Пијемонт
Београд, ПОНЕДЕЉАК 13 Октобар 1914. год БРОЈ 5 ПАРА Број 257. Година IV.
Директор : Бранко Божовић Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ уредник: Коста М. Луковић
— Пред састанак Народне Скупштине. —
Као у свима европским земљама, тако се и код нас почињу у велико осећати последице рата. Читав комплекс питања која дубоко засецају у интересе појединаца и која се једино могу решити ин-
да породице војних обвезника оставе на улици, одричући им стан и не тражећи од њих, за сада, наплату кирије. У Београду су се, већ сада, почелипојављивати такви случајеви. Поводом таквих слу-
тервенцијом државе или оп- ча]ева, ми и пишемо ова] штине, рат је већ иставио на чланак. дневни ред. Пошто ће се Народна СкупЈедно од врло важних и за штина састати најдаље кроз десетину дана, то би питање
Чим је Шаабс. оаазио шајпн, измнли из рова н иоче аошрбушке да се орикрада ' шајину. — Д( 1 / ми иушку д му пре -: кадим\ — рече је ан оојник | — Немој, т брашхмг. Пу ■: сши га прво да се најсде. Знаш како иаши кажу: т На-\ рани, па уби!..“
— СаучешКе аустријском конзулу. —
решавање бескрајно тешких питања, јесте и питање о становима, о плаћању кирије. Како је 1. новембар на прагу, ово питање треба покренути, да би се интереси кирајџија и закуподаваца благовремено и на најбољи могућан начин решили. Као једно изузетно штетоносно стање у животу народном, рат треба да сносе све класе сразмерно својој економској снази. И у монархијама с консервативним режимима, и у крајње демократским републикама, тешке новчане последице рата има, у главном, да сноси имућнија друштвена класа. Свака држава, у рату и после рата, више рачуна на милионерске златнике, него на пролетерске марјаше. У наше доба, доба демократизма и социјалне правде, свако одступање државе и општине од оваквог схватања значило би фаворизирање јаких на штету слабих, што је противно појму модерне и културне државе. Кад је реч о становима, о начину и року плаћања кирије, држава мора узети на себе старање да заштити ону друштвену класу, која даје највећу порезу у крви. То је
о кирији требало регулисати или уношењем нових, допуњујућих одредаба у закон о мораторијуму, или доношењем специјалног закона о киријн. Те одредбе, по нашем мишљењу, имале би да обухвате и овако регулишу питање о кирији. /. — Сшановници Београ да као вароши на Сојној лини/и, изједначују се својнимоб везницима тј. нико у Београду не мора да плаћа кирију за све време важења закона о морашоријуму. 2. — Сшановници оних у лица у Београду, у којима /е иолициЈа забранила сшанован>е због бомбардовања, нсће алаћиши кирију све докле се иреко „Сраских Новина" не објави одлука да /е иресшала опасносш од бомбардовања. 3. — Кирајције кућа, ко/е су много ошшећене бомбардовањем, не могу биши оиуђени на алаћање рашне кири/е. 4 — Да бн се и осшала замршена иишања о кири/и (о начину исилаше и року ошказа после раша) решила шшо аравичније и целисходније, ирвоешеиени и с ишшински судови, који суде чо Гриђан-
класа сиротиње и ситне бур- \ ском Законику, не шреба да
жоазије. Ситнији државни чи новници, занатлије и радници, то је класа која је, у овим тренуцима, на најозбиљнијим војним дужностима. Имајући слабе новчане приходе (многи су лишени и минимума за егзистенцију), хранитељи породица, налазећи се у бојној линији или на каквој другој војној дужности која их је раставила од породице, нису у могућности да свој домаћи буџет подесе као у мирнодопским приликама. Занатлија који је затворио радионицу и радник који је остао без наднице, једва су у могућности да одрже своју душу. 0 породици, они не могу ни да мисле. Плаћати кирију, у ове дане, они апсолутно нису у стању. Због тога је и наш парламент пред овај рат, као и пред оба прошла, унео у закон о мораторијуму одредбу, да војни обвезници за време рата не плаћају кирију. Законом о мораторијуму питање о кирији није решено. Закуподавци су у могућности
улазе у расмашрање саорова око кирије. То аишање, законодавним аушем, шреба аренеши на аорошне судове или на судове добрих људи. Ових неколико на брзу руку набацаних напомена, које би се могле опширно мотивисати и правничким и друштвеним консидерацијама, треба да послуже као полазна тачка народним посланицима, како би се ово тугаљиво питање што пре и што боље решило.
Из бојне лнније
Кад се Есад паша вратио у Драч, сви страни предстзвшици учинити су му посету у бившем кнежевском конаку. Међу првима био је нонзул Аустро-Угзрске, којој је Есад у главном имао да благодари што је био прогнан из Албаније. Кад је конзул дошао, Есад га дочека весма> љубазно. А одмзх затим, са осмехом на уснама, изјави му своје најискреније саучешће због пораза аустријсне војске, иронично му узгред поменувши, како је посетио 20.000 аустријских заробљеника у Нишу. Конзул се одмах после тога олростио изговоривши се на веома важна посла.
!
Турци се ратосиљавају немачког пријатељства. —
Пријатељство између Немаца и Турака све више почиње да личи на приј)атељство између јежа и змије: кад је змија допустила јежу да се увуче у њено легло, он се тамо одмах иачинио господар и змија је морала да се сели. Затвзрање Дарданела извршено је по наредби команданта мореуза, немзчког пуковника Обера, а без знања великог везира. Кад је овај затражио да се мореуз поново отвори, Обер је одговорио, да су по Дарданелима разбацане мине, а он, вели, нема мапе, па не зна, где се мине налазе. Уаређен овим дрским одгоаором, велики везир затражио је од Енвер пзше, да се Обер смени. Али Енвер паша је одговорио, да пуковник Обер добро врши своју дужност и да га не може сменити. У Цариграду све се више увњ ђа, да је Турска насела, кад је лозвала Немце да јој помогну око реорганизацнје њене сувоземне аојске и марине.
је одбачено немачко лево крило; док се аустријске трупе држе очч|јно на Виспи и нз Сзну. Али одступање левог кркла довешђе те трупе у твжак положај. У Источној Пруској стање је остало непромењено. На француском левом крилу немачке врло јзке трупе извршилп су нападе у целом кргју између морз и канала Ла Басе. Ситуација је у главном остала иста. Савезнлчни успеси нарочито се истичу кад се данашњи положај упореди са положајем при крају прошлог месеци. Сада је фронт продужен до скоро 200 километара. За стање Немаца у Белгији нарочито је карактеристична наредба немзчких војних власти, којом се наређује свим немачким становницима у Брислу, да за 48 часова напусте варош.
I
— Поводом наименовања Цупелиа за министра војног. Као што смо веђ јавили, за италијанског министра војног по стављен је ђенерал Цупели, родом из Истре, Ово је наименовање изазвало веома непријатно осећање у Бечу, јер Цупели важи као огорчен противник Аустро-Угарске. Он је био један од онкх који су издејствовали да се на аустро-талијан сној граници предузму радови на утврђивању граиице. Цупели је лично надгледао те радове. Његови сународници под ау стријским јармом послали су му из Удине телеграм, у коме га опомињу, да не заборави на своју браћу.
Н] скоре ПР8ШЈ10СТН ЕНГЛЕЗИ и РАТ.
Нарани, па уби!.. На аоложају. Два наша војника ауше и гледају како један аусшријски војник гули клиа кукуруза. _ Гле Швабу! Обзинуо клии ка’ јазавац'. Море да му бацимо оваЈ шајин шшо нам се убуђао, п а ако изађе да ( га узме, онда да га у пљескамо! | нагло одступање пред силним поТако И урадише. тиском русккх трупа. Нарочито
— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 12. октобра. Наше трупе у Босии морале су се незнатно повући, Сад се налазе на потпуно сигурним положајима западно од Вишеграда. После неуспеха на Висли, густро-немачка војска продужује
пише: — Недавно нас је ззпитао један немачки лист, да ли хоћемо да водимо рат без прекида даадесет година. Да, двадесет годика, а и више ако буде потребно. Наша држава има 400 милиона становника; са 200 милнона савезника ми ђемо ићи до краја, и што рат буде дуже трајао ми ћемо бити јачи а пруски разбојници слабији. Ове године извешћемо на бр јиште један милион војника, КО' је смо већ скупили; идуће године имаћемо два милиона; 1916. три милисна и ттако даље, док непријатељ не прими наше услове. Ова хлзднокрвност мора учинити да се Немцима дигне носа нз глави. У осталом, Руси ће скрзтити поступак.
— Како су Немци пљачкали мирно становништво. За време упада на руску територију, Немци су само првих дана плзћзли оно што су куповали од трговаца. Доцније су плађали сае по својој процени. Тако нпр. стотину цигарета плаћали су два фенига; фини кожни буђепар је-
дан немачки официр узео је за пола марке. Најззд им се и то учинило много. Почели су да ллађају ,,чековима". Тшо су на једном чвку написали немачки и ово: „Доносиоцу ударите 25 батина!” Ратни дани I Врањн — Рад у врањској војној болници. — Један леп пример војничке љубави према старешин|И, (Од нашег дсшионикаЈ Врања, 10 . октобра. И прошлих и овога рата имао сам прилике да видим доста болни^а у којима су неговани наши рањени војници, али оно што се може видети у овдашњој војној болници заслужује и јавну похаалу и признање свију нас. Предусретљивост лекара према рањеницимз, усрдност добрих сестара које негују рањенике, велика брига свега болничког особља о ЧИСТОТ 1 И и реду у болници, задивљавају свакога. Тек кад човек уђе унутра, кад види велики посао који се савлађује, и уочи тешкоће које се у оваквим приликамз морају савлађивати, тек онда стиче уверење, да се рат не бије само на бојној линији м да тешкоћа и мука има и у позадини. Наше добре мајке и сестре, које се тако нежно старају о нашим храбрим рањеницима са Церз и Крупња, заслужују и наше дивљење и наше дубоно поштовање, Неуморни рад госпођа Рериховнце, Јововићке, Ђурићке, Јанетоаице, г-ца Ленчета Дасналовог, Сондермајерове, Јовановићеве, Златановићеве и других, показује нам колико свести и поимања дужности имају наше добре госпође и госпођице о дужностима према Отаџбини и према бранноцима Отаџбине. Па не само ове које сам поменуо, већ све заслужују хвалу и признање, јер су аредне и послу предане Кека не замере остале, али им имена нисам могао сазиати. Цео правац и услех у послу да)је вредни, симпатични и свом — само свом —: послу одани млади доктор г. В. Маринновић, који је и упрзвник болнице. Без реклама, појимајући до крајњих грзница деликатност посла^ притом пун такта и енергије, он је успео да за кратко време уреди ову болиицу и да од ње створи у истини место где ће се рањеници приЈ - атније осећати. Не мању хвалу заслужују и остали г. г. лекари и лекарски помоћници. Кад је реч о уређењу болнице огрешио бих се кад не би споменуо старање и брнгу о томв т. п.пуковника Ковинића. За администрацију и још пуно послова стара са увек будни, увек вредни секретар болнице г. Ваоа Ђорђевић. Нг- мање љубзви к послу показује каш добри брат Сплићанин Михајло, медицинзр. * Ових дана био сам сведок једног ретког призора. Командант 1. пука 3. позмва п.пуковник г. Филил Ковикић, премештен је по својој молби, у један пук. Кад је војницимз то саопштио и опраш-