Пијемонт

Бој но Црној Барн — Тродневна борба на Дрини од 25., 26. и 27. августа. — Четири дививије непријатељеве равбијене су и пребачене преко Саве. — На бојном пољу непријатељ је оставио десет хиљада мртвих и рањених. — Пук Бана Јелачиђа потпуно уништен —

У понедељак 25. августа почињући са севера, непријатељ је прикупио на фронту Рача-Јања четири целе дивизије и једну бригаду укупно око 90 хиљада људи. Непријатељ је, свакако, хтео да снажним нападом са овога фронта учини притисак и заустави успешно напредовање наших трупа у Срему. Тачно у поноћ између 25. и 26. августа отпочео је прелаз на Дрини на два места: код ушћа Дрине и Лиманске Аде. Да би привезао наше трупе и спречио њихово прикупљање на главним тачкама прелаза, непријатељ је на целом фронту од Бјељине до Ушћу Дрине отварао јаку артиљериску ватру и покушао прелаз на више места; паипак, судећи по јачини неиријатељских трупа, њихови напади су у први мах били на наше слабије дело вг1 лавни Нс 1 . г „ј а - |, љев наП ад био Је управљен К( д р аче и л и манске аде. У кол!ј КО се могло утврдити, од Раче д0 Лиманске Аде нападало је ^етрнаест непријатељских пук‘ ља Свакако непријатељ је им? 0 и на дру Г ој линији који пук. Његова снага а којом је овде ' )ТП очео битку, ■ чо л ла је око пио „ Наше предње трупе дочекале су непријатеља и нглад код Лиманске Аде био је 6јз о одбијен. Непријатељ се овде^ •'зо повукао на леву обалу и претрпео је знатне губитке. Покушај на ушћ/ Дрине био је у почетку срета) 1 . Пут, Сава између Дрине и Босуте има оштар а дубок лух у непријатељску страну, те су овде услови за прелаз особито повољни. До подне 26. августа, непријатељ је заузео рачанску царинарницу и овладао путем: РачаЈасенова Бара После подне наше су трупе добиле појачања и прешле у напад. После снажне припреме: артиљериском, митраљеском и пушчаном ватром прешло се на јуриш. Захваћен с деснога кри-

ла. непријатељ буде најпре одбачен у северном правцу, и наше трупе око четири сата после подне поврате рачанску царинарницу. Нападан у куту што га чи ни Сава код Раче, званом „Парашница", непријатељ се очајно бранио. Наше трупе су и овде после сјајног дејства наше артиљерије прешле у напад. Само, захваљујући повољном облику тока Саве који му је допуштао да наше трупе задржава бочном ватром са леве обале Саве и Дрине, непријатељ није претрпео катастрофу, али су наше трупе и ако под овако тешким условимз продужиле напад. Снажно притиснут, непријатељ је под заштитом мрака 26. у вече бацио на леву обалу Саве вдке своје трупе. Само у углу Пграшнице, где је због бочне ватрне могуће прићи; задржао ое у току ноћи један непријател^ки део прибијен за ивицу је^е шумице, а и овде и свуда гд% је јужније покушао прелаз, непрцјатељ је овога дана претрпео огромне губитке. Чак је био напуг/гио: једну хаубичку, једну пољску батерију и шест митраљеза иа својој обали. V ггомчјН '.О. И ^Т. ао|Ј 4.1(1 непријатељ *_*. опет на делу фронта од Б^љине до Босута отпочео очајне напоре за прелаз. Нарочито су упорни напади били код Лиманске Аде и Раче. Код Лимзнске Аде, према Црнобарском Санашу, нападала је једна цела дивизија тринаестог корпуса и то само у првој линији. Очајни напади нису успели да сломе отпор наших трупа, и непријател се није далеко одмакао од обале. Код Парашнице, где су преко ноћи 26. и 27. августа на нашој страни остали неки делови, непријатељ се знатно лојачао и предузео снажан напад. Али сваки покушај да се из савског кута одмакне наравно био му је крваво одбијен. За све то време наше су се трупе на овом правцу прикупљале и спремале за напад. После снажне припреме артиљзриском

Ваљево, 31. августа ватром, која је чинила праву пустош у непријатељским редовима наше трупе пре^у оЛо подне у напад код села Црне Баре, али непријатељ није сачекао јуриш. У нереду са журбом већи део непријатељских трупа нагне Сави. Мост, многобројни чамцн, најзад многобројнид помагањем бочном ватром са лсве стране; Саве и Дрине спасли су непријатеља од 'подпуне катастрофе, јер је он вршио пребацивање на самом углу парашничког кута коме се с наше стране није могло прићи, али је пораз непријатељев био потпун. Не могући да се у широком фронту дочепају моста и својих чамаца, поједини непријатељски делови били су достигнути нашим трупама и у бајонетској борби уништени. Оно непријатеља што је од оружја- било поштеђено разбегло се по високим кукурузима на све стране. Пребачени непријатељски делови нису се могли зауставити на својој’ обали. Један део одступио је преко Саве на село Грк, други преко Дрине на село Салаш. Нешто доцније око један час по подне и лево наше П.ЈЈИЛО тгјјсшЛО Јс јг пггпад. ЈуЖНО од села Црне Баре разви се тада очајна борба. Митраљезима и нарочито за то, остављеним поузданим оделењима непријатељ је тукао своје рођене трупе да не беже назад. Особито су тада пострадали пукови састављени од наших Личана. Али снажном нападу наше пешадије, сјајно потпомогнуте артиљериском ватром није се могло одолети. Поједнни непријатељски делови немајући куд дочекали су јуриш и после крваве бајонетске борбе која је тада настала непријатељски делови, који се нису предали били су уништени. У целом овом боју непријатељ је претрпео г ;аховите губитке. По исказима . фобљеника, само 79. пук Бана лачића, који се у осталом југачки борио и дочекао јуриш, оставио је на бојном пољу три хиљаде људи. На

једном малом простору испред Лиманске Аде прекрило је наше земљиште преко хиљаду и пет стотина лешева. Наша обала после овога окршаја добила је сивкасто-голубију боју аустриских шињела. Сава носи масу непријатељских лешева, тако да су се морале предузети мере да се река не зарази. На целом фронту од Лиманске Аде до Босута непријатељ је морао имати око десет хиљада мртвих и рањених. И ми смо имали такођер губитака. И ако ти губитци нису безначајни они су много мањи него губици непријатељеви. Већ у два сата после подне није било више живог непријатељског војника на нашој обали. Тако се завршио бој код Црне Баре, у коме смо добили велику и славну победу над непријагељем. Непријатељ се није више усуђивао да на осој страни предузме прелаз. Циљ који је био себи поставио није постигнут. Наше су трупе и даље наставиле свој поход на Срем.

— Нако је Енглеска примила помоћ Јапана^ •

Лондокски дописник „ Секола“ дозн 10 је ове. интересанш \Н' 1 Сти о интервенци/и Јапана: Јааан \е рсдложио Енгле-

ској, да аошље ултиматум Не мачкој, сутра дан ао објави рата од стране Енглеске. Али ова му је саветовала да чека бојеМ се, да С/едињене Државе не би имале нешто аротив ступања Јааанске империје на ратну аозорницу. Док су диаломате водиле арсговоре са С/едињеним Државама , цотле је Енглеска од Холандије захтевала јасан одговор: да ли ће оружаном руном брснити своју територију , на случај, да немачка арми/а аокуша да је аовреди. Од говор Холандије био је скоро аозитиван, али иаак није био онако јасан , отворен и одлучан, као што /е желела енглеска диаломатиЈа. ЧекајуНи од говор Холанди/е, саорцзум са Сједчњеним Државама био је саршен. Тада /е Енглеска аримила аредлог Јааана, и јааански ултиматум Немачно/ био је< аослат. После тога, Енглеска је ставила на знање Холандији, да Не, ако одлука не буде одлучна и ако се не буду оаирали ареласку Немаца ареко њихове територије, холандске аосесије на џ сјњем Истоку бити изложене великом ризику од удружене енглеске и јааанске флоте. Сад /е Холаноија абжурила да Енглсско/ да иејаву, ко/у је ова тражила.

У Берлин се мора ући. — Јапан на европском ратишту

Букурешт. 28. августа Пред амбасадором једне силе Тројног Споразума Цар Никола је дао овакву изјаву: „Ја морам ући у Берлин па макар жртвовао и последњег војника и целу земљу. На изјаву амбасадора Јапана Цару Николи: да би трупе Микадове биле срећне да се боре под руском командом, цар је одговорио* „Врло је могућно да ће ваша жеља бити испуњења “

— Битка са армијом иеманког прв* столонаследиина, Име ђенерала Поа познато је нашим читаоцима, јер су једно време кружили вести, да је његова армнја раздвојила немачку армију. Међутим тај се глас пронео поводом једног немачког напада, који је одбијен са огромним губицима. Очевидци описују ту борбу овако: Борба се водила са великим огорчењем. Силниузастопни главни напади Немаца у први мах произвели су у француским редовима огромну пустош. Али кад су почели дејствовати ЦЈнајдерови топови великог калибра и кад су дошли у сферу огња гренапирске бригаде, непријатељски су напади били сломљени и поред очите бројне надмоћности. Бацајући оружје, отпасујући сабље, скидајући све што им је сметало при бегству, они су се надали у дивље бегство. Одступање преко реке Мерте било је потпуно без реда. Читаве батерије сурваде су се, падале у воду, читави одреди гинули под убиственим огњем трупа, које су их гониле. Веле, да није претерано, кад се каже да се у овом рату дешавало, да су читави пукови прогто брисани и ништени за сасвим кратко време од непријател>ске артиљериске ватре.

Нови тш ш I— Мишљење јехног војног стручњака. - Немачка је у овом рату изненадила све војне кругове једном великом повином у области опсадне артиљерије. Према њиховим листовима топови су калибра 42 сантиметра; дужина пројектила износи 1 метар, а тежина му је 800 килограма. Сама дужина топовске цеви износи, веле, тек 2 метра и 80 сантиметара; над целим топом, који се креће само по шинама, налази се дебео челични штит као амрел. Тако пишу немачки листови. Једно је извесно: гранате нових топова имају необично разорно дејство. Само због те непредвиђене разорности могла су бити разрушена необично јака и модерна утврђења Лијежа и Намира. Поједини војни стручњац#

Из „Новоје Времја."

Цар Виљем умео је да у Немачкој око себе створи такву легенду, да га Немци сматрају за непогрешимог како у дипломатији, КП и у етратегији. Један једчии човек пбстоји у немачкој ;•< .орији (у целој, почевши од великог курфирста !), који је код Немацп уживао и ужива, ауторитет, у осталом, у толико већи, пег л аутотвдтет цара Виљема: Бизмарк. И тако, — мене је интересовала мисао, шта би о садашњем рату рекаоБизмарк? То је интересантно и за нас Русе: не може сепорећи, дајегвоздени канцелар био генцјалан. Дозволићу себи да са читарцима поделим неколико цитата из разних времеиа Визмаркова живота, који су ми св затекли под руком. Да ли је Немачка требала да објавк овај рат ? Ту су мишле»јена. По мишљењу једI овцј рат је превен-

тивни: позната полемика „Келнских Новина" оснивала се бага на том мишљењу, да Немачка треба да поведе рат још сада, да би спречила неизбежпо и сувише велико јачање будуће Русцје. По мишљењу других Немаца овај је рат о<В 1 'јачки: у Немачкој, веле, има сувише становника, па је потребно да добије „своје место под сунцем." Мисао о превентивном рату много је претресана у Немачкој за време кризе 1867. год. Описујући ту кризу, Бизмарк је (говор у Рајхстагу 11. јануара 1688. год.) рекао : — Мисао да се води рат само зато, што ће тај рат доцнцје бити неизбежан и доцније може имати већих непријатности, та ми је мисао била увек страна; ја сам св с њом најенергичније борио.... Кад су миговорили, да рата са Француском мора да буде, ја сам одговарао: то је лако могуће; али ја то

поуздано не знач; не могу са таквом увереношћу као други да загледам у карте, које се налазе у рукама Провиђења. Скоро у истом смислу изразио се Бизмарк и доцније, у једном приватномразговору(Пошингер, I, стр. 282): — Ја сам тада рекао краљу, да време битке зависи од Бога, •I исход рата — од Провиђења; д* ниједан народ нема права да папада па други само зато, гато је јачи. Што се тиче освајачких ратова, мишљење Бизмарково после рата са Француском било је још одређеније. У говору држаном 18. маја 1895. год. као одговор на поздрав рајнске депутације, он је рекао: — Агресивни ратови, ратови чаотољубља, оовајачки ратови — сграни су немачком духу. Ту безумпу политику, коју читаво столеће проведају француске владе, осудиће сваки Немац нцјенергичније. Ради освај«.чких ратова ви нећете извући очеве породица из њихових домова. Они ће св бранити као медведи, кад их нападну на

А

њиховом леглу; али они исто тако пе могу ма шта освајатл — као медведи. Слично томе, у једном критичном тренутку, изјавио у познагом говору цред Рајхстагом 6. фебруара 1888 год.: — Ми нећемо да запалимо огањ; нека га запале други. Веома је вероватио, ла је на такву предострожност Бизмарка навело искуство, које је стекао на бојним пољима. — Виђао сам на бојним пољима и — што је још горе у (пољским болницама пропаст цвета наше младежи. Кад стојим крај прозора и поред мсне, Виљемовом улицом, прође богаљ, мени се чини, да он гледа у мене и мисли : „Да нцје било тог човека, ја бих сад биосрећан“. Гвоздени канцелар је додао: — Онај, ко је једном вкдео угашени поглед рањеног војника на разбојишту, тај ће се озбиљно размислити, пре но што објави рат. Такви су Бизмаркови општи погледи на рат. Интересантно је да се дода, да је два пут

одречпије мислио о рату с Русијом. У једном разхтшору (22. јула 1890. г. Пошингер I стр. 354.) он је развијао ову мисао: — Ја никако не могу да разумем оне људе, који говоре о могућности рата са Русцјом. Несумљиво је, да ће пола милиона немачких војника, који продру у Русију, нанети овој бескрајно мање штете, него пола милиона руских војника, који се могу појавити на немачкој територији. Видео сам руска селн и градове; они ће изгорети исто тако лако, као што ће се наново саградити. Код нас пак, са нашим густим становништвом, стоје ствари сасвим другојаче. У том треиутку, кад је рат са Русијом био веома могућан, он се у Рајхотагу појавио са говором (5. октобра 1876. год.), који је између осталог садржао следећу изјаву: — Дотле, док ја стојим на овом месту, ви никад нећете успети да поколебате наше добре и веома солидне односе са Русцјом. Сувише је безумља потребно, да бисе нарушило проА ,Л*оии'<| ожЈИм*

верено и вековно руско-немачко ПЈШЈатељство. Какве ратове треба водити? У том питању Бизмарково мишљење има иото тако велики

терес, пспто је сваки од њеЈа три рата, са гледигата ремања, био вештачки произМогу се водити само нацп, - л гови (говор у Рајхста6 фебр. 1888. год.): — Рат ее може водити само ца, кад је тај цео народ. т мора да буде народни. Рат ра изазивати одушевљење. се, *ао сад. сећам заглушу1 их, титантских узвика, ко1 а су нас поздравиди на келн)ј станици. То исто је било лнм путем од Берлина до лна, и у самом Берлину. Ми о буквалио осећали да нае таси народног одушевљења ге на границу, независно од ше воље. И тако мора да бусвугде, ако хоћемо, да се родна моћ појави у свој своснази. Рат мора бити народни рат. према томе не треба з ратове, које ле војне клике.