Пијемонт

Београд, ЧЕТВРТАК 2. Октобар 1914. год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 2^

Директор: Бранко Божовић

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Папа се обратио зараће-Ј ним странама са саветом, да се престане са ужасним кр вопролићем и да се усколебаном свету поврати мир. Овакав поступак папин ни за кога није изненађење. Шта је друго требао и могао учинити Понтифекс једне велике хришћанске цркве? Католичка црква је ненационална, космополитска. У толико је разумљивији поступак папин. Папа је једини ауторитет још у Европи, који није партијски ангажован у велики ратни метеж наших дана. Он и његова црква подједнако су заинтересовани како народима Аустрије и Немачке, тако и народима Француске, Енглеске и Белгије. Он не може дакле бити партаичан, бар што се тиче западних сила, које су у рату. Али глас Бенедикта XV остао је глас вапијућег у пустињи. Канцелари су љубазно примили акт папин, љубазно се захвалили и љубазно одговорили, да је гок крвавих догађаја постао са свим независан од њих, и од сваког понаособ смртнога човека. И рат се продужује без обзира, да ли је Папа за њега или против њега. Некад је било другчије. Некад, кад би Понтифекс римски проговорио чуло се на све крајеве света. На један миг Папин некад је рат отпочињан, и на један миг његов миг закључиван. Некад, некад, у време Гргура и Инокентија, и Александра и Јулијана! Некад је била у пуној сили она парола: Кота 1оси1а, саиза ПпКа! 1 Данас је глас Ватикана постао нечујан, а ауторитет папски једна куриозна старина поред осталих класичних старина у ватиканском музеју. Неко, коме ни најближа прошлост није позната, могао би још и бити благодаран Папи на његовим лепим жељама и саветима. А онај, коме је та скора прошлост позната, може се само горко осмехнути на папину мирољубивост и сетити се оне приче, како је хајдук убио човека, па му запалио свећу више главе! Кад* би Бенедикт XV смео бити искрен, он би, заједно с нама, признао, да понтифекси римски носе једну добру половину одговорности за садашње европско крвопролиће. Ево простих, крупних факата: Папа је знао за бесну католичко-језуитску пропаганду у Аустрији, којом се сејала страховита мржња међу народностима, па чак и међу синовима једног истог народа. Знао је и благосиљао је ту пропаганду. Папа је знао за паклену неправду Беча и Пеште пре-

I

ма аустриским Словенима у опште, а нарочито према православним Словенима. Папа је с!е /ас1о био други монарх у Аустроугарској, и његово ге/о вредело је не мање него Ћесарево. Али Папа не само да није ни једним прстом покушао да благовремено спречи ту неправду, него ју је најенергичније подржавао својим великим ауторитетом и својом црном војском. Папа даје тон католичкој штампи. Никад ниједна штампа — чак ни турска — није тако арогантно, тако вулгарно и тако Сесомучно нападала Краљевину Србију, српскога Краља, српску војску, српску цркву, српски народ, као што је то чинила и чини католичка штампа у АустриЈи и Немачкој. Турске новине су често умеле и поштену реч рећи о вредности ма чега што је српско, али новине шгадлеровске, франковске, луегеровске, басерманске, нису се никад могле до те внсине дићи. Све је то знао Роб Ватикански, и свему се томе ра дото у 'својој ћелији покрај цркве Светога Петра. Све је то знао „Намеспик Христов на земљи“ и свему томе могао је страшни крај предвидети, па ипак никад не покуша он ни са једном јевтином речју да току ствари да бољи обрт. Никад не унесе он ни онолико мирољубивости и јеванђелске правде у политички режим аустријске царевине, колико би и најгори, дванаести апостол Христов, унео. Јуда је за тридесет сребрника извео Спаситеља на Голготу. Папски профит од шкандалозног режима аустријског, који је и извео Европу на Голготу, једва је што више вредео од тридесет сребрника. Никад се ово поређење није толико наметало колико дапас! Јуда се обесио за свој грех. Папа се, после свога јудинског греха, намеће за саветника и арбитра ! Грешни Јуда, — он је ипак имао много савести! Нека Папа римски пише какве хоће посланице и нека даје какве хоће савете, нека чак клечи и моли Европу да се умири, — сад је све доцкан, и све излишно. Милион људи већ лежи мртво на бојним пољима, и милион нових гробница већ се спрема. — Нека говори Папа сад медено као Сирена, — не по маже. Кад се буде писала историја европског рата, рећи ће се: Виновник најкрвавијег покоља људског била је једна држава, у којој се владало неправдом, интригом*) насиљем и лажи. Духовни поглавар те државе био је римски папа. п.

— Производн немачкб маште Немци у свом беснилу не престају да измишљају најневероватније ствари на рачун Тројног Споразума. Сада „Франкфуртске Новине" објавл»ују, да је Јапан Енглеској обећао своју евенгуалну интервенцију у Индији у случају револуције само под ова три услова: одобрење исељавање у енглеске колоније у Ти.чом океану; зајам од једне милијарде динара и одрешене руке у Кини. Енглеска Је, веле, примила те услове.

Кнез Олег — Млађи брат кнвза Јована Кона стантиновића погинуо је у борбамна Висли, —

Петрогрод , 1. окт. Кнез Олег млађи брат кнеза Јована Констатиновића, у носледњим борбама на Висли тешко Је рањен и после неколико дана подлегао је рани.

гпабдели не само оклопом митраљезима, него и војном командом врбованом између добровољаца Бугара. Претварање угарских пароброда у речне мопигоре извршено је под непосредним надзором и руководством Једног члаиа аустриског послан'ггва. Поедставка руског посланика о том предмету остала Је до сада без икаквог одговора. Бугарске власги и зва.нични листови продужу]у уЈверавати, да Је протест ру!ског посланика основан на лажним извештајима и да Је посланика преварио неки непријатељ Бугарске. Поред тога бугарски меродавни кругови категорички одричу, да је из Софије наређено, да бугарске власти заустављају руске бродове на Дунаву. Преча том наређењу, има да се задрже апсолутно сви руски бродови, а они коЈи не хтедну стати да се подвргну прегледу, да се погопе; они пак код којих се прегледом нађе сумњиви товар да се задрже. Међутим то наређење по-

Немачки товари у Норвешкој ХрИСТКЈаНИЈа 30. септ. У норвешко пристаниште ХристиЈанзаид дошао је иЗ Кдмеруна један норвешки брод са петнаест немачких официра и 2.000 тона никлове руде за Крупову фабрику. Бојећи се, да Је не ухвате Енглези лађа је пловила поред бразилиских обала, затим уз западну страну Шотске до Бергена и одатле норвешким приморјем до ХристиЈанзаида. Норвешке су власти нашле, да је и брод и товар воЈна контрабанда, те су задржани на основу неутралности Норвешке. .»х извора V наређење испослано и у Рушчук, али су тамошње власги категорички одбиле да га иелуњавају.

— Немачки проналавакПутници, који су из Берлина стигли у Копенхаген, говоре о новом немачком проналаску, помоћу кога треба да се попуне касе њиховог Црвеног Крста. На све задржане руСке поданике, коЈе сад пуштају да се врате у Русију, они су ударили намет у виду „добровољног" прилсга. Ко неда добровољни г.рилог Црвеном Крсгу не може добити потребну обЈаву од војних власти. Износ прилога почиње од 300 марака па на више, према имовном стању дотичног лица и расположења пљачЈ каша. Од директора једне бан • ке у Харкову отели су 20.000 марака, од једног руског графа 50.000 марака, од Једног Јувелира 1.200 марака итд. —

Поглед на последње операције на руско-аустронемачком ројинлу —

II

*) Рим рече, ствар се свршн.

— Како Бугари помажу Аустријанцима Букурешт, 30. септ. Овде су стигле поЈединости из Софије о томе, како су се неколико аустро-угарских пароброда наоружали у Видину, после чега су извршили пиратски напад на један руски пароброд, који Је путовао за Радујевац. Прве вести о томе, да се у видинском пристаништу тајно наоружаваЈу угарски пароброди, добила Је руско по-Ј сланство у Софији још по-Ј четком септембра. Сазнало се да су се у Видину сакри- 1 ла три пароброда „Франц Деак“, Карло Лудвиг" и „Таучик“. Бугарске власти у Видину добиле су из Софије наређење, да припомогну да се та три пароброда претворе у речне мониторе, те су их

19. септембра, осмог дана битке на Њемену, армија генерала Хинденбурга била је веК сломљена на целоме фронту. Тога дема наша војска заузела је Мариампол, пошто је разбила лево крило немачке армије. Једновремено је заузела и Калварију, услед чега је лево крило генерала Хинденбурга било сдсечено од центра. Гоњењс разбијенога центра продужило се друмом који води у Шиплишки (18 врста од Калварије, на по пута од Сувалке). Овде се прва прускЕ' коњичка дивизија, пошто је покушала зауставити гоњење ватрсм из пушака, дала у бегствс чим је наша коњицапошла на јуриш. Паника је била толика, да је и немгчка пешздија, којаје кренута у помоћ својсј коњици, угледав нашу коњицу, тако исто нагла бежати без осврта. Јужније, на друму из Сејна у Сувалку, Немци су се упорно бранили сеЕерно од језера Вигре, шест врста од Сувалке. Јсш јужније Немци су вршили жестоке нападе на фронту Рачки—Боржемен. Наша је пешадија била у тешком положг|ју, јер се морала развијати под непријатељском ватром из шума , л вгустова. Па ипак нису Немци : мали успеха и били су одбачени иза Августова. Запгдно од Августова је наша војскз подишла самој граници и заузела Регрод, обезбеђујући нз тај начин комуI икацију са Грајевом. У исто соеме, из Регрода наша војска угрожавз десни бок немачке за:: титнице у Боржемену, што морз изазвати брзо отступање Нема| а у правцу ка Лику. И тако, ми г,мо створили даљу базу за офан-

; зл9у с југа на фронт Бјал—Лик Ј —МаркгрЗбово, у позадину центра генерала ХИНЈ^нбурга У Сувглки. Јасно је, да је генерал Хинденбург, пошто је већ отступио са Њемена за више од деведесет врста, дужан да пожури натраг Мазурскм језерима, под заштиту пољских фортификација ксје су тамо Немц. Наравно, да се ово под пртиском наших војски г.„ може ни замислити без знатних губитакз у артилерији и комори. Упорна одбрана генерала Хинденбурга пред Мазурским језерима има очито демонстративни циљ, да привуче пажњу нашегз штабг, на источно-пруски фронт, на штету операција на другим деловима пространога војишта. У осталом, жестоки напади Немаца у пределу Сувалке објашњују се и чисто месним приликама. Лево крило генерала Хинденбурга, разбијено на линији МгриамполКалварија, сдвојено је знатно од центра и излаже се спасности обилажења у правцу ка Сталпунену. Бојеви у центру кмају да омогуће овоме крилу, да у своје време отступи на исту линију с центром и, на тај начин, да се спасе иг спаснога положаја. Несумњиео је, да су у осмсдневној битци Немци имали огромне губитке и, што се више буду опирали, толико ће им се и губитгм повећавати. Врло је вероватно, да се упорност генерала Хинденбурга објашњуја још и близином цара Вилхелмз, који је, по извештајима новина, дсшго у Торн. Наступање генерзла Хинденбурга у Источној Пруској било је започето на личну