Пијемонт
Бс )град, СРЕДА 1. Октобар 1914. год.
БРОј 5 ПАРА
Број 245. Година IV.
Директор : Вранко Божовић
Осиивач ■ ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ
Уредник : Ксста М. Луновић
РКО МНТ10ПЕ
Свемоћни национализам на- лаћају оружја против мрских
ши.ч дана бацио је све остало у засенак. Највећи рат у историји у исто је време и највећи тријумф нациопализма. Гајена је нада, да је Хришћанство ублажило антагонизам међу народима. Веровало се, да је социјализам подгризао национализам у самом корену, и да се овај, у последњим данима својим, суши. Полагало се много и на угицај литературе и уметности, које су добнјале све изразитији космололитски карактер. Гледало се с поуздањем у науку и философију, које су одавно пренебрегле границе међу нацијама, чак и расама. Протизници национализма нарочито су се радовали наглом развићу технике, очекујући од ове, да ће она уравнати све међе, зближити људе и од целе плапете наше учинити једну државу, један народ и једно братство. Од 15. јула о. г. ,до данас сва су та очекивања демантована и све нереалне илузије разбијене. Руски Светн Синод паредио је свештеницима, да проповедају св(тират против непријатеља Словенства и Православља. Протсстапски цркпени синоди у Немачкој наредили су да се по црквама проповеда рат против ваоварскс најезде на иемачку нацију и културу. Два најречитија противника рата у Европи,Жорес и Бебел, отишли су с овога света пре оружаног сукоба међу народима. Но остали су њихови једномишљеннци и сарадници, који су и речју и делом демантовали свој ранији антиратни програм. Х°рве/, француски вођ социјалиста изјавио је да ће се и француски социјалисти с одушевљењем борити за своју француску отаџбпну, огњиште људске цивилизације.
дивљлка, Немаца. Норвешкикњ ижевиици поделили су се у симпатијама. Једни желе победу споразумним, а другн савезпим силама европским VI сви правдају оне, којима симпатишу, као нападнуте браниоце права и кулгуре. М ;ксим Горки учествовао је убитцикод Лавова каодобровољац Шдљааин, славни оперски певач руски, певао је по улицама и скупљао прилоге за ратие добровољце. СенкјевиН , пољски књижевник, и данас највећи у свету, упутио је један срдачан апел на Пољаке, да се придруже у рату Русима, и да се заједно с овима боре против Немачке и Аустрије. И најзад: Виљем Вунт, филозоф и ирофесор лајпцишки, Ерлих , знаменити проналазач серума 606, Хауатмлн , познати књижевник, Нлишер, велики скулптор — елита духа немач кога, устали су ту скоро да иравдају ратовање Немаца као „нужну одбрану културе", и да правдају рушење ремске катедрале као -'„ратну нсопхидност“ и да — затворивши очи пред свим варварствима и свирепствима немачке „културне" војске, показаним у Лувену, у Русији, и у Мачви, — револтирају се против нечовечности немачких непријатеља! Итакојесвемоћни национализамзахватиосре и свакога и гвозденом руком својом ставио себи у службу: и веру, и социјализам, и литературу, и уметност, и пауку и философију. Све остале тежње људске показале су се немоћне пред тежњама национализма, сви остали програми или застарели или преухитрени, све супротне агитације немоћме. Свемоћни национализам тријумфује у крвавој помпи! Ко
сгпа руковали су се с царем| Вил.емом онога дана, када је цар прочитао ратну прокламацпју у Рајхстагу. А по сле тога четрдесет социјалистнчких посланика узели су оружје и са својом пролетерском војском, са којом су толико година парадирали нп1ег беп Ппбеп и викали „доле с ратом“, отишли у рат. Преставници литературе учинили су то исто. Метерлинк , велики белгијски књижевник и мислилац, јавио се као добровољац, да се бори против „оскврнитеља и уништитеља културе и човечности". ПЈер Лоти, који се толико у своје време гнушао балканског рата, позива Енвер-беја и Младотурке у помоћ Французима против Немаца. Габријеле Д' Анунцио, у име романске расе, укорева своје
гаи бескрајну страсш да говори. Кад /е арешао са западног ратишта на источно, он /е оает говорио. — Неаријатељ је силан. Потребне су велике жртве, али ја се надам, да ће овај раш Немачку увенчатч аобедом и да Не иобеснели (?) завндљивци (?!) бу.тч укро Нени за дуга времена! Виљем говори.
■шранржш - Манифвст бечкит социјалиста.
— Према досадашњим телеграмима Београд, 29. септембра На нашем бојишту није било никаквих важнијих промена. Непријатељ отступа; код Београда тукао је наше положаје слабом артиљериском вагром. У Источној Пруској Руси успешно продиру. Појединости нема. У руској Пољској, где су Немци продрли правцем Ченстохово-Кјелце отпочеле су веће борбе. Руси очекују с поуздањем исход те битке, која ће бити једна од Јнајвећих светских битака. У Галицији оперише неколико омањих аустриских одреда, од којих је један већ уништен. Код аустриских војникаЈ На западном фронту битке се развијаЈу повољно по заробљених у Галицији, нађен|савезнике. Жестоки напади Немаца одбијени су на више је манифеСт бечгих социјали-ј места. Положај немачког десног крила знатно је погоршан,
ста. Манифест носи наслов: „Ко су наши пријатељи, а ко наши непријатељи“ Ту се између осталог каже и ово: — На жалост, ми и немамо пријатеља. поило се буквалио цео свет подигао против нас. Бесмислено је борити се с целим светом, те је према томе јасно, да овај рат води Аустрију сигуриој пропасти.
нарочито успешним операцијама француске коњице. И у области Сен Мијела, између Тула и Вердена Французи су знатно напредовали. Анверс је пао. Овај догађај имаће важности у толико што ће Немци при свом оступању из Франиуске имати више ослонца у Белгији, за чиме су они и тежили. Белгиска војска повукла се из Анверса. Стање је повољно.
т [
I
т шлараиш Како је пестао овај важан акт Кореспонден! „Морпинг
— Францусна флота гојачана је једном оклопњачом Пре неколико дана спуштен у воду нови француски липиски брод „Гаскоња“. ПоеПоста- износи историју за->а свом наоружању брод спакључења уговора између три-: Да у супердредноте, пошто Ју држава Тројног Споразума, ј његови најјачи топови имају по коме ниједна од њих не|калибар од 35 сантиметара. може закључити мир оделито од других двеју. На неколико дана до закључења тог необично важног уговора цар Виљем предложио је руској влади, да по-
Гаскоња" има 25.200 тона запремине. Дужина јој је 175 метара. Машине дају јачину од 32.000 коњских снага; брзнна може, да достигне до 21 чвор на час. вуче своју војску из Немачкеј Главни део оклопа, који и Аустрије и да склопи по|штити средину бокова лађе Русију повољан мир. Тај пред-јна линији гажења воде и кулог учињен телеграфски био'ле са тешком артиљернјом је сместа саопштен лондон- има дебљину од 32,5 Сантиском и париском кабинету, ! метра. На броду се налазе те је већ дан за тим потпи- три куле са по четири топа сан уговор, којим се РусијаЈоД 35 сантиметра и дужине Енглеска и Француска оба-|45 калибара. Помоћно наорувезују, да са Немачком не жање састављено је од два-
закл>учују оделиго мир.
п , . ; год данас огвори уета да проВођи немачких ссцтт- говор „ шт0 тај гов Ј ри у име и у одбрану своје нације. Сваки други говор је несавремен, недозвољен и нечујан. Колико лепих теорија о вечитом миру! Колико сањарија о братсгву свих људи!Један ветар дунуо је и усколебао море људског живота, и човек свеједно, звао се он Вунт или Сенкјевић — који је стајао спокојно у плићаку и брчкао се захваћен је изненадним громадним таласима и сад, хтео не хтео, плива тамо куда таласи хоће а не куда он хоће. Теорија је једно, а живот
Виљем говори Немачки неусаеси и ако су Виљема онерассо гожили, иземљаке, Италијане, што се не аак у њему нису могли уби-
друго.
л.
Из
— Савезнички одговор Немцима Лондон, 29. септ. „Дели Крониклу" јављају из Петрограда, да су руски мерзери новог модела, ливени у заводу Путилова, учествовали у борбама на Њемену. Ови мерзери су, како изгледа, врло великог калибра и врло покретљиви. Артиљеријски стручњаци изјављују, да се ти нови топови апсолутно могу такмичиги са топовима, које су Немци до сад употребљавали. С друге стране, Енглези су, како изтледа, добнли понуду за набавку американских мерзера. „Дели Телеграфу" ј?вљају из Њу-Јорка, да ће три од најугледнијих америчких инжињера стићи у току ове недел>е у Лондон, да понуде министарству војном мерзер велике снаге, потпуно једнак немачким топовима.
десег четири топа од 14сангиметара. Сем тога има шест цеви за бацање торпеда. Лађу је пројектовао познати имжињер Доојер. Французи имају сад пет лађа тог типа.
цу народа против вековне несреће. Мн, Румуни, било амо стављени у прве редове, увек тамо где је‘топ највише грмео и митраљез највише сеј&о. Рањеницима који су једва могли да се држе, превијане су брпо ран<> <а бил« с 'Ј ог«е.т зраћени у бојне редове. Мађари су говорили да је то због тога што смо били тучени. Што се тиче Срба, можемо да посведочимо да су они арсма нама пажљиво постуаали. О <и су нас зид «. вљавалн њиховим старањем ччм су чули да смо ми Ру муни и мисмо били исто тако неговали као њиховн. Не треба да се чудите, каже на завршетку писма, због великог броја румунских дезертера из мађарске војске; једино што ме чуди то је да и цели пукови нису пребегавали преко границе...
[ТРОДИ И
- Писмо једног Румуна, аустриског официра —
Један румунски официр, који је био рањен у Босни, у борби са Србима, био је послан у бзлницу, одакле је побегао и прешао румунску границу. Ево шга пише своме брату тај официр: „Објава рата Србији, далеко .од тога да буде одушевљено примљена као што пишу аустријски и мађарски листоеи, напротив примљена је хладно од румунског народа; и ако се понегде могле приметкти неке манифестације, тоје било због тога да се помсже Румунима од Румуније, каква снага постоји у ср- који се
и т
— Могу ли се Турци иснрцати на руско звмљиштв ? Од како се јавила могућност да Турска зарати против сила Тројног Споразума, истакнуто је питање о силажењу турских трупа на руску границу. На ово питање војни сарадник „Биржевија Вједомости" одговара ово: За транспортовање једнога корпуса на мору треба око 70 великих трговачких бродова. Дакле, цела трговачка турска флота има само 150 бродова, међу којима је велики број малих јединица. Цела турска т^говачка флота би била довољна за транспортовање само једног корпуса. Ратна флота није у стању да осигура транспорт, Јер мора да заузима већи простор затим „Гебен“ не може да буде у исто време на свима местима, у један мах да одбрани све ту