Пијемонт

Београд, СУБОТА 18 Октобар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 262. Година IV.

Грчко И Ишшг — Сукоб 8бог Епира и Јужне Албаније. —

да пронађу место, где се налази купола утврђења. Онда оии пошљу парламентара, који је почео давати сигнале огромном белом’заставом, чим се приближио утврђењу. Парламеитар је убијен, али одмах затим немачке гранате почеле су падати на Куполу. Фор је био разрушен и ђенерал Леман пао је у ропство".

„Црне краве — Најновија врста немачке шпијунаже. Француски војници су често примећивали на сеоским путовима и кућања неке цртеже, који су представљали краву или другу коју домаћу животињу, час мању, час већу. Цртежи су били израђенм доста невешто, али увек масним пла 1 Јвазом и у опште тако да су се тешко могли избрисати. Али се показало, да су те слике, по изгледу цртане дечјом руком, цртали немачки шпијуни, којих у Француској има врло много. Мала крава значи да пут нмје јако брањен; крава средње величине, да се у близини налазе већи одреди савезничке војске; а велика крава значи да се у близинм налази неко утврђење. Оријентисање било је допуњено тмме, што је њушка краве била увек окренута на ону страну, где се налазило место опасно за Немце. Крава, која је подигла главу у вис, служила је Немцима као опомена да се чувају. Оада француска војска, пролззећи поред плотова и зидова, брмжљиво унмштава „ц р н е краве".

Јунанни краљ — Белгиски краљевски пар на бојишту —

Ретко да је који краљ доживео, да буде тако популаран као краљ Алберт. За ту своју популарност има .да захвали своме држању, које је заиста витешко. Краљ Алберт успешно је извео сједињавање своје војске са француском и енглеском. Кад је при-

спео у тај град, општински савет позвао га је на свечан ручак, али је краљ то одбио и ручао са краљицом у биваку међу^ војницима. Краљица подноси све ратне тегобе. Кад на бојишту настане мало затишје, краљ и краљица односе својим војницима, који су у рововима, дувана и друге ситнице, а кад је хладније време дају им коњака. Војска их просто обожава.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 17. октобра. На мзшем ратишту нмје било значајнијих промена. Званични немачки извештајм признају немачке неуспехе како на француском, тамо и на руском бојишту. Борбе између Њепора и Димида настазљају се све жешће. Белгиске трупе, које се боре на том делу, добиле су помоћ. У руској Пољској Немци и Аустријанци отступају непрестано. Руси уводе у борбу огроман број свежих трупа, тако да је победа потпуно оигурна. Извршено је неколико веома важних стратегискмх операција, чији ће се резултати ускоро видети. Стање је повољно по оавезнмке.

Сз Носфоро — Турски престолонаследник против министра војног Вршљање Немаца по Турској уз припомоћ Енвер паше изазвало је међу разборитијимтурским државницима велико негодовање. Као одговор на немачко господарење турском престоницом, султан је поставио за главно-командујућег војске и флоте престолонаследника Јусуф-Изедина. Овај корак султанов поразио је Немце и њиховог протектора Енвера. Они на све стране пуштају гласове, да ће убрзо свршити са својим противницима. Премаца-

Рђаво решено албанскопитање почиње показивати рђаве псследице. Одлуке Лондонске Амбасадорске Конференције односно Епира и Албаније демантоване су честим побунама и борбама у Епиру и Албанији. Ако сви знаци не варају, Европа ће, после пожара који ју је сада захватио, морати да коригира своје одлуке и односно Епира и односно Албаније. На грчко-епирској граници, у последње време, владала је анархија. Епирским бегунцима привремена Зоографосова влада није хтела, и ако је могла, да обезбеди повратак на огњиште; лична и имовна безбедност у Епиру била је апсолутно незагарантована. Да би успоставила мир и ред на својој граници, грчка влада је, одазивајући се молби муслиманског и хришћанског становништва из Северног Епира, наредила да њена војска умаршира у два епирска округа и васпостави у њима своје власти. Истовремено са уласком грчкихтрупа у Северни Епир, Италија је послала своја три ратна брода под Валону и, у многим градовима Јужне Албаније, развила је живу агитацију против грчког мешања у епирске сукобе. У почетку вешто скриван, грчко-италијански ривалитет у питању Епира и Јужне Албаније почео је, од скора, да се обелодањује свом жестином. Италијанска штампа, нарочито полузванична, захтева од италијанске владе, да предузме заштитничку улогу над Албанијом т. ј. да италијанске трупе умарширају у Албанију и успоставе италијанске власти. Грчки листови, одговарајући италијанским, захтевају да грчка влада изврши: (1)окупацију оног дела Епира, који је, под притиском великих си-

9 Ишл.јн — Цела Италија тражи рат. Какав изгледа Рим у дане европског рата? — Држање штампе и политичких група. Римски дописник руског листа „Утро Росији”, К. Катанео, послао је своме листу овај занимљив допис: „Ремска катедрала више не постоји. Она је срушена гранатама. Цео свет је потресен од ужаса, небо је потавнело." „Та одакле долазе ти варвари, који на тако страшан начин ожапошћују не само Француску, но и цели свет?" „Мир се мора појавити и викиути; — Доста! Немачка и Аустрија морају се уништити, династије Хоенцолерна и Хабзбурговаца морају се збацити с престола." Ово је кратак извод из једног уводног чланка социјалис-

ла, евакуисала после публикованог протокола Лондонске Амбасадорске Конференције, и (2) да својим бродовљем заштити јужну албанску обалу од давно спремљених италијанских изненађења — изненађења чије би остварење значило повреду животних интереса грчке краљевине. Грчко-италијански ривалитет због Епира и Јужне Албаније постаје, сваким даном, све већи. После предузетих одлучних мера у Епиру од стране Грчке, могу, врло лако, доћи одлучне мере Италије у Јужној Албанији. И тако се може догодити да, поред великог европског пожара, искрсне један нов сукоб сукоб између Италије и Грчке због Епира и Јужне Албаније.

Нз бојне лнније Кратко и јасно Чуо јсдан сојник, у бојној линији, мало неповољне гласове о својој жени, па јој пошље доаисну карту све лаконске садржине: „Жено , не мешај се са шксртовима! * Огорчена што на ошворе ној карши изражава сумњу у њену верност, жсна, ша кође на отвореној карти, од говори зтједљиво мужу: „Нит’ је тебп до рата, нити мени до шкарта.. “

Шта је са имањем Краља Карола? —

За живота краља Карола владало је мишљење, да је он један од пајбогатијих краљева на свету. Рачунало ее да има око пола милијарде. При отварању његовог тетнчког листа „Лаворо". Нема боље карактеристике за распаљење огромне већине Италијана! Овде све кипи негодовањем против Немаца, на сваком кораку сусрећемо дубоку мржњу према онима, који су Европу упропастили ужасима нечоиечног, невиђеног рата. Ово негодовање, ова мржња испољавају се сваком даном приликом. Она је здружила све, она је учинила, да реакционар националиста ствже руку анархо-синдикалистима, она је у један ред ставила социјалиста-реформиста оа републиканцем. На сваком се кораку виђају поражгвајуће сцене. Ево једног старог крезубог Мацинијевца, чије име заузима прво место у летописима епохе препорођаја Италије. Он се довукао до кафане „Арагно" да би руском новинару предао прокламацију, у којој се благодари Руоији за ослобођење Пољсне и позива да се уништи немзчки деспотизам. — Он — не-

стамента увидело се, међутим, да се краљево имање цени свега набОмилиона динара. То је изазвало мисао, да постоји други новац, који је склоњен у Немачку. И, заиста, почињу се јављати докази, да је покојнп краљ чувао новац у Немачкој и да је оставио нарочити тестаменат, који показује, да су иптерееи Румунијо за живота краља Карола ишли паралелно с интересима Немачке. Очекују се појединости тих открића, која ће бацити иову светлост на миоге догађаје из скоре прошлости Румуније.

Ршлуција у Ауприји — Устанак на све стране Према последњим теле грамима руском „Новом Времену“ из Рима, у Ау стро-Угарској на свестра не избијају побуне. У Босии и Херцеговини, Угарској, Хрватској, Славонији и Ердељг, сви људи кеји могу носити оружје, а нису позвати у војску, образовали су чете и одмегли се од власти. У Загребу и Карловцу букнула је крвава револуција. У еојсци је дисциплина спала на тнулу; убиства официра све су чешћа. Тако исто и међу Словенима матрозима на флоти осетило се живо кретање.

— Немци злоупотребљавају беле заставе —

•Један Белгијанац, који је преживео опсаду фора Лонсена, најјачег лијешког утврђења у коме се затворио ђенерал Леман, прича ову појединост из опсаде Лијежа, која показује каквим се све срествима Немци служе при ратовању. „Пемци никако- кксу могли помирљиви непријатељ свега што је препрека на путу ка социјалној републици — сад је готов да виче из свег грла: „Живела РусиЈа!" Еао познатог револуционарног синдикалисте де Амбриса — идол талијанског сељака, — где држи гозор о неопходности рата. Марија Рижер — анархисткиња, која никако не напушта затворе чак ни у слободољубивој Итејлији, а која је позната својим зрхи-претераним убеђењима позива на митингу да се иде на угњетаче — Немце! Карте су се измешале. Вођа реакционарног национализма Енрико Корадини добија аплаузе крајње левице сзојим позивом: „Напред, Итзлијо, у свој рат!” Анархисткињи Риже бесно тапше крајњз десница. Митинге замењују демонстрације, а демонстрације митинзи. Рим, престоница Италије, у току једне недеље видео је три демонстрације! Најпре су се римски грађани појавили обазриво,

нерешено, затим су демонстрвЦије узеле маха, и 20. септембра већ је 70,000 душа корачало улицама, снажно изјављујући своју тврду намеру, да узму пушке у руке и почну тући Аустријанца и Немцз. Ово }е био редак и дирљивпризор. Напред је ишла група Тријентинаца и Тршћана, који су носили заставе трију иредентских покрајина полуразвијене у знак жалости, а за њима су ношене заставе свих удружења и партија Италије. Гомила се заустављала пред енглеским посланством, тражећи да се изнесе енглесиа застава; кад са ова појавила све су се заставе пред њом спустиле. Народ је поздрављао Русију и дуго и ватрено тапшго Белгијанцима. Осећао се огроман идеалистички занос, велики, ретко виђени полет. Чак су се и аргуси предавали расположењу, чак се и они придружили заставама итзло-аустриских провинција. О војсци нетре-

бз ни говорити. Ја сам личновидео, какб^Су Рј» војнички кордони раздвојили да пропуСТ? гомилу, која је викала: „Живела војскз!' Ови испади, ови шумни изрази заједничке народне воље почињу се формулисати у партиским резолуци}а!ма. Најпре су се појавили социјалисти-реформисти с резолуцијом, која је тражила да се ступи у рат. Потом су проговорили радикали, изражавајући увереност, да ће се оружана неутралност замвнити оружаном акцијом. И налослетку, данас чак и леберали, ови октобристи италијанског народз, на скупу у Милану изјавили су: „Расмотривши лоложај Италије, либерапи сматрају да је ступање у рат преко потребно зато, да би се једном за свагда свршило са Јадранским питањем и да би се добила хегемонија Итапије у том мору." Позиције присталица ,рата сваког су дана све веће, а број поборника неутралности све је мањи. Чак је и главна ложа Слобод-