Пијемонт

Стр. 2.

„п;и Ј Е М 0 Н Т"

где им казују, да се они боре са Французима а не са Русима. Сваког дана по десет румунских свештеника затварају у тзмницу. Влада се не боји толико Срба у јужној Угарској, колико Румуна(!). , Нзчелник генера|лштаба Конрад фон Хецендорф изгубио је потпучо своју популарност. Не обзирући се на ратно стање, у Бечу је их дана, за време уличних денстрација, руља полупала лрозоре на његовој кући. Неки од цемснстраната осуђени су на 15 година робије. По чувењу, стари цар се осећа врло добро, јер му не саопштавају о поразима, већ само о победама! Како се мисли, он још не зна ништа' о паду Лавова. Он реаносно по цео дан ради, потписује унапређења официра >и сеаки дан иде двапута у цркву."

— Орден Св. Ђорђа руском гене-

ралиоиму. Петроград, 10. октобра. Цар је подарио генералисиму орден Св. Ђорђа трећег степена за енергију, храброст и несаломљиву постојаност, о чем је д|31о доказа извршујући ратни план, који је крунисао новом славом руско оружје.

1 Разореном Шапцу — Мртва варош. — Преко рушевина. — Црква и гимназија. На пијаци. (Од иашег допис-ника) Шабац, 7. октобра. Сваки, ко је пре извесног временз прочитао у листовима извештај Врховне Команде, да је на Шг|бац избачено преко 10.000 граната, могао је себи да представи бар у некопико олику данашњег Шапца. И ја сам преста|вљао себи ту слику, али колика разлика између предпоставке и стварности. Наш Шабац, онај лепи, живи и напредни Шабац, са лепо уређеним шоровима, читавим комплексом лепих грађевнна и пијацом на коју се слегало, трговало, продавало и пазарило пола Мачле, преставља данас разорену, мртву вг.рош. По зчдинама гззрушених кућа јсгш и сада по над нзд блесне плзмен; са згзришта се и дамас пуши, а ретки пролазници спотичу се улицама о гомиле изривеног камења и упадају у рупе, којесу н;|чиниле тешке разорне гранате. А лепа шабачка црква, са изгорелим кубетима, разривеном пор-

том, која данас преставља преорано земљиште и са онанаженим иконама, најбољи је израз аустријске „културе". Гимназиска зграда и пијаца, прва изрешетана куршум!има и делимично разваљена непријатељским гранатама, друга сравњена са земљом, престављају врхунац непријатељског варварства. Шабац је сада пуст. Шгбзц је скоро цео разорен, а његовим грађанима додељена је најтежа судбина у овом рату. Што није убијено, Аустријанци су одвели собом; неки су одбегли, а остатак је на свом огњишту без огњишта. А зима се ближиЛ.. К.

— Студенти виших школа траже да иду у бојну линију. Петроград, ш. октобра. Манифестације студената виших школа, поводом позива студената да ступе под заставу, продужују се у взрошима у којима има универзитета. Студенти универзитета у Казану молили су гувернера, да њихове симпатије достави савезничким владама, нао и то, да су они готови да се на поз!Ив владаоца боре П|ротив заједничког непријатеља.

— Промена на румунском престолу повлзчи промену румунске политике. —

Букурешт, ш. октобра. Један од најугледниј|их чланова румунске национално-либералне партије изјавио је дописнику једног руског листа: — Будите увереии, да се нови »раљ неће противити остварењу народног идеала. У опште, промена на престолу морд за собом повући и промену спољне политике. Најлрв ће се најучтивије прекинути бескрајни преговори са Немачком. Пројеиат о замени кабинета народним, његов састав, Филипеско као министар војни — све то доказује тачност оног што сам рекао.

ПРВТКВ ЛКП1 — Побуна Слована и Руаина у Карпатима. Становништво Карпата, почевшк од Татре, протерало је аустриске државне чиновнике. На све стране спрема се ажтиван отпор. У брдима се јавило много чета,

које су наоружане пушкама аустријских војника, који беже испред руске војске. Карпати су насељени понајвише Словацима и Русиннма. Ти словенски народи, које оу Маџари необично НИЊИ 1 ЛИ, сада су се дигли против својих угњетача. Међу њима круже гласовк, да ће Руси за две недеље ући у Пешту, где ће се састати са Србима. Ствари се развијају ове нвповољни|је по Аустрију. Сад јој треба оамо јоцЈ да се и стаковништво побуни, па је све готово!....

дранског Мора Многи несрећни случајеви, при којима су као жртве мина гинули тал!Ијан 10 К!И рибари навели су Италију да озбиљно на1стане, да се Јадранско Море очисти од мина. У том оу циљу послане у Јадранско Море две мале крстарице, које су још пре рата претворене у бродове за вађење м|ина. Због мина у Јадранском Мору, престао је свани саобраћај путничких бродова. Прекинут је чак саобр,а|ћај између Трста и Венеције. 11 Иј Ж П етро г р ад, ш. октобра. Московска општина подарилз је 100.000 рубаља као помоћ пострадалом беллнском становништву. — Иста толика сума вотирајна је за становништво Србије, Црне Горе и Пољске,

— Сетон Уагсон о улози Орбије у европском р|ату и стварању

југословенске државе. Познати енглески пубпициста Сетон Уатсон штампао је у „Тајмсу" један занимљиви чланак о улози Србије у европском рату, из кога вадимо неколико ставова. Уатсон прво говори о војној снази Србије, њеном утицају на ток ратз, па се затим зауставља на улози Србије као поборника опште слободе свих Југословена у аеликој југословенској држави. „Али не треба водити рачуна само о Србији, вели Уатсон. На 1 дневном је реду југословенско питање. Оно је једна од главних чињеница, које су изазвале ев-1 ропски рат. Већ се приближује дан, који

нас позива на заједнички рад са нашим пријатељима и савезницима Русије, да осигурамо дефиннтивно и трајно решење ствари. Будућност целе српско-хрватскословеначке расе је у питању." „Пвкрет за уједињење ова три југословенска племена порастао је нагло за последњих пет година. Нема те силе на свету, која би могла задржати овај поирет, кој|и иде за остварењем велике самосталне и културно јаке југословенске државе. Налазећи се под суровим јармом мађарск 1 их власти, експлоатисани економски из Пеште, и видећи да је бечка полигика са-

свим дигла руке од њих. Југословеии су почели бивати незадовољни аустро-угарским режимом. Ооим тога, и победе балкансмих савезника у 1912. години испуиили су их радошћу и срећом." „Данае Босна, Херцеговина, Далмација, Хрватска, Слзвонија, Истра и Кран>ска очекују слободу од своје слободне браће из Србије !И Цр!не Горе. И када тај тренутак дође, девиза неће бити завојевање, него слободно унутарње уједињење уједињење, које ће штитити све политичке и културне садашње уст?1иов8 као опште народно добро.

Со ношег ротншто Наши у Босни Ваљево, 10. октобра Деветог о тобра наше трупе [у Босни водиле су борбу на целом фронту са непријатељем. Непрмјлтељ је снажчо одбијен у свим својим нападима и претрпеоје огромне губитке. Поред свих успеха које су наше трупе имале у Босни, и о којима сведоче како наши снажни противнапади, тако и веЈики- број заробљеника, неке су се трупе ипак морале нешто повући. Ово је повлачење само нужна последица раније јављеног повлачења црногорских трупа, које су нашим трупама обезбеђивале леви бок. Наше се трупе налазе сада на потпуно сигурним положајима, западно од Вишеграда и њихова је ситуација повољна. На Дрини и Сави

Ваљево, 11. октобра На осталим фронтовима није се десило ништа значајније.

(Иввештај Врховне Команде)

Ваљево, 11 . октобра Деветог октобра око 8 часова у вече два непријатељска монигора пустили су се од Шапца низ воду до Скелске Аде, одакле су тукли ову Аду и село Скелу. При повратку у Шабац, један је од тих монитора 10. октобра, око 2 сата изјутра, наишао на мине близу Орашачке Аде. Експлозијом мина монитор је онеспособљен за дејство и пловидбу, потпуно је разбијен и постепено тоне. Непријатељев моторни чамац спасао је посаду и рањенике. ћшријаи у Ковимчи — Како с$ Аустријанци прешли Дрину код Шепачке Аде ? Бањски гости и обалско становништво четиридана у аустрнјском ропству. — Страх од комита. Бегство после пораза ка Церу и Јадру. (Од шинег допненика) Ниш, 3. октобра. Између осталих бегунаца, који су поврвели у Ниш, махом из Београда, има их и из Шапца, Смедерева, Лознице и других пограничних места. Овде се налази и госпођа М. Ј., супруга једног виђеног шабачког трговца, кога су Аустријанци, припиком свога повлзчења из Шапца, повели собам у ропство. Г-ђа М. Ј., која сада овде живи доста оскудно, ма да јв њен муж био један од имућнијих шабачких трговаца, била је и сама четири дана аустријсни заробљеник. Она ми је испричала из свога

ропства следећв занимљиве појединости: — Бзвила сам се већ пун месец дана у бањи Ковиљзчи, када је у бању стигао глас о објави мобилизације. Још истог вечера воз, који полззи из бање око 7 часова у вече био је препун бањских гостију, који су, пошто су спаковали своје ствари на брзу руку, журили да се што пре дочепају возова и да избегну опасну зону. А то је трајало читавих недељу дана. У бањи је било много гостију. Гости, који су долазили недељама, журили су се да сви налусте бању за једзн дан. То, наравно, није могло бити и Н 2 железничкој станици свет се гушио чекајући возове. „Најзад се све стишало. Ко је хтео да бежи, побегао је. У бањи је ипак остало око 500 гостију. Возови су престали да раде. Пуцњзва пред бањом, на Шепачкој Ади,и дуж Дрине, учинила једа су Гости почели да стичу уверење, да Аустријанци одмах неће

моћи да пређу. Међутим, наша посада крај обале била је сасвим слс.ба, и једнога дана по подне, око три сата, пронесе се кроз бању глас, да су Аустријанци прешли на нашу обалу код српског Шепка. Свет се узбуни. У бању умаршира један повећи одред Ш1устријске војске. Аустријски војници понашали су се према нама, бањским гостима, мање грубо него према обалским становницима. Првог вечерз, преноћили смо у својим становима, т. ј. сваки је, још чим је пала ноћ, ушао у свој стан. Сумњам да је било мкога ко је спавао. Целу ноћ, кроз бању су крстариле аустријске патроле. „У јутру рано, Аустријанци су довели доста сељака из околине, а почеше призивати и поједине грађане из Ковиљаче. Испитивали су их о војсци, о кретању наших трупа и т. д., али највише су се интересовали — где су и како изгледају наше комите, и где је сада мајор Танкосић, или

како га они зову „генерал Танкосић", „Око подне деси се нагли преокрет у понашању Аустријанаца према нама. Покупише све бањске госте — преко 400 — и ннтернираше нас: већи део у хотел .Лодрињу”, а остале по неким већим бањским зградама. Око хотепг и кућа поставише страже. Ту су нас држали два дана без хране (свдко је јео што му се затекло) а трећег дана у јутру, изведоше нас напоље и постројише у ред, те смо гиримили по лебац и нешто хране. По том су нас опет затворили. Четвртог дана у јутру, прогрме један аутомобил кроз бању. Стражар испред нашег прозора објашњавао нам је, да је то неки њихов пуковник, који св показао као „вепики јунак у овом рату". Мало затим протераше аустријски војници око двадесет везаних сељака, међу нојнма је било и неколико жена. Пред вече, нама су дошли: један аустрнјски поручник, један

лодофицир и више војника. Распитивали су који мушкарац нма мање од 15, а више од 45 година и све, који су пребацили петнаест година па до 45, одвели су собом. Исте вечери, Аустријанци су напустили бању, оставивши спабу пооаду, и упутили се пут Завлаке. Повели су собом доста сељака и неколико грађана да им показују пут. Један добар деч мушких бањоких, 'остију пребг цили су у Босну .љо таоце. По том смо живели на миру све до коначне наше победе на Церу и Јадру. Када су Аустријанци, напушта!јући нашу територију, прошли кроз бању, ми смо сви биги закључани у наше станове, бсјећи се њихове осветр. — Усксро на неколино потом, напустила сзм бању и дошла у Ша€»ац, где сгм затекла своју кућу разрушену, а ствари су билв делом уништене, а делом су их Аустријанци сднели собом. Из Шзпц^ сам, преко Ваљева, дошла, готово без ичега, у Ниш.” Р.