Пијемонт

с\.

Али, претпоставимо да се турски корпус, који треба да успе да се сиђе, приближи читав руској обали. Дакле, за искрцавање једног корпуса треба најмање два дака и две ноћи, за које време трупе на обали неће остати неактивне. Треба нагласиги да бом-

Пошго мине у садашњем рату играју врло велику улогу, интересантно је изнети детаље о њиховом саставу о начину њиховог функционисања. Подморске мине су експлозиви, који су, за разлику од торпиљера, утврђени и служе за одбрану пристаништа и залива. Оне су причвршћене за поједине сталне тачке и служе да баце у ваздух непријатељ,ске лађе, које на њих наиђу. Начин, на којим се изазива експлозија, је претрпео временом знатне нзмене. За време кримског рата Руси су се служили минама, које су имале фитиљ, звани жакоби. Овај фитиљ сасгоји се из једног стаклета, напуњеног сумпорном киселином. Када лађа наиђе на мину, садржина у стаклу проспе се на хемијсчу материју, која дошавши у додир са киселином, производи топлоту и чзазове експлозију барута, који се налази у мини. '■ ; -агревање воде, које сачин ава главни осног мине, не .јнба никог да изненади, ношто се зна да сумпорна кие. жа, када дође у додио са водом, производи повећавање * смпературе. Један америклнски проналазач МоркГ усааршио је фитиљ жакоби. Усавршавање је у томе да је количина експлозива повећана на 100 кила. Та колгчина барута ставља се у ггоздену вазу, која је постаг.љена у рам од истога мегала. Све то се топи на дубину од два метра и чека непријатељски брод. Ту врсту мина употребљавали су Данци у рату 1864. год. Мине које, су употребљиване у 1870. год., већ су куд и камо савршеније. Оне садрже као експлозив, у место барута, фуликотон. Од 1896. године торпиљери су напуњени истим експлозивом. Нај-

бардовање с мора не проузрокује велике штете. 1845 године, када су Енглези бомбардовали Сестрореацку, био је убијен само један кадег. Када су Јапанци бомбардовали Порт-Артур убијена су само два јапанца и порушено је нек.олико кућа.

модернијн торпиљери постижу брзину од 40 километара на сат; имају око 100 кила експлозива и може се њима гађати сигурно иа даљини од 800 метара. У садашњим минама, фитиљ жакоби не употребљава се више; за мине сеупотребљава електрика. Две или више мина лостављају се на даљину од 400 метара. Садашња мина је састављема од више одвојених делова, који су на малом растојању, као квадрати на шаху, и везани су електричном батеријом, што показује велики напредак, у погледу на прошлост, када се електрична варница производила са обале ручним покретом. Код електричних модерних мина напуњен је само трећи део експлозивима, дакле око 50 кгр. На горњем делу мине има пет стакленнх судова, који су заштићени оловмим поклопцима. Ови судови напуњени су јаким раствором сумпорне кпселине. При удару лађе, стаклени судови се разОију, т 11 ир|(и касслнма се разлије преко сувог елемента елекгричне батерије, произведе се варница и тада настаје експлозија. Према овоме, што смо видели, модерна мина је у ства ри група мнна, које су везане међу собом жицом од платине. Ова жица може да буде прекинута, што изазива прекидање електричног кола и на тај начин мина постаје безонасна. Намештање мина врши се помоћу нарочитих лађа. При намештању мина, мећу се и контра-мине, које садоже 250 кгр. експлозива. Обичном експлозијом, контрамина уништи све мине, које се налазе на даљини од 50 метара око ње. Да би постигле свој циљ, мине морају бити тајно наме-

јштене; и пошто не може да се одреди место за неутралне бродове, отуда има толико бродолома. Често се дешава, да чак и људи, који су мегнули мине заборављају место где се оне налазе и падају у своју замку. За време рускојапанског рата, Руси су изгубили, због својих мина, пеколико крстарица првог реда.

Бштм ! Мтм - Једна еест еофисних листова Неки софиски листови имају информације, да ће Ноел Бекстоп, председник балканског комитета у Лондону, у току идуће недеље доћи у Ниш. Он се сада налази у Букурешту, а успут ће опет свратити иа неколико дана у Софију.

1па ти№ — Из ,,Фигара“ Кад су Немци заузели, Лил поручних фон Опел узевши собом професора немачког језика универзитета у Лилу Пика и војничку пратњу, упрефектуру. Поставивши страну на свима изласцима и, наредивши да се убије сваки, ко покуша да изађе, фон 0пел да му покажу, где је префект. Показаше му. Он улете у собу, где је префект Трепон седео са својим секретафом и пушио. Поручник се баци на префекта, дохвати га за гушу и обори у наслоњачу, његови војпици почну да бију секрстара. — Ви гти х Т ели да побегнете јутрос, раздрао се поручиик на префекта. Најзад пусти из руку Трепона. Ваш груби напад је подао! — рекао је префект. Јесте ли ви немачки официр? — Да, и ја ћу вас стрељати ? Префекта и секретара а тако исто и задржаног саветника лрефектуре довели су до зида. Поручник извади мараму и веза префекту очи. Затим пошто се мало умирио, он му скиде мараму са очију и изјави, да ће га пре стрељања испитати. Префект и његови другови са потпуном хладнокрвношћу одговарали су на сва иитања и протестовали против таквога поступања. Поручник се најзад смири и реши овако !

— Њихов састав. — Фитиљ Жакоби. — Употреба мина у 1864. и 1870. години, — Модерне мине. —

— Добро. Ја вас нећу стрељати. Вас ће послаги као ратног заробл>еника у Магдебург^, Скупите ваше ствари. тттшшвшшшшшаашшиш Затим је сву тројицу испратио под стражом. За тачност ових подагака јамчи „Фигаро".

Со ношег ротишто На фронту Зворник—Лозница В-љево, 30. септембра У шоку но1ш изжђу 28. и 29. сепшембра непрцјашељ је на нагие десно крило на фронту Зворник—Лозница покушао у два маха напад, али је оба пута био одбијен са јаким губицима.

На фронту код Боограда Ваљево, 30. септембра Код Београда 29 септембра шпријатељ је ујушру два пуша иокушао напад на наше шрупе на левој обали Саве у иравцу мале и велике Аде Циганлије , али је оба пугпа одбијен са огромним губицима.

На осталим фронтоаима Ваљево. 30. септембра На осталим фронтовима није се десило ништа значајније осим шпло је на фроншу Зворник—Лозница неприуатељ тукао нагае десно крило јаком артиље риском ватром која је врло брзо ућушка ла нашом артиљеријом.

Пред Пшвмислом Опкољавање утврђења „Новоје Времја" пише: Заузевши Хиров, наше су трупе одсекле утврђени реон Пшемисла од свакс железиичке везе са западном Галицијом. Наше трупе, које су наступиле од Јарослава на Пржеворск и Ланцут обишле су лево крило противника, који се концентрисао у реону Пшемисла. Групе, пак, које наступаху западно од Хирова обилазиле су десно крило тог истог нелријатељског фронта. Такав обилазак оба крила,у вези са пробијеним центром одбранбене линије код Јарослава и Радимна, није допустио 2. и 4. аустријској армији, концентрисаним у четвороугаонику Пшемисл—Јарослав — Рјашев—Динов, да остану и даље у том ресжу. Ризик да буду одсечене од трупа сконцентрисаних у реому Кракова, принудио је зна-

тан део друге и четврте аустриске армије да што пре одступи на запад. Услед велике деморализације аустријских армија то одступање није могло битм усг.ешно. И заиста, чули смо о новом заробљавзњу аустријских војника, топова и коморе. Наравно, наш плен ту не може бити тако богат, као пре, јер понеки аустријски корпуси, како изгледа, не могу ништа више ни да губе осим војника, пошто им је сва артилерија и комора раније заробљена. Настављајући такво, олакшано одступање, ти корпуси могли су се кретати знатно брже, него раније. Стога би наше трупе могле постићз знатан успех, да им је испало за руком да одсеку одступницу једном делу противникове снаге, да су рецимо, од Ланцута избиле на југ и заузеле Динов пре него гпго кроза њ прођу при одступању све аустријске трупе. Али наравно, и у том случају ове последње могле су

Једне ноћи но оди л^У~~ Ив првих дана светог рата. —

|То је било једне мрачне. авгуетинске вечерн на пашим положајима, са којих се бранио Београд. У рововима који су се ређали у дуплом низу на обранку брежуљка била су распоређена два батаљона једног пука првог позива, а ниже на мртвој стражн скоро на самој обали плавога Дунава, чији би се талаоићи кад кад забелесали кроз густу таму, стајао је добровољачки одред. Ноћ је била све гушћа и у очекивању, које дргжи и замара, пролазили су тренутци дуги као часови, часови који су се отезали као ноћи. А тамо преко на Адн иса чијих се густих убунова крно непри-

јател> било је све тихо и мирно. Неизвесност је мучила, а очекивање се претворило у раздраженост. Тада је- комацдир сабрао војнике и добровољде и ту, у мраку, на положају и на иушкомет од непријатеља упитао је звонким гласом, који се чудно такао војничких срца и нагнао их својим ввуком који јо имао свс ниансе звука погребних ^звона, да задршћу. — Војннци, колико вас има храбрлх, који Си пошли преко воде да виде колико има непријатеља, где је |и шта смера, Размислите н 1 јни, који Си пошлн нека се извоје У страну. Наетала је тишина кроз коју се само чуо жубор

Дунава и лупа крнла на командантовом шатору. Али то је Оило за тренутак. А затим су се у ноћи, кроз коју су се једва назирале војничке силуете, издвајали војницијкоји су се помирили са смрћу. Један по један издвајали су се на место, које ]е командир руком означио. Ишли су тихо, као сени, по мокрој раокањаној иловачи и гомила је непрестано расла. 11рво се издвојио један, за њим су пошла двојица, па још трн... пет... десет.... Бојећи се да не оду сви, ко мандпр рече — доста! Било их је двадесет кандидата за смрт, одвојених у 'отрану. Међу њнма и три добровољца, студента — Влаоко, Бора и Милоља. Кретоше полако низ обронак н кроз неколико трену така били оу на обали Д} г нава. Помрчнпа као тесто, прсг пред оком не онди се.

На обали у нлићаку лелујало се неколико чамаца чврсто повезаних за коље. Укрцагае се, одрешише чамац и запловаше у мрак, пун слутце и коби. Чу се удар весла, али само једном и затим опет типгипа, помрчина се опет СК./ОПИ за њима.... * Најзад су стигли. Полако једно за другим, клизећи тихо и без шума, улазили су чамци под повијене врбе чије је грање додиривало воду и и пристадоше уз обалу. Још неколико тоенутака мучног очекивања, када дамари на слепоочњчцима бију ,саажао до рас.црскавања, када срце бије да иокочи и када душу мучи ^неизвесност помешана са слутњом. Тишина Искрцали оу се полако Оез шума и, као авети пошли кроз шумарак. Сухо грање је ио лако пуцкало исиод ногу, а свакн други, ма и најмањи,

шум чинио је да се нога већ спремна на корак укочи. Избили су на чисгину. И тада се Орзо у магнавењу виде блесак и проломи пуцањ, за њим још два, па влотун. — Лези! 11 час са пагае стране грмну плотув, другп, трећи. Чудно су одјекивали ови плотуни на аусзријској ади, праћени пр аском и јауцима. Тада се одједном тамо преко Дунава разлеже сиажан писак трубе — и извиђачко оделење поче се повлачити, праћено непрестано треском аусгриских плотуна. Срећно* се дочепаше својнх чамаца и запловише иатраг кроз ноћ. Још који пут би се заоијао пламен на ауотријској ади, још који пуцањ и још које би залутало тан* профијукало поред угаију, а затим наступи тишина. На аустријској ади гладала