Пијемонт

" Стр. 2.

Броу 254.

,П И Ј Е М 0 Н Т“

известити Вас, да је 13. управни одбор Америчке Уније, коју састављају све америчке нације, на изванредном скупу, држаном 24. септембра 1914. године, иницијативом, коју је узео чилски министар у име своје владе, донео одлуку, да се зараћеним народима Европе, преко државног секретара Сједињених Америчких Држава, који је и председник одбора, телеграфски достави ова резолуција, коју је одбор усвојио: „Пратећи са општим саосећањем страховиту борбу, која данас пустоши континенталну Европу и ремети индустријске и трговинске интересе човечанства, управни одбор Америчке Уније одлучио је да владама зараћених народа израаи искрену наду за мир, као свој прилог осећајима братства, којим је надахнут панамерички скуп." Г. Пашић, Председник Министарског Савета и Министар Иностраних Дела, упутио је г. Вопнски овај телеграм: „Част ми је потврдити Вашој • Екселенцији, да сам примио са-' општење одлуке 13. управног од-' бора Панамеричке Уније од 24.' септембра 1914. године и известити взс, да је српска влада врло захвална на изразима симпатија у тој резолуцији и да искреноде-* ли наду, која се изражава зашто 1 скорији мир."

Со нпшег ротишто Борбе у Босни Ваљево, 9. октобра Седмог окгобра непријатељ је нанадао на наше и црногорске трупе у Восни на целом фронту, али је нашим контра-нападом био одбијен са великвм губицима. Гонећи ненријагеља, наше труне су нродрле дубоко на ненријатељско земљиште. Код Гучева, Митровице и Београда Ваљево, 7. октобра На осталим фронтовима није се ништа значајније десило, осим што 1е иепријатељ час јачом час слабијом арти љериском и пешадијском ватром тукао нагае положаје код Гучева, Митровице и Београда.

— Немачко-аустријски и руски преговори. —

1

Аустрисие маринске трупе [одричу послушност. Више пута смо јављали, да аустрјиски војии кругови стра - 1 хују од побуне у својој вој- ! сци. Вегато скројеним лажп- 1 ма о тобожгаим аустриским н| немачким победама над са везничким групама, ове побуне су одлагаие. Сада, кад јз истина о ратној ситуацији почела да продире у војппчку аустријску масу, у нзгледу су скоре побуне у свима родовима оружја. Састављена из Словена, у првом реду Срба Далматинаца, аустрнска марина ће, по свој прилици, прва одрећи послушност. У Бечу већ страхују од тога. 0 томе је стигао овај кратак телеграм: Петроград. 8. скт. У аустријским војним круговима влада бојаван, аа у аустриским маринским трупама не настану нереди.

ГЈешроград, 8. окт. Преговори о пуштању у слободу руских поданика, који су задржани у Немачкој и Аусгро Угарској, у замену за аустрнске и немачке поданике у Русији на добром су путу и биће повољно решени.

-- Уређење болница. — Милосрдне сестре и рањеници. — Прездравили рањеници. (Од нашег дописника) Аленсинац, 7. окт. Алексинац, кош за време турског рата у оиште није ни имао рањеника и у чијим се болницама за време бугарског рата лечио свега малн број рањених и оболелих, сада има четири резервне болнице, кроз које је до сада прошло преко 5000 рањеника. У првимахје отворена свега једна резервна болница у Учитељској Школи. Касније су, када је број рањеника почео да расте, отворене још три болнице и то: у гимназији, у основној школи код чесме „Смех и суза“ и у основној школи више цркве.

За управника свију ових резервиих болница постављен је стари и уважени београдски лекар г. Јован Да нић, а на раду су још при овим болницама београдски лекари : г. др. Б. Пијаде и г-ђица др. Д. Стојиљковићева. Сем њих асистирају још три студента медицине. До сада је у алексиначким резервним болницама лечено и излечено преко 10.000 рањеника, од којпх је један приличан број сељака војника^из алексиначке околине и сада долази на превијање. У болницама раде милосрдне сестрм и то од две врсте — госпође и госпођице из Алексинца и госпође и госпођице из Београда. Међу једном и другом врстом болничарки нема разлике: све раде са истим пожртвовањем и са истом љубављу. Болничарки има преко четрдесет а међу њима нарочито треба истаћи госпођице, које раде у операционој сали и на спремању завојног материјала. Д.

— Због оскудице у новцу, Турска је принуђена на демобилизацију. У почетку европског рата, док је немачка охолост још била |у пуном јеку, немачка влада је послала Турској но-

алности. Само тако може да се абјасни, што је пропуштен следећи члана|к „Форверца", у чију се тачност не може сумњати. — Нећемо да сумњамо у тачност навода нашег главног штаба, — вели „Форверц". Али ипак можемо рећи, да се између редова може прочитати више, него што би штаб желео. Могуће је, да ће житница Немачке, Источна Пруска, бити потпуно опустошена при п о н о в н о ј руској окупацији. Сем тога не треба заборавити да рат тек што је почео, а међугим беспослица и скупоћз расту необично брзо. Званички извештаји говоре да је четвртина радни!на без посла. У ствари, број беспослених много је већи, јер многи раде само пола свога радног времена. Цене кромпнру, (и поред отимањз кромпира од руских сељака! Ур.) скочиле су огромно. Приближује се дан, кад ће хиљзде породица остати без хране, без осветлења и го 1 рива.” Како пророчки звоне ове истините речи!..

ИОЊИ ПОКУШАЈ — Немци покушавају да спасу своју индуст,рију од банкротства. Поред огромних људских жртава, рат културне Европе против Немачке и Аустрије стао је немвчку индустрију више милијарди. Увиђајући своју свестрану шропаст, Немачка чини сада последњи покушај да, колико толико, спасе своју индустрију од пропзсти. 0 томе је стигао овај телеграм: Петроград, 8. октобра. Немачка индустрија јако трпи због рата. Покренуто је питање да се отворе приватне фабрике и, ако се њихови раденици не налазе под заставом, да се претворе у државне фабрике.

ЗДНИР — Резолуција одбора Америчке Уније. Букурешт, (ј. октобра. (Накјолшо) Господин Бописка, пуномоћии минисгзо Сједињених Америчких Држава упутио је Председнику Мимистарског Савета и Министру Иностраних Дела, г. Пашићу, ову депешу: „Екселенцијо, Према инструкцијама, којесам добио од своје владе, част ми је

— 31. августа, 1. и 2. септембра —

Ц!з „1‘атаог Дневника”)

Ноћу, између 30. и 31. звгуста, Аустријанци су прешли са аде Нурјачице на нашу страну. Моторним чамцима и понтонима, користећи се мраком, под заштитом своје артилерије, они су пребацили један пук. Према ади.од прилине на простору између реке Жерхвије и потока Црнаје, наша два батаљона, после упорне борбе и јаког отпора, повукоше се за 2—3 км. од обале, бранећи стопу по стопу земље. Снага протнвникова свакога тренутка бивала је све јача; опасност, да непријатељ својом много надмоћнијом снагом не продре дубоко у наше земљиште и дохвати се добрих положаја, постајала је све већа. Према томе требапо је што пре поспати помоћ, да се појачају наша два батзљона. Требапо је,

у исто време, што пре доћи на положај и својим дејством спречи ти даље продирање за извесно време и подржати трупе, које су се налазиле у највећој ватри. Наш коњички дивизион налазио се на вису пред Радосом и у свануће, 31. августа, добио је наређење, да се одмах крене и појача пешадију код зде Курјачице. „Брза помоћ — дупла помоћ!"—■ значило је наређење и на команду „Седлај и уздај!" дивизион је пссле неколико тренутгна био тотов за покрет. Ноћ је била мрачна и хладна, небо сиво као олово, застрто облацима, тако да се и у свануће ништа није видело. Само су се чули у даљини топови и гроктање пушака и митраљеза. Нешто хлз 1 дно, језовито, услед изненздног покрета, код пробуђених јунака са Скадра, у први мах, непојмљиво; нешто, што је лежзло у атмосфери, као да је са оиога света, иао да хладни ваздух сванућа у себи носи душе изгинулих — па

к-(м шалће: ево и вас к нама дг се погледамо „очи у очи” — било је утиснуто у душу свију нас. Али за тренутак!... Кроз мрачни простор одјекнуо је мушки и снажни глас командантов за полазз« и све визије ишчезоше пред нама, сви осетисмо јаву, сви видесмо јасну стварност пред собом: та борба, која се тако силно води ка обалн валовите Дрине; те пушке и бомбе, топови и митраљези, који свом снагом сипају смртоносну ватру и својим одјецима претварају се у једноставне тонове, који личе на кључање воде у казану, — све то значи за нас, наш народ и Отаџбину кашу, „бити или не бити", значи остати и живети у слободи, часно и поштено, развијати се, према наслеђеким нашим лепим обичајима\, културно — или изгубити све те драгоцености и постати роб!... коњанци су кзо сенке, у колони по чепири, хитали вијугавим путем и брзим темпом стигли у свло Козјак, а одатле у галопу до

Лукићеве колебе. Већ су им поред ушију фију»сгши куршуми, а шрапнели се распрскавали над главрма... „Дивизион за борбу пешђе, сјаши!" — одјекнула је комзнда и преносила се по ескадронима, са ескадрона по водовима и за трен ока коњаници су у расутом стрељачком строју нренули напред. Простор, на коме се борба водила, био је раван, обрастао шумарцима, шибљем и врбацима, а и кукурузи још нису били посечени. То нас је заклг 1 њало од ока непријатељског, али је простор био јако брисан. Навала противнико8а била је све јача и стрељзчки строј батаљона почео се проређивати и колебати.... Брз, одлучан и смишљен покрет и долазак коњичких стрелаца допринео је одмах да се положај наших пешака одржи. Један ескадрон се брзо и вешто привукао једној чети пешака, која се услед проређвних редова колебала и спремала за повлачење

ваца да позове под'заставу што вишевојника.Готов нанајпустоловније авантуре, турски министар војни Енвер-наша мобилисао уе сву европску и један део 'азијске војске. Сада, кад су порази на бојном пољу почели утицати отрежњавајући на немачке војне и политичке кругове, они су одрекли Порти даљу новчану помоћ, извињавајући се да се и Немачка налази у великој новчаној кризи. Због тога је Турска принуђена да демобилише. 0 томе је стигао овај телеграм: Пешроград 0. окт. Немачка субвенција Турској постала је недоволша и Турска ће морати да помишља на демобилизацију, пошто буџет Турске не може да издржи тако тешке издатке.

За београдску [иротиу - Апвл на све добре људе. Због немања рада и одласка хранитеља породица на војне дужности, број сиротана који падају на терет престоничкој општини постаје из дана у дан све већи. Пре неколико дана, број лица која примају помоћ из општинске касе прелазио је 22.000. Данас, он је још већи. Како су приходи Београдске Општине, због ратних прилика, знатно опалп, потребно је да сви имућни грађани и грађанке притекну у помоћ новчаним прилозима општини, која се, до крајњих граница могућности, старала и стара, да њени грађани одагнају глад и оскудицу са свога домаћег прага. Ми се надамо, да ће сви имућнији људи у Београду, по угледу на париске и петроградске грађане, помоћи своје сиромашне суграђане у овим данима суза и радости. Пмена приложника Општина ће публиковати преко београдских листова.

Војвода Вук Наш славни четнички војвода Вук — пешадијски мајор Војин Поповић, који је 20. септембра, у борби на

те се уметнуо међу њкх, попунио празнине и својим доласком их охрабрио а један ескадрон је та* кође одмах заузео место на десном крилу лоред пешака и отворио ватру на надирућег непријзтеља. Ком&ндант целог тог борбеног одсека био је рањен и наш командант примио је команду. Он је летео на све стране, сокопио и био свуда. И сада, у киши од куршума, чули смо, с времена на време, његову сваксдневну песмицу. Командири су са својим водннм официрима били идеално свесни у вршењу своје дужности. Борба се све више распзљивала и бивала све јача — од 5 час. јутра до мрнлог мрака. Коњзници, заједно са пешацимз. у борбеном реду, укопавали су се постепено голим рукама на овом брисаном простору, користећи се и најмањи природним заклоном, јер ровова није било. Нелријатељ је огорчено нгладао и огромиом артиљеријсном, пвшачком и митраљесном ватром