Пијемонт

Б|>оЈ и јМ9^

Стр. 3.

ПИЈЕМОНТ"

У свом листу Клемансо п.ише: Слаба Белгија је на ногам?, снажна срцем и вољом, и Немци треба с њом сваког дана да се бију. Енглез је тврда стена, коју нико не може да раздроби. Француз, верујући у коначну победу, поред свих недаћа, никад нијеса тако несзломљивим полетом тражио непријатеља. Поенкаре је потписао декрет, којим се од 3. октобра укида царина на свеже месо.

Ш I №11Н — Зараза се шири. —

Беч, 2. октобра. Данас је констатован један случај колере у јужној Аустрији, три у Моравској и један у Шлезији. Сви су случајеви код лица, која су дошла са северног бојишта. Ооим топа било је ооам случајевз код ратника у Палицији.

ИЕ1 ИПН11 — Народи дижу главе. —

Онабдевање Аустрије с дана на дан свз се више погоршава. Покушаји да се купи жито у неутралним државама, остали су без успеха. Становништво у Босни је врло узрујано и близу је тренутак, када ће оно стрести аустријски јарам. Тамнице су препуне Далмзтинцима, Хрватима и лицима из других словенских земаља под Аустријом. Кзжо су ратни трошкови огромни, а иззори пресушили, Аустрија неће моћи издржати рат више од два месеца, а биће приморана, да одвоји један део труша са бојишта, да угушује могућне побуне у унутрашњости звмљс. Загребачии службени лист објаељује наредбу владину о укидању наставе читања и пиоања ћирилицом по гимназијама и учитељским школама, као и у другим школама^, ло Хрватској и Славонији. — Немци убијају рањвнике. —

Псриз, 3. окт. Истрагом је утврђена аутентичност дневне заповести немачког генерала Сенгера, да се непријатељски заробљеници не штеде и да се раљеницн дотуку. Внше од 20 немачкнх заробљеника, који еао је он, ја ћу полудети! То је било сасвим природно осећање упропашћене части... У томе му тренутку приђе његово псетанце и стави главу на његова колена умиљавајући се, и на тај начин, изјављујући саучешће... Шандес га не отера. Зајеца горко и са усана му се отеше речи : — Добра животињо! Боље би било да сам хранио сто таквих к «10 што си ти но што оам хранио једну кучку од моје ро1)ене крви. Најзад, до1)е последњи час. Протече неколико минута у ћутању. Око поноћи, одјекнуше кораци докторови... — Оче Шандесе, имам да вам саопштим једну жалосну вест. Једна муња дивље радости обасја очи старога сељака: — Дете је умрло? — Не, али је са слабом левом ногом. — Нвма томе лека?.. — На жглост! Остаће само хромо. До виђења!...

припадају 132. и 114. пешадиском пуку и који су интернирани у МонОлизену и Сен Етијену (Департман Лоаре) потврђују под заклетвом, да је 13. авг. таква заповест нздага трупама и да су француски рањеници одмах били побијени.

— После талијанског протес а —

Беч, 3. окт. Поводом интервенције италијанске владе аусгро-угарска влада је овластила свог војног аташеа у Риму, да оде у Венецију с једним аустриским маринским официром, специјалистом у питањима мипа, да испита прилике, под којима су се откинуле мине у Јадранском Мору. Анкета је завршена и констатовано је; да се изванредним случајем неколико мина, утврђених за аустриску обалу, откинуле са својих котви и сгрујом однесене на Италијанској обали. Аустро-угарска марина одмах је предузела све потребне мере, да се у будуће спрече овакви случајеви. Рим, 3. окт. Аустро-Угарски амбасадор изјавио је г. Саландру искрено жалење цара Фрање Јосифа за случај, проузрокован минама, које су експлодовале у Јадранском Мору. У исто време амбасадор је изјавио своје саучешће породицама погинулих.

Енгмка и Портрија Португалци симпатишу ЕнглескоЈ.

Лондоп , 1. окт. „1’ајтенова Агенција" ј*вл>а, да се симпатије португалског народа према Енглеској све више шпре, од дана када је започео рат. Португалнја, мора бити сиремна за сваку евентуалиост н помагати Енглеску свуда, где год се буде указала прилика, па ма кад то било. Вест, да је Португалија објавила рат Немачкој, није истинита.

Претплата на „Пијепонт* етаје један ттинар иесечно.

Лекар се удаљи, глава несрвћнсг чсзека кпону још више према пепелу... Лице му беху облиле сузе које као киша падаху... Жена му приђе дошашвши одмах по томе. — Шандесе, лекар ти је већ рекао? рече она. — Да, знам, рече он скоро пригушеним гласом. ИћиКеш сутра рано у варош и наћићеш једну колевку... Нађи што бољу... Она га погледа, ке усуђујући се да га разуме и да се с њиме објашњааа... — Држим да ће мали имати сбс , — додаде он, и да му није потребна туђа милостиња... И понова седе, дошавши коначно до схватања друштвене дужности и личне доброте. Баци један поглед и рече тоном канвим говоре озбиљни људи и господари чија се реч слуша без поговора: — Ја ћу га чувати!... Од онога тренутка од кад је оно постало слзбо, њему је место овде... код мене.

Рањени официри Према извештајима Министарства Војног рањени су ови официри: г. г. Илија Тодорић, Љуба Владисављевић пешадијски капетани; Радојко Мајсторовић, Андреја Андрић поручници и Војислав Р. Петровић пешадијски ппоручник који је у прошлим ратовима био рањен, као наредник академац. Бугарски Црвени Крст Бугарска влада је решила, да изда суму од 200.000 динара бугарском Црвеном Крсту, који ће је расподелити међу све црвене крстове о них држава, које су биле послале санигарне мисије у Бугарску за време турско-бугарског рата. Увоз грожђа Министарство Привреде одобрило је да се може увозити из Грчке сирово грожђе. Земљотрес Апарати сеизмолошке станице на Таш-Мајдану забележили су данас у 7 часова 25 минута изјутра катастрофални потрес на даљини од 1.000 километара југо-источно од Београда. Епицентор вероватно Мала Азија. Од 21. септембра до данас забележено је 18 слабих потреса.

РАТНА ЗРНЦА ПОДПОРУЧНЈИ« у оклопу. I в Приликом последњих борбиоко Беогргда, у којима оу наши били победници и у којима су отерали Аустр/И|јанце са њихових позиција, пало је нашим трупама као ратн плен између осталог и тридесет сгидука пешачке муниције. У близини овог плена, преврћући мртве зустријске војнике, начинили су наши војници једно занимљиво откриће. Нађен јелеш једног аустријског подпоручника, по народности Мађара, и овај је леш имао на себи оклоп. Но слаба вајда и од тог оклопа, јер је зрно из српске брзометке потрефило овог мађарског јуношу бгш посред чела.

Из 119 интернири — Српски поданици интернирани у Аустро-Угарској јављају се својим сродницима. —

1) Будимир Исановић, син Милана Исаковића трг. из Новог Села код Лешнице. Станује код исте госпође код које и Војићева (под бр. 10.). 2) Леко Ђоковнћ, техничар из Ужица. Налази се у МеГ сШп§ јт ТНа1е. Моли за новац. 3) Ми.ч 1 ца Во/‘'ћева. кћи Павла Војића, трг. из Шапца. Била је у санаторијуму Грименштајн, куда ју је довео њен брат од тетке Чеда Гајић трг. из Шапца. Садања јој је адреса: \УЈеп, XVIII. НоТбТаП^аббе 27. II. 51. Т. 8. код г-ђе Т. Рисћб^еН). Потпуно је без средстава. 4) Госпођа Ј хана Сохај из Јагодине. Има два сина: један лекар у Штипу, а други апотекар у Јагодини. Њен син Светислав Сохајовић, довео је био у Беч на клинику,

и кад је отуда изашла, она је притворена, и налази се заједно са госпођом Миљковиђком (под бр. 9.). Учињени су кораци да се ослободи.

свет и рат — Занимљиве ратне ситнице. Немци су од Брисла начинили немачку нарош. Један акт који су онн недавно издали гласи: X..., рођен 17. септембра, у Врислу (Немачка) * У Француској има до сад преко 60.000 немачких заробљеника. * Париско народно-економско другатво цени да ће овај рат ако потраје само пола године Евр >пу коштати 88 милијарди. * У Черновици руске су власти отвфиле све румунске средње школе. Предавања се врше као и пре на румунском језику.

— Нако се борило 50 наших војнина против аустријског батаљона. Било је то ј)вдне мрачне септембгрске ноћк, када је једно наше извиђачко оделење у јачини од 40—50 људи кренуло преко Саве, у Срем, да осмотри кретање аустријских трупа, које су преко целога прошлога дана, добро закпоњене узнемиргвале наизменичним пуцањем нашу војску. Укрцали су се у два повећа чамца 1 и пловили полако и несигурно кроз мрачну ноћ на другу страну. Најзгд су стигли, привезали чамце и полако, више пузећ'и, него пи идући кренули дубље преко глинастог и од кише клизавог земљишта.

После хода од добрих пола часа учини се воднику извиднице, дг> се недалеко сд њих, на једно тридесет корачаји беласа нешто у мраку. Он обрати на ово пажњу своме лоднареднику и овај пође са два војника налред да извиди то загонетно светлуцање. Мало затим плану пушка и чу се јаук, а не прођоше потом ни десетак минута, па се отуд оа аустриске стране осу плотун. — Гадови, спазили су нас, промрмља официр и наради повлачење. Плотуни су све више грмели са аустријске стране, а затим све ближе и ближе. Аустријанци су наступали. Официр, који је командовао овом извидницом виде, да сваки корак у назад погоршаввз оитуацију и да на прелаз преко Саве не треба н и помишљати. Нареди војН 1 Ицима да поседну један камењар обрасао џбунићима и да ту сачекају Аустри|јанце. Решио се на борбу на живот и на смрт. Ускоро згтим указаше се Аустријанци. То је био читав батаљон. Официр их пусти на пристојно растојзње — па командова плотун. Пушке плануше а св аустријске стране разлеже се јаук; други плотун и опет јаук. У том са наше обале грмну топ и шрапнел зафијука више гл?ва наших војника н распрште се тамо негде иза леђа Аустријанаца. Други шрапнел прореди њихове редове, а трећи и не огчекаше, већ се дадоше у панично бежање. Наши их испратише са неколико плотуна. Затим наступи затишје, па се опет Аустријанци сгкупише и отпоче напад. Борба је трајала до пред саму зору, з у зору, кад се већ почело раздањивати наши се дочепаше чамаца и срећно, под пљуском аустријсних зрна а под заштитом нзше артилери|је дочепгше се наше обале и вратише се слет из мртвих у живе. И таио је наших 40—50 војника водило борбу са аустријским батаљоном, на њиховој териториј|И, а изгубивши свега четири човека. Руско-немачне борбе Петроград, 2. октобра. Службено. На фронту у нсточиој Пруској, на средњем току Висле и према Галицији, биле су омање борбе. Аустриско-немачка појска прешча је у офанзиву 2. октобра на целом фронту. На југу од Пшемисла заробили смо три аустриске чете и шест официра. У Француској Париз, 3. октобра. Званично. Данашњи извештаји саопштавају успехе на неколико тачака фронта. На левом крилу, северно од Лиса, заузели смо Естер. У центру на северу и на истоку од Ремса, напредовалн омо за једно два километра. Тако исто напредовали смо и на горњем току Меза у Вевру, јужно од Оен Мијела и близу Маршвила. Борбе око Лила - Анексија Белгије Петроград, 3. окт. „Дели Телегрбф" дознаје, да су Немци отерани са свих позиција од . 1ила преко болгиске границе. Немачка влада спрема званичну анекснју Белгије немачкој царевини. Борбе у ваздуху Петроград, 3. октобра Француски авијатичари су уништили један немачки аероплан, који је бацао бомбе на Сен О.мер н које су убиле два човека а раније шесторицу. Ротердам, 2. октобра „Пнјевсе Ротердамше Курашт“ сазнаје из Арденбурга под зо. септ., да је у Бри-у једна бомба бачена на касарну .