Пијемонт

Врој'184.

„П И Ј Е М 0 Н Т*

Стр. 3.

кзнидат г. Ђока Богдановиђ, хотелијер код „Касине”, а четврти г. Св. М. Гребенац, адвокат. ПОТВРЂЕНЕ ЛИСТЕ. До сада су надлежни судови потврдили две кандидатске листе за избор поспаника на дан 1. августа. Оне су ве* објављене у „Српским Новинама”. Обе листе су радикалне, а кандидати су за варош Горњи Милановац и Врању. У Горњем Милановцу је кандидат Урош Ломовић, гдвокат, а у Врањи Тома Зафировић, кројач. НАРОДЊАЦИ И НАПРЕДЊАЦИ У КРАГУЈЕВАЧКОМ ОКРУГУ. Тринаестог јула биће у Крагујезцу збор свих народњака и напредњака из крагујевачког округа. На њему ће се утврдити споразумна народњачко напредњачка листа кандидата за наступајуће изборе. Прв!И на листи биће кандидат напредњака, по свој прилици г. Ст. Новаковић, шеф напредне странке, а други народњзк. Први квалификовани на тој листи биће г. Бора Поповић, адвокат из Београда и бивши уредник „Српске Заставе”. НАПРЕДЊАЦИ У ПОДРИЊУ. У току ове недеље напредњаци у подринском округу одржаће среске конференције, на којима ће поједини срезови истаћи своје кандидате за напредњачку листу у подринском округу. Носилац ове листе је г. П. Маринковић, адвокат из Београда. НАПРЕДЊАЧКИ ПРОГЛАС. Јуче је напредњачки главни одбор објавио овој изборни проглас насве напредњаке у земљи. У прогласу напредњачки главни одбор указује својим пријатељима на рђаву страну владине унутрашње, војне и политике у новим крајевима и осуђује владу која још до сада није решила питање о организацији земаљскеодбране, него се пуних десет месеца народ позива на вежбу и држи у мобилном стању. На крају прогласа, влада се осу-

раздор у официрском кору, и наводе разпози због којих је образован опозициони блок.

— Између кнеза Вида и његових присталица влада љута зазада. Када је извршио јуриш на кућу Есад паше у Драчу, кнез Вид је водио за собом војску од „националиста". То су били, како су талијаноки листови доцније објаснили, просвећени и одушевљени арнаутсни патриоти, који су се били -зарекли да штите свога владаоца. И једно време је прсстодушан европски свет, који стоји далеко од Албаније, заиста веровао да су то прави витезови, старински паладини који за свога влздаоца умиру. Али је разочарење дошло чим се потрошио зајам, који је кнез Вид добио. Сада римска „Трибуна" пише: У Драчу су духози до крајности узнемирени. Националисте, некадањи приврженици кнежеви, сада против њега буше и оговарају га на

сва уста. Они чак јавно тврде, да ’ је кнез Вид одговоран за све несреће које су задесиле Албанију. Али се кнез Вид прави да ништа не чује; склонио се у свој конзк и живи готово одвојено од целог света. Пукла је тиква! Стазоио и путевима Изгледа да преДосећања не варају. Пре неколико дана догодила се једна жандармска историја, која у неколико објашњава зашто су се људи бранили да не иду у нове крајеве... Једно надлештво из нових крајева послало је, недавно, једног жандарма у Београд, да однесе један пакет у министарство Спољних Послова, али је, у брзини, превидео да жандари треба и да се врати и жандарму дало карту само за одлазак. Жандарм је своју мисију тачно свршио. И кад је пакет предао, затражио је од министарства карту да се врати. Сматрајући да је за то ненадлежно, министарство Спољних Послова га је /упутило министарству Унутрашњих Дела, а министарство Унутрашњих Дела жандармеријсиој команди. Али ни команда није хтела ништа за њега да чује. Рекла му је, да је Се он не тиче, пошто није из њене области. Он је онда зашао од министарства до министарства. И кад је видео, да га се сви одричу, скупио је од жандарма неколико гроша трошка и кренуо пешке...

Боем.

Престолонаследник на Бањици Јуче, око 9 часова пре подне, престолонаследник Александар извезао се аутомобилом до Бањице, где је извршио преглед бањичког логора. При повратку у Двор, престолонаследник је свратио и у Минисгарство Војно. Министарска седница Јуче, после збора старих радикала, одржана је у Министарству Спољних ГТослова министарека седница под иредседништвом г. Пашића. На седници се.поред осталих питања, дискутовало и о протоколима преговора за откуп оријенталпих жељезница. Уговор са Ватиканом Влада је послала у Рим, по нарочитоме куриру, конкордат закључен између Србије и Ватикана, са потписом Краља Петре, за папску архиву. У замену за ово Ватикан ће послати Србији једаи примерак уговора са потписом Папе Пија X. Нанелник Министарсш Полиције. Са надлежног места демантују вести о постављању г. М. Лазаревића, управмика вароши Београда, за начелника Министарства Унутрашњиџ Дела; г. Ж. Лазића, начелника београдског округа, за положај управника вароши Београда и г. В. Лазаревића, члана управе ва-

роши Београда, за начелника београдског округа. Положај начелника Министарства Унутрашњих Дела неће се попуњавати све до свршетка избора. Дужност начелника вршиће инспектор Министарства Унутрашњих Дела г. Драг. Тодорић. Према томе отпадају и оне друге две комбинације за г. г. Ж. Лазића и В. Лазаревића. Новн ађутантн Министар Војни, поставио је за ађутанта Вардарског Артиљериског Пука, артиљериског капетана I класе г. Николу Илића, ађутанта и благајника 3. дивизиона дринског пољског ар гиљериског пука, и за ађутанта VIII пешадиског пука Књаза Александра, г. Милоја Којића, пешадиског потпоручника, водника истог пука. Помагање извоза Према одлуци Министарскога Савета, Министар Финансија наредио је Народној Банци, да се државни кредит од 3,000.000 динара, на подлогу бонова, употреби на кредитовање Јачих извозних места у Србији. Пуштени Бугари

протоколисање, воде нарочите регистре трговачких фирма, али како су ти регистри код свакога суда друкчији, то је коморски одељак у Скопљу дредложио Министру Правде да се установи једнообразно регистровање. Ново индустриско предузеће Прашка Кредитна Банка у Београду обратила се молбом Министарству Народне Привреде, да јој се да концесија за отварање једне фабрике козметичких и хемиских нрепарата у Београду. Капитал овог предузећа био би пола милијона динара. СИТНЕ ВЕСТИ — Престолонаследник Александар потписао је уназ којим се г. Серафим Поповић, инжењер Министарства Грађевина премешта за окружног инжењера округа носовског. » — Београдска Трговачка Омладина, са прошле своје управне седнице, упутила је изјаву саучешћа породици покојног Николе Хартвига руског посланииа. + — Управа Народне Банке примила је ових дана у службу 18 приправника, поред раније примљених. Управа је решила да овај персонал задржи до отварања банчиних филијала и агенција, које ће снабдети овим особљем потпуно упознатим са банчиним радом.

Прексиноћ, у 8 часова, отпутовао је нишким возом за Крагујевац г. Јоца Јовановић. Министар Грађевина, ради изборне агитације. ♦ Прексиноћ, у 10 часова, допутовао је из иностранства у Београд брзим маџарским возом г. Зарин, секретар русног посланства.

БЕЛЕШКЕ ЛЕКАРСКЕ ВЕСТИ. - Г. Др. Св. Мохачанин, специјалиста за унутрашње болести, вратио се са пута из Скопља. КАНДИДАТ ЗА ПОСЛАНИНА. — Ве. черас се у Браниноме Позоришту код „Славије" приказује нова комедија: „Кандидат за посланика". У програму су и шале: ,Под креветом" и „Неће мачка миша", поред многих сола и дуета. — Понедеоником је увен одлична посета код „Слзвије".

Спорт — Авијатичар Фридрих у Београду. Пре неколико дана предузео је летење по Балнзнском Полуострву авијатичар немачког безименог друштва Е. Румплер из Јоханистала, пилот Фридрих. Он је отишао из Бунурешта за Софију, у којој ће ових дана приредити на друштвеном аероплану једно јавно летсње. По повратку из Софије пилот Фридрих ће допутовати у Београд, где ће прнредити неколино јавних часова из летења на свом аероплану.

Из полиције Кад дежурни спава — Зашта свет диже дежурног писара из постеље? —

Управа вароши Београда пустила је из затвора Косту Штерова, Бориса Минчева и Васиља Маџарова, кројачке раднике, који су ухапшени као сумњиве личности у очи Петровдана, пошто се није могло доказати да су они у Београду радили оно што је Штеров на саслушању изјавио: да су га Минчев и Маџаров наговарали да убије једну Јвисоку личност. Пошто их је пустила из затвора Управа вароши протерала је Штерова у место његовог рођења у Крушево, а Минчеву, као бугарском војном бегунцу, одређено је стално место борављен.а Чачак, где је и упућен. Маџарову је допуштено да и даље остане у Београду. Виша Академија Према своме ранијем решењу, да се ове године прими у прву годину више школе Војие Академије до 20 официра, поред пријављених официра од 1912. године, Министар Војни отворио је упис кандидата од 1. идућег месеца. Кандидати не могу бити старијег чина од капетана II кл. Царинска тарифа Трговачка Комора упутила је Министру Финансија реферат своје управе о пројекту закона о општој царинској тарифи, и у њему нагласила извесна места која би требало у неколико измепити с погледом на наше трговачке прилике. Протошисање радња Према решењу Министарскога Савета, до 1. августа мора бити завршено протоколисање свих трговачких радња у новим крајевима. Окружни првостепени судови, код којих се врши

Онај ко вели : Београд је мртва варош, варош без разонођења и уживања, вара се. Напротив, Београд онакав какав је и простом посматрачу, а још више репортеру и заинтересованима, пружа велики материјал. Ми имамо два Београда — ми имамо његово лице, коЈе Је мило, љупко и насмејано, и његово наличје, које држи и чини „да човек зз^ борави све” — у фрази да се изразим — па ипак које је мргодно и туробно. Први Београд, лице Београда, то је Београд дању, Београд пун сјаја и лепоте, шеталишта којима шета елиуа и живота без бола и туге ; други Београд, његово налИчје то је, рецимо све у једно, Београд ђоји живи ноћу, Београд на први поглед пун весеља и светлости, а међу тим — над га изближе посматрамо — пун, као јабука са руменом кором а унутра тРУ ла . пуна беде, тервеики, проститутки, сиротиње, неморала и блата. И над тим Београдом над његовим наличјем, сваке вечери, из ноћи у ноћ, једнолико, без промене и без задовољстава, као жртве дужности и као заштитници безбедности оних који су у сну, дежурају у сваком кварту по један писар и у Управи Града по један члан. — И обично — по пракси — дежурни писар до поноћи обилази реон, а од поноћи та дужност прелази на млађе органе, а дежурни писар спава. Међутим пре но што легне, писар издаје заповест, да га дежурни жандарм, ако се деси што, пробуди. Интересантно је зашто све жандарми, односно публина — наличје Београда, које ноћ преобраћа у дан — диже де-ј курног писара из постеље. Ми ћемо навести неколико најинтересантнијих примера, из нојих се може ви. дети, да полициски писг.р у Београду бити није баш најугодније. ЧОВЕК БЕЗ КОМПАСА. Једне ноћи у кварту д—ском зврји телефон. Јавља се жзндарм.

—Ало, молим дежурног писара.. ствар ...врло ,...врло важна — муца онај на телефону. Жандарм буди писара. — Ало, овде писар Н. Шта желите?... — Молим овде Н. П„ подофицир.. знато Ј‘а сам ве.. вечерас — муца грешни подофицир на телефону, мало више вечерас пио.. па.. па сам заборавио где седим. Молим да ми се пошаље један жандарм да ме... да ме отпрати кући... Знате.. Ми.. Милетина бр.. број.. не сећам се.. Писар тресну и слушалицу и телефон. ЧОВЕК КОЈИ ГОВОРИ НЕМУШТИМ ЈЕЗИНОМ. Десило се пре неколико вечери у кварту савамалском. Дежурни био један писар познати шаљивчина. Жандарм са линије око, три сата у јутру, дотерао у кварт једног човека и буди дежурног писара. — Што си га довео? пита дежурни писар. — Па не говори српски, мрнџа нешто, вели жандарм, пунокрвни ужичанин. Али пошто Ј'е писар, како изгледа још у детињству слутио да ће му се овакав случај десити, па из патриотизма није научио ни Ј - едан страни језик, то јв стра нац пуштен — јер изгледа, пошто је био нао земља пијан, да је говорио „немуштим” језиком. ДА СЕ НЕ УСМРДИ. — Звр.. Ало.. — Ало, кварт дорћолски, шта желите? одговара дежурни жандарм. — Зовните дежурног пиСара, ствар хитна — цичи онаЈ' са телефона. Жандарм буди писара и писар се јавља. — Ало, овде је тај и тај, молим взс г. писаре овог момента је цркао Кастор.. Знате оно лепо кученце Пере кафеџије. Цркао је на улици, па се скупља Свет> а после тога летње је време, па се 6ој'им да се не усмрди. Молим вас телефони-

маћих паса, воћ гомила дивљих наса који су исплазоних језика јурили за сриама. На столу је сијало сребрно посуђе, сто је био покривен црвеиим цвећем, док су стубови кракера опкоЈвавали један монументалан колач. Иеки произвођач кафе пришао је нашем столу •— то је био познат и ауторитативан споргман, а нарочито познавалац шуме, и кад су запушачи са флаша шампања извађени и кракерн прснули у вис, жагор гласова и звуци веселости испунили су логор. За време једне паузе чуло со да се Раден обратио својој домаћици. „Госпођо Хил, јесте ли приметили штогог за време ове вечере‘?“ „Не“, одговори она, смешећи се: „али ја мислим да је све било на своме местуР „Наравио, вечера је била изврсна. Ја не мислим на то него да вам није нешто друго пало у очи — или — гледајући унаоколо „некоме другоме‘?“ Она климну главом и тада Дренонд упаде у реч. —

„Бога ми јесте! сад видим гата мислите. Па нас је тринаест.“ Толико нас је било! Кад смо се избројали видели смо да је произвођач попео иаше друштво на фаталан број! „Шта да се ради? упита Госпођа Хил. „Да сам бар то приметила раније: али чин је свршен већ смо ручали!“ „То се само односи на личност која ће се прва дићи“ рече госпођица Делорен; „њој је суђено да умре у току ове године. “ „Али неће,“ одговори г. Гаден смејући се. „Та то је глупост! Гекао би човек да живемо у Средњем Веку. Зашто сви ћутите као на пратњи ?“ упига он, гледајући својим плавим избуљеним очима по друштву; „изгледате као порота од 12 лица! Добро, ја немам скрупула, и да бих прекинуо затегнутост — ево ја се дижем нрви!“ Кад је изговорио, устаде са чашом у руци, вичући „Госпође и господо, ја пијем

за смрт празноверства и за уништење веровања да је несрећа, кад се тринаест лица скупе за један сто!“ „да би учинио шт<' већи утисак својом здравицом он лупи руком по столу. „Ево ја хоћу да се кладим за пег фунти стерлинга да ћемо овога дана идуће године бити сви живи и здравиГ Нико није примио позив, већ је друштво пило у здравље г. Годена исто тако као што се није у здравље „отсутних пријатеља" и „љубазница и жена.“ И одмах после тога пређоше у собу за седење, у једноме шатору, где одиграше неколико игара — и сасвим заборавише број „тринаест." Зором идућег дана спортисте се кренуше на пут, да учествују у једном лову који је организовао г. Џон, позајмивши своје људе и послугу да прокрстаре оближњу шуму. Било је удешено да се врате у логор на доручак и да се састану са госпођама испод реке на чају. За два сата није било ни знака о друштву, није се чуо ни лавеж паса, ни клицање ни

пуцање. Тишина је била очигледна. „Шта то треба да значи?“ упита госпођица Делорен. „Значи да се нешто десило“, одговори госпођа Хил, „јер одкуд иначе да је шума тако мирна — мирна као смрт ? Зашто су тако задоцнили?" „А гле, ево их!“ повика госпођица Уилос „са четири човека који нпсе један трофеј. Сигурно су убили тигра каква срећа! Гле, ево трчи и капетан Дремонд." Али кад се капетан приближио лицв му је било довољно да спреми госпође за непријатне новости. „Имали смо страшан догађај!“ Издуши он изгледајући у исто време и блед и уплашен; „страшна ствар — јаднн Годен!“ „Збиља — зар је то он?“ упита госпођа Хил, показујући прстом носила. „Је ли мртав?“ „Није још, али ту је већ. Пошли смо кроз шуму на срие и дивље свиње, нико није очекивао тигра у ово доба. Сви смо стајали, као једна велика тигрица искочи баш у близини

Годена, а он као луд опали из пушке и раније лако. Она јурну на Годена и за трен ока све би свршено. Сирома наш друг повика нас, али већ је било доцкан — тигрица га је одвукла у Шуму. Пођосмо за њеним трагом пуцајући и кад га нађосмо — Годен је већ био ужасно унакажен. Ево, као што видите, носе га четири човека. Господин Донел је уз њега.“ Годен је умро при заласку суица, а другатво које се скупило да весело проведе Божпћ, разговарало је додуше и сад, али мало. Логор је имао да се подигне идућег јутра, а остатци г. Гаденови да се скупе и пренесу у Утакамунд ради сахраие. За време ноћи г-ђица Деморен била је будна, без од мора и сна. Чула је лавеж паса који Јуре по пољу; а из близа кроз шаторска крила улазнло је брујање гласова и лаган шум тестере — до крајности чудан звук. Друштво је требало да отпутује у шест сахати изјутра идућег дана, и кад су се сакупили у великом шатору ради доручка — није било стола. Об-

рајте Јоци шинтвру да дође са колима да га носе.. Јадан Настор! И мени и Пери је веома жао... Због Настрове смрти дежурни писар је скочио из сна као оларен у 3 часа изјутра. МЕЂУ СУПРУЖНИЦИМА. У два еата по понођи, зврји телефон у кварту и зову дежурног писара. Пиеар устаје. — Уби ме, сва сам у модрицама, станујем у М. улици, дођите.. сласите ме„ убиНе ме„ јадикује нека женица на телефону. Писар се журно облачи. После десет минута зврји опет телефон и опет траже писара. — Слатки г. писаре, немојте долазити — опет се јавља онај женски гласић ми смо се измирили, меј Ћокица се каје, — Нек је са срећом, мргодно одговара писар и опет се свлачи. ПИСАРЕВА ПЕСМА. То је било пре неколино година. У једном од београдских квартова био је те вечери дежурни један писар, који је био познат као добар певач и весељак. У два сата по поноИи, зврји телефон и зову писара по некој хитној ствари. Писар се јавља. — Ало, извините г. писаре што вас’ узнемиравамо. Овде је једно округло друштво. ВеИ по сата се препирамо на који се глас пева она ваша омиљена песма. „Крај танана шедрвана".. па никако да се погодимо. Да ли би били љубазни да нам отпевате? Да ли је писар отпевао „округлом друштву" своју омиљену песму, није нам познато. ХОЋЕ ЧОВЕК У ХАПС. У Т Р И сата из јутра буде дежурног писара у в. кварту. ХоИе код њега један човек — по изгледу раденик — има нешто да му саопшти. Писар устаје, раденика пуштаЈ'у, — Шта Иеш? пита писар. Раденин почиње од Кулина Бана... — Шта хоИеш? пита писар нервозно, јер види да је овај братац пијан као клен. — Много сам грешио г. писаре, па сам се сад покајао, хоИу да ме ухапсите... — Па зашто да те ухапсим пита писар. Јеои ли што украо, да ниси кога убио ? — Нисам, али хоИу у хапс.. грешан сам. И писар најзад је приморан да овог насртљивца ухапси. ХоИе човек у хапс, па то ти Ј'е. — ДР> —

Кооз Шт — Репортерске белешке. т 1 3 ДВЕ КРАГНЕ БР. 38. Милан ПоповиИ, тестераш, наљутио се на свога брата од тетке, па му је приликом једне посете, онако у љутњи, придигао пар панталона и две крагне бр. 38. Милан се после, кад му се брат, због ове његове љутње, обратио надлежнима разљутио и вратио је ствари кварту. Ту су се измирили и изљубили, као браИа и ако не баш рођена. МЕЂУ ОВДАШЊИМ. Драгиши СтаниНу, овдашњем, јуче пре подне, на Великој Пијаци, пред два сведока, опоовао је неки Душан Н„ како изгледа опет овдашњи, „мртво дете" и „божју мајку" зато што му је исти Драгиша при извесног времека остао дужан шест гроша, кад су играли „фабрла” по грош визу, код „Сребрне Кугле". Услед овога је Драгиша потегао на Душана бритву, и, веле, пала би крв, да нису обоје одведени на надлешно место, да се истрезне, јер се после тек увидело, да су обоје били пијани, шјо но рекли, нао „клис".

Претплата на „Ппјемонт" стаје један динар иесечно. јашњено је шапатом да ниЈ било дасака у шуми — а да је мртвачки сандук био потребаи. Кад је тужно друштво напустило место своје скорашње веселости, један во из тога краја, полако је за њима вукао кола. На колима мртав Роден, у сандуку направљеном од стола за којим је седео на бадње вече и пркосно се ругао празноверици о броју „трииаест.“

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА

ааотавак ( 24 ) — Господине, одговори Лик, захвалан сам на вашим добрим речима. Заповести свога господара извршићу сасвим правилно. Он једини има лрава да гослодари иад овом женом, и као судија.. — Чујте ме, рече строго Текстор, Господ Бог је једини судија, Чувајте са да не будете суђени иад на вас дођа ред!.. Водите ме г. Корпоју. — Стоји«* вам на расположењу, Господине. Господа вас већ чеиају у соби. (настзвиће ое)