Пијемонт

Стр. 2.

П И Ј Е М 0 Н Т“

Број 250.

Галицији; тај број требао је да се 23. августа попне на 1,800.000 људи. Али сада се већ пренос војсне на немачку и аустријску границу врши зацело много брже. То се објашњава тиме, што има доста губернија, које по пространству износе колико четвртина Француоке. Такве су губерније Оренбуршка, Уфска, Астраханска, Иермска, с5Јагска и др., од којих Је свака равна са двадесе; француских делартмана, а кроз ноЈе пролази само Једна женезничка пруга. Д>а дођу. ДО те Једине железничке пруге понеки резервисти имзју да пешаче по о, 1 0, па и 1б дзна. (Јем тога њих мораЈу превозити постепено, јер шго Је олиже бОЈИШту пруга Је свс више и више заузета. ,е велике гуоерниЈе налазе се на ^обб и абоО киломегара од

— Према досадашњим телеграмима —

Београд, 5. октобра На нашем војишту нема већих промена: једино се на Дрини може да забележи мало већа живост. Наши су заузели Пејину Аду, а на Гучеву одбили нов нецријатељски напад. Савезници су заузели Лил и предузели офанзиву на свом крајњем левом крилу на фронту Роај—Ипр—Остенде. Значајно је да су Французи на свом левом крилу на неколико места зашли мало дубље у немачку линију, тако да ова сад личи на циц-цак. Ово сведочи о великој живости на тој страни. Центрум немачки почеће се повлачити, чим се њихово десно крило утврди на својим дефанзивним позицијама, да би могле штитпти повлачење. На средњем току реке Висле Руси су одбили јаче немачке нападе. гмд— д——мииу|пнвг' лшлг мддт, пеш:Ј№пт»шгтпш,гтпшш ■■■ 1ичгаг’

варшаве, која Је центар концен-

трациЈа з.а целу цареаину. гезарвисте са плакинског Кааказа, који су доста многоороЈНИ, могли су да се скупе за осам дан>а после објаве мобилизациЈе у две тачке: Поти и оатум. иваЈ контингент износи до 406.000 л>уди. Они треба да пређу преко црног Мора, да се искрцају у 0деси и одатле са свим војн/.м материјалом железницом отпутују до грамице ГалицИЈе, те да у»ју у састав оперативне воЈСке. Стога те трупе могу да уђу у борбу тек 27. септембра. Укратко; Руска снага, која је бранила границу према Русији и Аустрији на дан објаве рата износилзје око 500.000 војника. 28. јула Русија је имала према непријатељу око 1,200.000 људи. 23. августа око 1,800.000; 2. септембра око 2,200.000 људи. Од тог датума па на даље трупе у близини бојишта вен су ослобођене од велике навапе, пошто су резервисти већ стигл.и на бојно поље. Тако сад војници из далеких губернија могу да стигну у великом броју и прогресивно. Ако је Русија 2. септембра могла да избаци 2,200.000 војника, тај се број после седам дана пење на 2,500.00у, 18. септембра! изнеће 3,000.000, 2. октобра достиже 4,000.000, а 19. октобра изнеће 5,000.000 ратника. Сем тога остаће још 4,000.000 резервиста, а да се не рачуна н>а нове регруте који се могу спремити за 6 месеци. Немачка и Аустрија много су рачунале на спорост руске мобилизпције. Сад је тренутак бесповратно изгубљен, пошто је Русија успела да изведе на бојиЉте скоро сву своју снагу.

у бпату Прппаст пруске гарде —

Дански лист „Политикен" овако описује пропаст пруске гарде: Гарда је пре борбе заузела положаје у баровитом пределу скривене рогозом. Та су места за време суше потпуно сува. Артиљерија пруске гарде била је одлично маскирана и све је било готово да се у зору изврши напад на Французе. Али ноћу преко сваког очекивања паде велика киша и цела се околина претворила у непроходно блато. Изјутра је било немогуће покренити топове и комору, који су се заглибили у блату. Тако исто отежано је кретање и пешадији. При таким околностима Французима није било тешко уништити пруске гароисте, којих је било 10.000.

Мржња Енглеза према Немцима

Петроградском листу „Вечерње Време“ јављају из Лондона, да је прави узрок, што Енглеска тако енергично на ставља рат, мржња енглеског народа против Немаца, који су са опаком силином навалили на енглеске трупе. Као последпца таквог расположења иародног јавља се захтев пације, да се мир потпише само у Берлину

под условом да се уништи на сва времена немачки милитаризам. Случај пљачке фрапцуских замкова, у којој је учествовао и немачкинаследни принц потврђује се непобитним доказима. Тај факт је изазвао читаву експлозију негодовања у енглеском друштву и једнодушни захтев да се Хоенцолернн свргну с престола, јер без пада те сурове династије пе може бити чврстога мира.

— Оптужбе баронесе Дебеј. —

И поред енергичног немачког •(змантовања баронеса Дебеј продужава да кзтегорички оптужује немачког престолонаследника да је покрао скупоцене колекције из њеног зг 1 мкаЈ У свом новом писму, објављеном у „Матену" баронеса вели, да је престолонаследник економишући у њеном замку дозвао сеоског ковача и узереним револвером нзтерао га дз обија касе и да помаже да се спакују покрадене; ствари.

— Како су аустријски војници указали помоћ руском авијатичару. —•

Приликом извиђања непријатељских позиција, једном руском авијатичару поквари се мотор и он се мораде спустити на аустријску територију. Био је обучен у

и то

цивилно одело. За време оправљања мотора, на једном брежуљку појави се седам аустријских војника са једним подофициром. Руски официр сасвим хладнокрвно позва војнике у помоћ. Аустријски војници, мислећи да је то њихов или немачки аеропла«,

дсђоше на позив авијатичарев. Пошто се Рус подигао у ваздух, баци парче хартије, на коме је писало: Захваљујем много аустријским војницима, што су били тако л>у. базни према руском гвијатичару. * Ваљево, 5. октобра НоЋу између 2. и 3, октобра непријатељ јв тукао из монитора Шабац. Трећег октобра ни на једиом фронту нија се десило ништа знанајније.

Борба над Ловћеном Детиње, 4. октобра Јуче и ономад аустриски аероплани летели су изнад I наших позиција на Ловћену и бацали су бомбе, од којих 1 је само једиа експлодирала и ранила два наша војника. Један аустриски ареоплан појавио се правцем из Будвеј и долетео изнад пристаништа и бацио једну бомбу која[ није експлодирала. Французи су одмах пустили у потеру своје хидроплане и аустријски ареоплан је умакао пут| Котора. Французи пред Баром Цетиње , 4. окт. Јутрос су француске ратне лађе допловиле до подБар! и усидриле се у пристаништу.

— Како су се спасли ропства шест наших војника и један официр —

Приликом првог повлачења наше војске из Шапца једно дваестак наших војника са једним капетаном и једним резервним потпоручником, закасни да се на време повуче и би опкољено од Аустријанаца. Аустријанци их позиваху на предају, али Срби нису хтели ни да чују већ наставише из куће пушкарање. Није прошло ни пола часа потом, а од гомилнце храбрих српских војника беше у животу остало шест са потпоручником. А капетан беше лако рањен и ускоро пушкарајући се са Аустријанцима погибе на самим вратима. Међу војницима заосталим у животу беше и П. познати гимнастичар и директор једног путујућег циркуса. Беше наступио одсудан моменат и П. видећи да ће сви

нзгинути, а да од тога никакве вајде неће бити, решн и саопшти подпоручнику је-[ дан дрзак план, како да се| извуку из клопке у коју суН својом песмотреношћу упали.а После кратког шапутања из-1 међу П. и подпоручника план| би усвојен и подпоручник на-Г реди шесторици војника којиј беху остали у животу да по-[ лежу, а затим их брижљиво! покри лешевима њихових из-в гинулих другова. Потомхит-^ ну међу Аустријанце, којисе! беху и сувише примакли, по-г следњу заосталу бомбу, па;, и сам леже у један ћошак.1' Преко њега се изврну гимна-ј| стичар П. чији ово план н Ц беше и навуче насебеипот-ј поручнмка још три леша. Ни-1 је прошло потом ни неколи-Р ко минута, а у собу упадошен аустриски војници. — Но па ови су сви изги-1 нули рече један Хрват. — Ко зна можда ће бит кога живог, Бога им рацкога,|. прихвати другога и акну у , један леш бајонетом, да про->

ПОДПОМЧШ ШћШ — ДРАГ. НАЈДАНОВИЋ —

Подпоручник Јеремијз нијебио ни малог раста, ни сувише висок; подпоручник Јеремија није био ни међу најбољим официрима у свом пуку, ни међу најгорим; подпоручник Јеремија није био ни јунак, али није био ни кукавица — и најзад, зашто ту ваздан зановетати, он је уопште био ненако неодређен човек. Блед, велика кукаста носа, ситних граорастих очију, и често туробан и звмишљен он се ни иначе ничин није истицао у пуку где су служили официри сакупљени из свију крајева Србије и командовали војницима, крупним отреситим Ужичанима, узек орним на смех, шалу и заједање. И кад би питали ког војника из пука или баш из сзме његове чгте о подпоручнику Јеремији он би одмахнуо руком

неодређено и тек би процедио крсза зубе: — Па, добар човек.... штз 1 ја знам! И та неодређеност као да је пратила подпоручника Јеремију крсз цео живот. Био је рођен у Алексинцу као седмо дете једног обућара, који је радио од јутра до мрака у своме влажном и на еренсм кућерку тамо испред вароши, у Кукишу, а који је са муком трудећи се да исхршни оно шестеро пилежи све једно другом до увета, на глас дз је добио и седмо дете, први махнуо руком некако неодређено и заклимао гласом као човек који се прздго судбини. И одмз>х по ро^ђењу метуше Јеремију у мапо напукло корито у коме је спавао годину и по дана. Ззтим му се роди брат Тихомир, коме Јеремија морадеда уступи своје место. Но Тихомир

>_Ј

убрзо после неколико месеци умре сд неке зарззне дечје болести.ј али Јеремију нису више враНали у корито и он је још једно извесно време бауљао по кухињи и просипао клинце и ћириш по очевој радионици, а затим кад стаде н>а снагу т. ј. кзд прохода, упути се преко прага. Но и овај први корак који учини у свет испаде некао неодређено. Паде у бару и удзри глгвсм о неки шиљат камен. Позваше сиротињског лекара, он заврте глазом ц рече како је стање код малог болесниканеодређено, али Јеремија преболе и од свега му остаде, као успомена на први корак у животу, велика и црвена мзсница више левог ока. Затим је Јеремија растао некако неодређено, без ичијег надзора. Био је мирз<н и ћутљив, са остзлом се децом није дружио и по целе би дане или седео на камену пред кућом, или шврљао поред Моравице, купећи шарене камичке или чучао крај очееог сточића за рад и брижљиво пре-

бројавао ситне дрвене клинце, којкма се крпе ципеле. Кад наврши седам година отац се решавао да ли да га да у школу или не, и најзад се реши, пошто је старији Јеремијин брат Чедсмир већ био у очевој радионици и израђивао врло добре ђонозе, пазећи уз то брижљиво на свако парче коже, и пошто је од Чедомира старији Велимир већ другу годину био код неког ћифтица у радњи. Тако Јеремија пође у школу. Отац му купи таблицу, сунђер и крижуљу, а његов кум, рабаџија из Палилуле, коме је рабаџилук ишао врло добро и који није имао деце, жртвова се и приложи за бунвар и први пропис. Прођоше по томе још четири године, а затим Јеремија сврши основну школу, управо провуче се кроз њу некако неодређено, са тројк>а!ма. Тог се лета десише два важна догађаја, који учинише први прелом у Јеремијином животу. Умре му отац и брат Велимир,

кога је необично волео отвори радњицу на крају вароши. Јеремију уписаше у гимназију и он сврши прзи, затим други, најзац и трећи разред гимназије, све нв' како нсодређно, провлачећи се. Уз то се деси још један догађај. који беше од пресудног значаја Ј његоЕом животу. Умре му брат Велимир и породица остаде нз улици. Једнога дана, Јеремија ни сзн до последњег часа није баш знао тачно како, по неким протекцијама његовог професора математике код њега је носио порције, по некима помоћу писма, које 1 е добио од месног интабулационог протонолксте, који је имао рођ е ’ ног брата мзјор<н», би примљен У подофицирску школу, из којепосле две- године, онзко неодређено, по рангу ближе крају но средини, иззђе као поднаредник. У прошлим ратовима, као и сви остпли његсви класни другови, Д°' би за подпоручника.