Пијемонт

Стр. 2.

Број 249.

ПИЈЕМОНТ"

ма да препречи пут за БудимПешту, не може се ни приближно оценити. Пренос угарске војске из западне Галиције у северну Угарску постао је за аустријски штаб могућ само зато што се услед повлачења ка Кракову фронт аустријске војске знатно скратио. У место пређашњих 300 врста, дужина тог фронта између Висле и Карлата није већа од 110 врста. Сем тога може се претпоставити, да се нешто а|устријске војске налази на левој обали. Према извештајима „Армиског весника", немачка се армија развила на фронту Петраков—Кјелци—Буск, тако да између десног немачког крила и Висле има слободна простора око 20 врста. Може се претпостзвити, да је тај простор заузела аустријска војска, која је под командом генерала Хинденбурга На фронту од 130 врста од Буска до Карпата не може се развити више од 350 хиљада Аустријанаца. Ако се једгн део снаге изводи за стратегиску резерву под Краковом, ипак на расположењу ерцхерцога Фридрмха, номмналног команданта аустријске армије, остг)ју доста велике силе за образовање угарске армије. Стање ствари у западној Галицији знатно осветљавају извештајм „Армиског весника". Ту се вели да су руски предњи делови отпочели извиђање у правцу Кракова, борећи се с непријатељем. Аустријска аријергарда р!3збијена је код Фриштака и бачена на реку Вислок, али се затим зауставила на јако утврђеној линији Пилзно—Јасло. Другл аустријска аријергарда, или боље гомиле бегунаца откривене су у реону горњег тока Вислока међу Красно и Дукло, на 15 врста од аустријских утврђених позиција. Ту су наше трупе ззробиле 200 Аустријанаца из 22 разна пука, што никако не сведочи о свршеној реорганизацији аустријских трупа под Краковом. Сем тога Руси су ту заробили велике резерве аустријске интендантуре. Према мзвештајима штаба западно од Санока разбијен је још једз 1 н аустријски одред. Очевидно се мисли на сударе са аријергардом, ноја је примећена је на југу од Риманова, а која је требзла да брани два прелаза преко Карпата, које су још држали Аустријанци — Дукли и Лупков. Тако ми сад прилазимо и превојима Источних Бескида, одзкле

је положај у за)падној Галицији. Загонетна је само реченица „Армијског весника", да Аустријанци на левом крилу прелазе у офанзиву. Ако се та реченица односи на аустријску војску на левој обали Висле, то би значило наступање ауст,ро-немачке војске ђенерала Хинденбурга у правцу Сандомира. Међутим, може се претпоставити да је реч о левом крилу војске ђенерала Дункла дуж десне обале Висле у правцу реке Вислока. У том случају та)ј маневар значи жељу да се руска војска са десне обале Висле спречи да удари на дзсно крило Хинденбурга. И у једном и у другом случају аустријско наступање нема самосталан карактер, те је само део немачких операција у југозападној Пољској. Потпуно је при родно, да разбијена аустријска армија не може ни мислити на самостално наступање ради ослобођења Пшемисла. Размак између аустријских армија у Галицијии Угарској не дозвољава ни помисао о неком наступању.

— Интернирана од Немаца. Осамнаестогодишњу луксембуршку херцогињу Марију Немци су одвзли у Немачку и затворили у један замак близу Нирнберга. Са њом је одведено у ропство250 волонтера луксембуршке армије са њеним командантом мајором Ванднком. Немци су стрељали многе луксембуршке грађане, који су отворено изјављивали да симпатишу

1ш Фрврајх — Смрт јвдног одлинног војника Из Петрограда се потврђује, да је за време кошичког напада код Сатакова погинуо командант аустриске хонведске дивизије ђенерал Ернст фон ЈЈрорајх, који је сматран за једног од најболлхх коњичких ђенерала аустро-угарске армије.

1ш л Фришккој — Прннос није био довољан Овогодишња жетва изнела је око 82,000.000 цената. Годишња потрошња у Француској достиже 94,000.000 цената 12,000.000 цената мораће да се набаве са стране, а то ће се олакшати смањивањем подвозне таксе.

— Искључивање савезничких поданика оа универзитета. —

Беч, 2. октобра. Министар просвете забранио је администрацијама великих школа у Аустрији, да примшју поданике Белгије, Француске, Енглеске, Јапана, Црне Горе и Србије. Министар зздржава себи право, да изузетио допусти похађ|г1ње тих школа поданицима поменутих држава који не припадају народностима, које онде владају.

се пружају у северну Угарску удобни путеви широким долинама река Ондаве и Лаборца. Такав

Французима. У херцештву влада глад.

В. Михаиловски.

— Према досадашњим телеграмима —

Београд, 4. октобра Изгледа да се нашем ратишту припремају важни догађаји. Непријатељски напад на Еминове Воде и коту 708, и наш напад и заузеће непријатељског мостобрана на Курјачици несумњиви су знаци већих покрета. А^ствар је доведена дотле, да сада сваки покрет може да има пресудни значај. Мораћемо се мало стрпети до званичних извештаја, Велика пресудна битка у Пољској отпочела је. Немци су извели око милион и осам стотина хиљада људи, прот ив којих Руси имају два милиона људи. Руси су поуздани да ће добити битку. Француска је ситуација врло Цбвољна. Мисли се' да су они могли већ одавно добити важније резултате, само да су хтели да жртвују више људи. Али они су претпоставили да изнуре Немце.

Погрешко — ЖАН РОШОН Када му је лакар открио тајну побољавања његове кћври која ја патила од пре неколико надаља, отац Шандес помисли да га је погодио гром из ведра наба и У наступу лудога очајања обрати се својој жени с речима: — Ти си то знала!.. Сирота мати стаде јецати. Она обори глгву земљи и махинално скрвти рука... — Ти си то знала! заурла он поново... Усуди са да то порекнаш !... Т«м, она баци на њ један тужен и типичзн поглед шзпућу1»и: — Брјала оам са... Бол јаднога не лачи другога, мој мили чомча) Одеовор га ражљут и још више, и наажадв грмљавина од прекорз.

клетви, оштрих речи, која јетрајала пола часа. Они су родили Мкшелину позно, тек кадз су превалили и јодно и друго четрдесету годину. Њихова је љубав била огромна, погрешка коју је учинило њихово дете њу је само упрљало. У њиховим очима, њихово ја дете учинило нешто што је нвчасно, ниско, страшно, нешто што их је понижавало под њихове старе дане... — Вратимо се у назад и размотримо живот четири... пет... шест покољења, и у породици Шандес нДћемо наћи сличне гадости... Ах! она нам је укаљала образ, обешчастила седе власи!.. Затим, окренувши се у мислима на творца ове погрешке његове кћери, на правога кривцв, Шандес повика: — Добро је учинио што нас је оотавио... кад би га нашао, ја бих га у оеом тренутку скршио и гграбио... — Умири са, молим те, драги мој човече, одговараш* она.

— Да би било мира, подај нешто рубља Мишелини и реци јој да иде у службу где јој се допада. Ја више не ћу да знам за њу. Желим да она отпутује пре но што падкс ноћ... Ако друкчије урзди, биће несрећа! + Истога вечера Мишелина успе да остане у кући. Преклињући и молећи њена: мати склони њенога оца да сачува њихову кћер. Пресуда Шандесова беше драконска: — Жено, реча он, из љубави према теби ја попуштам... Мишелина ће остати под нашим кроаом. Али је извести о овоме да је никад више нећу видети... Јеси ли ме добро разумела? — Да... А шта да радимо са дететом? — Дете ће твоја кћи сама однети у канцеларију инспектора дома за находчад... Ј а сам то већ нвзао! У будућа, жана, готово задо■ољна што је од свог мужа ишчупала бар нешто аа њихову кћер,

П0№ ПН 01 №000 0 Ш! — Иввештај Врховне Комавде. Ваљево, 4. октобра 2. октобра непријатељ је понова нападао код Гучева на коту 708, али и при овом нападу био је одбијен са великим губитцима. На Дрини наше су трупе заузеле „Пејину Аду.“ На Сави код Митровице неиријатељ је после снажне! припреме артиљериском ватром покушао да овлада поло-[ жајима према „Преком Путу“, западно од села Засавицеј али је после огорчене борбе био одбијен. Накнадно је утнрђено да је 1 и 2 октоура у борби' на Гучеву оно Еминове Воде нота 708, неаријатељ имао\ огромне губитке. На фронт^ од 1 нилометра пред н:шим положајимз лежи преко 800 лешева непри/атељевих војника. Ни ноЛ једног од њих није се нашло хлеба већ само кукупуз > них клипова Тиме се аошврђује наши рани/и извешшајн] о рђавој исхранл непријтељевих трупа. После ових напада од 1 и 2 онтобра наши извчђач-и ки делови чули су из позадине неари/ишсљ;ких аоложаја пушкарање , јаук и нукњаву, Због неуспелог напада и због аанике к ја /е избилаЋ међу његовим труаама иепријагељ сада стреља у ма-| си своје војнике. На осталим фронтовима В?л>ево, 4. октобра Код Београда непријатељ је тукао са Бежаниске косе! слабом артиљериском ватром без јикаквих резултата Топ- I чидерско брдо и непосредну савску и дунавску обалу. Је-ш дан непријатељски монитор који је око С часова послејј иодне почео дејствовати од Земуна, морао се повући ис-м пред тачне ватре наше тешке артилерије. На осталим фронговима није се десило шшта зна-1 чајније.

1п I ш — Припремање рата- Лондонском „Тајмсу" телеграфишу из Ка!пштг1та, да ‘су немачке крстарице, које оу се налазиле у јужно-афричким водама, знале за рат још много рани|је но што је рат објш(вљен. Ухваћено је писмо од 1. јула, адресовано н;а немачку топовњачу „Ебер", која се бавила у Капштгггу, а које је садржало инструк ције за снгбдегање угљем на отвореном мору. Преко тајних агената командир „Ебер"-а био је обавештен о именима власиика бродс-аа и банкара који имају веза оа немзчком владом, а тако исто и о том да се једна угљарица, тобоже упућена за Енглеску, има да сретне са „Ебером" на уговореном месту. То поверљиво писмо немачке владе веома је важно, пошто је убиство ерцхерцога Фрање Ферди илнда било извршено тек на четрнаест дана доцније, а зустри-

трудила се да испуњава дословце његова наређења. Мишелина се псзуче у своју собу. Кад би Шгндас отпутовао, она би излазила и радила домаће послове унутра у кући. Чак је силазила и у двориште и радо хранила живину. Али вечито је била неспокојна и стално страховала да је отац не изненади враћајући се из поља. У остглом, често ју је њена мати, ноја се о њој бринула предусретала са овим речима: — Ако изађеш, Мишелино, добро се чувај!... Већ се пролеће појавило на брежуљцима Оверња. Цвеће је нг 1 ла,-ило места тамо где је до скора покривао земљу бели вео великих снегова. Зелена свила покривала је простране висоргвни, а дрвеће је било такође озеленило. Клице су избијале из срца земље а класје од жита беше се већ помолило. Св* је бујало и све је било радосно. Само је Шандес патио и јецго. Зашто је он морао погнути увен чело своје сада када ја цала

ска нота стигла је у Београд 10; јула. Сем тога је утврђено, дз зз шдст недеља до објазе рата, пош-ј ту са лађе на јужно афричко кол., но преносили су голуби.

ИСШ РИО — Француска штампа верује у победу. —

Петроград, 3. октобра. ^ „Агенција Хавасова" јавља из ^ Париза, да сви листови сматрзјут ситуацију у Белгији и на северу Фрг 1 нцуске, кго врло повољнупс савезнке. „Еко де Пари" јавља, да ће уо | коро започети тежак бој између ! Брижз и Ипра. „Пти Париаијен" вели, како р ј на врсме откривена намера немзка, да заобиђу француско лее: | крило, и како је тај покушај с 1 свим пропао. У „Еко де Пари" један генерзг изјављује, да се неће још дугоче кати на победу. земља набујала, када су пољат* « ко добро понела, када је све тз* ! . диано обрађено и када му сз И е,1! $ пркрсда лепотом својом смеје?-Ј Питао се каткад шта да одговор' кад му који пријатељ каже: — Цео свет те, Шандесе, посе ћује?... Жена твоја и овце су т ' здраво?... Одавно нисам вМ* Мишелину.... На ова питања он није умзоо? говорити... Срце му је било испу : ње-но јадом и тугом, и хтело препући... + Једнога вечера, крајам месео маја, деси се јвдан кобан догз^ | Седећи поред огњишта У својој, наслоњен лактовима ' колен-а, с лицем међу шак** 1 ' Шандес је осећао да га је обу 3 * некакав гнев, који му је моза«^ мућивао. Сваки узвик, свак' шум, сваки корак, који је одј { ' • нуо из Мишелинине собе чин" ^ је преокрет у његовој души, и с ’ је уздрхтавао. — Двадасет му богова! узвин"