Пијемонт

Ст р. 3.

Број 256. Гштт I Хапшења у Шлезији и ПоI знањској. | Петроград, 10. октобра. 1 Јзвљају из Шлезије и Познањ■це, да су немачке власти похапШ т пољске виђене политичЕре К свештенике, јер се плаше антиВерианске агитације код тамошЕ^ег становништва, које очекује Којаву руских трупа. Ш 1 АлОанији ■(Извештај „Журнал де Балкан-а”) ј Цетиње, 7. октобра. | Због борбе између муслимана | и католика, у Скадру тече крв |потоцима. Ситуација је постала ■иесносна. Странци траже зашти|ту од својих влада. Наша јавност |је узбуђена због опште анархије, ■нојој је изложен српски елеменат I у Албаниј и. Албанци прелазе на |нашу територију. Од почетка овог I рата они су извршили многе зло■ чине. Наша се штампа пита: |ззшто Црна Гора не окупира СкаI дар и Малесију, које су нам оте| ле неправда и аустријске интри|ге?! За Скадар, стару српску преI стомицу, везује нас прошлост; од I њега зависи будућност наше земI ље, ла ма колико да се прошири | Црна Гора на другој страни.

— 3»а наше рањенике. —

Коло београдских милосрдних сестара поред ових неприлика, кој« је претрпело у тоиу свога рада, постигло је арло добар успех. Коло је за ово кратко време израдило у својој радионици близу три хиљаде комада преобука. Управа је у последњој својој седници донела решење, да се прва партија израђенога рубља разда болницама за које је извештена, да им је највећа потреба. Ззда ће се послати за ове болкице: у Крагујевац 700 кошуља и гаћа; у Ваљево 700 комада; у Крушевац 500 комада и још за нене болнице у мгњим местима по 100—200 комада. Одређена изасланица кола београдских милоорних сестара однеће рубље и лредати поменутим 'болницама). Сем тога, колб је предало „Црвеном Крсту” извесну количииу готовог рубља и грудњака за војне обвезнике, за које ће се, по могућству и даље брииути и снабдевати их преобуком и осталим потребама.

+„Цета и ~ Пвшадијски мајор Драгутин Ц. ЂорГјовип И он погибе!... У нашем проређеном офиЦирском кору, од 0. октобра, један ретко интелигентан, особито музикалан и јединствено духовит официр је мање. На челу једног од најбољих наших батаљона нема више омиљеног команданта „Цете", чији је крепки хумор, у најкритичнијим тренуцима, одагнавао боре забринутости са чела официра и војника. Весео и на шалу увек оран, он 1 е у борбс улазио и из ње излазио са смехом и шалом. У српско-турском рату,весели јунак „Цета“ рањен је на Битољу. Лекари причају,

да преко превијалишта није прошао ведрији и веселији рањеник од њега. Не знамо за појединости његове погибије. Више је но сигурно, да је пао као јунак. Он, који по своме држању у рову и борби много потсећа на славно палог мајора Бранка Јагодића, није могао пасти друкчије него као Бранко: са смехом на уснама и песмом У души. Слава доброме и веселоме „Цети“!

Народна Скупштина Како нам јављају из Ниша, Народна Скупштина биће сазвана тек после 20. октобра, а не 15. окт. као што су неки листови јавили. Битољ-Охрид Велики радови на преправци друма Витољ—Охрид завршени су и пут је предат уредном саобраћају. Пакети за војнике На предлог Главне Интендантуре, Министар Војни решио је да се дозволи примање пакета за војнике из првог и другог позива оперативне војске. Пакете ће примати општинске власти и на њих издавати реверс. Број болница Укупно до сада у Србији има 104 резервних болница. У неким од ових болница, особито у местима удаљеним од пруга, до сада није било рањеника. Професорски указ У Министарству Просвете, у Нишу, спрема се овећи професорски указ, којим ће се попунити празна наставничка места у гимназијама у Новој Србији. Повратак г. Лазаревића Управник вароши Београда г. Манојло Лазаревић, који се неколико дана бавио у унутрашњости, вратио се јуче на своју дужност.

( Ш 1|И1 ОТАЦ И СИН. Ратови стварају хероје и оживљааају старе бајке. Једа 1 Н руски лист доноси ову анегдоту: Пооле једне битке, луковник Чапукин прими извештај о борби. — Изгубили смо 200 људн, које мртвих које рањених. — Колико војника? — 199. — Официра,? — Једног. — Како се зове? — Потлоручник Чалукин. На лицу старог пуковника ни једна бора није одала бол за изгубљеним сином. — Где се налази официр? Покззаше му леш погинулог официра. Он га откри, прекрсти св, саже се и пољуби га, а затим с« попе на коња и оде.

„П И Ј Е М О Н Т“

Пласирање бонова ЊУ-ЈОРК, 10. октобра — Тврде, да су париски банкари отпочели преговори за пласирање бонова француског трезора за 50 милиона дилара, са роком исплате од 9 месеци. Овај нозац имао би се употрабити за куповину хране. Немачки лоповлуци Г1ЕТРОГРАД, 10. октобра. Московска берза добила је информације, да Неици уништавају или собом односе машине француског порекла из фабоика у Пољској или са границе Русије, како би доцније помогли својим трговцима. Потоцки пушкаран ПЕТРОГРАД, 10. сктобра. Графа Тому Потоцког Немци су пушкарали. Из срдиге т емоћи ПЕТРОГРАД, 10. октобра. По пределима у Пољској, које су Немци заузимали пре свога последњег пораза, они су унишгили сву бербу воћа. Пред сеобу ив Беча Г1ЕТРОГРАД, 10. октобра. Око половине септембра све драгоцене вредности и уметничке ко лекције премештене су из Беча.

Р&тне снтнице Руском војском, која опсађује Пшемисл командује Ратко Димитријев. + Веле да је за главнокомандујућег немачке војске у Пољској наименован Виљемов син Фридрих од Пруске. ♦ На погребу нраља Карола била је депутација руског 18 . пешадиског пука, чиј,и је шеф био покојнин. + Седморица турских официра, по иародности Арнаути, осуђени су пре неколико дана, у Царипраду, на смрт. Они су били оптужени да раде на „српској пропаганди у Албан 1 И 1 Ји". Срећа је ових официра, што им је суђење било у осуству. + Румуни су задржали 49 вагона војног материјала, који су путовали за Цариград. + Италијански бродови отпочели су да траже аустријске минв по ЈадрЕНском Мору.

Кроз Беогрод — Репортерске белешке. ПРОФЕСОРСК А РАСЕЈАНОСТ. Све до ономад нисам много веровао у професорску рзсејаност, о којој постоје и у нас а и у других н;а|рода стотинама разноврсних измишљених и истинитих анегдота. Међутим, имао сам прилиие ономад да се о томе уверим. Подне.... Сили досадна јесења нишица, а један стари београдсни професор, за кога знам поуздано да станује чак негде око Велике Пијаце, стоји код „Слзвије", разапео амбрел, сав се најежио у избледелом, танком иберцигеру и нешто стрпељиво чека. Заинтересовах се и сам тим чекањем уваженог г. професора, тим пре што ми ни време ни годинв његове не дозвољаваху да помислим да г. професор има на том месту заназан „раидеву", те му се приближих.

оном пут Теразија и нервозно мења иогу. Чух га где прошапта: — О, брате, још га нема!.. То изазва у мени још већу радозналост и потпуно ме разувери, да г. професор чека лице женског рода. Стојимо, грчимо се и киснемо. Г. лрофесор чека некога, а ја чекам да видим кога г. професор чена. У том наиђе један „фзцирани" трамвајски кондуктер и г. професор му се обрати: — Јел'те, а ови ваши опет нвмају струје? — Који наши, чуди св кондуктер. — Шта који, љутну се г. професор, па трамваји!... Кондуктер се осмехну некзко жалостивно па прошапта: — Одавно је немају, господине! Професор се пљесну руком по челу 1 и промрмља за себе: — Јест, Бога ми, рат! Ниш! Јест, јест! — и појаха своје две ноге пут Теразнја. У том, ваљда да би вратио г. професора стварности, грмну „Кереш" иза „Раггног Острва” и зафијука шрапнел. —др.—

РттЈОШп Моли се сваки, ко би знао што о Младену Теофилови ,у, редову 1. чете 2 бат. VII пука Драља Петра 1“ I позиеа, да извести његовог сца Грујицу Теофиловића, из Врчина, срез грочански округ београдски. Младен је рањен 10. септембра и до данас се није јавио у којој болници лежи. Моле се сви, како лругови и пријатељи, мога сина Мирослава Трифуновића. потпоручника XV пука, као и болничари у привременим и сталним болницама, да ме изв^сте, ако што знају о њему, преко адресе: Цани Јездимира Трифуновића — Крагујевац.

Умољавају се сва она лица, која буду знала, да ли је у животу каплар 2 чете 2 бат.19 пука I позива Радиша Јелић, из Чукојевца, да јаве његовом брату Владимиру Јелићу ппоручнику 18. пука. Александар Јовановић, редов I чете III батаљона III пеш. пук, који је рањен на положају код Рачанске царинарнице 26. авг. ов. год. нека се јави свом брату нареднику Петру Јовановићу рањенику у чачанској окружној болници соба бр. 3.

Послж вести С француског бојишта Беч, 10. октобра ЈТист „Журнал" велт^, да су прошле недеље 40.000 Немаца, заузели Руслер у западној Фландрији. Одлазећи одатле ради поткрепљења Њупора и Димида, они су у Руслеру оставили само сто људи. Две стотине француских драгона, који су долазили из Ипреса истерали су Немце из Руслера и у њ је још исто вече ушло неколико хиљада Француза. Забрањен извоз Петроград, 10. октобра Немачка је забранила извоз свих врста намирница. Ова мера нарочито погађа Швајцарску. Бомбардовање Велфора Париз, 10. окт. Немци су отиочели бомбардовање Белфора из тешке артиљерије, коју су довукли са положаја према Анверсу. Неред на железннцама Петроград, 10. октобра Велики неред влада на железничким сшаницама у Угарској због евакуаци/е рањеника из ландштурма. После првих победа Париз, 10. октобра „Журнал де Деба" Јавља, да француска влада сарема нове. контчнгенте војске, аројектоване арема аозивима за 1914., 1915. и да ће аозваши аод заставу најбоље еле менте из 1916. године. Сви француски листови констатују стварне успехе савезника на свима бојишшима. Енглески војни критичари доју шакву исту оцену. Сазив Ландтага Берлин, 10. октобра Састала се изванредна сесија Ландтага и дискутовала је између осталих пројеката и предлог о емисији Олагајничких бонова за четири и по милијарде марака. Немци напуштају Брисл Париз, 10. октобра. Званично. Јављају, да је војни управник у Брнслу наредио немачком становништву, да напусти варош за 48 сати. Борба на мору Париз, 10. октобра Већ три дана енглески ратни бродови туку немачке Професор стоји, гледа брижнимтрупе иа белгиском приморју.