Пијемонт

Београд, НЕДЕЉА 3. Август 1914. год.

БК > } 5 ПАРА

Вро 1 196. Гпдинм IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУ ТРА

Стан редакЕ«је и администрације: Крала Александра 12. Телефон 1591. ДЦРЕКТОР бпанко Вожов: ћ

Оснивач: ЉУБСШИР С. ЈСШАНОВ^Ћ

ПРЕТПЛАТА II Свб кју н Етггрсву код урвдиишт.-.;: год. 16 вм. 08 В 0 Ш 7 ЖСВ. У*с*ч»с . . 1 дан. А* амсЈСТтагство код узе.' ништгд. Нв годвду 30 «{>р&чакз т *):».•? у аа всла год. 15 <фп. тромесечко 7-50 с 5 "-. V ЗЈГЈТТ УРКДНИК Косга М. ЈТуковиГ-,

Читаоцима „Пијемонта“ Јуче у подне разорене су моишне Електричне Фабрике у Бсограду. Услед шога је Београд остсо без електричне струје како сс и наше шшамаарсне мошине аокрећу сшрујом, то смо аринуЏт да лист за сад штампамо само на једној сшрани. Чим обп техничка незгода буде отклоњена, ми ћемо оает издсваши „Ии/емонт “ на досадашњем формашу. Уредништво Пнјемонта"

БУДУЋЕ НАШЕ РАТНО ПРИСТАНИШТЕ

Српска Бока

Вест о паду Спича и Будве, које је освојила храбра црногорска војска у тако кратком времену предзнаци су наших великих и сјајних победа. Будва и Спич су два највећа утврђења у Боки, па готово и у целој Далмацији. Падом Будве пала је цела Бока до Котора. Црногорске позиције према Котору су такве да ће он без икаквих јачих напора пасти. Без очекивања на даља продирања наших храбрих Црногораца, падом Будве и Спича, Бока је постала српска. Ви који нисте били у Боки, који нисте видели тај најлепши крај целог јадранског приморја, па ако хоћете и свих мора на свету не можете појмити шта је за нас Бока. Одете ли тамо, тешко вам се растати, она вам за неколико сати постане исто толико драга као ваше рођено место. Она је столећима била предмет око којега су се отимале Француска, Аустрија иМлетачка Република. У њеној историји наћићете само промену господара који су наше Бокеље доводили у тешке и мучне дане. Данашња Бока рачуна се јужни део Далмације до Коневља близу Дубровника. Има око 50 хиљада становника, све сами Срби православне вере изузев једног малог дела Католика.

Како се уђе у пристаниште лепе Боке, први вам поглед пада на горди Ловћен који је вековима чувао Боку да остане за увек српска и само српска. Од 1796 до 1814, до Париског Мира Бока је променила неколико господара, те 1814 године Александар први, руски цар заповедио је тадашњем црногорском владаоцу Петру првоме да је уступи Аустрији. Сто година наша Бока трпела је германски варваризам и данас после сто година мучног и ропског живота Бокељима је освануо дан слободе. Српско сунце греје данас Боку. Њени становници данас су српски војници и они се данас боре за слободу остале неослобођене браћесвоје. Боко-которски залив по своме положају нема сличнога у европским морима. Подесан за све па и највеће морске лађе, он ће постати прво српско ратно пристаниште. Вечито на мору, становници наше Боке од увек су били чувени морепловци, а данас, када постају саставни део Велике Србије њима ће пасти у део са осталим становницима српског приморја стварање наше ратне флоте, која ће достојно одговарати своме позиву као и наша храбра и непобедима сувоземна војска.

Војне снкге Европе II. Поморске силе европских држава

У прошлом броју видели смо респективне сувоземне снаге појединих држава, које су ангажоване у европском рату. Сада ћемо изложити читаоцима бројно стање поморских сила тих земаља. Ми Срби тешко можемо да појмимо сву важност и користи које доноси једна јака флота. Може се појмити шта значи, рецимо, за Енглеску јака флота кад се зна да би у тој земљи настала глад после шест недеља, када бинеким неприродним случајем њена силна флота била уништена и обала блокирана те, на тај начин, спречен довоз хране из Америке. Немачка такође увози хране и у мирно доба, јер сама не производи довол>но жита, а сад, у ратно време, мораће по готову увозити још ц више, и њој предстоји неминовна глад, кад јој енглеска флота буде блокирала обале. Из тих разлога Енглеска посвећује деценијама сву своју пажњу на флоту, занемарујући чак и сувоземну војску. Дугим и непрекидним напорима успела је да створи једну силну флоту, којој нема равне ни изблиза ни по снази ни по квалитету.

Она има сада 57 дреднота са 1.017.000 тона. Томе броју треба додати 19 руских дреднота са 313.000 тона, који ће се без сваке сумње придружити енглеској флоти. Немачка не може ставити на супрот свега 33 дреднота са 537.000 тона. Оклопних крстарица има Енглеска 43 са 621.000 тона док Русија има 7 са 168.000 тона. Немачка има свега 13оклопних крстарица са 168.000 тона. Укупно могу избацити Енглези и Руси 971 ратни брбд са: 3.188.000 тона, 8.825 топова и и 255.600 морнара. Док Немци имају 218 тона, 2.606 топова п 70.200 морнара. Као што се очито види из ових цифара енглеско-руска поморска снага је и сувише надмоћнија над немачком флотом. Према томе удружена флота ће господарити северним морем и блокирати немачка пристаништа. Сад да видимо у коме односу стоје поморске силе зараћених држава у Средоземном мору. И овде је тај однос куд и камо повољнији за наше савезнике. Од пре годину и по дана, по једном нарочитом уговору са Енглеском, Француска је пову-

кла све своје ратне бродове из Атланског Океана у Средоземно море; а одбрану њене обале Атланског Океана поверила је једној својој ескадри поморских бродова, који су сами довољни да спрече прелазак немачке флоте кроз Ла-Манш; с друге стране ту обалу брани енглеска флота, и најзад моћне обалске батерије не дају прићи каквом немачком броду који би покушао неку авантуру у овом приморју. Тако је Француска у могућству да својом сједињеном флотом господари целим Средоземним Морем. Она има 23 дреднота са 351.000 тона и 22 оклопне крстарице са 214.750 тона. Док Аустро-Угарска има 14 малих дреднота са свега 157.000 тона и 2 крстарице са 13.700 тона. Укупне поморске снаге ове две државе су: Француска 383 брода са 782.000 тона, 2.919 топова и 50.600 морнара.

А у с т р и ј а 204 брода, са 364.000 тона, 1.577 топова и 21.860 морнара. Француској флоти треба придодати још и Енглеску средоземну ескадру, која се састоји из брзих крстарица и неколико омањих дреднота, те тиме попуњује добро француску флоту која нема довољно извидничких бројева. Француски ратни план је да затворе аустриску флоту у Јадранском мору и да јој блокирају пристаништа; тако да би им остала далматинска обала остала отворена, те би могли искрцати нешто трупа и с једне стране потпомоћи нашу акцију у Босни; с друге стране на сам глас о доласку француских трупа сва би се Далмација пренула а и револуција у Босни, која је неминовна, букнула би још јаче, још силније. м.

ЕШШ! Ш ВбјСК! — Довлачење енглеске војске И8 Индије —

Букурешт, ЗО јула. Енглеска је влада решила да на европско ратиште извиде један део своје војске из Индије. Стога је Министарство Војно издало хитну наредбу врховној команди у Индији, да отуда одмах упути у Европу две дивизије тежака и једну коњичку бригаду.

Оцн Милр — Значај једне француске победе. Француска војска заузела је у Елзасу град Милуз. Његово заузећа потврђено је и са званичне немачке стране. Налазимо за потребно да изнесемо стратегијски значај заузећа овога града. Заузеће Милуза пре свега је од великог значаја за прве ратне операције на француско-немачкој граници, јер се тај град сматра као стратегиски кључ за долину Рајне. Милуз се налази у близини тромеђе Швајцарске, Француске и Немачке. То је велико утврђење са три редута, које се налази у једном кланцу, иза кога се простире пространа рајнска долина. Заузимање Милуза сматра се као велики војнички успех, јер су га Немци веома јако утврдили. Иза Милуза има још неколико немачких фортификационих линија. Милуз се налази на реци Илу, левој Рајниној притоци. То је један од јачих индустриских градова «у Алзасу; располаже великом воденом снагом, што је имало великог значаја за развиће индустрије. Милуз је у исто време један од најјачих француских националних центара у Алзасу.

— Нзјава грчког председни ка министарства —

Атина, 1 августа Данас је бугарски посланик на грчком двору походио Венизелоса, грчког председника министарства. Посета је трајала дуже време и то после седнице министарског савета. Венизелос је том приликом топлим речима изразио своје задовољство и захвалност бугарској влади због неутрално-

сти Бугарске у овим великим догађајима. Грчкч влада свима силама настојава да се на Балкану одржи мир и да балкански народи у свему буду сложни.

— Ја се надам, додао је Венизелос, да ће нас Бугарска у томе свесрдно помагати.

Јапан је уз Екглеску н Русију Токио, 29. јула У енглеско-немачком сукобу Јапан још није објавио неутралност. Његово држање ће зависити од догађаја у морима Крајњег Истока. Кина мобилише Лондон, 30. јула Овде се у добро обавештеним политичким круговима говори, да је стигла вест о општој мобилизацији у Кини. Сви страни поданици протерани су из земље. * Зна се, да се Русија већ одавно надала европском рату и да је спремала земљиште. Наравно да јој је најглавнија брига била да себи осигура своју источну границу. Зближавање са Јапаном имало је у главном тај циљ. Јапан је узео на себе, да брани источно руске провинције од евентуалног напада од стране Кине. Кад су тако осигурали залеђе, Руси су наравно смели, да загазе у рат на својој западној граници. Јавним пристајањем Јапана уз Тројни Споразум, држање Кине је од подређеног значаја. У осталом можда ће и Кина употребити згодну прилику, па да на случај пораза Немачке поврати од ове покрајину Кијаучау са истоименим заливом, који је Немачка од ње отела за време боксерског устанка. Јапан ће пак у том случају зацело за се узети велики архипелаг Мари-

јанских и Каролинских острва, која се налазе у Тихом Океану југоисточно од Јапана. Да је пристајање Јапана уз Енглеску, дакле и уз Русију, свршен факт, доказује изјава, коју је јапански министар унутрашњих дела барон Като дао коресподенту лондон. „Тајмса“. „Ако на несрећу плане рат између Енглеске и друге које силе, ми смо готови да извршимо савезничку дужност. Искрено се надамо, да се тако неће десити у оном делу свега, али ако наши савезници буду увучени у рат ми ћемо испунити своју дужност.

Официрска Задруга Услед нагле мобилизације и објаве рата, Офицпрска је Задруга, у оскудицп своје радне снаге била неко крагко време затворена. Сада су сметње уклоњене и саи официри могу како у самој Задрузи тако н у њеним филијалима добмти све потребе. Чиновпици Задруге, којп нису обвезници треба да јој се одмах јаве на дужност.

тшт шии " г Ј Напредовање српске војске у Воснк КРАГУЈЕВАЦ, 2. августа Према Вишеграду наше трупе држе освојене положаје. Преко Дрине код Бајкке Баште прешао је део наших трупа у Босну.

НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ СВУДА СУЗБНЈЕН КРАГУЈЕВАЦ, 2. августа У току јучерашњег дана водила се цео дан борба код Бајине Баште на Сави и Дунаву, непрнјатељ је свуда успешно сузоијен. Наши су одржали своје положаје. ФРАНЦУСКЕ ПОБЕДЕ

ПАРИЗ, 2. августа Французи напредују на целом фр-нту. На оеци Одени лошло је до крвавог сукоба, Францус-е трупе одржлле еу славне побсде Једна француска батерија уништила је 21 н мачки д агонски пук.

НОВА СПАСНОСТ ЗА АУСТРИЈУ

ПАРИЗ, 2. авгусга ј Енглески адмиралитет наредио је флоти да од! почне непријатељство против Аустрије, Лиежска се утврђеља јаш држе Пари 1 , 2. августа НеприЈатељ је напао на утврђења са свом Јачином али је успешно одбијен. Лиежска со утврђења још држе. Неутралност Холандије Нариз, 2. августа Холандчја је изјавила да ће ост лп неутрална, али ће исто тако кзо и Белгија најенергмчније- оранити територију. Иоследње вести

Заробљен дирижабл

Атина, 2. августа Из Рима имамо вест да је један немачки дирижабл система зпелин пао у блпзинн Брисела. Дирижабл су БелгиЈанаци аптили, а посаду заробнли. п њ Ово је већ други дирижабт који пада у БелгиЈИ. првг ј шштио француски ваздухопловац Гаро, који је и сам то.

&>»СМ1К М»са ио\ Љуб. С Јенкомћа &»ступ*в* Бракво Божо**ћ, Кржјм Александра бр. 12. — Телеф. 1519. — Шт»ичарија .Пчјвиочт* Охг*е»р» ДО1ЛЖ1 Рагоаке Костаћ. Ква** # =акп»ел*ш ув. •». **

јцасе иоч. Л»уб С. Јоеам*е*ћ». 3*ст?«п»ис