Пијемонт

директор : Бранко Божовић Оснивач; ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник: Коста М. Луковић

Суђење нашим народним мученицима у Сарзјеву

Другог јуна 1909. године, на дан отварања првог босанског Сабора, Богдан Жерајић, студент, испалио је, на сарајевској улици, пет револверских метака на царског заступника генерала Варешанина, а шестим извршио самоубиство. На Видов-дан 1914. године, када су по свима српским богомољама слате молитве добром српском Богу за остварени вековни идеал освете Косова, Гаврило Принцип, ђак осмог разреда гимназије, одузео је, у Сарајеву, револверским зрнима, живот наследнику хабсбуршког престола надвојводи Фрањи Фердинанду и његовој жени Софији од Хоенберга. Бровнинговски протест младог народног револуционара и мучеиика Богдана Жерајића био је први гласан очајнички крик млађег босанског нараштаја због поробљавања њихове Отаџбине. Његово смело дело узбунило је срца одговорних политичара, али је заталасало душе оних честитих и племенитих идеалиста који су, уз чкиљаву лампу и бајаг хлеб, сањали о великој југословенској држави и новој југословенској култури.... Гаврило Принцип, велики народни мученик и јунак, био је предодређен за националну жргву. Рођен у Грахову (округ Лијевно), у малој паланци која је сачувала осећање слободе и буна, које су се увек свршавале набијањем на колац или вешањем најчистијих горштачких усташа, и која је била огњиште великог националног таласања у другој половини XIX века, Гаврило Принцип је, при првој револуционарној лектири и при првом сусрегу са револуционарима, усадио себи у душу завет, да буде други мученик за ослобођење Босне и Херцеговине. И ако му је тек деветнаест година, он је на саслушању код сарајевске полиције, одмах после атентата, изјавио, да је одавно имао намеру да убије неку високу личност, и то једино из пационалних разлога. За њега је дакле било сасвим свеједно, да ли ће убити баш главног угњетача његове браће, надвојводу Фрању Фердинанда, или коју другу личност, по чијој војби стотине хиљада његове браће живе у ропству. Својим великим и смелим делом, Г аврило Принцип је хтео да запечати српско право на Босну и Херцеговину и да опомене наше поколење, да Босна, после ослобођења Старе Србије и Маћедоније, не може и неће више да чека. Гаврило Принцип се није

преварио. Као што су Богом надахнути старозаветни пророци предвиђали скори долазак Спаситеља, тако је и Гаврило Принцип, у једном тренугкувидовитости,изванредне духовне луцидације, предвидео како ће се, после његовог одважног дела, појавити светли и бели хоризонти његовој поробљеној браћи, и како ће Босна и Херцеговина, после турског и аустриског господарства, постати саставни део велике српске царевине. Поновимо још једном: Гаврило Принциа се није аосварио. Данас, када се он и његов друг Недељко Чабриновић, мучени по свима правилима аустријске казаматске инквизиције, грче и превијају у мукама, да би се од њих изнудила признања, потребна за ублажавање аустријског насиља према Србији — данас се један одред наше дичне војске налази пред бедемима Сарајева. И док се у помрчини сарајевских канцеларија слажу читави дењкови лажних исказа и сведоџаба, и чине све припреме да се докаже да је дело Принципа и Чабриповића спремила званичпа Србија, дотле победи оци с Куманова и Брегалнице хитају капијама Сарајева. Ослушкујући иза тешких тамничких врата победничку канонаду наших топова, и очекујући да сарајевским улицама запраше шумадијски хатови, млади мученици нашег народа, Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић, осетиће сву величину дела за које су се жртвовали, и сву лепоту дана којима у сусрет иду десет милиона Срба и Хрвата... Како величанствена утеха — пред полазак на вешала!...

Из бојне линије И чир је рана!... Међу аусшријским заробљеницима био је и један Чех. Врат му завијен, као да је рањен. У самртном страху, он одговара на аитања нашег официра. — Шта ти је то на врату? — Рањен сам! — Није он, ’оћу касти, ра ■ /рен, госаодине, већ је, из страха , рашчеашо чир. Чуо да ви нећете рањеницима ништа ! — умеша се један Ср бин из Срема. — Па кад су они мсне, који нисам хтео у рат, арогла • сили за ратника, зашто ]а не бих могао чир арогласити за рану?\ — додаде ареалашено Чех. Нсш се офнцир насмеши и аонуди га цигаретом.

На шнн ст® — Образовање антигерманског светског савеза. У Хату је образован антигермански светски савез, који позива све културне народе у општу борбу протиз варвара Немаца и Немачке. Савез предлаже, да Немце нико не шрима у гостионице и бање, да их искључе из свих друштава, клубова, европских спортских сзвеза, да се бојкотују производи немачке индустрије, номачке бање и лекари, да се Немци протерају из свих ненемачких земаља, да се нем!г|чка обала потпуно изолира, да се у свима земљама оснује антигерманска штзмпа. Беспримеран немгмки варваризам, убијање рањеника, рушење и палење села и вароши, намерно уништавањв уметничких творевина ,и противничких фг(6рика, морали су код Белгијанаца и Француза изазвати идеју о овој страховитој и трз(јној освети.

— Ум за морем, смрт за вратом! —

Немци су се у Белгији разбашкарили као да су код своје куће. Све сатове удесили да раде по Виљемовом; за вароши у Белгији веле, да су у Немачкој и томе слично. Али њихов најновији гест толико је карактермстичан за немачку уображеност, да би био смешан да су околности друкчије. Фон дер Голц-паша решио једа сазове белгиски парламенат, „да би саслушао мишљење преставникз( Белгије о томе шта они мисле о будућности." Белгиски народни посланици, који су прешли у Холандију вене, да ниједан Белгијзнац којк ма и најмање цени себе и своју Отаџбину, неће се усудити да прими предлог Голц-паше. Белгијанци не губе наду, да ће уз припсмоћ својих савезника ускоро истерати Немце из Белгије. Слушајући Голц пашу, Турска је пропала. Ако сви знаци не варају, ни Немзчка неће проћи бољс.

— Кратки извештаји са свих бојишта. На нгшем бојишту нема значгјнмјих промена. Напади на наше трупе у Босни успешно су одбијени. Французи и њихови савезници имали су делимџчне успехе. Белгијанци су се одржали нз линији Апер. Французи су заузели Кан де Роман на десној обали Мезе и задржали тај положај поред немачких очајних напада. На руском фронту операције теку повољно по Русе.

И] скоре лрошлости АНАТОЛ ФРАНС И РАТ. ,,Гер Сосијал” објавио је ово писмо славног француоксг романсијера и критмчара Анатола Франса, упућено министру војном : Господине министре, Много цењених људи налази, да за време рата моје перо не вреди ништа. Они можда имају право. У сваком случају ја прекидам своје писн 1 ње и тако остајем беспослен. Нисам више млад, али сам доброг здравља. Учините да постанем војн/ик. Поштује вас Анатол Франс.

И Ш против Нмца! — Карактвристичан протест туроких официра.^Турски официри предали су министру војном протест, у коме захтевају, да их изрзвнају са Немцима у турској војоци. Нарочито се буне што је Турцима забрањено, да у унифсрми посећују јавне локале, а немачки официри у фесовима слободно посећују клубове и шантане. Послвдица тога била је та, што је Немцима забрањено ношење фесова по јавним локалима. Овај протест веома је карактеристичан, јер показује да су се у Цариграду наситили Немаца. Маса народа за цело им није симПајтисала, а овај протест турских официра, и ако сам по себи безначајан, показује, да су и у вишим кругсвима пост&ли незадовољни с Немцима.

— „Осам хиљада Немаца прегазиће Србију", вели софијска „Камбана”. —

„Камбана" је оштампзла овај телеграм под насловом „Судбина Србије”: „НемЗЧка трговина много страда од тога, што Србија препречава пут за Исток, нарочито за Бугарску, Турску и неутралне државе у Азији. Због тога је немачки главни штаб решио да пошље Аустријанцима у помоћ 8.000(?) војника, а доцније ће и више.(!) После две три недеље немачка трговина имаће отворен пут на Исток," Да би шала била потпунија, ми нгпомињемо, да је „Камбана" про рицала, пред српско-бугарски рат да ће Бугари за три дана бити у Београду!...

— Покушај немачких фабриканата да спасу своје капитале. —

Глзд и оскудица разгстрли су своја крила на Германнју. Земља фабрика и трговине данас језемља глади и оскудице. Од мирног становништва, неспособног за бор

бу, отима се на све стране да би се исхранили немачки пукови. Немогући да протерају глад и оскудицу из своје земље, Немци су прибегли подвалама, да би, колико тслико, спасли своје капиталб. Швајцарска трговачка комора открила је, пре неколико дана, да су немачки фабриканти покушали да у Швајцарској отворе своје филијале, преко којих су хтел,и да протурају своју робу у Француску и Енглеску. Пошто овн:ј покушај немачких фабриканата значи повреду неутралности Швајцарске, то су швајцарскц фабриканти одбили, да немачку робу продају као своју.

№ м® I «а — Верна слика стања у Аустрији. Поред пропасти од спољних непријатеља Аустро-Угарска има сгд да се бори и с унутрашњим неријатељима. То су нереди међу стгновништвом и све већа и већа економска криза. Како су под заставу позвани скоро сви мушкарци, у селу је нест:г!ло радне снаге, те је сад засејзна свега једна трећина њива. Неизвесна будућност натералаје фабриканте да згтворе своје фабрике, те су сад вароши пуне радника без посла и хлеба, а то је елеменат, који најбрже губи стрпљење. Дс 1 ти рада варошким радницима, сада је апсолутно немогуће. Покушај да се фабрички радници употребе за пољске радове претрпео је у Аустрији исти неуспех као и у Немачкој. Невољг и беда изазвали су негодовање, које се у најсноријем времену може претворити у отвсрену буну. Ни државна благајна неће моћи да издржи велике ратн« трошкове. Рачуна се да Аустрију сваки дан рата кошта 60 милиона круна. Само министарство војно недавно је изјавило, да неће моћи да се без ззјма издржи више од месец дана. Сем тога и мародерство самих аустријсних војника изазива међу стзновништвом протесте против даљег ратовзња. Аустрија је већ моралио сломљена. Д® јој није помоћи одстрзне Немачке, она би била сатрвена. Овако пак биће јој животарење продужено за неколико недеља, док руски пукови не потуку немачку војску.

Првд пропошћу — „Приближује се да«, када Ке хиљаде немачких породица остати без хране, осветлења и горива" Строга цензура у Немачкој досада није пропуштала ниједан чланак, који би иоле могао да нагласи, да стање на бојишту и у земљи није онако, кано би се могло пожелети. Али пошто се стање никако не поправља, немачка влада осетила се приморана, да публику прилреми на све ееенту-