Пијемонт
се упутити у југозападном правцу и изгубити сеуГрдовитим местима на подножју главног гребена Карпата. Један се део аустријских армија, вероватно задржао у реону Пшемисла, али гарнизон те тврђаве нормално не може бити већи од 50.000 људи. Ако се у тој тврђави сконцентрисао знатно већи број трупа, онда је то несумњиво ослабило одбрану тврђаве, пошто је у њој све спремљено и срачунато на нормални гарнизон, а она је вероватно, већ ослабљена проласком кроз Пшемисл потучених аустријских армија.
тани II класе: Михаило Минић и Радослав С. Стефановић, резервни пешадијски поручник Живота А. Протић и резервни артилеријски поручник Ђорђе М. Ковачевић умрли су од задобијених рана. Резервни пешадијски капетан II класе Милан И. Марковић и резервни пешадијски потпоручник Новица Д. Ђорђевић погинули су. Злато и Со Стовариште соли у Београду тражи од својих потрошача гросиста, трговаца и бакала, да врше наплату соли у злату. Но како је данас оскудица у злату велика, то би требало наћи начина да се ово избегне и да се исплата соли, као и осталих монополских артикла у будуће врши у сребру.
За наше рањенике Г-ђа Олга В. Тешићка, приложила је 100 динара Колу Београдских Милосрдних Сестара, с тим да се та сума раздели међу наше рањенике. Хвала јој. Београдским учитељима Према наређењу команданта VII (београд.) пуков. округа, сви учитељи из Београда имају се одмах јавити суду београдске општине ради упута у команду. Они који су на војној дужности по решењу г. министра војног или команданта дунавске дивизијске области од ове године имају одмах известити суд на каквој су дужности са назначењем броја решења и која га је команда на ту војну дужносг упутила.
Плате интернираннх официра Министар финансија одобрио је: да се од непримљене нето месечне плате оних официра, који су се затекли почетком рата у Аустро-Угарској, па су тамо по разним местима интернирани може се издати половина плате супругама и деци њиховој на привремене признанице њихових супруга или њихових сродника код којих се деца на ( издржавању налазе. Где су ( породице оптерећеневеликим члановима може се гздати иј до две трећине њихове плате.ј Одлука лекарских помоћника Сви старији медецинари, који су како у прошлим тако и у овом рату вршили дуждост лекарских заменика, па често и трупних лекара, одлучили су да се обрате молбом на Министра војног, да им се да ма какав чин у војсци, пошто већ две године служе као прости редови. Међу овим медецинарима има приличан број апсолвената. Погинули официри У последњим борбама по. гинули су ови официри: мајор Миленко Рогојевић, пешадијски капенан I класе Стеван Јовановић, пешадијски поручници: Милорад Д. Лекић, Милан Радовић и Драгомир Н Николић, и пешадијски потпоручник: Вукашин Лаловић умро од задобијених рана. Пешадијски потпоричник: ЂорђеМиловановић погинуо је Санитетски потпуковник др. Милутин Поп-Јовановић умро је 23 септембра ови године Резервни пешадијски капе-
мш мш
Положај у Галицији Петроград, 29. септембра Потребно је у овом тренутку подсетити, да је руска врховна команда, дајући извештај о догађајима за време велике битке у Галицији, дала довољно детаљисану скицу стратегијског развиЈања руских армија на аустријскоме фронту. Битка у Галицији, која је знатно ослабила и принудила на дуготрајно повлачење аустријску војску, приморала је Немце да баце највећи део својих снага на источни фронт у помоћ Аустријанцима и створила сасвим нове услове, који нас неоспорно морају да определе, да предузмемо одговарајуће ме^е. Сасвим је онда разумљиво, што за нас има нарочиту важност, да сачувамо што је могућно дуже тајну о скорим развијањима руских армија у очи великих догађаја. Изпеда, да тим обзирима треба приписати краткоћу и необилатост званичних извештаја о садашњој ситуацији у Галицији и на левој обали Висле. Као и у првим н дељама рата, публика ће бити приморзна да се задозољи кратким званичним извештајима, имајући поверења у дефинитиван успех и чекајући време, када ће бити могућно да се, не откривајући војничке тајне, подигне вео који мора увек да омот; ва прве фазе војничких операција.
Претшта ш „ПијешГ т 1 шшр штш
Последње вестн Судар бродова у Тулону Париз, 30. септембра У пристаништу Тулона су се два торпиљера сударила и потонула. Посада је спасена. Берлин, 30. септембра Телеграфишу из Есена на Рури, да су „Рајнске и Вестфалске Новине" публиковале у специјалном издању ову депешу: Ротердам, 26. септембра. — 32 немачка трговачка брада — међу којима је био и један поштански брод Северног Немачког Лојда, и још к мноборојни путнички бродови и 20 бродова који врше службу на Рајни - уништени су један за другим по наређењу власти у анверском поистаништу иницијативом Енглеза, зато што Холандија није допустила да се на тим бродовима превезу бегунци и можда и трупе анверског гарнизона у Енглеску. Руска флота пред Цариградом Цариград, 29 .септембра Ескадра руска састављена од десет великих бродова и осам малих појавила се јутрос пред Цариградом, где је остала један и по сат. Око 10 сати ескадра је отпловила на југ. Виљемова писма Париз, 29. септембра. Немачки артиљерисш поручник Рајхел из четвртог артиљериског пука који но си име бившег румунског краља Карола стигао је у Синају 28. септембра и предао је Краљу писмо цара Виљема на два сата пред краљеву смрт. Официр је отпутовао за Софију и Цариград да преда писма краљу Фердинанду и Султану. Краљ Алберт рањен Ротердак, 28. септембра „Ба №еиуе КоДегбашб Соигап!" јавља по једној информацији још непотврђеној да је краљ Алберт лако рањен. Јапанско-амерички сукоб Штокхолм, 30. септембра Из Њу-Јорка саопштавају да је целокупна јапанска флота у тихом океану ушла у филипинска острва у намери да окупира острво Маршал. Поводом тога влада америчких државапослалајепротестну нотујапанекој влади.
је опет мртва тншина. Тамо далеко на среднни аде црнели су се аустриски ровови тамно, *неп6мично, без живота. На месту где је пре непуних пола часа била борба чуо се један пригушен јаук, затим још један, па више њих Неко је јецао. Затим опет тишина па оида пригушеп шапат На влажној земљи лежао је добровољац студент Власко, тешко рањен, а више њега је седео :^егов д| уг Бора Власко је пао при повлачењу, тешко рањен није могао даље, а Бора је остао крај њега.... Другови нису ни приметили њихов изостанак. Пролазили су дуги и мучни тренутци.... Од болова, које му је проузроковала рана на слепоочицама Власко је онесвеснуо. Бора је седео не мичући се. Размишљао је. Његов је положај био тежак, очајан, готово безизлазан... Сад је ноћ, а шта ће бити
кад сваие? На стотину корака пред њима Аустријанци, тамо у мраку назиру се њихови ровови, мрачни и без живота, они су сад мирни, а У ЈУ Т РУ? Наши су далеко, тамо преко Дунава, они се неће враћати.... Неће се враћати.... Га непријатељ је ту пред њима, сваког часа може наићи. И слутња, тешка и велика, мучи и кида.... У том размишљању добровољац чвршће стеже брзометку, гледа кроз помрчину у окрвављено чело свога друга и проба на ногудали ће моћи да одкочи ручицу и да у последњем тренутку, кад не буде имао другог излаза сврши са животом. •Јер, мисли, срамота је пасги непријатељу жив у руке. Чамци су најзад приспели на другу страну. Отпочело је искрцавање и пребројавање. — Двојице нема, рапорти-
рали су комапдиру. Командир се неколико тренутака премишљао, па затим упита. — Ко ће од вас да пређе поново на другу страну и да види шта је са њима. Завлада тишина још већа јога злослутнија него ли пре једног часа, када је први пут командир упитао — ко ће тамо? Пролазили су мучни тренутци... — Зар нико? унита командир. Тада се издвоји један, један једиии... Стаде пред командира и рече просто: — Ја! Неки задрхташе, а сви се погледи са слутњом упреше на мрачну аду. Тоје био трећи студент добровољац — Милоња. * Дали је то шум весла?...
Не... и опет паде млади добровољац у суморно размишљање о свом Оезизлазном положају.., Опет шум... Бора скочи и стеже пушку чвршће. — Ко је? упита пригушеним шататом. — Ја, Милоња, јеси ли ти? И луда безгранична радост овлада свима, спасиоцем и спашеним, а Власко није осећао ништа, он је једнако био онесвешћен. На две брзометке нежно и брижљиво положили су два друга трећег, и полако, нежно са пожртвовањем понеше га чамцу, који се скоро отисну са обале. Више њихових глава зафијука један метак. — Ово је за срећан пут, рекоше добровољци и завеслаше. Аустриска ада тонула је у мрак, црна,тиха, г напуттена... * Милоња је добио за под-
наредника, Бора за каплара — а Власко је после неколико дана умро у паланачкој болници. Слава му! —др. —
РАДЊА ИеШш код „Српске Круне" отвооена је сзаког дана од 1 % изјутра до 6 часова после подне. Дрварско - Дашнарска Радња Мик Петровића и Милисава Нииолића у Кара-Ђорђевој улици — до основ. школе савамалске отворена је сваког дана. 2 10
:
$
«