Пијемонт

Ј

П И -I Е М 0 Н Т"

Број 246.

с -.о јеорЧеме- ово .ога «о-’*схар- е-

| у а слаба -|реДИЈо ... напора била одб наших војски у Млав«. о.ране Познгља и Шлеске Немци су се нренули више од недељу дана после почетка покрета генерала Хиндсмбурга ка Њемену. Односно коетања тмх армија нема тачних података. Трећом армијом, ноја иде од Калиша и има за операцијску основицу Познањ, командује, како изгледа пруски престолонаслсдник; а та је армија лочела бити транспортована с Маса на источни фронт од прилике од- десетог септембра. 16. септембрз Немци су дошли само

чему им се артилерија и тренови заглибљују у блату по раскаљаним путевима. Још 17. септембра немачкз артилерија је се заглибила у блату у Калишкој губернији, лри првог.« прелазу из предела концентрациј.е, т. ј. на сто врста теп' >ших п.редњих денемзчне снаге једва . . з бојишту и а рзјраније концем про,еље (до 28. септембра). То, • ме искључује жестске .^јеве пре.ходница, којима је циљ извиђање узајамног распореда. Залочете 12. септембра, операције наших војски у Угарској продужују се успешно. Одред наше војске који је прешао Карпате преко превоја Ужок, кређе се долином реке Унг. По телегрзмима из Копенхагена, у успокогјнвајућим ксмуникеима, пуштеним из Будимпеште, говори се, да је тај одред дошао до града Унгвара, који је на шесет врста југо-запдно од ужокског превоја. Други одред нпше војске, којм је е

до лкније Ленчица — Новора-' наступис од Стрија, прешао дсмск, 73 вр з источно од Кали- Карпате преко превоја Сеничува, ша. Трећега дана већ су Немци 55 в р С та источно од Ужока. Тај заузели Петроков и Суљаев, по- ј е С е одред спустио у дог.ину Накренувши се на тај начин још за ђ аг> прешно тако на дзадесет врстридесет воста на исток. Тога да- та ју ЖН0 од Карпата. Напослетку на су се Немци приближили и трећи одред, који се кренуо КарЛођу. 18. септембра Немци су за- патима из Станислзва, на извору улели станицу „Рогов”, 25 врста Прута, у Минкулични, сукобио игточно од Лођа, и возови из се са значајном аустријскзм сиВсршаве дол зили су само до Ло- Ј1СМ са тављенсм из сва три рода ви .а. 1 3. саптембра наше су војске сружја. Ипак, наша коњица је .јненада напале Немце у Рогову|р аз б Нла аустријску пеиЈадију и и нанеле иг* знатан губитак. Су- нате рн 1 ла је у бегство, при чем је традг.н, наш;: заштитнице су се| 3 ад С била шест пољских топова и

■ укобиле г. I немачким авангар-1 нексликс митраљеза. Непријатељ мз "падио од Скерњевица, где ј е претрпео вепини губитак и у б ннјГ гачно познато. Немци ^ л.удима, јер је убијено неколико у бех-,.. л оставив на разбојиш- лтптина Аустријанаца и заробљзту мртве и р њене. Тога дана 6или су 0 јкл н са Немцима. по извешђу наш тз’ штаба, > проделу Кјелца на леиој обали Висле. Овај лоследњи израз не треба мгјмиги Оукиално, јер од Кјелца до Висле у правој линији им.а око шестдасет врста. Тпеба схваггити, да се овде хтео обележити предео 'I широком смислу ре. „у пределу Јфп Ца " • ' 1 ије мег- то тих б 0 ј е .

но их је отприлке хиљаду. Од Микуличина до превоја Јаблзница, близу железничког пута за Мармарош-Сигет, цма свега петнаест врста, али је пут изгледа врло тежак, јер води кроз шумовити кланац горњега Прута у брда, чија се висина подиже и на више од осам и по хиљада стопа. Од превоја пут ка Мармарош-Сигету, столици угарске Русије, иде кроз теснац реке Тисе. Кроз саај превој постављена је железничка пруга ноја гресеца Карпате и којг од превоЈа до Марк рош-Сигета има шесет и ос и т врста. На та) начин шаступање у Мађарску врши се на широком фронту од сто четрдесет врстг трима колснама, које надиру кроз теснаце Тисе, Мађага и Унге. Ово наступање има за циљ силгзак у равницу, средњега тока реке Тисе, одакле веђ има удобних путева за наступни мзрш на Будимг.ешту. Деснокрилна колона наших војски, које наступају у Мађзрску, налази се на 240 врста од Будимпеште. Но како у нас нема никаквих дага, пс којима бн било могуђе оценити, да ли је нашг армија предузела поход на Дунав. У сваком случају демонетрација у правцу Будимпеште веома је могућна и чак вероватна. Аустријска војска је прикована у пределу Кракова и делимице опкољена у Пшемислу, тако да нема основа плашити се могуђности посгбног пораза угарске наше војске. Ако офанзива у правцу Будимпештс одвучс знатиију аустро-немачку снагу од Крзксва, тим горе по непријатељп. У случају опасности пак нзша ће војска увек мођи отступити кг Карпзтима. В Михаиловски.

Т|Г| !|ЈгШ

— Ирема д^сЗлЗиМЊшГтелеграмима Београд, 1. октобра 29. септ. па нашем бојишту није ништа било значајније Ј отишли ИЗ Андреје- Је једино то, да је непријатељ покушао два п.^та напад на коњица ових дана! наше т РУ пе К 0 Ј е се налазе на левој-аустријској-обали Саве, 1 ико стотина ПрусаЈУ нравну Мале и Велике Аде Циганлије, али је оба пута ! био одбијен с врло великим губицпма. Наша артиљерија је својом тачмом ватром просго косила његове редове. У Босни 15 аустоиских батаљона напало је на наше и црногорске одреде, али су одбијени. На француском фронту нема важнијих промена. Већа одељења руске коњице, која су прешла

..... осноау може се мислити, да су ти бојеви били на реци Миди, близу Хенцина. Све су то само •••— иедњих делова, у костране учествује го.ључиво само коњица. —

кроз раввеће Глаине снаге находе се позадн, те више карпатских кланаца пробила су се у угарску г:е».Ј томе, генерална битка раз-| ницу. Изгледа, да Руси убацују сад у Мађарску све виђо се тек доцније. Главне не- масе своје коњице. На левој обали Висле у правцу Иванм чке снаге крећу се полако, при города и Варшаве отпочеле су бообе.

Са нашег ратншта Извештај Врховне Команде — Кратак преглед операција од 5. до 28. септ. Вдљево, 30. септембра У току 5., 6., 7. и 8. септембра наш је напад на линији Гучево—Борања—Јагодња лагано али успешно напредовао. Трупе левог крила на овоме фронту, и ако су услоеи за напад били изванредно гешки, потиснуле су непријатеља после особито упорне борбе са његових поло'' ча гребену Јагодње. На центру и десном крилу овога фронта, наилазили смо на силне тешкоће, али смо и овде овладали неким доминирајућим тачкама на Гучеву и Борању. Да би повратио раније изгубљене важне тачке, непријатељ је и сам на извесним деловима овог фронта прелазио у напад. Око тих тачака наставиле су се, у току идућих неколико дана врло крваве борбе. Знатно појачан из позадине, непријатељ је са крајним напрезањем снаге покушао, да поново овлада доминирајућим тачкама на Гучеву (Кулиште Еминове воде). У току неколико дана и ноћи, он је овде вршио врло упорне нападе, али су ови његови напади енергично сломијени. Са огромним губитцима непријатељ је увек био одбијен и све тачке дефинитивно су остале у нашим рукама. По свима знацима, непријатељ је потпуно малаксао и већ неколико дане, не рачунајући артиљериску ватру и омање чарке, влада на овом крилу затишје. На левом нашем крилу овога фронга, непријатељске трупе разбпјене у току 2., 3. и 4. септембра на соколској планини, бачене су на Јагодњу. Потиснуте за тим и са свих тачака и одавде, оне нису више биле способне за напад. На овоме крилу, после упорних бораба 8. и 9. септембра настало је у главном затишје. Немајући никаквих успеха на фронту Љубовија-Зворник где је уложио главну своју снагу, непријатељ је упорно покушавао, да га добије у Мачви. У току неколико дана и ноћи, чинио је он тамо очајне покушаје, да нас к потисне, те да се тако одмакне од Саве, која му је била одмах иза леђа, и поправи на тај начин свој опасан положај. Ма да јо н овде привукао знатна појачањи, непријатељ се није могао ни за корак одмаћи из Мочара подводне обале Саве. Енергмчно заустављен, још у почетку он је на овој страни постао на линији Митровица—Дреновац и већ неколико дана и овде у главном влада затишје. Сви његови мапади, да продре дубље у Мачву, и ако је потпомаган ватром 4—5 монитора и тешке артиљерије, остали су нотнуно без успеха. Непријатељ је потпуно малаксао, а његова даља акција укочена је. Као што је познаго ми смо 24. августа, из нарочитих стратегиских разлога, прешли с једним делом своје војске у Срем, али је непријатељ у исто време, прикупивши раније сву снагу и привлачећи трупе из позадине, наново покушао, да продре на нашу територи.у, најпре на фронту Лозница—Љубовија, а затим и на фронту МитровицаДреновац. Намера му је била; да нас брзим успесима на боковима примора на хитно повлачење к Ваљеву. Требало је спречити непријатеља, да ово оствари, упорном, дуготрајном и успешном битком на линији Гучево —Борања, према Дрини, и на линији Митровица—Дреновац према Сави. Ми смо у томе потпуно успели. Непријатељева офанзива заустављена је; његови су упорни иапади сломијени; његове трупе немају више ни снаге ни смелости да их понове. Наше се трупе налазе сада на јаким добро утврђеним положајима и готове, да сваки покушај непријатељског напада енергично сузбију, а у повољном тренутку пређу и у напад. Потпуно заустављен с фронта на положајима, иза којих му се налазе знатне промене, непријатељ нема ника-

СтеванСт.Номац

Стеван Мокрањац нам више не ће певати. Не ћемо више сретати маркантну фигуру уметника, који је свој златни дар, потпуно и свесрдно, ставио у службу најпепшој и највишој идеји уметности: уметничком национализму, и упорношћу испосника и унерењем фанатика кроз сав живот свој и делом и речју залагао се за њу, успевајући, борио се за њу, побеђујући, да најзгд постигне не сзмо да даде дефинитиван облин своме уметничком делу, и у националном смислу, него дз код ученика својих пробуди иете воп.е, исте интересе, исте уметничке тежње и уметничку веру: ван уметности народз у коме си лоникао има и других уметности; ели ни једна те не може зепоити, ни једна те не може зздоитм,

није у стању ни једна од њих пружити теби толико лепота, толико снгге и полета, толико могућности да своја уметничка осећања изразиш најверније што се замислити може и уметнички најузвишеније као уметност твога народа Ко је икада са Ст. Мокрзњцем разговарао, у тихе часове када се буде висока уметничка раслоложења, ко је икгда имао срећу слушати његове уметничне назоре у тренутцима када је самовољки уметнички дух и несаЕитљива човечанска природп његова губила сс сањајући, тај може дг зна крлико је праве толлине било у уметничком срцу његовоме, колико је дубоке уметничке наивности било у оним чудним очиму које су лродирале нада су озбиљно и ћутећи посматрале;

али које су сјале сјајем сунца када је ухо слушало неизмерну лепоту искрених нзродних попевака: из Сремг!, са дунавских страна, из Шумадије, са обала Неретве или плавога Јадранг, под Карадагом или Комом и Дурмитором, из вардарске долине или са тихих обала Охридског Језера. Нема другога Стевана Мокрањца! Његове „Руковети", и сувише много певане да би имале права на интересг 1 нтности добрих работа које се ређе чују, али к сувише сригиналне да би постале свакидашње, нико није изводио као он. И најмање певачко друштво у Српству леагшо је „Биљану” или „Пету” или „Море извор воДо", „Мирјану”, „Хајдук Вељкз", „Босанску" и коју још не од свих петнаест које је накитио, али ни једно их не отпева као „Београђани", п 2 и они само онда када је Стилан, како су га звали његови другови, или Чика-Стева,

какс су га ословљавала његова уметничка деца, млађи чланови „Бесгрздског Певачког Друштва" када је Стеван Ст. Мокрањац дириговао. И ако није био диригент у езропском смислу те речи, он је, као хоровођа, боље него и један у нас успешно сугерирго своју вољу певачима и они су никада боље певали онда када их је он водио. А он их је провео кроз све српске крајеве, био на сбгшам Босфора, пропутовзо целу Русију и у престоницама Угарске, Саксонске и Прајске побеђиаао. Он је толико постао њихов вођа да Срлски Народ Београдско Певачко Друштво зове његовим именом: „Мокрзњчево Друштво". Имао је великих идеја. Плодови њихови су веђ ту. На првоме месту „Српска Музичка Школа", једини завод у нас који, богат искустовм и богат наставницимг и ученицма сјано дела на пољу подизања муаично-уметничког подмладна, првенствено, -затим и на

пољу буђења уметничке свести у Нос јавним концертовањем наставникз и ученика. Заслуге његовс н;| томе су пољу толике да ја мислим после ових судбоносиих дана, када увећана Србија постане и Велика, Српска Музичка Школа треба да добије назив: „Српска Музичка Школа Ст. Ст. Монрањац". На другоме месту: „Осмогласник". Ко је хтео да добије појмз о нашој црквеној музици лутаоје по негутентичним бележницимз ранијих дилетаната — „скупљача" или у штампаним делима српских музичара пре њега који зг( то не имађаху традиција, ипи је био принуђен слушати нзвођење црквених песама за певницом, на један неверовантно неукусан начин, од појаца који не само да често немају дубииу вере да би дубоно осетили снрнвени смисао црнвеиих мотива наше народме муаике, него ни најобичнији појгм о уметничми леломе да би са довољно омисла и стила