Пијемонт

Београд, СРЕДА 8 Октобар 1914. год. БРОЈ 5 ПАРА Број 252. Година IV.

директор : Бранко Божовић Оснивач: ЈЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ уредник : Коста М. Луковић

Радосни су дани које прежившујемо! Прооптерећено дужностима према Српству, наше колено, уз читав низ херојских напора, доаршаза свето дело Ослобођењ'' и Уједињења. Сан десетерачких пророка о великој сршској цареБнни, постаје данас стварност. На Гучеву и Борањи, Дрини и Саеи, довршава се оно што се започело на Куманову и Брегалници. Историјска и Божја правда изливз|ј у своју милост на народ, који после толиких страдања и суза улази у период радости и ведрог Ж'Нвота... Посматрајући велико дело Уј е д и њ е њ а, које се ствара уз фијук топовских и пушчаних зрн&, днве^и се надчовечанским напорима нашег народа који новим жртвШма удара нове међе новој Великој Србији, ми се морамо запитати: па шта је то што овом народу, осиротелом, проређеном и измученом минулим ратовима, даје снагу за борбу ? Где је непресушиви извор нзше борне снаго ? Како и чиме објаснити олујске налете нлшег војнина на непријатеља и славне победе наших пунова ? Поред племенитог одушевљења нашвг нгјрода за борбу против бројно надмођнијег непријатеља; поред његове свести да овим ратом има да се запечати зазетно, кроз векове сневано и опевано дело Ослобођења и Уједињењз Јужних Словена; поред доказане еелике животне снаге отпорне и }уначке Шумадије — у овоме рату делао је нов и свеж елеменат снгјге. То су каша браћа са Југа проширене Србије, то су дични синови — да се послужимо старим географским изразом — Сгаре Србије и Маћедоније. Кгда је нашој Отаџбини 15. југ.Д поднесен нож под грло, наша мила брађа са Вардара и 0хрида, у суром војничком оделу И с пушком о рамену, кренуше с крајњег српског југа к 1 е ! обалама Саве и Дрине, да се својим јучерашњим ослободиоцима, својој браћи из питомс и победама украшене Шумадије, на невољи н1а|ђу. У Јадру и на Церу, и на свима осталим местима где се одлучивало о слободи десет милиона Срба, каши нови суграјђани залагали су своје главе да спзсу част нашем оружју. Војници са ВарДора и Брегг|пнице оставили су у Јадру и на Церу исто онолико гробова, колико и војници из Мачве и Рађевине. Костури сннова поносне Шумадије измешаки су у долини Јадра и по огра|нЦима Цера са костурима синова поетске српске Мађедоније. Вештачки стваране, новцем одржавгне и распростиране лажи о нехомогеној Србији после освете КоСова; бајке о тобожњим насиљима званичне Србије према „туђим народностима" у новоослобођеинм крајевима, свирепо су Демантоаане жарким пзтриотиз-

мом наше миле и јуначке брађе с југа Србије. Па не само војници с југа! Ређиће нам сз, може бити, с непријатељске ст.рг|не: „Њих је дисципл|Ина, воља закона, у рат одвела!” Примимо ту нетачну и пакосну примгдбу, за тренутак, као т!:|чну, па покажимо нашим непријатељима на мобилизацију жена, стараца и деце у јужној Србији, који основаше и свима потребни 1 м средствима о своме тгрсшиу сншбдеше велики број болница за наше рањенике. Оно што опседнути и бомбардовани Београд, који је за време минулих ратова имао 35 болница, није М1от1'|о да прими на лечење и негу, примили су градови Нове Србије. БслнИ|це у Скопљу, Битољу, Митровици, Приштини и осталим градовима Нове Србије нзјбољи су доказ о нераздељивој, хомогеној, сложној Србији, у којој нека извине плађени етнографи и шсвинизмом задојени новинар>и с оне ст,р(Е!не Брегалнице ! живи свега ј е д а н народ, који се с истим одушевљењем, гоњен истим интересом и руковођен истим идеалом, бори за слободу и Ујадињење своје неослобођене браће. Нова Србија у овом светом ослсбодилачком рату покаЗа1ла је исту љубав и исто пожртвовање, као и њена ослободнтељка прекумановска Срб иј(Е 1 . Тај факт мора обрадовзти свакога ко српски мисли и осећа. Тај факт, у исто време, запушиће уста свима онимв, који су, у наступу свога шовинистијчког беснила, писали, говорили и радили, да унесу угзрак у нашу проширену државну и нацноналну зграду, којој ће наши пук( 0 ви, за месец - двз, дозидати и оно, што је наше од увек било и што ђе нам, докле нзс траје, неповредно остати.

Из скоре прошлости Шта сада веле Немци Наполеонска политика довела је Немце у заваду са целим светом н изазвала евроаски рат. Док је имала изгледа на победу , Немачка је прешилз да 1\е згазити целу Европу; међушим садо су аостали куд и ксма блажији Ханс Делбрук аише у једном немач\ом листу: — Нека нас Бог сачува од тога да увучемо немачко царство у нааолеоновску политику, у случају да побе димо; јер та би политика проузроковала беснрајни низ ратова. Ма какве ланце да Немачка наметне побеђеном народу, ови никад не би могли да буду потпуна немоћност\ Евроаа је /еднодушна бар у томе, што признаје за аксиому, да ниједна држава нема надмоћ над свима о-

сталим. Наш циљ треба да буде да одржимо садању равнотежу на копну и да установимо равнотежу у мору.

Ошупниз у №1101 ВеЋ настају озбиљне тешко^е.

Пешрограц. 6. окт. У Немачкој осећа се све то већа и већа оскудица, нарочито у радничкој класи. Златан и сребрн новац је редак а новчанице се тешко примају. Полиција натерује богатије иородице, да ране радничке класе. Хотелијери берлински молили су владу, да не враћа у Русију богате Русе, који се налазе у немачкој престоници. — Наша војска држи доминир!а)јуђе положаје. —

„КОРИЈЕРЕ ДЕЛА СЕРА" ДОНОСИ ВРЛО ИНТЕРЕСАНТАН ДОПИС СА ЦЕТИЊА 0 УСПЕШНИМ ОПЕРАЦИЈАМА СРПСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕМА САРАЈЕВУ. У ТОМЕ ДОПИСУ СЕ ВЕЛИ, ДА СУ СРБИ И ЦРНОГОРЦИ ЗАУЗЕЛИ ТАКВЕ ПОЗИЦИЈЕ ОКО САРАЈЕВА ДА ЂЕ АУСТРИЈАНЦИ БИТИ АПСОЛУТИО У НЕМОГУЋНОСТИ ДА ПОТИСНУ ВОЈСКЕ КОЈЕ СУ ПРОДРЛЕ У НЕПОСРЕДНУ БЛИЗИНУ САРАЈЕВА. ВОЈНИ СТРУЧЊАК „КОРИЈЕРЕ ДЕЛА СЕРА” МИСЛИ ДА ЋЕ СЕ АУСТРИ ЈСКИ ГЕНЕРАЛШТАБ, ПРИМОРАН ДА РАЧУНА У БОСНИ СА ОГРАНИЧЕНИМ БРОЈЕМ ВОЈНИКА, РЕШИТИ САМО ДА БРАНИ САРАЈЕВО, КОЛИКО БУДЕ МОГУЋЕ ДУЖЕ, А НЕЋЕ НИ ПОКУШАВАТИ ДА ПОТИСНЕ СРПСКУ И ЦРНОГОРСКУ ВОЈСКУ СА ПОЗИЦИЈА У КОЈИМА СУ. КОЛИКО МОГУ ТРАЈАТИ БОРБЕ ОКО САРАЈЕВА, ВЕЛИ СЕ У ДОПИСУ СА ЦЕТИЊА, НЕМОГУЋЕ ЈЕ ПРЕДВИДЕТИ. АЛИ ДА СЕ АУСТРИЈАНЦИ У САРАЈЕВУ НИ САДА ВЕЋ НЕ ОСЕЋАЈУ СИГУРНИМ НАЈБОЉЕ СЕ ВИДИ ПО УЖУРБАНОСТИ И УЗБУЂЕЊУ, КОЈЕ ВЛАДА У САРАЈЕВУ.

№■ ј Имм — Рђави знаци —

Петроград, 6. окт. Повлачење Немаца, после борбе код Августова и Сувака изазвало је панику у свој Пруској. У немачкој војсци, која оперише код Севасена, константовани су случајеви тифусне грознице. Гувернер хамбуршки забранио је репродукцнју новости, које се односе на рат.

М) N раишлв — Према досадашњим телеграмима Београд, б.^октобра 4. октобра, сем омањих чарки на неколико места, ни на једном фронту није се десило ништа важније. У Источној Пруској и на средњем току Висле није било промена. Аустриски покушаји да пређу реку Сан пропали су. Око Пшемисла се воде борбе. Савезници су на левом крилу, северно од канала Ла Босе, заузели су фронт Жижанши-Алијер-Фронел Армантије је повраћен. У опште савезници су прилично напредовали. Белгиска војска снажно је одбила неколико немачких напада на прелазима реке Изера.

— Израда законског предлога о реквизицији Да би се аитање о реквизицији што аравилније регулисало , Министар Правде рсшио је да се аристуаи изради нарочитог законског предлога који ће бити нормирано питање о начину реквирирања за рот аотребних ствари и о исалати уредно издатих реквизиционих признаница. Пошшо је овај законски предлог по својој природи хитан, то је у Министарству Правде образована нарочита стручна комисија која ће одмах ариступити изради законског проЈекта о реквизицији. Нцећа | М — Земљотрес је оштетио много градова. Атчна, 0. окт. Потреси земље се продужују. Први потрес трајао је 20 секунда. У Атини су многе куће препукле. У Пиреју миоге су се куће срушиле. У Тиви први потрес трајао је 25 секунди с подземном тутњавом. Становници обузети паником побегли су нз кућа, које су све оштећеие и склонили се под шаторе. Овим становницима хитно је послана храна из Итаке. У Халмису има већнх штета. Све станице на прузи Ларисе ошгећене су. Село Каиероли, у близшш Тиве, потпуно је уништено. Исто тако у селу Пири у Пелопонезу осетилп су се јаки земљини потреси. Највише су нретрпели острва Диклад, Еубејска и Јонска острва и провинција Бостија. До 4 часа ио подне било је 20 потреса. Број рањених у Тиви и околини није велики.

— Стање овогодишже летине, Србија се не боји глади. — Спремаже за иду^у годину, —

И г ко нас је рат затекао у тренутку када су пољски радови били недовршени и несређени, и ако

су многи веровали да ће овогодишња летина потпуно пропасти због о.кудице у радној снази, овогодишња летина је много обилнија но што је ико очекивао. Благодарећи високој увиђавности наших војних кругова, који су, с времена на време, пуштали на осуство обвезнике трећег позива и последњу одбрану, већи део летине, уз припомоћ жена и деце, потпуно је сређен. Према извештајима окружних и среских начелника, жита су*на вргме садевзна и овршена. Нарочито је пријатно забележити, да су најпре, мобом, овршена жита војних обвезника. Брање кукуруза, у свима окрузима превазишло је сва очекивања Једино у Мачви и Јадру, куаа су прошли мо ерни Хуни, кукуруз није обран — просто зато, што су Аустријанаи посекли и уништили счаки клип, који нису били у стању да пождеру. Питање о шљивама решено је на најбољи мотући начин. Пошто се због приличне оскудице у радној снази и због немања пијаца ни;е могао сушити, то ће сав овогодиш би шљивани род бити употребљен или за справљање пекмеза или за печење рзкије. Како је пекмез врло до5ра храна за војску, а уз то се лако справља, то су у многим окрузима подигнуте нарочите пекме ане у којима се, у огромним количинама, справља пекмез. Сав овај пекмез биће откупљен за војску. Виногради су, исто тако, понели врло добро ове године. Новоослобођени крајеви, у којима се ратно стање осећа знатно мање но у старим границама, имаће ове године ретко добру бербу. И извоз грожђа за јело био је врло добар. Фабрика шећера у Ћуприји отпочела је у велико да врши откуп и преграду шећерне репе. Има изгледа, да ће и београдска фабрика шећера стићи, д« колико толико произведе шећера ове јесени. Радовима на угарењу стрњике, као и орању за озима жита, у велико су приступили наши неуморни старци, жене и деца. Овај кратки преглед односи се у главном на старе крајеве. У новоослобођеним крајевима, стање је нормално, исто као и прошле године. Летина је тамо одлично понела и на време садевена и овршена. Нарочито је обилна била жетве д/ванз, мака, пиринча и грожђа. Србија, према свему овоме, не боји се глади ни у овој ни у идућој години. Као типично земљорадничка, и то ситно-с:пственичка земља, Србија ће, лакше но и једна од зараћених земаља, збринути бригу за исхрану своје храбре војске. У томе она види још једну залогу више за своју сигурну победу.