Пијемонт

Број 246.

,П И Ј Е М 0 Н Т“'

Стр. 3.

кве могућности, да развије јаку снагу и да успех потражи дејством н& крилима. Наша офанзива у Босни успешна је, ма да је непријатељ последњих дана привукао тамо знатне снаге. У овом тренутку ми владамо једним делом Босне, који је несравњиво већи од парчета нашега земљишга, што га непријатељ још држи. Наш напад у правцу Земуна и поновно привремено заузимање ове вароши имали су чистн тактички циљ, који је и постигнут. У овом тренутку делови наших трупа, на овом правцу, на непријатељском су земљишту до самог Земуна. Према овоме и овај поновни покушај непријатељев, да продре на наше земљиште, потпуно је пропао. Преко 300.000 неоријатељских војника стоје у овоме тренутку приковано за нашу границу, без укаквог успеха.

међу осталог, да је њиховој артиљерији издат налог, да без икаквих обзира бомбардује све фабрике шећера у севериој Француској. Разрушењем тих фабрика Немци су заиста нешто добили. Уништене су шећерне фабрике, упропашћена су поља са шећерпом репом. Цене шећера биће подигнуте и Француска ће млоати да увози шећер са стране. Г ерманизам-варваризам.

-- Одлука главног штаба —

Штокхолм, 30. септ. Према вестима из Берлииа главни војни савет у Бреслави решио је да обнови наступање према Русима једновремено у четири правца: према Ковну, Лодзу, Варшави и у Г алицији.

Нндиска вора у [вропи — Дочек у Марсељу. Енглеска појачања из Индије стигла су у Европу и већ се зацело налазе на бојишту. Ово ће бити први пример у историји света, да се Индуси боре раме уз раме са белима. У Марсељ су приспели 13. септембра. Становништво им је ириредило одушевљен дочек. Један очевидац овако је описао њихово искрцање у једном француском листу. — Изјутра се иза замка д’ Иф и суседних острва појавнла велика армада бродова. Све становништво Марсеља изашло је на обалу, балконе, кровове. Град је био украшен заставама, цвећем, ћилимима. Транспорти са ратнимбродовима, који су их пратили приближавају се кеју. Палубе су пуне војника бронзане боје лица у белим и зеленим турбанима. Међу њима се виде чврсти Гуркаси и Сикхи, крупни, лепи Пенџабци црне браде и Белуџистанци јахачи на мазгама. Сви су ти војници у својој народној ношњи, боје каки, а с њима је енглеска индиска војска, — војници опаљена лица с официрима и највише енглеске аристократије. Кад се та азиска војска искрцавала, оркестар састављен из неких чудних инструмената свирао је па велико чуђење гомиле марсељезу, енглеску народну химну и „Боже, царја храни“. Постројивши се у колоне индиска је војска прошла кроз улице Марсеља уз звуке своје егзотичне музике. Неколико пукова смештено је под шагорима изван вароши, а неколико у марсељским касарнама. Један пук Сикха смештен је у ботанпчком врту, између палма и банаиа, око кавеза с дивљим зверовима и мајмунима. Марсељска општина хтела је да изнеиади Сикхе и довела их је међу предмете, који су их потсећали на њихову отаџбину. Француски официри, који су присуст^овали искрцавању трупа, задивл.ени су одличном организацијом енглеске војске: на сваку ситницу обраћена је пажња. Са индиском војском донета је чак и храна, којом се Индуси хране код своје куће. Ништа није заборављено. Имдуси неће осетити, да нису у својој домовини, али ће Немци осетити њихово присуство у Европи. Дошло их је око седам десет хиљада.

— Потпуно уништење Француске У немачки план о уништењу Француске улазиле су и такве ствари, које оцртавају Немце као варваре најниже врсте. Они су у свој програм унели и потпуно уништење француске индустрије за време њиховог бављења у Фрапцуској. Нарочито су требале да се уиишге оне индустриске гране, које конкуришу немачким. Заробљени Немци веле, из-

Двор у жалости Услед смрти Његовог Величанства Краља Румунског Карола I, Његово Кра.љевско Височанство Престолонаследник, у име Његовога Величанства Краља, наредио је да Двор буде у жалости 14 дана, почевшп од 28 септембра до 11 октобра закључно ове године. Бр. 158 Из канцеларије Маршалага Двора. 28 септембра 1914 тодине, у Ваљеву. Указ о поданствима Јављају нам из Ниша да је Престолонаследник Александар потписао велики указ о примању у поданство. Преведен у резерву Подписан је указ којим се нреводи у резерву пређашњи капетан г. Милан М. Таназевић. Учитељскв школе Прелга одлуци Минисгра Просвете други и трећи разред учитељске школе у Јагодини и Алексинцу одпочеће свој рад у неготинској учитељској школи. Дан рада објавнће се. Предсздник општине у Нишу Прекјуче је отпутовао за Ниш г.Ђока Несторовић председник општине београдске. Г. Несторовић путује поводом питања о закључењу новог зајма. У дужности председника заступа га кмет г. Милан Марковић. Погинули официри Према саопштењу Министарства Војног погинули су ови официри : Артилеријски капетан 11 кл.

Радомир Милошевић, пешадијски поручпик Бранислав Здујић и пешадијски погпоручник Станимир Радојичић и резервни пешадијски потпоручници: Драгош С. Поповић и Милан А. Стошић. Улутнице за заробљенике и интерниране За ратне заробљенике и интерниране Србе у АустроУгарској, може се слати нопошганским упутницама преко ш^,ц а р Ске Упутнице мора^ * мти ит ј ражене у франковима п упут.^ не на адресу: Ап Соп(го1е §епбга! беб Роб1ез, а Вегпе ; а на полеђипи упутничког купона исписиваће се само име н презиме и ближа адреса прнмаочева. Осим упутничког бланкета, за ове упутнице пошта неће иикакве друге таксе наплаћивати. Помен Гавровићу Породица пок. Мнхаила Ст. Гавровића, коњичког мајо ра, који је свој живот ноложио у борби са Аустријанцима, објављује да ће му давати шестонедељни помен 4. октобра у десет и по часова, у чачанској цркви. Дрва за Београђаие На предлог Управе вароши Београда Министарство Привреде одобрило је да се грађанству београдском издају дрва која се налазе у,згради

рударског оделења и дрва у шуми Лип твици. Прва ће се продавати ио 9 динара од метра, а друга по 4 50. Сваки који жели купиги поменута дрва пријавиће се кварту врачарском, где ће добити при^ знаницу после положених новаца са којом ће на поменутим месгима добиги дрва. Свака породица има права на четири метра дрва.

— Српски поданици интернирани I ^стро-Угарској јављају св свопоодницима. 2) Госпођа Ангел,.. „ ^ е _ шрозлћ. супруга нок. Кос., Петровнћа, бив. књиговође, велнко-градиштанске штедиомице. С њом су два сина: један од 17, други од 18 година, обо.јица су рођена у Великом Градишту, и стлрији је интерниран. Моле да се о њима извесги њихов тугор г. Петар Натошевић, трг. агент у Београду, и 'да ии се иошаље новац. 8) Снетпзпр Млзденовић шећерџија, родом из -Јагодипе. Имао је у Бечу радњу, коЈу је морао злтворити. 4) Божидар МладеновиН, шећерџнја, родом из Јагодине. Затворен је као ратни заробљеник прво у МеЈЈНп^ 1 Ш Тћа1е, па је отуда премегатеп незнано куда.

ослешђе вести

У Галицији

Петроград, .30. сегиембра На фронгу, који се лрогеже у пределу Варшава—дуж Висле—Сам до Пшемисла, н даље на југ до Ањестра, настављају се ратне операције. У источној Пруској нема никакве промене.

Чарке

на мору Петроград, 80. септембра Према накнадним обавештењима заповедника флоте у Балтичком мору, наше крстарице, које су биле нападнуте од немачких подводних бродова 27. и 28. септ. потопиле су два непријатељска подводна брода. Петроград, 80. септембра Јапанци су потопили један немачки торпиљер у близини Кјао-Чао. Енглеска крстарица „Кумберланд“ ухватила је код Камеруна 8 немачкнх бродова и њихове товаре угљена.

изнели узвишену лелоту нгше народне црквене музике. Тек је Мокрањац то лостигао. Од рођењз свога па до смрти био је чедо своје цркве. Још као малишан био је најбоље ђаче—појгц и неготинска црква звонила је сребрним звуцима када је мали Стева „одговарао" или певг|о „хирувимску" или „причасно". И остао је добар певач до пред преве дане старости. Још пре десет година ја сам га слушго на једном нснцерту у Новоме Саду певати његову краинску „Књигу пише Мула-паша". Одгајен крај певнице, ргстго је са најчистијом вером и најубеђенијим осеЦајима којеона улева и којој се научио певајуки јој песме. Израстао је и отишао је да се обргзује. Вратио се и, као зрео и уметнички васпитан ступио је у Богословију и у њој створио оно што нико до њега није створио: усталио је систем нашег црнвеног појања. Ко хоке да позна нгшу црквену музику иека узме „Осмогласнин".

Сигурним инстинктом ззбележио је сно што је чисто и крепко, а у примедбама је забележио све вг,?игнте, кат-кадз и манирске особине које су прешле у обичај, све мелизматичке и фигуративне одлиие нашега црквеног појања. Сав нотни текст зналг.чки је пропратио исцрпном студијом и упутсм и тиме утврдио стил наше црквене музике и њенога извођења тако да се тек данас може роћи: нема внше лутањз при појгњу у цркви. Свештенички подмлада«, њиме васпитан, упуђен његовом речју и његовим уметничким делом, улази у народ са једним јединственим појмом о сталу нашег народног црквеног псјгња и уноси га у душе верних са сном вољом са којом им га је у душу унео њихов учитељ, неуморни и прсницљиви Стеван Ст. Монрањац. Истим инстиннтом здрава уметника осетио је шта вреди искрено и крепно уметничко здравље нзродз. И полут Вука пошао је

да забележи народне попезке и игре. Сбсга1ћен многим мотизским матернјалсм са мелографских путовања својих нарочито по Стгрој Срби|ји, а одгајен песмом народном, он је не само умес Еерно и лепо да чује нгродну мелодију и да је тачно запише, него јој је и скризенм хгрмониски смисао ссећао. И када је почео да сређује пспевке, кад је од њих почио да ниже музичке „дробне ђердане", свсје „Руковети" он је са сигурном руксм нугзао. У њих је он унес сзе боле своје, све радости своје, сва вајка|ња и тужбе, сва уздања и наде, целокупно сзоје уметничко биће, оне су песме душе његове поред свега тога што мелодијски нису оригиналне. Народ му јо позг|јмио мелодију, она му је сугерирала своју специфичнху хармонију, ону која се крије псд мелоди!Јском лииијом и између интервала и он је нижући их нелогрешно у своје „Рукозети" писзо своје хорскс „Романсе и бзладе". Свана његов: руновет

причз је, пуна једрес адржнне и крепкости а изведена је логичним низањем нарсдних песамп које је дубоко и силно, облачио их у руон умешно р-азрађивзо уметнички хо крупног уметничког облика, жизсг сздржином и бојом, а састављеног из нгјсочнијег мозаика народне музичкс лепоте. Многе је народне песме „приредио" уз пратњу клзвнра. Издао је „Српске народне песме и игре из Левча" кзо књнгу са звучно научном р‘гсправом. А један део н&роднмх песгмз, у соло или хорској обради уз пратњу оркестра, укео је у комад „Ивкова слгва". Та музик>-| доказ је колкко је имао псдобнссти да ргди „комад из нароног живота са певањем". Штета је што није ззвршио и музику за „Ђмдо”. Згшто је тако мало дго Позоришту? Мислим за то што му је тешко било нзћи добар комгд („Коштану" је мислио да изради) г још више што је имао немо чудно раслоложење • премз блеску

„театра". За њега је „театар” место у ксме се стиче популарност ефектима који су спремљени за шире слојеве. Драмскога дара није имао да да Оперу; да уз фрулу пева и игра на позорницн није хтео. То је оставио другима и мање добрима од њега и мање Србимз од њега. Чини ми се.да је 10 за њега био ситан поогго. А он се никада нијс прихватао ситних послоаг, за сеаки дан, за свгми тренутгк, за сваки ефекат. Отуда се његове песме не могу чути, кас песме Хзв/Тг|са, Јенка, Звонзржа, па ако хоћете и г. Маримковића, у свзко доба и у свима прилика1м1?) ) на упнци, по кафанама, при седељкама, на „жур"-озима из уста сентименталних удгвгча и удовицц које су почеле да седе и нарочито при патриотсним манифестацијама. Патриотгчим фанф-понадама он није хтео да стиче славе. (Свгаиће се)