Пијемонт

Број 253.

—

ку рага постзрале, да прикупљашем потребних ствари омогу(,е оснивање свих пет болница. Када су први рањеници ститли у Скопље, на сганици су их, поред некопико лекара, дочекале милоордне сестре и велики број н/г 1 југледни|јих скопљанских грађанз, који нису били способни за војну службу. Пошто су им дале чај и сместиле их у фијакере (ни један кочијзш није хтео примити награду за вожњу:, милосрднесу их сестре отпратиле до болница Ту је настало купање и превијање рањеника. Имао сам прилике да свратим ј бслнмцу у учигељској школ 11 . (идадији) и, ж/алим, што због крзтког времена нисам могао да свратим и у остале четири болнице. Поред реда и чистоте који со виде на сваком кораку, посетиоцу нгрочито пада у очи љубав милосрдних сестарз према рањеницима. Са сестринском нежношћу, не знајући зз умор, оне трче сд постеље до постеље, да олаишају болоЕз сзојој рањеној брг/ђи. Посматрао сам госпођу Милеву, супругу уваженога и у оае дане изванредно заслужкога генерала г. Дамњана Поповића, како с пуно нежности негује ра.њенике. Пријатно ми је било видети племениту и нежну г-ђу Милицу, удову славно палог јунака Милана Васића, пешгд. мајора и секретара Народне Одбране, како одеажно окида старе и превијг! нозе завсје рањеницима. Од м/ногих рањеника чуо сам речи најдубље захвалности овим племенитим женгма, као и госпођици Милеви Тодорозићевој, учитељ!Иц,и, која не одмиче од постеље рањеника. Нарочите похвале и признања заслужна је хумана и симпзтична госпођа Стребуљајев, супруга популарнога господина Стребуљајева овдашњег руског консула и ссведоченог пријатеља нашег народа. Поред свога болећивога срца, и широке и питоме руске душе, госпођа Стребуљајев је нарочито задужипа наше рањенике тиме, што је за болницу у учитељској школи она лично набавила скоро сав санитетски матеркјзл. Велики део овога материја(ла, госпођа је добила од своје сунарсднице и пријатељице госпсђе Хартвиг. У име свих рањеника, ја овим путем изјављујем најтоплију благодарност племенитој и симпатично 1 Ј нашој руској сестри, неуморној госпођи Стребуљ?|јев, желећи јој, да благослов захвалних српских рањеника врати и њу ,и њен честити дом. — о.

подрум. Муве навалише у густмм колонама на г. профессрз и на јелс у тањиру, Свака борба била је узалудна! Нелријатељу су пристизале свеже трупе у помоћ. Принуђен на повлачење, г. професор устзде, погледа лево и десно. Келнерг! нигде ни од корова. Изађе и на улицу. Нигде никога. Униформисзн салфетом, озлојеђени г. професор пређе преко нафане, прође кроз келнерај и Дође до падрумсних врата. — Келнери! — викну г. профеоор. Нино се не одазва. Г. лрофесор се подними и замисли. Због мува мора да бажи из кафане! Ужасно! После неколико тренутака, г. професор се врати у кзфану, узе капут и шешир и прошалута љутито: — Е сад нек'?| им муве плате ручак!..

— Хероизам једне Рускиње у борбгма код Аде Курјачице. —

Описујући борбе које су вођене 31. августа, 1. и 2. септембра код Аде Курјачице, „Ратни Днебник" доиоси сву дивну епизоду из тих борби. „Једна појава долринела је да се отпсрност наша још више појгјча. Оветла појава, које ће се сваки ратник код Курјачице сећати д,о гроба. Тога јутра појави ;е једна жена у црној хаљинг код самог стрељг!чког строја. Како је могла доћи до нас, од куда Д01Л313И и шта ће мсђу нама?... Питали смо се сви и зачудно погледали у њу. „Ја с?|м милосрдна сестра, долазкм из Петроградзда помогнем вашим рањеницима" рекла је она, стојећи у киши од куршума, нашем командангу. Заиста толика храброст једне жене, и толико пвжртвовање задивило нас је. То је била Дарја Александровна из Петроград'31, чије је име одмах било познато свима бсрцима. Вакрсдна храброст и плЕменитоот ове Рускиње и идеално вршење сеоје дужности премз рањеницима за све време борбе, код самсг борбеног реда, прибавише јој одмах велико уважење међу нама, у толико више, што ми коњаници немамо ни лекарг| ни превијалишта. Преко 150 рањеника превилаје она свој.ом руком у киши од куршума И' сузних очију, више пута, П|рс)вијајући кога тешког раљеника, уздисаш!: „Јадни мужи, јадни мужи!..." Чуо сгм да је Дарја Александровна п,ре неколико дана погинула на Гучеву. Нг молбу нашег команданта да остане код нас и буде стално с нама, Дзрј,г; је изјавила да је њено место тамо где ое борба води. Дарја је била одликовг|на крстом Св. Ђорђа..."

Од сутра у „Пијемоншу “ почиње да нзлазн низ крага ких рагпних фељтона, у којима ће биши оиисан жинот наших рашника и сви пажнији бојенн у оаом ршпу. Скрећемо пажњу снојим чишаоцима на ове занимљиво писане фељтоне.

(1)|П Нпп — Занимљиве ратне епизоде. —

Пре неког времена донели смо вест о херојству француског генерала Кастељиа, који је, при н:|ступању Француза, наишао на мртво тело свога сина. Генерал није застао када је угледао свога мртвог сина. Тек по свршеној битци, вратио се он и заплакао над синовљевим мртвим телом. Сада, новине допуњују очез херсизам узвишеношћу мајке пог инулсг потпоручника Клавдија Кастељиа. Оиа је испратила у рат мужа и пет синова, па се настанила у јужној Францусиој. Сваког дана она је ишла у цркву, исповедала се и причешћивала. Месном свештенику било је препоручено, да јој саопшти жалостан глас о смрти њеног сина. Дг|јући јој св. тајну, свештеникова је рука задрхтала. Она, потледавши у очи свештеникове, ппочитала је у њима тужну вест, која се ње тицала и није задрхтала, већ само пробледељим уснама прошаптала је једну једину реч: „К а ј и” ?

ПИЈЕМОНТ'

На путу кроз СрОију Како нам јавлотју из Ниша, само аа последњих неколико дана кроз Ниш је проиутовало преко 2000 Куса, који се, из разиих крајева Европе, преки Солуна, Србије и Бугарске, враћају за Русију. Сви ови 1’уси били су пријатно дирнутн, како предусретљивошћу на коју су иаишли путујуИи кроз Србију, тако н р 1 зним услуга.ма, које им чини иарочито образовани одбор у Нигау. Ие маље је иптересантно, да миоги прекидају путоваље и да се у Нишу задржавају по неколико даиа, као гости најугледнијих нишких грађана. Изјава саучеш^а Председник Министарског Савета г. Пашић, упутио је Председнику Краљевске Италијаиске Владе, г. Салапдри, поводом смрти Министра Пностраних Дела Маркиза Ди Сам Ђулијана, ово телеграфско саучешће у име своје и Српске Краљевске Владе: „Крсљевску Влоду је искрено ожалостила смрт маркиза Сан Ђулијана, чији губитск тсшко осећа цео итали/ански народ, и тим аово дом ја хишам да умолим Всшу ЕкселенциЈу , да прими тим новодом најискреаије са учеи1ћс моје и чланова мога министарства .“ Председник Италијанског Миннстарства г. Саландра, упутио је овај телеграфски одговор Председнику Министарског Савета г. Пашићу: „Дубоко з. хвалан В:шој Екселенцији на изјавама саучешћа, које сше ми изволели изразкши у име Краљевско Сраске Власе, арилнком болнога губитка оплакиванога маркиза Ди Сан Ђулијана, шаљем Ваш ј Екселенцији моју искрену благодчрносш “ Изгинули и рањени

ковић, ЈБубомир М. Жупаљевдц и Светнслав М. Рудњанин. Слава нм ! За београдску сиротињу Јуче иосле подне, одбор Општине Београдске одржао је седницу, на којој је решавао на ко.ји начин треба решити питаље о давању помоћи сиротињи, као и о сузбијању злоупотреба које се често дешавају ири тражењу помоћи. Управннк Трговачке школе За управника 'Грговачке Школе у ‘Битољу постављен је г. д-рБелимир Вајкнћ, бивши доцеит Универзитета. За Црвени Крст Пародна Одбрана у Зајечару приложила је за Црвени Крст 500 динара. Исто тако приложили су: Тимочка 0кружпа Штедионица 250 динара, Зајечарска Задруга,Ипдустрнско Удружење, Радња Лувр, УрошМилошевић и Крста Најдановић по 200 дин. -/- Василије Ј. Миленковић Василмје ■). Миленковић, капетап 1 класе у географском одеЈвељу Министар. Војног, јуначки је погинуо 2. септембра у борби на Кики, где је н сахраљен. Капетан Васа учествовао је српско-турском и српско-бугарском рату и одликован је сребрном и златпом медаљом за храброст. ГГородица пок. Василијадаваћему четрдесето-дневии парастос 12. октобра о. г. у Враљској Сабориој Црквп.

БЕЛЕШКЕ КРОЈАЧКИ РАДЕНИЦИ. Кројачки раденици, који су вични изради официрских шињела, могу одмах добити места у Официрској Задрузи у Београду, где треба и да се јаве.

ТЕЛЕГРАМИ Потопљеча крстарица ЛОНДОН, 6 октобра. — Стара јапанска крстарица „Такамато" наишла је на мчну у заливу КјаоЧау и потонула. Има двесга мртвих. Кроз Београд — Репортерске белешке. КАНО ДЕЦА РАТУЈУ. Глздао оам јуче по подне децу, како у мојој улици играју једну нову и занимљиву игру. Игра се зове „Јуриш на београд" и лроизвод је овог ратничког времена. Изврнули једну празну кошуљицу од мониторског шрапнела, поделили се у два подједнака табора и сваки табор гађа по пет пута шрапнелским куглицг|ма, трудећи се да их убаци у празну кошуљицу. Један од ова два табора лреставља Аустријгице, који нападају Београд, а други Србе, како га бране. Која група буде имала мањи број погодака бива, у знак победе, од победилачке стране лројахана целом улицом од горе до доле. Док сам посматрао игру, АусТ|ри ј а:Н1де су већ два ред пројахали. Паде ми у очи један малишан из табора „Аустријанаца”, који је нарочито грешио и своје куглице резигнирано бзцао. Упитах га зашто то чини, ® он ми плач ни|М гласом одговори: — Зато што нећу дг Швабе уђу у Београд! — и лодметну с пожртвовањем леђа, да га један пуначки Србин и по трећи пут пројаши. —др.—

Р0ТН8Ј10ШТП Г. Ђура Поповић, управитељ школа у пензији из Земуна, моли се да се јави своме сину Јовану преко уредништва „Пијемонта*.

оследње вести

У Министарству Во.ном у Пишу почедо је у велико да се ради иа сређививаљу до сада послатих сиисковао изгинулим и раљеиим официрима и војницима. Ово дана биће отворено и Статистичко Одељење, које је н нрошлих ратова било установљеио. Помен браћи Рибникарима Данас, у 10 часова пре иодпе, иородица Владе и Дарка Рибиикара, резервних иегаадиских капегана и уредника „Политике“, који су славно пали бранећи Отаџбину, даваће им четрдесетодневни помен у нишкој Сабориој Цркви. Ваљево - Коцељево

Борбе у Источној Пруској Петроград, 0. октобра. Службено. Јуче није било никакве важније промене на фронтовима. Руске трупе су делимично у тесном дод ФУ са непријатељем, а делчмичио се бопе ча фрснту река Поура у источној Пруској. Поред пораза и колера! Беч, и. окт. Данас је_ консгиашовш један случај колере у аустриској Шлезији, 14 у доњој Аустрији и 25 у Галицији. Већина ових случајева констатовано је код војника, који су дошли са бојног поља.

Трасирање иове пруге уског колосека Ваљево-Коцелшво завршен је, као што је познато, још пре мобилизације. Овнх дана ће, како нам јавЈвају из Вал.ева, отпочсти постављаље шина.

Ловраћај Остенде Петроград, 7. октобар Савезкичке трупе ваувеле су понова Остен 10.

ногинули официри У иоследљим борбама ногинули су: активни коњички капетан Милан Ђорђевић, поручник Радован М. Глишнћ и резервни поручиик Милорад Миловановпћ; резервни I погпоручници Милан Недељ-

Нови руски успеси Пешроград, 6. окт. На југу од Шномисла наше трупе заробљавају ненријагеља у масама; цео један батаљон аустриски са свима официрима и миграљезима предао се.