторе, помозите г-ђи ! Кекстор благо подиже младу девојку и поче јв умиривати: — Умирите се, моје дете, рече он Жанини. Бог ђе вао посетити и утешити вас... Затим додаде: — У осталом, лекару је време скупо када треба неговати рањеиика. Пођите за мном, кКери моје, и говориКу с вама! , И ои одведе собарицу у једну малу салу, док супруге пастора, г-ђа Лик и г-ђа Фабр уједаху се за усне под својим марамицама. Када после четврт часа изађе Тенстор из сале, Жалина беше куражиија. Беше изашао и Корпој брижљиво обучеи. За њим стајаху његове слуге, Ои пожели добродошлицу пастору извинивши се што изазван таио доцнан да га дочена, али Текстор рече: — Гооподине, где је г-ђа ваша жена? Корпој иагоеори неколико речи које иису имале нинаивог смисла, али ластор понова рече:

— Човече, шта си учинио са својом женом ? — Господине Тексторе одговори Момбзен полако — оставите на миру овог доброг човека, јер је он данас у тузи и аеликим муиама. — Она која је у тузи нмје °вД®! Одговори Текстор. Њу треба оставити на миру ! Нека ми се доведе г.ђа Илина,. Или водите ме к њој! — Али„ Покуша да каже нешто Корпој Жан Текстор тада приђе Корпоју и рече му оно што досад никада у животу није чуо: — Бедниче, да је ниои веђ убио? Корпој побледе, поцрвене, једном реч. ју поче да се мења и да се гуши, а погледи му беху управљени у врхове његових чизама. Теистор наетави полако. — Много су ми говорили о вама, алн ја нисам веровао. Данас, ја верујем да ме нису варали !., Хођу, Корпоје, да видим вашу несређну жену.. И, то не сутра, не вечерас, веК сада, овог часа.. Јер, можда, аио ја задоцним.. Он не доврши своју мисао. Корпој одговори устежуКи се: — Лепо, господине. ОбјавиКе се да Кете је посетити.. И позваши Лика он му издаде извесна наређења као и да 6е Илина припреми.. Тенстор продужи Још блажим гласом: — Не! Гоеподине, ја хођу сва да видим.. Све, јесте ли ме разумели. Овај ђа ме човем водити, ноиа иде иапред! — Да, господине, уадану КорпоЈ. Лине, водите пастора гослођи. Када он уђе у ообу нађе Илину поред

зида где плаче. СтојеКи непомичан и ћутеКи скрштених руку дуго је посмаграо ову коју је волео када је она била слободна девојка, волао дотла, да је желес да му буде салутница у животу. И он се сети да је отерао ову жену, јер се био решио да постане сам и да служи Богу. Најзад одлучи се да говори са њоме. Али да би се осигурао од шпијуна затвори наједаред врата. — Госпођо, рече пастор, г-ђо Илина, чујте ме ! Илина чувши овај глаа ноји је у почетну није познавала окрете главу уплашено. И Текетор виде са болом у души да јој је њена лепа плава коса исечена н да је обучена у одело, у какво се облаче једино грешнице које се кају. — За име Бога, госпођо, одговорите ми. Шта се т° догодило? Г-ђа де Корпој устаде. Алм видевши Текстора она понова клекну. Тада Јој Текстор рече: — Мученице, мученице ! Треба Ја да клечим пред вама ! Говорите ми, сестро моја, и реците ми зашто су вас бацили овде’ И она исприча своју несреКу без улепшавања и извештачене речитости. Била је лакомислена, неразумна и тешко јо кажњена. Илииа је описала свв шта десило пред домаКим судом, сцену која се одиграла пред краљевим изаслаником . И када она серши Жан Текетор бришуНи своје *узе рече јој благо: — Сестро моја, ви сте невина и непра. ведни људи вас су оптужили! Исловест Ипинина била Је твио дуга да Ј« веК месец почео понаенвети еаоје

роглове на плавом небу, Илина рече: — Гоеподине Тексторе зашто су ме казнили кад нисам крива? Ах! реците ми да ме ви не осуђујете. Текстор узбуђен, окрете лице своје на уском прозору као да је хтео видети месец, затим ве окрете понова жени и дрхђуКим гласом рече јој: — Кано бих ја вас могао осудити, нвсреКно дете, сестро моја! Ваше је срце чисто као што је било првог дана иада сам вас познао, ви сте чиети као љиљак у пољу ! Правда љутска која је неизвесна као и све што не произилази од Господа Бога, може вас погодити у ваше {твло, али она не може срушити вашу душу која је божје дело.. Шта је беда нашег пролазног и кратког бесмртног живота? Насиље је узалудно као и бујица потока која расте и пролази. Молимо се Богу, сестро моја! Учврстимо се у резигнацију и покорности. Ако нас Бог кад год уцвели то он чини из милоште, као Строг отац. Њему једино припада право да нас убије, не наводеђи разлоге пошто тако чини. Молите Гобспода Бога, нека излије сву милоот своју на вас! Молимо се Гослоду Богу!.. Тада Текстор паде на нолена пред Илином и предаде ве размишљању. Никада њогово нежно и гордо срце није било испуњено тако великим болом. Ннкада се иико није осеђао тако немоКзн и обезоружан пред непраедом иоја пебеђује! На његовим уснама лебдела је сзмо молитва. Његове груди испуњавале су једино гњее и буна. И он Је једииоеао због иосређе оее младе жене као да је

I 0ам био ковач њене насреКе. Најзад, Тенстор устаде, али га Илина мољаше да је не оставља: . — Чујте ме, Господине Тексторе! Чујте ме! Не оствљајте ме мојим непријатељима! Ове ноКи, ја то предосеКам, доКи Ке да Ке се гробница затворити пред мојом главом!.. Не удаљавајте се још„ Не оетављајте замак. И ако је потребно да идете, осигурајте ме!„. Он Јој обеКа да ђе видети старог Еснидија и да Ке њена ствар бити враКена пред конзисторију. Али Текстор и сувише мало имао поверења, толико се он бојао душа Анрија од Наваре. Ипак он настави да убеђује Илину и да је теши, — До виђења, дете моје, и молите се Богу нека вам буде у помоћи, јер он влада над краљевима земаљским. Затим брзо изађе на врата и повуче се. Када затвори врата за собом, пастор Текстор једва је ишао одупирајуКи се о зид. Ноге су клецале под њим. Повивши главу, он је плакао. Али, чувши једаи лак шум, он се наједаред услрави, Лик де Морас моји је био прикривен у предсобљу и вршио шпијунажу гледаше га. — Чујте ме, рече му ластор, »^примите речи моје озбиљно к срцу своме: добар човеи без милосрђа само је окречен гроб. У име омога нојм је умро на крсту ради опасења свих нас ја вам препоручујем оеу гоопу. Будите благи и човечни. Помишљајте да ђете за своја дела одгоеарагги. (наотавиђе се) • *