Пијемонт

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ"

Број 262.

риградским обичајима, отров и револвер имаће ред. Престолонаследника чува гарда састављена од њему верних официра. Из Једрена је премештена за Цариград она дивизија, која се недавно побунила про-

тив Немаца. Влада ће се ослонити на њу; Енвер паша је отишао у Једрене да тамо придобије војску за своју неизбежну борбу са Јусуф-Изедином. Очекују се крвави догађаји у Цариграду.

П|!| МП Ш1И — Турски бродови бомбардују Теоцосију. — Опет „Хамидија"! — Потопљена два руска брода. — Тур ско-руски рат је неивбежан —

Петроград, 16. октобра Од 9 и по до 10 и по часова изјутра једна турска крстарица са три оџака бомбардовала је станицу и варош Теодосију. Гранате су оштетиле катедралу, грчку цркву, докове, мало пристаниште, један је војник рањен, филијала Руске Банке за спољашњу трговину запаљена је. У 10 и по сахати крстарица се удаљила у југо-западном правцу. Петроград, 16. октобар Ерстарица „Хамидија" нојавила се пред Новоросијским, тражећи преднју ваооши, а тако исго да јој се предаду и све државне финансијске установе. У случају одбијања нретила је, да ће бомбардовати варош. Турски официри, који су били изашли на суво и турски конзул, нохватани су. Турска крстарица отисла се на нучину. Петроград, 16. октобра Код куЈ7г светиље „Патин“, један руски параброд. који припада руском друштву „Јалта“ долазећи од Кавказа, наишао је на торшд који је разбацила крстарица „Гебен“ и потонуо је. Посада и путници спасени су. Параброд „Костен“ који је био послат у помоћ наишао је на два торпеда и потонуо је. Велики део посаде подавио се. * Према овим телеграмима, као и према вестима које су последњих дана стизале из Цариграда и Петрограда, види се, да је самовоља авантуристичног германофила Енвер паше победила увиђавност турских државника и официра. Чак ни сам престолонаследник Јусуф Изеден, који је пре неколико дана постављен за главнокомандујућег турске војске да би сузбио свемоћни утицај немачких официра, није успео да Турску сачува од луде авантуре у коју је бацио пустоловни министар војни. Ако већ није објављен рат Турске против Русије биће објављен данас или сутра. У осталом, непријатељства су, као што се из данашњих телеграма види, отпочела.

[ француског бојиша — сљи немачки налади, на саима чфОнгшЈима франууског ОоЈишга, успешно су одоијени. Немуи су претрлели огромне гуоитке. —

Париз, 15. сшобра. Слуркбено Преко целог јучерашњег дана напади Немаца у целом крају изме!)у Нзепора и Араса нису Оили тако жестоки. Свуда смо одржали наше позиције и нашредовали смо на северу и југу од Ипра. Исто тако нешто смо напредовали и између Камбреја, на југо-истоку од Ла Басе и Араоа. Тврди се, да су Немци имали много губитака у погинулим, рањеним и заробљеним војницима. На северном крају, на десној обали реке Ена, Немци су преко ноћ покушали жестоку офанзиву, али су свуда били одбијени. Наше трупе настављају напредовање у шумама између Апрмона и Сен Мијела, кав год и у шумама Лепрет. и Париз, 16. октобра. Службеио. Два ноћна напада, које је непријатељ предузео у пределу Димида, одбијена су. Изгледа да је напор Немаца на фронту Њепор —Димјид сломијен. Наша офанзива наставља се на северу од Ипра. Нешто мало напредовали смо између Ла Басе и Ленса. На осталнм фронтовима нема ништа важно да се забележи. Париз, 16. октобра. Према последњим вестима у приморју се наставља огорчена борба. Немци су сед21М пута прешли канал реке Изера, али оу свуда одбијени. Болнице у Брислу и у Остенди препуне су немачких рањеника. Немци су претрпели врло ве-

— Поенкаре на бојишту Г^ПАРИЗ, 16. окт. — Председник Републике поново је отишао на војиште. Повољна сигуација ПАРИЗ, 16. окт. — Фалијер изјавио је једном уреднику „Журнала“, да ће рат бити врло дуг. — Листови једнодушно изјављују да је ситуација савезника изврсна, док ситуација Немаца постаје све неповољнија. Потонули бродови ПАРИЗ, 16. окт- — Два енглеска парна брода наишавши на мину потонула су у Северном Мору.

них Зидара, чији су чланови вр6 саа»+и из свих нзродких класа и који играју огромну улогу у политици Италије, послала свима ложама циркулар, у којима позива „браћу — камек»2|ре" да буду у првим редовима, кад наступи час самопожртвовања и моли их, да уједине све партије, да би земља могла снажно са поуздањем бранити саоје интересе. Само је партија „званичних социјалиста" предложила да се чува неутралност. Али се њен глас слабо чује. Слабо зато, што многи њени чланови нису сагласни са предлогом. Слабо зато, што се и онми писци манифеста ограничавају на „предлог” и уздржавају од тога да прибегну одлучним мерама да раде против ратз. Они протествују и ради принципа, али су срцем, како су ми рекли многи видни социјалисти на страни Тројног Споразума; душом и освћањем многи од њих се ни у чему не разликују од већине Итапијана. Они хоће да задрже

Италију, јер се боје, да национзлни занос не уништи класну разлику, али они ипак осећају са Франууском. Додуше, влада за сада не показује никакве намере да заврши са неутралношћу. И чак напротив, она ргстура уиркуларе о том, како је Италија сада необично мирна земља, у којој се слободно могу кретати странци. И њено спокојство може човека навести да помишља како су бесплодне и неозбиљне народне манифестације. Али у ствари сада је мало људи, који верују у озбиљну могућност чувања неутралности. Погледајте штампу и ви ћете у њој прочитали све друго само не потврду таквих циркулара. Социјалистички „Лаворо" отворено говори „да се прво треба ослободити садашњег министра спољних послова”. Лист не верује да су могући и да постоје такви формулари и налази, да ако се министар спољних послова остави

на свом месту, то ће бити доказ за крајњи морални пад земље. Треба рећи, да је „Лаворо” усамљен у својој оштрој оцени. Већина јавних органа признаје Сан Ђулијану и велики патриотизам и таленат и вредност. Али се и та већина чуди том циркулару. Они до душе неће да настану на томе, да се рат одмах објави; они признају, да сзмо влада има све податке ад решење тог питања. Али они се заједно са утицајним „Коријере дела Сера” боје и исказују бојазан, да се положај Италије из дана у дан све више погоршзва и говоре да ће свом снагом подржавати владу, само ако се рат објави. „Коријере дела Сера" посвећује питању о неутралности велики чланак и изводи закључак да оаа постаје штетна. А „Коријере дела Сера” јесте један од најутицајнијих и најуздржљивијих органа штампе. Укратко, судећи по свему, рат

Со ношег ротишто НА ГУЧЕВУ, БОРАЊИ И ЈАГОДЊИ Ваљево, 17. октобра Петнаестог октобра на Гучеву, Борањи и Јагодњи водиле су се целог дана борбе у којима смо на појединим тачкама имали успехе. На осталим фронтовима није се десило ништа значајније. УНИШТЕН ВОЗ Ваљево, 13. октобра Ноћу између 15. и 16. октобра једна коњичка патрола у извиђању код села -Бежаније, код Земуна, препала је један непријатељски воз и бомбама га уништила. ПОСЛЕ БОРБН У БОСНИ Ваљево, 17. окшобџа У борбама које су наше труае имале аоследњих дана у Босни, заробљено је колико се до сада зна 470 непријатељских војника, један виши и 4 нижа официра и два кадета. Већина је ових во/ника из 22. и 79. пука.

Црно Брдо Позиција на којој су Аустријанци завијени у црно (Из „Ратног Дневника“)

Као једна огромна трпеза између двв плодне долине, оно се пружа између Дрине и Јадра, посеЈано лепим селима, обрасло ниском шумом и високим житом. Његова пади1на прем1а Јадру је блага и питома; али према Дрини, оно је суморно и стрмено, и црно својим камењарима и шумом од кржљавих }а|Сенића и тужних урнограба. Према њему се, у Босни, пружају у недоглед брежуљуи и висоравни. Са тих падина оно, плодно и питомо, изгледа црно и загонетно. То је Гучево, висока стража поред Дрине. Прешавши по други пут на наше земљиште, Аустријанци су и на Гучево ударили свом жестином; али докле су, много јужније, са прелаза код Црнче, задрли дубоко у плзнине, потискујући наша слаба одељења, пред њим су се брзо зауставили, као пред браном бујица. И док су масе плавиле Борзњу и Јагодњу, оно је брзо испливало изнад људи и затворило јадарску долину. Скоро два месеца ломиле су се о њега непријатељске навале. И

је неизбежан. Влада, на којој лежи огромна одговорност, труди се да избегне његове ужасе, али је јавно мишљење све јаче и јаче гура у нарушење неутралности. И та велика, инертна маса, која је свакад и свугде изван дискусије, почиње да се опредељено нагиње на страну левих и десних, који вичу: „У Тријент и Трст!", који позивају да се демок1ратски принцип заштити од навале милитаризма. Мисли се, да тај тренутак није далек. Демократска Италија, Италија Г арибалдија, Мацинија, Кавура не може остати равнодушна изван сукоба, који обећавада на хиљадама лешееа и безбројним развалинама донесе величанствено решење националних проблема — бар у општем, грубом облику. И сувише би болело срце Италијана, кад би под влашћу Хабсбурговаца оставио Италијане из Тријента и Трста. Нико не може рећи, да ли ће

оад оно стоји као Арарат у сред потооа. Последње своје напоре на Гучеву прикупили су Аустријанци почев од 1 . октобра, кад се у њиховом генералштабу увидело да је пут преко Борање и Јагодње непроходан. Али су њихови нзпади тада тако дочекани, да су се камењари обојили крвљу и шуме засејале лешевима. Само једнога дана нађено је, од једне јаруге до друге, 800 погинулих. И Гучево је, крваво, и даље остало на стр1ажи. Упорно као љут камен који га покрива, пркосно као стрма падина која га од Дрине одваја, оно је постало поприштем тајанствених легенди и јазбином тајанствених сила. Са падине Романије, аустријски војник гледа у њега као у црну орлушину, која заш ' титнички шири крила над Србијом и чека своју жртву. Њггова мрамна репутација се толико упила у аустријске душе, да га Аустријанци називају Црним Брдом... Аустријски војници, који су последњих дана заробљени, при-

се још дуго чекати, али не треба сумњати, да ће рата ипак бити.

± Цетс — Пешадијски мајор Драгутин Ц. Ђорђевић. И опет један од оних, чије ће име поколења са поносом спомињати!.. И опет један од оних великих, који ће ући у вазда зелен венац вековечне славе Србинове, показујући крваву, часну стазу, којом хероји Србије морају проћи!... И опет један од оних силних, нелоколебљивих и неустрашимих, који је својом јуначком смрти доказао љубав према својој Отаџбини, коју је свим жаром и пламом своје млађзне, веселе, живахне душе љубио, волео, који је био уверен из диа свога племенитог срца у част и понос Србијв, у коначну победу српскога оружја!... И опет Један од оних, који