Пијемонт
■Врој 248. Година IV
Београд, СУБОТА 4. Октобар 1914. год. БРОЈ 5 ПАРА
Божовић Оснивач : ЉУРОМИГ С. Ј В*НОв»»Т.
Директор : Бранко
И НР
п Уредник : Коста М. Луковић
Седите у скзмију, господине професоре, и саслушајте једно предавање из психологије н-фодз. Доста сте Ви, као врховни жрец науке у Немачкој, обмањивали свет и гњавили младе људе кратковидим и предрасудним легенд: 1 ма из Уо!кегр5усНо1одЈе. Дсста! Последња Ваша реч, лажна као да су Вас бечки новинари учили истини, и шоаинистична, као да то говори јед.-|н рилски комита а на Ви, учени старче, сасвим Вас је диснвалификовзла као учитеља истине ма којој другој омладини сем аустро-немачкој. Словенски студенти Вас више не ће слуш?ти, после Ваше последње речи, гссподино профессре. Слушаће Вас само дебелоглави буршеви, чи}им сгг тевтонским инстинктима много, много поласкали последњом Вашом речју. У последњој Вашој речи Ви сте, као човек који знг> многих ситних факата о Зулукафрима и тасмансним г 0 удождерима, констатовали два крупна лажна факта. Рекли сте, да су Немци нападнути и дз је садашње њихова борба, борба за нултуру. Ко год није провео месвц јули ове године у тифозној врућици и бунилу, тај је могао видети и чути, како је горди Зевс из берлинскот брлога бесно бацг!о громове на све стране, пишући декларације рата с више брзине а мање промишљености него дописне карте. А Ви нисте били болесни, господино професоре. Ми би то сазнг|ли. Кад год сте се Ви накзшљали у Лајпцигу, чула је цела Европа, — тако сте велики човек Ви били. Не знамо шта се то могло с Вама десити, да Ви не уочите тако крупан фзкт као што је свај, да није цео свет напво Немачну, него дз је Немачка напала цео свет. Ви би, изгледа, морали уочити тај факт, да се у животу нисте сувише разбацивали и дз сте место \^6И<егр5усНо1од1е штудирали Ка15егрзусНо1од!е / и да сте проучавали најближу окопину своју место што сте фабулирали о тихо-океанским људождеримв. Дозволите, да Вам то кажемо! И дозволите, да Вгм кажемп,да сте и други факт са свим погрешно констатовали, господине професоре. Морате се корсгирати. Ви сте рекли У својој последњој речи, да Немци воде борбу за културу. Преварили су Вх буршеви, господине професоре, верујте. Старе шалЏије из Хајделбершког Буретз нашалили се с Взма. Нису смели да Вам кажу, да ствар са свим обратно стоји. А они су, господине професоре, многе шала псчинили последњих дана, које ни мало не личе на борбу з а к у лт У р у. Ви сте сувише стари, па В:|с лзко сбмннути. Но ми ћемо Вгм казати истину. Ево Взм неко лико шала Ваших буршева: Повредили су међународно пра-
во. Напали су Белгију и Луксембург, две неутралисане земље. Постаеили су мине у при.таништима нс-утралних држава. Борили су се нсдозволЈвшш оруђииа ; до теА1е.га су разрушили незаикићену варош Лувен и Виз; запалили су и разорили катед-алу у Ремсу, једио од највећих тековина културне Европе; у ис-оме граду разрушили су музеј и болницу, и по/бијали многе рањенике ; у Андену су стрељали 300 мирних грађана са председником опшгине ; у граду Вилверлу оарезали су груди милосрдној сестри, болни чарки, Е глескињи Јум; по многим местима клали су рањенике; на освојене вароши ударили су страховиту контрибуцију; опљачкали су вароши и села као што је некад Атина пљЕЧкао; баиали су бомбе на париске цркве ; сва места у Русији, која су би ли заусели опусго иили су на тамерлански на-жн; сматрајући Русе за дивљаке, они су клали и вешали све: и рањеног, и преданог, и женско, и непунолетио, — све су ставили под нож; повлачећи се из Русије, они су испред свог стрељачког строја постављали густе лесе пољских жена и деце, и преко њих д јсгвовали из својих оруђа на Русе. Је ли Вам доста буршевсне шале? господине професоре. Ако није, онда прочитгјте шале буршгаских савезиика, ксје су ови псчинили у западној Србији, при својој инБ23ији. Има доста кзрактеристичних шала за \?о1кегр5усНо1од1е, шала, које приказују душу немзчну у оној светлости, у којој ју је приказ 210 Тацит, а не у оној, у ксјој сте је Ви приказали. Цела Вашз Психслогија Народа падз, госпсдине професопе. Овај ргт је дао много више материјала за студију психе европских народа, негс што сте га Ви сзбрали за свогз мгтусалозога взка. „Неписмени”, „непросвећеки", „мрачни" и „бестијални" мужик руски и сељак српски показзли су благороднију душу од учених буршева, који ВПма приносе жртве, Велики Жрече ученссти! После Вашз последње речи, Тевтонче Вунте, можете и Ви слободно дићи се на Ц е п е л ин а и бацати бомбе нз Нотрдам у Паризу. И можете с пуно разлогз избрисати са дебелих Ваших тсмсва наслов \?61кегр5усНо1од1е и стзрити ОосЈа ЈдпогапЕа. И ондз ћете морати над вратима Вашег философског семинара написати: Сала шовинизма. И мооаћете напустити натедру философије у Лајпцкгу и настанити се у Хајделбершном Бурету. Тпмо је приличније место Вашој шовинистичкој и лажној учености. Ту ћете бити међу својима. (Странци неће више тражити знзње код Вас.) Ту ће Вгс крвави буршеви слазити, уз зеекет чаша, и уз причу своје витешне „борбе за културу”, и уз валхал-
ску адултерну поезију, славити као највећег генија немгчког народа. А ми ћемо од сад сматрати Хајнриха Хајнеа, а не Ве.с, за непогрешног познаваоца дивље и прљаве немачке душе. п.
11111 ■! — ПокушгЈ поткупљивања. Уредник румунског листа „Аку кунеа” Николгу поднео је доставу прокуратору букурешког суда, да је неки немзчки инжињер Хоенвајл локушао да га подмити. У достави Николау вели, да је к њему у редакцију дсшао речени инжињер и предложио му да штампа низ чланака за заштиту неутралитета, ксрисног по Немннку, нудећи му да за оваки чланак плати по 1000 динара. Да би имзо докн!за за своје тврђење, Николау је пристао на један састанак, на коме је примио „аванс" од инжињера а за кој.и су знали његови сарадкици. Заједно са доставом Николау је суду спровео и тај новзц, молећи прокурора, да Хоенвајла узме на одгсрор
№шр — Почетач француске офанЗНВ8- —
Кад су Немци заузели Сезан, снжан желзнични чвор, мислили су да им је осигуран улаз у Париз. Стога су решили дз тај радостгн доггђај прославе свечаним сбедом, јер је улазак у Париз био врхунац свих немачких жеља. Свечани ручак, којим су Немци прсслављали свсју победу, био је у раскошном знмну Мондеман. Они су наредили господару тога замка да им за ту свечаност спреми 3.000 флаша шамптњцз. Ввсеље је било у пуном јеку, кад се одједном у предсобљу замка распрсну граната из познатог фрзнцусксг топа од 75 милиметара. Изгледа да је ово био сигнал за француско наступање. Престолонаследник и његови пијаки другсви морали су на врат н: нсс остазити замзк, на довршиви и своје дивље оргије.
— Употреба електро-магнета. —
Француски лекари применили су у овом рату нов начин вађењг пројектила из човечјег тела. Додуше тај се начин не може употребити у опште, а пл у извесним случајгвима он је најбољи. То је употреба електро-магнета. Немачки оловни метци носе облогу од легуре гвожђа и никла. Пошто и на један и на други метал утчче магнетна сила, француски су лексри покушали да електро-магнетнсм силом извлзче пројектиле из меких делова човечјег телз. Помоћу јзких елентро-магнета пројектили се извлаче ближе кожи, одакле се затим лако уклањгју.
/
— Је ли то просга демонсграција? —
Румунски лист „Јпат1е“ у свом последњем броју доиео је следеђи мланак о руској флоти пред Цариградом: Турска није објавила рат Русији али је затворила Дарданеле које има у својим рукама. Због тога је руска флота прошла поред свих тврђавица поред Босфора. То је један момент од свих најважнији. Јесмо ли пред простом демонстрацијом или се налазимо пред акцијом која има намеру да продре у Цариград? Са друге страие јака епглеска флота крстари пред Дарданелима и она ће у случају напада помоћи руској флоти. Питање је: да ли ће Турска попустити или ће ступити у рат ? Листови већ журно јављају о неспоразумима у минисгарском савету у Цариграду и изоловању Енвер-паше и његове гарде у немачко посланство. Турска је у врло деликатној ситуацији, како она тако и они који ће је напасти. Као што може да нестане Турске у Европи тамо може и она да распали муслимански свет и да нанесе грдне губитке онима који је нападају и да стави у озбиљну опасност њихово господарство над муслиманима Азије и Африке. Све ове узбудљиве вести где час Турска објављује рат Русији час руска и енглеска флота насрну па Цариград, могу да се сведу на обичне демонстрације у циљу огклањања конфликтз, који ии једна сграна не жели.
Черчилов говор. —
Први лорд британског адмиралитета звзнично је изјавио, да Енглеска признаје принципе: 1) италијански интереси на Средоземном Мору у случгју англо-француске победе неће бити оштећени; 2) пораз Аустрије треба да значи остЕарење италијансних захтева у Јадрзнском Мору и источном делу Алпа. Ит:лија имз права на нарочиту заинтерессзанссг не само у Јадранском Мору, него и у Средоземном Мору. Пошто је, благодарећи руским псбедама, моћ Аустр>и.јз срушена, сад се јавп >^1 питсње о Хабсбуршком наследству. Сад треба дз се оствари и принцип разграничења по народностима и Италија може да истаине захтеЕе тглијанског иредентизма, г.оји су потлуно предвиђени у програму Тројног Спор> 21 зума. Нзрочито је взжна Черчилова изјаеа, да је влада Велике Британије знала и сматрала да је всјна сарадња између италијанске и аустријске флоте немогућна. Планови бпитанског гдмирагитета бчли су основани на убеђењу, да енглеска фпотз неће >имати да се бора сг италијанском флотом.
— Модерно пљачкање. —
Ковно, 2 . оептембра. За времз свог бгељења у пограничним крзјевима Русије Немци су извршили најординарније пљзчкање тамошњих сељака. Нарочитим мгшинама они су ископали саз кромпир. Сви немачки реквизициони одреди 6иг.-л су снабдевени таквим машинама. Пошто су Руси на време пож-
њели сва поља, Немцимг је остао само кромпир. И то су сад покупили и оставили сељаке без зимн-ице. Букурешт, 2. октобра. Јутрос у 7 сати римо-католички архиепископ извршио је опело у присуству нраљице удове, краља Фердинанда и краљеве породице. У 9 сати православно свештенство, с митрополитима и епи скопнма, извршило је свечано опело у присуству краљеве породице и високих достојанствениК!3. Зг(тим је ковчег на пафету топовском пренесен на севарну станицу, кроз шпалир трупа, уз многобројно присуство народа, који је носио на руци румунску тробојку превучену црнином. У 11 и по сати, воз с мртвим телом крг'љевим отпутовао је у манастнр Курћи-Аржеш, најславнији споменик румунске архитектуре, који је ј краљ Карол обновио и у ком је | желео да буде сахрзњен. Воз са смртним остацима кра| љеЕим стигзо је у варошицу Курћа у три сата. Са свију страна Румуније, свако пола часа, стижу возови препуни путника учасникз погреба и сељака у њихову богату народном одепу. Пет пуковз одабране војскв одапн су последњу почаст. Спровсд ја прошао кроз шпншир, који су сачињавали ветерани, војници, ђаци, представници општина л друштава, и развијао се истим редсм к;а и у Букургшту. У 5 сати мртвачки ковчег краља Карола слуштен је у манастирску гробнжцу, поред гроба Бесараба, оснивзчз манастира Курћа-Аржеш. У том тренутку топоаи сз свих тзрђава и гзрнизона, у имс поздрава, испалили су по 101 метак. На Саим црквама звонила су звона, а возови, у име жалости, застапи су за пет минута.