Пијемонт

Стр. 2.

„П И Ј Е М 0 Н Т"

Број 184.

дна сцена, која Јв правв слнка двиоралиаациј«, ноја јв обухватила бугарсну војеку. Кад *у официри решили, да се свом Снагом одупру румунсној војсци, бугарсни војници, потуили су веНи део офи. цира, побацали оружје и предали се. Румунска кон>ица у свом наступању, дошла је иопред КАПИЈА СОФИЈЕ али је наредбом Врховнв Номанде ждржана. На преклињања крал»а Фердинанда, румунсни ирал. није дозволио да улазак његових трупа изазовв догађаје, кф° и он сам лично не жели. НЕУСПЕХ ВЕЛИКИХ СИЛА. Службени извештаји из Цариграда јављају, да кораи велиних оила у Цариграду, да турске трупе у свом наступању не пређу линију Енос . Мидија, није имао никакав успех. Нзпротив турска влада је известила велике силе, да ће њена војска заузети линију ЈЕДРЕНЕ - МАРИЦА као гарантију, да Не Бугарска тачно испунити обавезе лондонског уговора. ИЗЈАВА ШТРАЈТА грчког посланика у Бечу о ситуацији гласи, да ће Србија и Грчка после искуотва с Бугарском, енергично захтевати БАЛКАНСНУ РАВНОТЕЖУ пошто су убеђени да будуКи мир на Ба. лкану једино зависи од Бугарске. И док се по балканским и европсним канцеларијама, праве разне конбинације, дотле орпска војсна у свом победничном наступзњу пробија и на ЧЕТВРТО МЕСТО стару бугарску територију, оовајањем Нуле и гоњењем непријатеља ка Видину, оно кога се почиње да стеже гвоздени обруч српских трупа. БОРБЕ СЕ ПРОДУЖУЈУ. На целом фронтУ прве армије воде се омање борбе и продужује гоњење бугарских трупа. Дунавска Дивизија другог позивз продужује напад на Големи — Врх, чији је пад питање времена. Од ааузимање Големог Врха зависи даље операције ка Ћујешеву и Ћустендилу. Исто тако оченује се, да моравска дивизија другог позива избије код Царевог - Села и на тај начин дође у линију целе армије. После т°га, тек отпочеђе припреме веђих размера за битку ис. пред Ћустендила. У СОФИЈИ ЛОМ. БугарВко јавно мњење упознато детаљима пораза, почело је отворено да ропКе и тражи иривце. Бугарска војска је у потпуном расулу. Отуда се очекује у Београду и Атини, да Ке у току 2—3 дана, Бугарска послати делегате, који Ке директно молит« за мир. То је још једино средство, да се Бугарвка спаов од коначне пропасти.

ТЕЈ1ЕГРАМИ (Од 6. јула) ДИМФВИЋ У ПЕШТИ. Беч, 5. јула. Листови д**<осе, како ]в Једно изаслаист*о српске народне странке Босанског Сабора отишло у заједничио министаротво финансија, где је, у осуству Мнниетра г. Билинскогв, конфврисало ва начелницима министарства о босанским стварима. КРАЉ ЂОРЂЕ У ПОРТСМУТУ. Лондон, 5. јула. Краљ Ћорђе отпутовао Је за Портсмут, гдф ђв присуствовати смотри бродова. ДИПЛОМАТ БЕЗ СРЕЋЕ. Беч, 5. Јула. Граф Чернин поднео Је цару оставку на положај посланика у Букурешту.

Око Скодрп — Немири код муслиманског становништва још трају. Поред свих напора команданта међународне посаде, у Скадру и око-

лини Скадрз св непрестано јављају немири. Албанској Кореспонденцији јављају из Скадра: Становништво села Тепеа, које се налази у близини Скадра, хтело је да напусти куће и оде у помоћ устаницима, али је гувернер Скадра, дознавши за то, посео село међународним трупама. Агуш Лоја, присталица Есад паше, побунио је становнике, који су, у осталом, важили од вајкада као фанатици.

— Нов гранични сукоб. — Румунски полузванични лист о инцидентима. —

Софија, 5. јула. Бугарска Телеграфска Агенција доноси, како су прошле ноћи румунски погранични стражари напали на једну бугарску караулу у округу ра ховском. Бугарски стрвжтр био је рањен. а два бугарска војника, која у се налазила у караули. заробљени су и одведени * Букурешш, 5. јула. Поводом инцидената на румунско бугарској граници полузваничка „Ру мунска Независност" констатује, да је бугарска влада показала помир љиве намере приликом корака Које је румунска влада учинила, да би добила задовољења. Неоспорно је да луж бугарске границе постоји једно стање раздражености, које се не слаже са политиком центра Бу гарске и која је наступила услед некога унутарњ: г или спољнег узрока. У чијем је интере у, пита се „Румунска Независност“, да односи из међ\' Бугар: ке и Румуније буду помуКени и представл>ени у лажном облик\', кал се обе земље труде да одржагају пријатељске односе? Ис трага Ке, вели тај лист, утврдити одговорност, али у сваком случају румунско јавно мњење добиКе пуно задовољење.

ПРМШ Ј МШ — Атентатор се држи у тамници храбро и мирно. „Чешком Слову“ јављају из Сарајева: Атентатор Принцип се, од дана хапшења до данас, држи потпуно равнодушно. Његово лице не показује ни узбуђење. ни кајање, него пркос. Принцип носи тешки оков на ногама. Храну узима врло мало. Његов млађи брат, који се исто тако налази у затвору, и који је првих дана јадиковао, сада се држи потпуно мирно.

Крј н шпш — Устаници хоће поново да преговарају. — Епирци се повлаче испред Валоне. Рим, 5. јула. Агенција Стефами јавља из Драча: Писма, која су побуњеници упутили талијанском, руском, енглеском и фрзнцуском посланику, предата су им у 11 и по сати. У тим писмима побуњеници моле министре да дођу сутрг у Шијак на један договор, на

коме би побуњеници изложили своје жеље, у циљу дз се избегне проливање крви. Ова су писма написана у учтивој форми. Драч, 5. јула. Јуче су побуњеници позвали енгл&ског и руског члана међународне нонтролне комисије и италијанског и француског посланика да иду данас у Шијак на конференцију. У њиховим писмимз побуњеници веле, како они хоће да избегну проливање крви. Ова су писма предата кнезу Виљему. Споразумно са њим одговорено је, да су преговори једино могући ано свих шест великих сила буду учествовзле. Неколико чланова међународне нонтролне комисије изјавили су, да би било боље ако побуњеници пошљу своје изасланике у Драч. Беч, 6. јула. Албанска Кореспонденцијг јавља из Валоне, да су, према вестима које су тамо стигле, Епирци решили да прекину даље продирање и да се повуку на грнницу Епира. Епирци су већ почели да извршују ову одлуку.

Ешга 1 №1 — Један значаја« говор Лојда Џорџа. Лондон, 5. јула Лојд Жорж, на ручку који је давао лорд Мер, држао је говор, у коме је нарочито ово истакао: Мир с поља и унутра за нас су од највеће важности. Ми, Енглези, можемо се поносити шго је, за време немира прошле године, који су могли довести до највеће катастрофе што је икада претила европској цивилизацији, Енглеска под Сер Едвардом Грејом играла велику улогу приликом васпостављања европскога мира. Још и данас облаци муте политичко небо, али ми се надамо, да ће разум, стрпљење, добра воља и толерантност, уз чију смо припомоћ нашли решење за највеће тешкоће прошле године, ставити нас у могућност да савладамо садашње тешкоће.

— Пројектоване бугароке пруге. Бугарска зависност од Тројног Савеза. —

Ск-ндзли, који су се ових дана у Собрању одиграли, поново су привукли пзжњу политичара на политичку страну новога бугарског зајма. У париском Л 1 исту „Аксион", публицист Жорж Лешартије овако објашњава значај концесија које су немачке банке за зајам добиле: Бугарски зајам, чији је уговор са. да потписан у Берлину, даје Дрезданској Банци и Дисконтном Друштву опцију за грађење железничне пруге за Порто—Лагос. Та тачка зајма привлачи опет пажњу канце-

ларија на железничку мрежу, коју мисли Буггрска да сзгради, да би везала своје старв територије са Јегејским Морем, и на друге пруге које су сада у пројекту на Балнанском Полуострву. Западна граница, коју је Буиурешки Мир наметнуо Бугарској, врло је тегобна са гледишта економског и етнографског. Да се сада оде из Ксантија у Неврокоп, који лежи на педесет километара од прилике од Драме, треба начинити огромно обилажење преко Дедеагача, Једрена, Филипопоља и Софије. Не може се ни помишљати да се Струмица и Неврокоп вежу са нојим бугарским пристаништем, јер би требало саградити необично скупу пругу, која би прелазила преко високог ланца Родопа. То није ни у питању. На против, прва брига софиске владе биће да сагради железницу која има да веже Порто-Лагос са главном пругом Пловдив — Ђумулџина — Мастанли — Кирџали — Цариград. Баш на тај железнички крак су немачке банке и бациле око. Та ће се траса продужити до Михајлова, на прузи Бургас, и имаће 196 километара у дужину. Мисли се, да ће требати четири године да се та пруга сврши. Највиша тачка, коју ће пруга имати да пређе, износиће 480 метара; пруга ће пролазити кроз веома насељене и обогаћене неговањем дувана крајеве. Када буде дошла до Бургаса, она ће везивати Рушчук са Порто-Лагосом преко Старе Загоре и Трнова. То је доаољно, па да се види њена стратегиска и економска важност. Разумљиво је, дакле, што се Собрање устеже при гласању за зајам да стави нову Бугарску сасвим под контролу немачког капитала и утицаја. Будућа пруга Немачке Банке допустиће, у случају узбуне, брзо нагомилавање бугарских трупа око Родопа; она ће окренути ка ПортоЛагосу јаку струју извоза цереалија, стоке, живине, сира, јаја, поврћа и доцније метала и минерала. После тога, Бугарска има и других намера. Она би желела да сагради трећу пругу која 6и везивала север м југ Бугарске преко планине Балкана. Траса те пруге ишла би од Шумле на Карнабад. На тој тачци, велики планински ланац не достиже већу висину од пет стотина метара. Али то је још само један далеки пројект. За сада софиска влада има једини циљ да веже директно стару Бугарску са Јегејским Морем, и, казали смо, Немачка има да изведе ту мисију. Ако се томе дода још да су Немачка Банка и Дисконтно Друштво тако исто примиле опцију за грађење и опрему самога пристаништа Порто-Лагоса, онда се може ценити до кога је степена Бугарска, или бзр Радославовљево министарство, решена да се стави у зависност од Тројног Савеза. У ствари, то нам не казује ништа нарочито ново о тежњама софиске владе; али ипак, до сада нисмо тачно познавали обимност и дефинитиван карактер бугарске абдикације у руке Тројног Сгвеза.

ХоЈха на Србс — Аустријанци и даље протерују наше поданике. Јуче пре подне аустриске власти протерале су из Аустроугарске преко Земуна у Србију још пет наших поданика, који су се у Аустроугарској бавили дуже време као раденици. До сада је из Аустроугарске у Србију протерано преко стошну наших поданика, а јуче су протерани, без икакве кривиие: Манојло Јанковић из Беочина, Иван Јанчић из Панчева, Климо Срезојевић из Панчева, Јанко Симоновић из В Бечкерека и Василије Илић из В. Бечкерека. Хајка се наставља.

Загоп је тш — Како постају у Бечу лажне вести. Када се показало да су вести о нападу на аустријско посланство у Београду лажне, озбиљни листови у Аустро-Угарској обасули су грдњама аустријски пресбиро, док се Београд смејао. Независна штампа је упитала званичну аустријску агенцију како је као званична установа смела да шири идиотске измишљене вести. Као да аустријски пресбиро то свакога дана не чини! Сада је и та загонетка решена. Извештаји о изгредима у Београду постали су зато, што је чиновницима бечког пресбироа требало да зараде на берзи. Како једап чешки лист јавља, постоји читаво једно друштво које се, протурајући лажне вести преко пресбироа, користи падањем хартија. То друштво је и организовало берзански препад на дан Хартвигове сахране. — Услови за откуп пруга Оријенталног Друштва у нашим новим крајевима. —■

Према погодби између делегата српске владе м г. Милера, директора Друштва Оријенталних Железница, српска држава откупиће од Оријенталног Друштва право експлоатаци-

је пруга у новим крајевима по цену од 38,700.000 динара. Цена је утврђена на основу билансз друштвеног за последњих пет година. Г. Милер је тражио да се процена врши на основу друштвеног биланса само за последње три године, који показује већу вредност према ранијим билансима; али, пошто је друштво било пристало, у свом ранијем уговору с Турском, на сличну клаузулу од пет година у случају откупа новоконцесиониране линије Скопље —Тетово—Гостивар, г. Милер је пристао нг српско гледиште при утврђивању откупне цене. Осим тога, Друштво Источних Железница примиће још 4,000.000 динара за одустајзње од добивене концесије за грађење пруге СкопљеТетово—Гостивлр, коју је друштво било већ узело у ргд. Овим се отнупна цена пење на 42,700.000 динара. Према овоме, један километар источних пруга биће плаћен око 100.000 динзра, и кгд се има на уму да пруга Ристовац—Ђевђелија није спореднз линија, откупна цена није ни велина. Друштво је било поставило још и услов, дз директне и транзитнетарифе, ксје су постојале на тим пругама, буду у взжности још десетгодина. Влада је на то пристала, али под условом д? се претходно израде дирентне тарифе за релације Ристовац--Ђазђелија и Скопље—Митровица, јер су те станице биле рзније транзитне. Аустро-Угарска, пак, кзо најјачи анционар Оријенталног Друштва, добиће од Србије и нарочите компензације. То би било; 1. Везивање пруге Сталаћ—Ужице сз босанским железницама код Вардишта, или које друге подесније тачке, може бити Увца. 2. Грађење пруге Рашка—Нови Пазар—Сјеница—Прибој—Увац, која ће се, такође, везати сз босанским железницама код Увца. 3. Проширење одредаба Четворне Конвенције и на линије Сталаћ—Увац и Митрозица—Увац. Ако и Грчка уђе у Четворну Конвенцију, ово ће взжити и за пругу СкопљеБитољ. Осим тога ће Србија грађење линије Рашка—Увзц и снабдевање возним материјалом те пруге, уступити аустро-угарској индустрији.

ХОРУ — Зборови, конференције и кандидације. —

БЕОГРАДСКИ РАДИКАЛИ Јуче пре подне био је у хотел ,,Паризу” збор београдских рздикала. На њему је дефинитивно свршена кандидација радиналних посланика за Београд. Кандидовани су: као носилац листе г. Никола Пашић, председник владе, као други г. Мих. Марјановић, подпредседник београдске општине, трећи је г. Бенцион Були, банкар, а четврти г. М. Капетановић, министар на раоположењу. На овом збору г. Никола Пашић није држао свој раније заказани говор, већ је место њега говорио Ми-

нистар Финансија г. др. Л. Пачу. Говор г. Пачуа, о радикалној стран ци, њеној прошлости, садашњости и будућности, о радикзлној владавини и опозиционсм блоку, примљен је од збора са одушевљењем. КОНЗЕРВАТИВЦИ У БЕОГРАДУ. У хотел „Кзсини" био је јуче пре подне збор конзервативне странке, на коме су изабрани посланички кандидати конзервативаца за Београд. Кандидовани су: као носилац листе г. Јевта Стефановић, професор Универзитета, нао други г. М. Димитријевић-Дуја, адвокат; трећи је

чај премаша све оне датуме према којима се показивало извештачено одушевљење последњих година, неће бити ни скупа, ни параде, ни помпе, ни банкета. Ми сви бродимо по пловној, моћној реци, угодно је њоме бродити, и у тој угодности заборављамо онога, који ју је регулисао. Заборављамо зато што не умемо себе ни замислити друкчије него само у тој угодности. А то опет није ништа друго него признање величине Вукове. ♦

„Тринаест" — Од Крокера. Еожић у Индији, нарочито у каквом великом месту или кантонману није ништа друго до наличје Божића код куће; једна досадна, шарена и скупоцена имитацЈда Божића у Енглеској. Пре свега Божић је примљен од урођеника као велики годишњи празник. Овај празник личи у Индији на ускрс. Тако изгледа и божићно јутро. Небо је покривено густим непрозрач-

ним плаветнилом: у место снега земља је покривеиа белом и врелом прашином ; сунце силно пече и ми облачимо празнично одело да се појавимо са осмехом на лицу. Послуга иде за нама честитајући и носећи велике свежњеве невена и другог цвећа из наших башта. Главни собар прилази вам и баца на вас венце од цвећа. Са шест цветова у једној руци, једним жутим липовим у другој, са венцем поморанџиног цвећа око врата, акб се несрећап човек не осећа као лудак, све што бих могао р<Фн то је, да би требао таквим да се осећа! Природно је да ови цветни дарови траже накнаду — у новцу; и кад смо наградили пријатеље који су нам пожелели срећу — закључно са чуварем паса (који их је украсио зеленнм венцима, од чега су се чак и они застидели) — дошао је доручак; пред нама се налази велики бео колач, на коме је у црвеном шећеру написан један мото — куваров поклон. На путу у цркву, обасипала

нас је цвећем послуга наших суседа. Ту је тријумфалан лук пад каписом, а овде онде наиђемо на служавнике пуне поклона послатих нз разних дућана у томе месту. Све се ово завршује једним сјајним колачем (који мирише на керосеново у.ље н струготину од дрвета), у чнјој су близини — да велика чуда — две боце шампања, једна старога порта, један суд са шљивама, кутија конзерве и боца сланог Плода са Еноса. Зобар радосно прима ове поклоне у наше име и док ми награђујемо доносиоца, он их носи на своје место. Дрква, увек пуна о Божнћу, весело је декорисана црвеним цвећем и белим памуком (који представља снег). Иза говорнице блиста читав ред цветова у саксијама и друге тропске биљке. Побожнн свет носи лицелин и Гело платпо, лепезе се крећу споро, а свештеник брише своје лице кад год спомене „Божић.“ После службе сви скупа излазимо и честитамо један другом Божић! То је збиља смешно! Нема тада ни шетњи — ни игра-

ња лопте ничег интересантног, чак ни пошта из Енглеске не долази три дана! Свечаност кулминира у једном досадном званичном ручку и ми дубоко одахнемо кад доживимо да Божић прође! Его такав је Божић у неком граду у равници, али паметан и искусан човек тражи сада десет дана осуства и проводи овај празник у шуми. Често се скупн весело друштво, да под шаторима и у дрвеним летњиковцима разговара о печеном ћурану — сирота тица дошла је на место своје судбине о добром месу и сочном печењу. Сама иромена места и чист ваздух па је довољно да се човек расположи. а да не говоримо о лову на дивље свиње, о пикнику, веселим ручковима, шалама, о песми, што је све карактеристичнн знак оваквих скупова. Сад ћу да испричам историју једног ловачког друштва које се било искупило пре двадесет год. да прослави Божић. Друштво је одлучило да проведе Божић у Вајнаду на подњ.ачу Нил-

гехера, четрдесет миља [од Јтакамунда, усред дивљег предела, међу дивљим животињама као лзопардима, јеленима, дивљим свињама, и — оним којих је много било пре но што је предео истребљен — бизонима, слоновима н тигровима. Господин Хил порезник, пјшмио је на себе обавезу да набави шаторе, храиу и транспорт; његова жена требала је бити домаћица; њ^на сестра госпођица Деловен н заручник капетан Еромонд били су такође у ДЈ)уштву; мајор Херве чувепи ловац и његова веома духовита жена; Роден, светски беспоалачар са препорученим писмом господину Хилу — човечуљак са дивним плавим очима, црном округлом главом и незаситљивим апетитом за новостима и сензацијама — и још многи други, закључно са доктором, који је био придодат на службу гувернеру и чиновницима, и његовом сестром госпођицом Јилос. Било је доста препирке и пецкања односно наше експедиције, али сви смо сазнали од једне особе да ће наш излет у рука-

ма госпође Хмл, ићи као подмазан. На два дања гфед Божић силазили смо јагаећи низ Пикару — другатво је било весело — и провели смо ноћ у једном шумском летњиковцу на подножју Ннлгехера. Одатле смо направили једну јутарњу шетњу у -Јајнад — диван таласасти предео, јединствен за спој>тисте и произвођаче кафе — са кривудавим потоцима и шумама од тика и бамбуса; ту су се пружала велика поља, а далеко су се видели анамуелски брежуљци. То вече задеси нас 40 миља од Јтакамунда, и у опште ма какве поштанске станице и ма каквога села,!угодпо смештене у нашем логору. Логор је био подигнут на дивном месту на обали њдне реке, а госпођица Хил, која је дошла дан раније, украсила је логор биљкама и цвећем. Када смо на бадње вече ушли у логор да вечерамо и поседали око логорског стола, нико није могао веровати да смо били на вечери усред шуме 40 мнља од погате, као ни то да лавеж у даљнни није био свакидашњи лавеж до-