Пијемонт

(Извештај Врховне Команде) Вал>ево, 3. октобра Непријатељски напад, који је првог октобра покео противу десног крила наших трупа на Гучеву био је у главном управљен на Еминове Воде, на коту 708, Напад је био припремљен снажном артиљериском ватром која је понела око подне, Кепријатељева пешадија доненана је снашном ватром наше пешадије и артиљерије, и делом је била сатрвена а делом натерана у дивље бегство, На коту 708 непријатељ је нападао три пута али су му сви напади одбијени јаком пешадиском ватром и бомбама, Остаци разбијене пешадије непријатељеве сјурили су се у јаругу Суве Реке где су дошли под унакрсну ватру наше артиљерије, која је косила њихове редове. При свим овим нападима непријатељ је имао огромне губитке, Истога дана нападале су наше трупе на непријатељски мостобран код Курјачице. Борба се водила огорчено, али су наше трупе снажним налетом нагнале непријатеља на Дрину где му се велики број војника подавио. По адама на Дрини распрштао се један део непријатељеве војске, који нам се у мањим групама предаје. До сада је заробљено преко 600 аустриских војника и официра.

— Према досадашњим телеграмима —

Београд, 3. окгобра На нашем војишту није било значајнијих промена. На француском левом крилу до Оазе операције теку нормално. Потврђује се да су Французи напредовали у области Бери-о-Бак. На десном крилу ннје се догодило

ништа важно. Француско-енглеске трупе заузеле су Ипр. У Белгији вођене су борбе око Гана ноћу између 29 и 30, и на дан 30 септембра. Реч је по свој прилици о о коњичким биткама, пошто се белгиска коњица налази у тој области. Са руског ратишта нема извештаја.

Нлофач — Оптужен за велеиздају. Копенгаген, 29. септембра. Јављају из Прага, да је почео претрес чешком посланику Клофачу, оптуженом за велеиздају. Клофач је још пре месец дана био ухалшен и затворен у тамницу. Пре неколико дана ухапшена су још два чешка посланика.

Гцчка II Нцш — Преговори око дреднота „Централ 1Бус“ јавља, да је немачкн посланик у Атини изјавио грчкој влади, да ће се нови грчки дреднот, који се сада гради у Хамбургу, предати само иод условом, да

Грчка тај брод не употреби против Турске. АкоГрчка влада не буде дала тражено обећање, дреднот ће бити уступљен Турцима. Ова вест „Централ Њуса“ веома је важна, али се на жалост није могла проверити.

— Још једно пророчанство. —

Сад смо у времену пророчанстааа. Ко ти није пророковао, или Фзр проналазио нека затурена пророштва! Сад је пронађено још једно предсказање, које ћемо куриозма ради саопштити. У „Еко ди Мервеје" састављеном од Лармје још пре три године на страни 521 и 522 налазимо ове редове: Виљем Други, рођ. у Берлину, ју четвртак, 27. јан. 1859., сусрет

Сатурна, Марса и Бика предсказује пад куђе Хоенцолерна и Немачког Царства у 1913. или 1914. години. Јупитер предсказује да ђс Виљем Други бити последњи немамки цар из дома Хоенцолерна. Ако 1914. године буде рата између Француске и Немачке, Француска ђе однети победу.

№И0Ц — Гоњење немачких крстарица Немачка и аустриска флога скоро је сва у утврђеним пристаништима. С тога је у немогућиости да врши неку озбиљну акцију, а не сме да прими бој са противпнком. Сва немачка акција на мору сведена је иа крстарички рат, који сада воде гаест немачких крстарица. Најјачп одред састављен од двеју оклоппих крсгарица „Шарлхост" и „Гнајзенау“ сада крстарн по Тихом океану, у њсговом северном делу. „Нирнбсрг" се сада налази пегде око западних обала Јужне Америке. „Емден“ се крије у Пндиском Океану, где је досад потопио осам трговачких пароброда. За „Лајпциг“ се ие зна где је. У Атланском океану палази се крстарица „Карлсруе" која је августа издржљча борбу са енглеском крстарицом „Вристол“ али .је поред тешких повреда успела да се довуче до Западио-индиских острва. Сад се пе зпа тачно где се налази.

Сем тога у заливу КјаоЧао налази се стара аустриска крсгарица „Јелисавета“ две мале немачке крстарице „Колдор“ и „Кормори", седам топовњача и два разорача. За хватање тих крстарица Енглези су одредили знатан број својих крстарица. У Атланском океану, где стално крстари шест крсгарица четврте ескадре контра адмирала Кредока и капска ескадра вице адмирала Кинг-Хела, сада појачана на шест бродова, „Карлсруе" тешко да може нанети какве веће штете. „Емден“ пз Нндиског океана не може да се пробије у Атлански, пошто има и сувише мало угља, а да би могао обчћи рат Добре Наде. За њим је пошла у потеру епглеска оклопњача „Свибетсир“ са две крстарице, м из Сипгатура пошле су две јапанске крстарице. Највећу штету могу да нанесу трговнни четири крстарице у Тихом океану, од којих „Шарпхорст" и „Гнајзенау“ могу да издрже борбу са лаким енглеским крстарицама. Те две крстарице заштићене су оклопом од 15 сантиме! ара, имају тешку артнлерију од осам топова од 21 сангнметра, а имају брзину од скоро 21 чвор на час. За њихово хватање одређено је седам крстарица. Три јапанске крстарице гоне их у стопу од Филшшнских острва. а кроз Магелалов мореуз пошле су према њима три енглеске крстарице. Сем тога у аустралиској флоти има кр-

старица - дрелнот „ Аустралија“ који има на себи осам топова од 30 сантиметара, а има велику брзину од 27 чворова. Може се надати, да ће при тако енергичном гоњењу савезника ускоро поћи за руком да се похватају немачки бродови. Највише угља има на „Шарнхорсту“ и „Гнајзенау“ скоро 2.300 тона, те према томе они се не могу држати више од три недеље. У опште снабдевање са угљем најслабпја је страна немачких бродова. Поред велике плжње енглеских бродова тешко да ће Немцима поћи за руком да сз стално снабдевају с угљем. А без угља могу да стану и да чека.ју’ да енглески бродови дођу те их потопе. Војни указ Подписан је мали војни указ којим се ставља у стање покоја пеш. подпуковник јован Васић и резерени арт. капетан II кл. Страхиња Недељковић разрешава се од службе резервног офмцира. Др. Марко Радман доктор доктор целокупног лекарства производи се у чин рез. сан. поручника. Резервни арт |наредник Аца А. Павловић производи се у чин рез. п. поручника, артиљериски наредник Божа Јовановић производи се у чин п. поручника.

Ноћ у маршу — ДРАГ. НАЈДАНОВИЋ —

— Напред марш! И густи родови војникг у сурим униформама кренули су напред нроз помрчину и кишу, преко раскаљаног друма, у чије су меко и давно ненасуто тле упадале ноге до колена. Отегнуто и бескргјно шљапшљап, шљап-шљал, монотоно звецкање мањерки и тупи ударци бајонета, чији би челик кад кад блеснуо кроз помрчину уносили су нвшто живости у овај напоран марш кроз таму и кишу. Хладна јесења киша сипала јс и досадно се упијала у одећу, кожу и лице уморних и неиспаваних војника и њихових старешина, а у мозговима њиховим рађале су се мисли, које нису ни мало биле у вези са оним — што ђе бнти. Сви мисле на оно што је било. На то су се он веђ давно свинли мар-

шујуђи преко плодног Косова, тракисних мочари и кршевите Албаније. И док се млади доктор философије, грчеђи се у оно парче шињела на чијим су раменимз светлуцале подпоручничке еполетс, смешио помишљајуђи можда на неку нежну блондину у неком париском вариетеу, дотле је његов посилни сецзјуђи у торби парче качкаваља, кутију конзерви.два т:јина и флашу рума, помишљао на стеону Белу, крзву његову, која је давала по четири литрамлека и која сада вуче комору тамо негде ско Торлака, на свог синчића, који је требао ове године да пође у школу и на несабрано сено, које сада труне и кисне. А марш се продужавао полако, тешко, са налором. Напред је јзхао командант, на коњу који је нвкад, у срећнија времена, вукао

гумирадл окружног физикуса и који је знао за боље дг 1 не прозедене у штали за пуним јаслима, командат који је имао дивно срце, али који је псовао боље но и сам Порфирије, трубач у другој чети. Он је пушио „фифи", псовао све сзеце којисе старају о божјем осветлењу и мамузао свог од блата улопаног белца, који се ваљада и сам незадовољан оваквим стањем ствари, немирно пропињао прскајући предње редове марширзјућих и по раснаљаном друму расутих војника. У тређој чети покушгло се са песмом. Поднаредник Митко, гуцнуо два ред препеченице из мањерке — како роче да испере грло — па ззпочео „Ој Мораво, ој Мораво”... али затим осетио као' да га нешто стеже за грло, његов рођени глас дошао му промукао, рапав и као туђ, па је престго. Киша је и даље сипала, ргскаљани друм се пружио у недоглед, командант је своје псовке! попео за једну скалу више, а вој-|

ници су и даље са пуно стрпљења и преданости газили по житкој маси и сваки њихов корак праћен је са оним монотоним шл ап-шљап... Тамо у даљини преко друма нешто се забелесало. Све су очи жудно улрте т-мо, као да би хтеле да продру кроз кишу и таму, као да 6и хтеле да изближе виде шта се тамо догзђа. То је било село. Мало пољаво село, са куђама од брвана и ђерпича, са оџацима из којих се дим, једвз назируђи се кроз тгму, дизао лалујаво, несигурно и чији су домови били чађави и искисли. Па ипак се оно учинило уморним и искислим војницима, као рај поред кога промичу. И сам је номандант погледго тамо једно дваред, затим је креснуо машину, опсовао „божју влзгу” и запалио своју „фифи”, пошто је веђ полз нутије потрошио. А црна, оголела и искисла поља пружала су се и [ даље лево и десно друмом у недоглед. Каплар Трајко, приближио се са кемарно пребаченом пушком, чије је грло ззтиснуо хартијом, своме воднику, који већ осам година студира права и на можеда их сврши, бар он тако прича и у рату и у миру, због рђавих породично-финансиских односа, и при ча му 6 тсма како има у њиховом селу једна баба — пос' јој њен која све у длаку погађа, кано је прошле године његова јуница очију ми — отелила теле са пет ногу и како у вароши не би могао живетн, јер те, брате, деру на све стране; у задњим редовима клади се са неким војницима циганин Петко „да у прву борбу свира у виолину Кокоњеште", и другови му проричу да може због тога лако да буде предложен „за златну”... А батаљЈц се раштркео по друму лево и десно, у срединк се светлуцају барице жућкасте и мутне воде, тамо у даљини чује се промукао лавеж неког псз са трла... Киша је веђ престала да лаДА