Пијемонт

Број 254.

Стр. 3.

ПИЈЕМОНТ"

Курјачици, тешко рањен, пренесен је пре неколико дана у Алексинац. Брижљиво негован и лечен, неустршииви војвода се у велико налази на путу скорог и потпуног оздрављења. Полициски указ Потписан је већи указ о размегатају полициских писара у старим крајевимг. За писара Управе вароши Београда постављен је г. Филип Ненезић, писар начелства округа нншког. Београд без дувана Жељно и дуго очекнвана нова партија дувана за Београд и околину још није приспела. Има већ неколико дана, како су престонички грађани и посада око Београда осуђени да проводе ове нервозне дане без дувана. Монополска управа не би требала да показује овако свирепу равнодушност у ратне дане према својим најбољим потрошачима. Мало добре воље и неколико вредних руку више, па ће Београд стално бити снабдевен дуваном! Прилози америчких Срба У Њу-Јорку је, иницијативом неколицине тамошњих виђенијих Срба, образован одбор који је примио на себе да купи ирилоге за српски Црвени Крст. До сада, овај одбор је скупио н иослао пашем Црвеном Крсту 12.000 двпара. Прнлози се и даље купе. Нов шеф Пресбироа За вршиоца дужности шефа београдског јПресбироа ностављен је г. др. Живан Спасојевић, доцент правног факултета. Досадашњи вршилац дужности шефа Пресбироа г. Душан Синобад, путује ових дана у Ниш на своју стару дужност. _ -/- Поручннк Вукомановић У једној од последњих борби на Дрини погинуо је и жандармериски поручник Војислав Вукомановић. Покојни Вукомановић је био од оних ретких жандармериских официра, који су на дан мобилизације напустили службу у позадини и ступили у редове бораца. Покојни Вукомановић је погинуо на челу своје чете са узвиком: „Напред!" Слава му! нас обасипао. Али сваки његов напад био је одбијен и са огромним губитцима остај|ао је он као прикован на обали Дрине, попуњавајуЦи стално своје проређене редове новим снагама. И ноћ је пала, мрачна јесења ноћ. Ситна киша и хладноћа прожимали су до костију... Али нам и таква ноћ није пружила одмора. Целу ноћ је непријатељ ог пребаченим појачањима нападао и неколико пута јуришао. Наши стрелци својом пешачком и карабинском ватром, упорно и хрзбро Су брзнили свој положај. Немајући бајонете, коњаници су бацали бомбе, а добри коњички подофицири били су уметнути међу пешачкг оделења, која су остала без својих старешина, ради подржавања морала и руковања ватром. Осеануо је и први септембар а борба није престајала. Двздесет и четири часа дивизион, у јачими 200 карабина, држао је сг двт батзљонз, положај у рукама и

— Зг1нимљиве ратне епизоде. —

Десило се у руској Пољсиој. Једна жена, пре извесног времена, дође у Петроков и замоли немачког комзнданта места, да јој да дозволу за слободгн прелаз преко границе. Али се овај наљути и раздра на њу: — Петроков сада припада Немг|чкој! Од сад немате више да прелазите преко границе!... — Хвала, господине! Али, ја се б 01 јмм да се не вратимо преко границе исто тако брзо, кзо што смо брзо и прешли.

ВЕЛЕ1ПКЕ Помен калетану Гавриловићу. — Димитрије Гавриловић, жандармеригки (погпоручник, даваће у суботу 11. окт . у 10 часова пре подне, у цркви Св. Марка, четрдесего-дневни помен с оме Јбрату Михаилу Гавриловићу. капетану. који је погинуо у последним борбама с нспријатељем,

Кроз Беопшд — Репортерске белешке. ПОЕЗИЈА УЛИЧНИХ ГАМЕНА. Сваки дан проведен у овом мучном времену у Београду, занимљив је и интересантгн; сваки даа пружа нам по коју новину. Између тих ситних ствари, које су за нас постале свакидашње, а које су за придошлицу новинг, нарочито пада у очи велики број уличне деце, који се, без претеривања, сада дуплирао. Та деца — деца, кој|Е 1 су од увек била и рзсла нз улици, мале гимназисте и ссновци чије школе не раде, пркличан број „фацираних" шегрта и т. д. — баве се ргзличитим П10слови!ма, као купљењем шрапнелских куглица и остацима од распрснутих граната, обилажењем око тијачних тезги, играњем војника и других савремених дечјих нгара, продаЈом новкна, што је најзад и најрентабилн!ије, а у исти мзх, за њих бар, најласкавије. Ову децу публика крсти „новинарима”. Међутим, њих је ово време начинкло уличккм гаменима, а гамени су, као што је већ познато, по мало, духовити. Да је тано ево примера. Између њкхових осталих ситних духонитости у прози, оки су направили читаву малу уличну поезију, помоћу које, лгнше и брже протурзју своје, односно наше листове.

давао беспримерног отпор!г надирању противниковом. Борба се настављапа без прекида. Редови су се проређивали али борци нису лопуштали. Ргњеници су с муком одвођени и изношени из строја кроз брисан простор и бњ вали опет мнопи ван строја рањени, мртви су бкли сарањивани, ■г проређени редови су вршили своју дужност и даље... У подне нгм је дошао једзн батаљон у појачање и око једног чзса по подне отпочео је наш напад, да се непркјатељ претера на леву оба!лу Дрине. Борба је трајала огарчено цело после подне, први непријзтељски ровови били су заузети, али су морали опет бити остављени услед бројие нздмоћности противникове. И опет је пала ноћ... Непријатељ јестално превла)чио нове и свеже борце, заморене својо батаљоне смењивао и огорчено продужавао борбу. Јака топовска, пушчана и митраљескг ватра и ове целе ноћи не простајзше, па се продужава-.

Тако јуче идем Макензијевом улицом. Лепо време и свет, међу којима нарочито пада великиброј жена, размилео се дуж тротоара. )Л!р 1 едг)мном иде један шврћа од 10—12 година, „новинар", нуди листове и пева: „Ратне веети... дум, дум, дум. „Беж’те жеие у нодрум... Други кде према њему одозго, продаје исту робу и виче: „Ајд’ новиие, свет нек бира. „Док монитор не аасвира," Зађох у другу улицу и чух, али продаеца не видех: „Ратни дневвик, ратии весник, „Веж’те људи у Реснпк....” И већ сам ушао у своју кућу, кад засвира отуда са Саве монитор и у том, поред прозора, протрча један „новинар", дерући се колико га грло доноси: — Ајд новине, још три броја, Дљтеко ,је кућа моја, 0 монитора нашће која... — др.—

Ротнз пошти Ко би што знао о Јанку Петровићу, лађару. четнику Рудничког Чечничког Одреда, нека изволи јавити његовом оцу Живку Петровићу — Врачарска Штедионица. Са свих стрш — Поуке и проналасци. У енглесгеој војсци почели су шрапнеле од шзле називати Палмерове Пилуле. Ово име добко је шрапнел по једном енглеском војН|И 1 ку Палмеру. Једном је Палмер лежао у рову мучен јтом невралгкјом. У близини његовој распрсне се један немачки шрапнел; Палмер остаде неповређен, али га експлозијз заглуши и онесвести. Кад је понобо дошао к себи невралгија је била као руком однешена, Сад кад неког енглеског војнкка боли глава или је нервозгм, њега упућују да оде до бојне линије и да узме Палмерове Пилуле. -еПре кратког времена умро је у држави Њу Јорк проналазач подводних лађа, Џон Холанд, у својо)ј 75 години. Он је био по занимању учитељ, али се у доколици бавио студ-ијом морепловства. Још 1875. године он је поднео министарству војном низ пројекггга, али су ови били одбачени. Али 1896. године он уз припомоћ државе сагра-ди прву подводну лађу, која је билз потпуно упоше и целог идућег дана и целе идуће ноћи између 2. и 3. септембра. Диеизисн је храбро одбиј-ао нап-г)д-е лротивникове. Преко коњсиих станица артиљерија је добијала извештаје, где треба да гађа, и тако је дејство њено било још боље. Тгжо је наша коњица са пешадијом и артиљеријом успела да одбиј-а сваки напад далено надмсћнијег непријатеља и дз коњица, својим дејством од 70 часова непрекидне борбе, обустаеи свзкж уопех Аустријанаца на кашој територији. У рану зору, 3. септембра дошла је смена. Ксњица се требала повући. Простор је био брнсаи. Непријатељ је сваки покрет пратио и мотрио. Али је коњица полако и приоебно дошла до села Козјака и дохватила се својих коња. Ог 1 командантом на челу и својим командирима, и водним официрима пред водовима, с осмгхом коњанина на уснама, свесних извршења свога зздатка, ди-

требљива. На грађење је утрошено 750.000 динара. Та је лгђа послужила као пример свим доцнијим проналазачима, који су -извели само неке тех-

Уништена лађа БЕРЛИН, 7. октобра. — Енглеска подводна лађа „Е. 6.“ уништена је 5. октобра по подне у једном немачком заливу Северног Мора. На овој депепж потписан је подшеф адмиралитета, Деније. Рускиње Белгијанкама Петроград, 8. октобра. — Једна Iгрупа руских жена из Кијева по-

слаће адресу белгиској краљици да изрази своје симпатијн према белгиским женама.

I :

извегатава пош. публику • да продаје сву робу по ; чудновато спуштеним • ценама. • Неколико стотина хи- • љада комадаразних ства- • ри за успомену к: о: елек- * тричне лампе, упаљаче, Ј ташне, новчанике и т. д. § од 50 п. д. па на више. # Железнички сатови од • 4 дин. па на више. 1-8 •

Последње вепн Велике руске победе (Званичан извештај) Ниш, 9. окт. У руској 11ољској и Галицији, где су Нелци и Аустријанци заједно, под глав ном немачком комаедом. извели били велику војску нротив Руса, Руси су на целом фронту од нреко четири стотине киломотара сузбили Номцо и Лустријанце. Сад су Руси иа једном широком фронту ирешли у офанзиву и гоне Немце, који наиуштају један ио једаи свој положај, остављајуЈш на бојишту многе своје заробљеиике и рањенике.

И Французи напредују Бордо, 8. окт. Јучерашњи дан обележен је нарочитом активношћу непријатељевом. Жестоке нападе иввршио је непријатељ на неколико тачака, а нарочито на Њиме, Диксмид и Ла Басе. Сви су ови напади јединственом енергијом савевничке војске одбијени. Напредовали смо доста у пределима Сен Мијела и Аргоне. Аустрија без пушака Петроград, 7. октобар Како је аустриска војска у борбама у Галицији изгубила велики број пушака, аустриска влада налази се сада у недоумици, како да их накнади.

визгеон се кретао од Козјака ка Иверку и пвсма, лепа песма, којсм је командант у стрељачкоме стрсју веселио своје јунаке, само са новим речима, захори се дивизионом: „Добро јутро, Српкињицс! Идсм. душо. с Курјачице. . Како не бмх вес.’о био Швабове с<гм таманио.” „Србин јутак нтгје џабе. Пот> т ћн ће он и Швабе, Зато, драга, реч ти ево: Биће српско Са.рајево!” ..Кукашша Србин није. Јуначки се увек бије, Кад се маши свог ханџара Освојпће сто Моотара.” Код Курјачице, 28. оеит, 1914. 6 .

Претплата на „Пијемонт* етаје Један дииар месечно.

Ритне снтнице У протестанској цркви у Цариграду сви Немци турски официри положили су занлетву на варност султзну. ♦ У Поргугалији нзрод тражи рат са Немачном. Португалци с« с правом боје, да би Немачка у случај|у победе убрзо отела и њихове колоније. ♦ Онлолљене зутомоб-иле први су изумели Белгијанци. Њима су ови аутомобили веома помагали у борби с Немцнма; један добровоља/ц убио је из свог оклопљеиог аутомобила само једном приликом 110 Немзца. ♦ Према неким гласоеима, у Угарској је ухалшено више официра. Они су оптужени, да су р?|днли на проглашењу независности Угарске под руским протекгоратом,