Пијемонт

Београд, ЧЕТВРТАК 16 Октобар 1914. год,

Директор: Бранко Божовић

БРО| 5 ПАРА Број 260. Година IV.

Оснмвач : ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник : Коста М, Луковић

Тлш ■ Ноша — Шта се спрема на Босфору? —

Док се на Висли, Сану и Дрини одлучује о новој карти Европе, дотле се на Босфору дешавају занимљиве и значајне ствари.. Цариград, данас, даје утисак немачке вароши. И на Порти, и у марини и у сувоземној војсци, и на улици и у кафани, свуда се осећа свемоћни утицај Немаца. Примивши од немачке владе, у почетку европског рата, повећу субвенцију за позивање под заставу великог дела турских трупа, Енвер паша је отиснуо османлијски државни брод германском матицом. И шта данас видимо? 1. — Видимо да на свима турским бродовима командују Немци, пошто су енглески марински инструкгори отпуштени. 2. — Видимо да се, крај улаза у Босфор од Црнога Мора, постављају нове батерије, ограде од жица, курјачке рупе и ровови. 3. — Видимо да су Дарданели затворени без знања и одобрења великог везира. 4. — Видимо да се из Немачке стално довози злато и муниција. Злато се претапа у лире, а муниција се утоварује у ратне бродов^који се стално налазе под паром и чекају свакога часа наредбу да крену. То је лице Цариграда. То је званичан, Енверпашиномсамовољом зауздани Цариград. А наличје? А народни, незванични Цариград? Шта ту видимо? 1. — Видимо незадовољне официре који протествују против фаворизирања немачких официра од стране Енвер паше. 2. — Видимо оскудицу и глад због прекинутог увоза из Русије и Румуније. (Пре неколико дана, гомиле гладнога света разрушиле су магацин^ и повадиле храну уз равнодушно посматрање власти). 3. — Видимо масу увиђавних патриота који преклињу Енвер пашу да нареди демобилизацију војске и спасе Турску од очевидне пропасти. 4. — Видимо муслиманска изасланства из разних крајева Европе, која траже да Турска не улеће у рат, и прете да ће прекинути сваку везу са својом Отаџбином ако победи самовоља пустоловног мини# стра војног. И док се све то дешава у Цариграду, дотле се на Црном Мору утоварују у немачке бродове војници, топови, муниција и профијант. Што је најинтересантније, све се то дешава на очиглед руским и енглеским парабродима! Због оваквог провокаторског држања немачких официра, добро обавештени цариградски дописник „Руског Слова" пише: „Екипаж вели-

ких ратних бродова састављен је искључиво од Немаца, обучених у турску униформу. Није искључена могућност тако бар сви мисле у Цариграду — да ће, ако се Турци буду колебали, ескадра која се налази непрестано под паром, истаћи немачку заставу и отпочети рат у име Немачке. У томе нема ничег невероватног. Турски катери, који стражаре на цариградским пристаништима, већ су заменили турску заставу немачком и њима управљају Пруси. Пошта и телеграф у рукама су Немаца. Цензура је немачка. Управник пристаништа Немац. Обалским батеријама командује Немац“. „Па и сам Цариград постао је сада отворено немачка варош. Преко целог дана ратни бродови споразумевају се сигналима са градом. На галатском торњу и дању и ноћу непрекидно ради немачки радиотелеграф, а ноћу се варош и немачки бродови споразумевају светлосним сигналима, а немачки катер добро прати сваки покрет иностраних бродова“. „Цариград је постао јавна немачка колонија. Из Цариграда беже сви Европљани, који очекују катастрофу свакога часа. Само се Немци у турским костимима и црвеним фесовима, осећају овде потпуни домаћини". „Зашто Турска, или тачније рећи Немачка, оклева? Још није све готово. Још нису све трупе превезене онамо где су одређене. Још нису сви топови намештени онде где хоће да их наместб...“ „Последња реч — завршује дописник — још није изговорена, али она може бити изговорена свакога секунда. Нека је та реч за Турску и лудост, али они који сада по диктанду Немачке управљају Турском довољно су луди.. Из бојне линије „Бомба“ Из једне чеше, иосле победе на Церу, би одређеп један бисшар и храбар Мачвапин да изниди где се налази неаријашељ. Мачнанин се завргну брзометком, и иође хра• бро тамо где га око м ноге аонеше. ОбнлазеНи аоља и дубраве, удари ареко брежуљака и, на врху једнога ћувика, изби исшовремено кад и два мађарска хусара. Није имао времена да ауца. Хусари налешеше као гладни шакали, сабљама на Мачванина, који се јуначки бранио бајонетом на аушци, парирајући ударце час једног час другог.

Видећп да му је узалудна борба иротив тешких и дугачких сабљетина хусарских, Мичванин клекну на колена и једном руком брзо извади из торбе засшруг са с.иром, издиже га изнад глае.е и з гмахну да га и^ресне о брег. Избезумљени од страха, Ху сарн аобацаше сабље и као ветар дунуше низ брег, вичући. — Бомбе, бомбе!..

Еш пријател) т — Писмо Есад паше српској влади. „Руское Слово" има извештај, да ја Есад паша известио српску владу, да је изабран за председника злбанског сенатз и главнокомандујућег војске у Албз 1 нији. У исто време, Есад паша уверава Орбе о свом добром расположењу према њима и с&општзва, да узима под своју заштиту све Србе који живе у Албанији.

— Бојкотовање немачких књижевника и научника. —

Као одговор на познати манифест немачких књижевника и научника, у коме се правдају немачка зарварства у Белгији и Француској, Французи су почели искључивати из снојих удружењз сне Немце, који су потписали тај мвнифест. Тако је париско друштво драмоких и оперских писаца решило да избрише са својих спискова Хауптмаца, Судермана, Сигфрида Вагнера и неколико других. Француска Академија Наука искључила је своје почвсне чланове Вунта, Харнака и Либмана. Изгледа да ће и Енглези постуI пити исто тако. Бојкот свега што је немачно, нггло се шнри по Европи.

Резултат досадашњег ратовања

-Јуче се навршило три месеца од како је Аустро-Угарска наметнула Србији рат. Резултатом досадашњег ратовања, којеје прогутало много племеиитих родољуба, Србија може битп потпуно задоволша. Аустријска „бЈгаТехресИћоп" претвара се, лагаио, у слабо отпорну де(|)анзиву према Србији. -Један део наших трупа налази се, од пре неколико недеља, у Босни. Нашн моћни пријатељи и савезници признају, да је Србија у овоме рагу извршила врло значашу улогу. Примивши против себе једну трећнну аустријске војске, Србија је својој моћној заштитници Русији и својим савезницама Еиглеској и Фрашхуској у великој мери олакшала операције против германских трупа. Напори Србије, због тога, већ су признати у Европи. Париски „Тан“, говорећи о улози Србије, ппше пре два

даиа: „Када Европа буде могла да направи слободан биланс догађаја, избиће ца видело сва величина улогекоју је Србија играла“. А када буде дошло до прављења гога „слободног биланса", иаш вековнн идеал о коначном Ослобођењу и потпуном Уједпњењу Јужних Словена постаће сгварност. На то се, како изгледа, неће морати још дуго да чека.

— Несуђен поклон цару Ви-

љему. —

Код многих немачких војника, који су пали пред Варшавом, нађене су дописне ка>рте адресоване њиховој родбини. Скоро у свима војници јављају својима, да ће 2. октобра ући у Варшаву, јер су немачки официри решили, да цару Виљему сшреме поклон за рођен-дан. Сем тога, Немци су међу пољским становништвом протурали гласове, да ће 5. октобра ући у Варшаву. Да ли су и они позвали госте на свечану вечеру у Варшаву, као што су то урадили Аустријанци под Београдом?

— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 15. октобра. Црногорске Тјрупе заузеле су Кобиљу главу, јужно од Автовца. Заплењен је један топ и доста коња. У Пољској се воде велике борбе. Фронт се простире на 100 километара. Намци уступају на свима тзчкама, а Руси их гоне у стопу. Немачки су губитци веома велики како у људима, тако и у ратном материјалу. У Галицији аустријски отпор нагло слаби, У Источној Пруској одбијено је неколико немачких омањих напада. Између мора и канала Ла Басе воде се одлучне битке, које Немци сматрају за најважније у овом рату. Немци напредују код Думида и Ла Бзсе, а Французи код Њупора и Армантијера. Ко у овсј битци победи моћи ће да засбиђе непријатељско крило. Савезничке операције веома помаже енглеска флотила монитора и тововњача, које су упловиле у реку Изер. Та флотила нзнелаје Немцима стрзховите губитке, преко 5.000 мртвих и рањених. У опште, Немци су у овим борбама претрпели велике губитке.

Ситуација је веома повољна.

— Манифестација за белгиске јунаке. —

Како јавља „Циришка Пошта" неколико швајцарских кантона изразили су жељу, да федерзлни савет приреди једну манифестацију у част Белгије.

Оваква би манифестација била протест слободне Швајцарске, којој је такође загарантоваиг! неутралност, против грубог насиља, које је извршила Немачка газећи белгиоку неутралност.

Уметност и рат — „Сликар победа цара Виљема" Француски су листови јавили, да се познати уметник Франсоа Фламан спрема да пође на бојиште, да скицздра поједине сцене за слике битака. Немци нису хтели да заостану иза својих противникз, те су и они поручили једном свом сликару да дође и скици|ра њихоае победе. Тај срећник зове се Георг Шебел а носи звучну титулу „Сликар п о б е д а Њ. В. Цара и Краља". Шта ли ће јадни Георг Шебел сликати, кад му цареве „победе” дају тако мало материјала!

— Скопље и рат. — Регрути. Позориште. (Допис „Пијемонту") Скопље, и. октобра. Од како је оолобођено, Скопље кикада није било живље негоданзс. Прошлих ратова, особито за време бугарског рата, Скопље је било аојнички центар, то јест било је врло живо. Али данашња живост и живост канва је тада влгдала, веома су различите. Док је онда та живост имапа обележје рата (кроз Скопље је пролазио велики број трупа, коморе, скопљанске су болнице биле пуне >рањеника, у Скопљу је била Врхсв.Н’3| Команда и т. д.) сада у Скопљу од свега тога нема иишта. Бојиште је пренето на други крај Србије, и Скопље почиње да добија жиеост велике вароши, у ноЈсј живи неколико десетина хиљада ст 2 |ноеника, живост взроши, која се развија и напредује. У Скопљу је ове као у мирно доба тргује се као и обично, државна надлештва раде као и обично, корзо, позориште и т. д. И једино можда што још подсећа у Скопљу на рат, то је приличан број добеглица из разних погра 1 Ничиих места северне СрбМје, које су се овде настаниле, иао и велики број регрута-ђака (има их преко 1400) који су ове године ступ 1 или на одслужење свога рока. Регрути су распоређени по скопљанским каоарнама, али је један знатзн део добио дозволу, да ноћива у вароши. Овогодишња ђачка чета нзјзанимљивија је од свију досадашњих. Занимљива је многобројношћу, а занимљива јв и по старости и друштвеном положају оних, који у њој служе. По старости заступљене су све класе почев од нзјмлађих овогодишњих регрута, па све до „старих", који су прегрмели већ толико семестгра, комисија и супер-ревизија; по друштвеном положају заступљени су сви редоаи, који имају права на ђачку чету, почев од дмппомира-