Пијемонт

. сумњају, да постоје топови толиког калибра. Међу осталима тог је мишљења и познати стручњак, дански мајор Њевенхајс који, у једном данском листу говорећи о Немачкој артиљерији, сумња у истинитост вести да Немци имају топове чији је калибар 42 сантиметра. Мајор доказује да у специјалној литератури о артиљерији има доказа да Немци сада располажу само са топовима калибра 21 сантиметар. Ови топови имају танад од 96 до 119 килограма тежине и бију на расгојању 7,7 километара. шсђу 1 >;т топови тако су тетки да се само са огромним труд«лч могу превозити по обичним путевима. Зрна од тог^^-а 42 см. калибра морала ои иш^ги приближно 800 килогра.и*., тежина тога топа морала би имати више од 20.000 килшрама. Таквитопови не би се могли превозити обичним путев;.,.:а. По мишљењу ма-| јора један прсвоз крупних зрна од 800 кгр. био би скопчан са огромним трудом.

0« срцз — Душевна јачина једног Франаува Потпоручник од Кастелкоа служио је у армији којом је командовао његов отац. На какав је херојски начин овај примио фаталну вест, вреди да буде споменуто. Генерал од Кастелноа издаваше заповести када изађе пред њим један официр. — Шта има? упига га ђенерал окрећући се. — Г. ђенерале, одговори официр дрхтавим гласом, ваш син Ксавије погођен је метком у чело, у тренутку, када је издавао заповест за јуриш на непријатеља, који је понова одбијен. Генерал остаде неколико секунди ћутећи; затим обраћајући се своме генералштабу: — Господо, наставимо. И он нанова отпоче, да издаје заповести за битку.

— Према досадашњим телеграмима —

Београд, 30. августа. Наша војска на северном фронту продужује офанзиву, На Дрини непријатељ је сјајно одбијен и наше трупе га гоне. Руска војска у Галицији успела је да аустриско лево крило одвоји од трупа које оперишу у пределу Томашев-Рава-Руска. Француске армије потисле су непријатеља на неколико тачака. Савезна француско-енглеска војска прешла је реку Марну. У борби са непријатељем заробила је већи број војника и топова. У Шампањи Французи су повратили скоро сав изгубљени терен. Њихове трупе наступају у Аргону. На Урку су такође Немци одбијени са великим губитцима. Исто тако и на крајњем десном крилу од Витрил-Франсоа до Серене Лобен непријатељ је потиснут у правцу Рене. За последња два дана борбе ситуација на тој страни у многом се изменила у корист савезника.

—• Енглеска флота пред Дарданелима. —

Цариград, 28. авг. Има нових знакова. да странка, која је за строгу неутралност, добија све више земљишта. Чак је и министар војни променио своје мишљење и ако не пристаје на брзу демобилизацију. Важни савет, који се сасгао у султановом дворцу 21. августа и у ком су учествовали садашњи и бивши министри, сенатори и виши официри, исјаснио се против рата. У пркос тога није се престало са флотним и сувоземним спремањем. 21. авг. дошло је из Немачке преко сува 30 вагона оружја и муниције. Положај „Гебена“ и „Бреславе“ остаје исти и ако „Танин“ уверава да је немачка посада замењена тур-

ском. Напротив сви су Немци остали на бродовима и ако носе фесове; изгледа да Турци немају воље или не могу да их се отресу. До сада су Турци добили свега око 500 поморских официра из Немачке. Има основа да се верује, да је недејство тих двеју крстарица осигурано, пошто су силе Тројног Споразума дали Турској да разуме, да ће те бродове, а можда и целу турску флоту, сматрати за немачке, те ће с њима урадити како нађе за сходно у случају да се појаве у Јегејском или Црном Мору. Једна велика енглескаескадра, потпомогнута француским морским јединицама, налазе се пред Дарданелима и будно бди и прегледа све бродове, који улазе и излазе у Дарданеле. Грчко-турски преговори досад нису дали никакве резултате.

Сп ношег датишта Ваљево, 30. августа. На северу на левој обали Саве пагиа се офанзива п/родужује. На доњој Дрини, после велшог пораза, који је непријашељ претрпео 27. об, м. није се десило ништа значајније. На осталим деловима фронта стање је непромењено. Потпуни пораз Аустријакаца

ПЕТРОГРАД, 30. августа. званично Наше трупе су однеле потпуну победу над аустро немочком војском код Красника и Томигиова, која је била пребачена с оне стране реке Сана. Највећи успеси постигнуши су према Аустријанцима на западу и северо западу од Лавава. ЗарОбили смо око 200 официра и 30.000 војника. У ратном плену на лази се много топова , митраљеза и муниције. Руско продирање се наставља Петрс 'зд, 30. августа. На аусгриском бојишту пш мећене су у пределу Гродока и немачке трупе. Операција руске војске на овоме фронту и у позадини аустриске западне војске повољно теку. Код Рава-Руске јасно се вапазило како су Руси успешно преплавили бок аустриске војске. Немци беже из Белгије Нетроград, 30. августа Јављају изАнверса, да се званично саопштава, дасе борба, која је отпочела 28. августа, свршила истеривањем Немаца из провинција Анверса и Линбурга. Немци су такође испразнили источни део Фландрије. Белгијанци су заузели Термонд и Аршот. За своје успехе имају да благодаре својој пољској артиљерији.

муниције и ратног материјала; доста рањеника и заробљеника. Енглеска војска запленила је 11 топова, вепику количину Митеријала и заробила 1500 Немаца. У центру непријагељ уступа на Целом фронту ивмеђу Сззона и Розињз. Немци се нису још повукли у Аргону. На десном крилу у Лорену нема ничег новог. Услеси француског десног крила Бордо, 30. августа Француски генералштаб објављује, да се немачка војска и даље повлачи. Три њезина корпуса јуче су у вече одбачена између Владо-Кортоса и Соао. За 4 дана ми смо добилидо75 километара. Ј другој армији 10. >_ ц гг.ода одбачени су ка северу. Немачки је центар дакле уступио после љуте борбе У пределу између Сезана и Витрија. V Аргоаи је 4 немачка армија одбачена на оевер од шуме Троа-Фонтен. 5. армија ко 1 а је покушала врло озбиљан напад на наше, • 10 крило одбијена је, јер су наше групе здузеле Васекскур. о.гшта ситуација се аакле у великој мери изменила у лаљ, ист за ово неколико дана. Немци су потиснути на цвлој линнји Бсрдо, 30. августа Битка, која је отпочела 24. авг. на фронту Париз—Верден била је повољна по савезнике. Десно немачко крило, којим је командовао генерал фол Клан било је приморано још одмах у почетку, да се повуче, јер му је претила опасност да буде опкољено. То је крило претрпело знатне губитке. За ова 4 дана Немци су се повукли за 75 километара. ■ Воде се огорчене борбе у пределу северно од Созана-Витрила. Војска генерала фон Билоа и војска Принца од Виртенберга повукле су се. Савезничке војске прешле су у офанзиву. Прошле ноћи Немци су прекинули борбу на фронту Мофара-Сон Рене-Сомасон и повукле се источно" од Витрија. Борбе још трају на терену између Аргоне и Моза противу војске, којом командује наследник немачког престола Десно на Вогезима не јавл>а се ни о каквој промени у ситуацији. Општа ситуација потпуно се изменила са страгегиског и тактичног гледишта, не само што је задржан марш Немаца, него су они одбнј^ии на целом фронту. Постоје докази, да Немци употребљавају зрна дум-дум. Један део немачких трупа из Белгије послан је противу Руса." Принц Јоаким, млађи син цара Виљема, тешко је рањен. У једном телеграму из Копенхагена цени се да су Немци имали сада преко 200.000 мртвих. Сва штампа слави заузеће Земуна и у 1 орећм.-'- Србију с*. Белгијом. Истиче и слњи престиж и важго'* малих држава, малих по територији гли великих по срцу. Југ°словени ће ускоро прославити њихово очште уједињење у једн^ от аџбину.

Аустриоки порази Париз, 30. августа Аустриска војска одбаченл је нд фронту РаваРуска и Дњестру. Руси су отели утврђени положај Гродек. Друга аустриска армија нападнута је у пределу окоТомашења и нагната у бегство. фракцуска офанзква Парив, 30. августа Саопштава се, да на левом крилу ситуг ција је задовољавајућа, и ако су Немцима стална појачања дошла, непријатељ уступа испред енглеске војске. Наше је наступање лагано, али се врши по целој линији. На десном крилу нема никакве промене. Савезкици стално напредују Париз, 30. августа На нашем левом крилу наши су успеси настављени северно од Маоне у пределу Соасон ^Сонпиње. Немци су оста. или за собом много

Неманка је војска демора#ана Лондшћ Зп - августа Опште уступа*>е непријатељево продулгаг а се од ЈУ че ’ ен “ глеска војска је зфсбила хиљаду пет стотинг в °1 ника и рањеника и запдениле неколико топова, ми! рл.оеза и велике количине транспор^ног материјала. Непријатељ се врло брзо повлачи источно од Соасона у нереду. Према каснијој информацији б,р>ј јучерањих заробљеника је већч него, што је објављено ^чатни одреди пешадије нађени су, како се крију у шумама, лоји. су заостали иза брзога повлачења њихових војсака. — Они се предају чим нас виде и тај фдкат као и пуцање на села и видљиво пијанство у коме се цалазе војници сведоче о деморалисаљу погученог непријатеља ТБихоно се гоњењз отално продужује. Немачки пораз Ниш, 31. авг. Према телеграму који је данас стигао, Французи су на источном фронту потукли до ноге Немце. Лево немачко крило претрпело је страховит пораз. Немци су се после пораза дали у бегстао бацајући оружје и остављајући за собом целокупан ратни материјал. Пораз немачки је такав, да се ово може сматрати као одлучна битка.

цалазе одзива у народу. 9. фебруара 1876. Бизмарк је гово| рио у Рајхсгагу: — Ако видимо, да гомила људи виче за рат, морамо се| против ње очајно борити... Сад је прошло време кабииетских ратова. Кабинетски се рат никад не може увенчати успехом. Као закључак навешћу Биз маркове речи о последицама, које могу запретити Немачкој у случцју пораза (говор у Рајхстагу П.јан. 1887.). Проницави старац умео је да оцени прилике и предвиди будућносч1 — Ако нас победе, предузеће озбиљне мере. да ослабе Немачку. На Рајни ће нам узети много више нс> што ви мислите. Неће се више задоволити Елзасом и Лореном; биће им потребна освојења на доњој Рајни. Али се неће ни на то ограничити; прво ће установити краљсвину Хановер... Шлезвиг ћемо несумњиао дати Данској. Што се тиче Пољске, уосталом, мучно да ће нас смањити у Пок се будемо налазили односим? са Русцјом; случају Францу-

ска ће хтети да се Пољацима гарантују таква права, каква им ми сада не дајемо: можда ће ићи и дал>е, али ја вас нећу замарати тим далеким могућностима; ја хоћу само да вам покажем каквом се ми ризику излажемо у случају неуспелог рата. Паметан човек био је Бизмарк! Генијалан дипломата и државник! Кад читаш његове речи и обичне разговоре дође ти да кажеш: „Ви, садашњи, деде...“

РАТНАЗРНЦА „Не верма му 0г“ У Нишу. Извели заробљенике код Црвеног Крста, да претоварују дрва за војнике са слагалишта у вагоне. За^обљеници раде, два трећопозивца, са ражњевима о рамеиу, достојанствено и са пуно озбиљности „нажиравају". На једном један од тих трећепозиваца опази да један од заробљеника, млад, сувоњав човек

у цвикеру, не ради, већ скрстио руке и етоји нешто у страну. — Јели, бре, пита га стражар, што ти не радиш, шта чекаш? — Молим, ја сам доктор философије... замуцкује несрећни заробљеник. — Нема овде доктори, него ти ређај дрва док си читав, заповеђује етражар. Доктор се решава и ко зна докле би се решавао, да га кундак не опомену на дужност. Прошло је од тог доба неколико часова. Несрећног доктора већ облио зној док најзад не наиђе официр командир заробљеничког одреда. Доктор право њему и изјада му се. Официр зове стражара. Стражар се правда: — Кој га зна. Дотераше га као и остале. Казали су сви да ређају дрва па и он... наредба је наредба. И тако је један аустриски доктор философије једно цело по подпе носио дрва за српску војску. Међу браћом У Лапову се размиомилазе два воза. Један иде из Београда

пун заробљеника, други иде ка Београду пун обвезника. Од једном један заробљеник скочи са воза и поточе у сусрет једном нашем војнику; погледаше за тренутак, затим полетешз једно другом у загрљај. Остали их гледају зачуђено. Тек пошто су се добро изгрлили сазнало се шта ја у ствари. Били су браћа. Родом су из једног места у Срему. За време турског рата старији брат прешао је у Србију и уписао се у добровољце, а затим по свршетку рата прешао у наше поданство и постао наш војник. Млађи је остао аустриски војник — и срели су се у Лапову, један, као српски војник, други, као српски заробљеник.

од присутних грађапа скрену пакњу војнику да тражи дозволу од једног старог господииа који је у љиховој близини био. Војник приђе, поздрави дотичног господина и објасни му у чему је ствар. — Ево вам објаве рече му стари господин и поздрави га са радосним лицем. Дозвола је била иаписана на обичној посетничкој карти на ксјој је војник прочитао поред објаве — Никола П. Пашић председпик Министарског Савета. и

Пре пеколико дана на једној малој станици на прузи Београд—Ниш, шеф станице није дозволио једном војнику дапутује путничким возом пошто нцје имао објаву за воз. Један

Г. Александар Ј. Стаиковић, сврш. ученик учит. школе у Јагодини, 5 јула огпутовао преко Панчева за Севкерин у госте и до данас се није вратио ни јавио. Не зна се где је интерииран. Г. Коста Спасић, учитељ из Уровице. Г-ђа Катарина К. Спасићка, учитељица из Уровице. Г. Стеван Л. Милосављевић,

студент медицине у Бечу није дошао, није се јавио пе зна се где је. ДРОГЕРИЈА М. В. Антонијевића и Комп. Тиразијв — Дом Анкера отворена је.

Издавамка књкжара РАЈКОВШ и ЋУНОВИЋА БЕОГРАД Јавл.а својим поштованим пријатељима и муштеријама да је радњ> отвореиа. 1-3

ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРА Велимира Валожића БЕОГРАД Јавља г. г. директорима, професорима, учитељима и књижарима из старих и нових крајева, да ће књижара бити отворена од 1. септембра и да ће примати поруџбине за школске књиге. Пошто се могу слати само пакети без доплате, то молим да се уз сваку поруџбину пошл>е новац. Књижарима уобичајени рабат. С поштовањем 3—4 Књижара В. Валожаћ

поч. Љубе С. Јованоеића. Заступник Братсо Божовић, Краља Александра ул. бр 12. Штамоарија .Пијемонт" Крвља Алаксавдр« бр. 12. Одговорни уредник: Радован Косгић, Краља Лле«о?ндра ул.