Пијемонт

Београд, ПОНРДЕЉАК 6 Октобдр 1914. год. БРОј 5 ПАРА

Број 250. Година IV.

ПИЈЕ

Директор: Бранко Божовић

Оснивач: ЉУБ0МИР С. Ј&ВАНОВИЋ

Уредник : Коста М. Луковић

Румунија је добида новог краља. Носле искусног и вештог дипломате краља Карола долази н>егов синовац Фердинанд. Како ће он управљати судбином Румуиије и да ли ће он успешно продужити започето дело снажења ове државе, то ће показати скора будућност. Смрт краља К?.ро' 1 а десила се у тренутку. кад се решавала судбина Румуније. Његова прошлост на 1 'нала га је, те је одбијао да потпуно за врши започети посао, да у зграду Румуније узида два камена пз порушене Аустрије, Нрдељ и Вуковину. Румунија се налази на раскрсници: или све или скоро ништа. Ако ступи уз Русију добиће све, ако остане неутрална добиће мало, а то је скоро ништа. Протмвнпци Русије износили су пред очн румунског народа т. зв. словенску опаоност. Словени ће, веле. ако се на време не уницпе поплавити Румунију. Наравно да је то рађено у циљу, да се мпсли Румуна одврате од љихове браће у Ердељу и Буковини. Али ако је словенска опасност само досад била обична фраза, она лако може да постане стварност. Ако Руси због румунске немарпости доби.ју Ердељ н Буковину, око Румуније ће се заиста затворнти словенски појас, којп ће претити да је угуши. Баш и да Румунија за своју неутралност добије пеке накнаде то ће бити тако ма ло да неће битн вредно говора. Међутнм Русн нуде румунском народу да уз.ме Ердељ, те да не би протнв њихове воље дошло до његоие пропасти. Дакле акција и иеутралност иосеза Румуниј/ карактер опстанка и пропасти. Народ отворено тражн да се то нптање реши на првп начин. Народно расположење нашло је много »ајека у краљевском двору из кога тек што је нзнесеп један краљ Краљ Фординанд био је до сад само миран посматрач политике и шнптовалац свог стрица. Сада, кад је дошао час, да он проговпри н дела као краљ. ои одједном мења држање. Његово мпрно посматрање политичкпх догађај омогућило му је, да добије потпуио полнтичко образовање у школи свог стрица. Нолитичка способносг краља Карола морала је у њему-, пажљивом ученику, пробудити велико поштовање, а и оставити доста поуке за његово будуће владање. Тиме се и може тумачлтн његова прнвидпз ра-

внодуганост према догађајима. ћБегово мишљ чве није се истицало ии у иајвлжнијим случајевима. У свом говору после полагања заклетве оп је јаспо показао ко.јим ће правцемпоћи румунска политика. „Решио сам да као добар Румун и краљ посветим свсв^је силе величпнидржаве* речи су од највећег значаја. Манито клицање којим су опе поздрављене од румунских посланика показало је, да су и.х Румуни добро разумели. Несумњнво да су се Румуни и њихов крал> добро раз.умели. Неспоразума не може бити, јер је краљ по души Румун. а сви Румуни данас мисле само једно. Слога кпја се манифестује данас у Румуни.ји сигуран ,је залог за сигуран успех и уједињење румунског народа.

ИП

Вилзонов одговор На Виљемов телеграм аредседник Вмлзон одговорпо Је веома хтано и оба зриво, захв љујућп му што га је аонудио да буце бесарисшрасан судија. — Амернкачцп ће — всли Вилзон у свом озговору иаак сазнати нстину п моле бога да се паш 'шшо аре свр ши; алчуисшн мах било би аривргмено и убрзано, да сшанемо уз јепну страну и да већ сад доносим 1 ирееуду. Молтме - Смењивање шефа немачког штаба —

Њујоршки кореспондент „Тајмса" саопштава, да је из немачког извора сазнао. да ђенсралу Молткеу није одузето вођење операција сасви.м, али се погврђује, да је сада сва власт предапа у руке једној комисији, у коју су ушли само личин пријатељи цара Виљема. Молтке сада носи само титулу шефа главног шгаба.

У Црном мору — Крстарица „Бреслава** у Сулини —

Грођани румунске вароши Сулине ималп су пре неколшсо дане изненађење да виде како им у пристаниште долазн крстарицл „Митилин** односно стара „Бреслзва“ под турском заставом. Чамац који спроводи лађе, сопственост Дунавске коми-

сп.је повтао јој је у сусрот и Холаидска је влада, вели добп одговор дајекрсг рнца „Тајмс" везана за Немачку загатнтница немачкчх бродо- југовором, позиагим под имева: „Ероса“ п „Лероа.“ |ном „Рајнски уговор“. Према Об. лски комесар у друштву јтом уговору свака лађа која са турским конзу.:н м нрегле -1 доплови у Ротерда.м може дао је крстарпцу. Цела је но-' продужити пут уз Рајну до сада немачка. I Немачке. Холандија не сме Пошто је један чамац горе! ии у ком случају задржати имепованог друштва однео ! лађу, па чак и кад би се на

Једн" ннсмо за она два немачка брода. пба брода уђоше у прнстанпште скидоше немачке застане и истакавгаи турске упутпше се најуг праћени „Бреславом.“

— Садржина оптужбе Б(Н 4. септ. Готова је оптужба против убица Фрање Фердинапда и љегове супруге Гаврила Принчипа и 22 саучесника. У њој се вели, да је атентат у Сарајеву потекао услед иредентистичке агнтације пан су>пских кругова у Београду, кја се пружа чак и у краљевски двор, а ко:а ,је тежила да од Хабсбуршке м пархије оцепн Хрватску, Далмацију, Истру, Босну и Херцеговину, и обчасти јужне Угарске у к ј«ма живе Срба. Принчпп, Грабец н Мабриновић п, изнају то и изјављују, да су решпли да убију

њој иалазила ратна контрабанда. Рлди одржања свог неутра^ литета Холандија се обратила Епглеској с молбом да на отвореном мору задржава бродове натоварене житом, које је, према извештаји.ма намењена Немачкој. Ових дана холандска је влада пошла корак даље. Она је наредила својој полицији да да на железпичким станицама прегледа све товаре адресоване на Немачку и да задрже товаре са пиринчом, житом и овсом. Холандски чиновници већ су задржали у Мастрингу велику партију жита, упућену за Лијеж. Влада је изјавила Немачкој да је та ме-

ра општа: Холандија забрањује извсз налнпница и.з своје земље, да не би иаступила глад. Очевидно да је ово прост изговор, јер Холандија као неутрална зсмља може да увози преко мора колико год хоће намирница и другнх увозних предмета.

Ратна слнча

Један немачки војник написао је својој жени између осталог и ово: - Требало је прсдвидети да су Французи храбри и да се одлично боре. Ја сам потресен. Да би прекратио своје муке, допустио би да ме Французи заробе првом згодном приликом. То ппсмо предато је војниковој жени са печатом на коверти и са натписом: Онај. шго је написао ово писмо стрељан је.

— Ток руске мобиливације. Познатк талирнски инжињер.ску офзнзизу, него је успела да

аустро-угарског прест. лона- ( следиика даби ускорп.тн стварање срнеког царства.

Глзд 9 Вшјн

и гссгрсф Ф. Бијзнкони нзписзо ‘је једну опширну студију поводом руске мобилизације и концентрације. Нашим читаоцима сгспшт,г'|Вамо један део те велике и опширне студије, према коме се може тачно ззкључити крајњи

— Н8МЦИ су покупили сву храну — резултат велике битке, која је ;пре нзколико дана отпочела на •Јављају белгиској влади да псложзјимп Вислс. је у Брислу глад па помолу. Ј Пре свега пстребно је изложиги Пошто је немачка војска о- укратко о простирању и гранидузела од брнселског грађаи- цама руске империје, која је поства већи део намирница, она дељена на два потпуно различиих оставља даумпру од гла- ^ дела: Европска Русија и Азисди. Исти гласови долазе са ц а Русија. Прва се граничи са разних страна земље а на- залада Германијом, Аустријом и рочито ИЗ Немира и провин- Румунијсм И простире се до Уције Луксенбурга. Белгнека р,-лских Плакина. Ол сеазра, гравлада протествује сн најве НИ ц- ј е л 2 дг.ни Океан, а са југа ћим пегодовањем против овог Г р а ница је вксоке Јерменске Плаакта гнусш>г варварст за и о- нино, које одвтјају Русију од Мале Азије и Персије. Тз пространа териториа износи око 5 1 ј милиона квт|дратних километара, са 145 милиона становника. Сад је пгко појмити да једна та.ко веги,кз теритсрија мора бити нзјед-

оележава га као оцеиу циви лизованих парода.

У последње време односи се смат Р ати Финландиј.г 1 , а најизмеђу Енглеске и Холанди- г У ш * е изсељена је руска Пољска. је знатно су се побољшали. СД 2Тле та се насељеност продуУ енглеској и француској ж:,за и ако св пзстепено смањује штампи у последње времеја-| Д0 обала Р еке Вслге. Тај део навлало се негодовање против сељага око 120 милиоиа становХоландије због њених односа нкка ’ к °1 и МОже дати 6 мили °н'! са Немачком. Холанђаге су в Ф и ка. Део од руске територикривили да они пропуштају у 1 е изме ђУ Волге и Урзла може Немачку жито, које холанд- дати 1 ' - милисн војника, којису ски трговци купују у Аме- кзуом Нозаци; пространа азискг р И ц И руска тгриторија може дати скоСавезничка штампа гледа-' со ИСТ У вепичнну војне снаге. ла је у том двосмислену игру Према томе Русија може имати Холандије. Али недавно је - мнлкона војника. „Тајмс" изнео истину о од- 1 Према Аустрији Русијз је сјајносима између Немачке и Хс- но извршила свој плен. Русијаје ландије. услела не само да спречи аустрмј-

је разбије и дз је истера из Галиције и да огера Аустрију чак до Кракова. 19. јула, кад је Русији објављен рат од стране Немзчке, Русија је имзла око 1 милион војнка, сд којих је пола милиона бипо на границу према Немачкој и Аустрији а остатак био је размгштен по целој европској територији и по кавкаским областима. Ззповест за мобилизацију извршеиг! је у губернијама које су имале најбоље погодбе за што брж'И свршетак мобилизације и да што пре испрате војнике на аустро-немачку границу. Мобилиззција јс извршена прво у руској Пољској, пошто сна има највећу жглезничку мрожу и добре путове. Аустрија и Немзчка приредиле су биле све потребне мере за мобилизацију пре објаве рата. 0туда је њихова мобилизација свршен ’2 врло брзо и после објаве рзта њихове трупе без већег отпора заузеле су доста значајне грздове руске: Калиш, Ченстоково, Кјелце и Лублин. Повсдсмтони крај у Европској Русији може'га требало јо што пре извршити

Чување строгв неутралности — I нако игста њ еиа . Највише насеље-

концентраци/Ју руске војск«. При нрију првих десет дана од објаве рата, Русија је имаг.а милион војника рзздељених по Источној’ Пруској и Галицији. После овога почела су одмах да пристижу појшчања из губернија које образују зону око Пољске, т. ј. удаљено сд Врршгве 1000—1500 километара и то губернијс Витсбска, Минска, Моипезска, Смоленска, Чернигоеска, Орловска, Киевснз, Житомирскр, Кишиневска и Московска. Г. Бијзнкони износи да је русна армија на дзн 28. јула имала око 1,200.000 војника који су оперисали у Источној Пруској и