Пијемонт

Број 264 Година IV,

Београд, ПОНЕДЕЉАК 20 Октобар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА

Директор : Вранко БожовиР

Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Уредник:

НИ111МКТ — На основу данашње ситуације на европском војишту. —

Ситуација на европском војишту постала је сасвим одређена и извесна. Ни највећи скептици и германофили не могу више сумњати у завршни тријумф савезничког оружја, После великих руских победа у Галицији и Руској Пољској, руска офанзива отцоцеда јесвом жестином. Слабећи, посведневно, смртоносним ударцима немзчку и аустријску војску, руски пукоРИ се епуштају пруској и аустријској престоници, Број Немаца и Аустријанаца који падају на руеки тајин, из дана у дан нагло расте. Осокољени руским напредовањем на свима фронтови= ма, французи су, последњих дана, не само одбиди све непријатељс.ке нападе, већ су, на многим стратегијски значајним местима, ступили у офанзиву. 0 некаквом немзчком дубљем продирању на француско земљиште не може више бити ни речи. План пруског генерадштзбз ТОДИко' се, у доеадашњим борбама, обелоданио, да француаи 1 чТ унапред знају сваки по-ет који ће немачка војска . ,нити и, према томе крецњу, лако и' без великих жр^ тава дислоцирају своје јединице. Одбранбени план генералисима жофра је — то се тек сада јасно види — ремек дедо војничке аештине и мудрости. Економичнијег генерада, при расподагању во|ничким животима, Европа није запамтила. Ни прегажена Белгија није оборила главу. Уз припомоћ енглеских трупа, Бедгијанци, Са цадчовечанским напорима, терају варваре из своје богате и културне отаџбине. Последњи телеграми јављају, да су Немци већ почели да евакуишу неке белгијске вароши на које су били ударили харач. На српском фронту, сви у последње време покушани напади одбијени су врло успешно. У место намераване офанзиве (З^гаЈехресНбоп!) према нама, Аустријанци ће, како изгледа, морати ускоро да се ограниче на слабо отпорну дефанзиву према нашој победоносној војсци. Све у свему, Немци и Аустријанци трпе пораз за поразом. Они су тога, у пуној мери, свесни. После аоследњих велтих руских усаеха, немачки и оуџаријски гече ралшшаби издали с\ званичнџ сарашшен>а, кемачке и Лсустријске труае арелазе у 'Дефанзиву п не као аобеђене, чго да би неаријат(ља шшо чрније аобедиле " / 'Више *»«» остале околности у5 коминике пруског ког генералштаба

је најбоље сведочанство о покрханим надама непријатељских главних команданата и о подривеном моралу поражених немачких и аустријских трупа. Последњи свој адут — Турску — Немачка је потегла против Русије. На ток руских операција против Немачке и Аустрије, турски испади, ни на води ни на суву, неће имати никакваозбиљна значаја. Својом црноморском флотом Русија ће полупати као јаја турске ратне дађе и заузети Дарданеле, а својом кавкаском војском, распоређеном по неосвојимим положајима, она је у стању да сачека и одбије целокупну турску војску. Ситуација на целом европском војишту, за последње две недеље, неповратносе изменила у корист савезника. Идући дани биће дани нових немачких и аустријских пораза. Ако сви знаци не варају, о Новој Годин.и ћемо имати карту Нове Европе Европе без Аустрије и са знаТцо поткресаном Немачком. Д ШЛЦИ.К11 ■ ■■■■ ' ■■■■ Из бо№ линије И над поцом има поп У ворби на Гучеву једноЈ нашој чети нарочито је био досадио један аустрискн мн траљез, који је, маскиран добрим заклоном — аросто косио наше војнике Довољно је било а&молити шаку из рова, аа да је куршум про шиша. Кад је нашим догорело до нокато, један војник се јави свомг командиру и замоли га да му доаусти , да отидне те Д1 ућутка „оно швааско чегртало “. Командир му доаусти. Није арошло ни четнрт часа, а са стране одакле је митраљез сатима лпо смртоносну кишу , зачу се стра » ховит тресак, а затим јауци. Мало затим, опазисмо нашег војника, иде аолако, гега и о ауш<у се ослања. Сви му честитају, а он хладнокрвно вади дувањару, завија цигаоешу, ариааљује и немарно, куцнувши се ао другој ареосталој бомби, вели: — И над аоаом има аоа!

Жофрове речн Нвђу нвпотребно проливање крви! У разговору са својим пријатељима, поводом последњих догађаја на бојишту, ђенералисим Жофр је изјавио : — Сада би могао да исшерам Немце из њихсв^х мишијих руаа, алн нсћу дс узалудио ароливам људску крв, него ћу ш о урадити са најмањим могућим губнцима.

— Рат ће се скоро свршити! Питање о трајању рата занима данас цео свет. Али нико није у стању да позитивно каже ма и приближно, колико ће трајати рат. Мађарски микистар председгшк граф Тиса, у разговору са мађарским журналистима, рекао је: . — Напрегнутост, са којом су обе ратујуће стране повеле борбу, нарочито последњих дана, показује да ће се рат ускоро завршити. У свима својим досадашњим политичким нзјавама, Тиса се показао као рђав пророк. Овога пута,’ иадахнут злим дусима са Балплаца, он је проговорио не да би изразио своје уверење о миру, већ да би колико толико, умирио своје изгладнеле и огорчене суграђане.

— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 19. октобра. Аустријанци су опет нападали Еминове Воде и коту 708, али су страховито тучвни. Руси су сломили и последње немг 1 чко-аустријске корпусе, који су покушали да их задрже. Немци и Аустријанци отступају на целом фронту, естављајући Руј сима многобројну артиљерију и комору. Гоњење се врши веома брзо и обимно, да Немци не припреме нов отпор. Опвезничке трупе одбијају нападе Немаца веома успешно. На најважнијем фронту, ЊупорДиксмид—Ипер, Немци су се морали повући на неколико места, претрпевши велике губитке. Њихов отпср је знатно ослабио.

је

— Румунија ће стати уз Русију. —.

Кореспондент „Берлинског Тагеблата" др. Ледерер интервјуисао је Николу Филипеска, бившег министра ћоЈног и организатора румунске војске. Филипеску, као и Таке ЈонескУ, и ако је у опозицији, има веома великог утицаја на румунску политику. Филипеску је између осталог рекЕ)о: — Ми против Немачке немамо ништа. Али Аустро-Угарска држи у ропству толике милионе Румуна, и шта више, тражи ревизију Букурешког Уговора. — А шта ће бити са Румунима у Бесзрабији, ако Русија победи? — питао је Ледерер. На то је Филипеску одгово.рио, прво, да У Бесарабији има мање Румуна но у Ердељу и друго, да је Румунија убеђена, да је Енглеска и Француска неће оставити да вечито остане руска провинција. У осталом, и сама Русија дала је разумети, да ће се питање о бесарабским Румунимз после овог рата решити на правилан начин.

— Производство ђака. — Трговачка Школа. — За „Црвени Крст". — Дг1н ослобођења. (Од нашег дошклшка)

Скопље, 16. октобра. Јуче је у ђачкој чети било једно мало славље. Сви ђаци регрути, који су пре месец и нешто више дана ступили на одслужење свога рока, произведени су у чин каплара. Рад ђака регрута удвостручио се; они раде и пре и после подне и иадају се да ће ускоро бити упућени у пукове за воднике. + У СкопљУ је, као што је већ „Пијемонт” у своје време јавио, отворена Трговачка Школа. Број

ђака, који се јавио за ову школу премашио је очекивање, тако да ђе се отворити двз оделења. Пошто је наставничко особље већ стигло на своју дужност, а и зграде су спремљене, то ће школа ових дана отпочети рад. +. Шеф овдашње железничке станице г. Николајевић, вредан и предузимљив човек, прикупио је до сада од путника преко 3000 динара, за Српсни Црвени Крст. Кћи овдгшњег руског конзула, која је чланица петроградске опере и којз се сада налази у Скопљу код оца, давађе ових дана у овдашњем позоришту концерат у корист Српског Црвеног Крста. Она је до сада давала два концерта у корист нашег Црвеног Крста и то у Лондону и Паризу. О успеху овог концерта јшићу накнадно. + 13. октобар, дан годишњице ослобођења Скопља, прослављен је на врло скроман начин. Рано у зору топовски пуцњи са града објавили су дан када се навршило тачно две године од како је Скопље постало слободно, а звона са свију варошких цркава забрујала су свечано ,и побожно поздрав томе дану. Цела варош била је као у неко свечано рухо обучена, домови и радње тробојкама искићенм, улице очишћене, чаршија затворена. У десет часова била је свеНа 1 на служба, којој су присуствовали представници свију цивилних и војних власти, а у вече била је лимунација. Душаиов мост је био окићен ла 1 мпионима и обвијен тробојкзма. У вече је војна музина давала мали концерат код „Зрињског". Целокупан приход са овог концерта припао је Црвеном Крсту. М.

Ш и Ш Ш Дода — Споразум о унутрашњој и спољашњој политици Бугарски лист ч Јутро“, објав : љује садржину уговора, који је потписан између Есад паше и Пренк Б б Доде, а ји се односи на спољне и унутарње албанске послове, 1) Пуштање у слободу свих Албанаца, који су затворени у Драчу, Валони, Елбасану и Тирани због туркофилства. 2) Узајаман н искрен рад на ослобођењу Елира. 3) Донбшење Устава и установљење уставног парламента. 4) Законити избори и образовање парламентарне владе. Пошто су ове четири тачке усвојене у начелу, Адбании су се одмах дали на посао, ослобађајући апсенике и гонећи Грке. Пошто је ова вест из бугарског извора, то је треба примити с највеђом резервом.

Гдадна војска Шта причају аустријски заробљеници и добеглице о стању У аустријокој војсци ? —

У последње време непријатељски војници предају се често посебице и у групама. То се дешава нарочито пред напзд. Из њихових исказа и исказа других заробљеника, даје се закључити о несносном стању у аустријској војсци. Један војник из другог босанско-херцеговачког пука вели, да је код њихових официра завладало страховито нерасположење. Војници су често чули, да официри у међусобном разговору кажу: „То је скандал!" И официри и војници хране се врло рђаво, како причају заробљеници. Не примају, често пута, по четири дана хлеб! Пре неколико дана заробљено су четири војника, који су били послани да наберу шљива и кукуруза за огладнеле официре. Тако је зтробљеи велики број непријатељевих војника при набавци хране у шљиварима и кукурузњацима. Један војиик из трећег босзнско-херцеговачког пука, који се предго на Борањи вели, да је у његовој чети, у почетку рата, би-

ло 260 војника, и да је пре неки дан остало само 60 војника. Сад добијзју дневно оамо по четврт хлеба на војника. Официри и војници, према његовом исказу, купују хлеб од кувара и плаћају један хлеб по десет и више круна, па и то врло тешко добијају. Од коморџија купују за скупе новце кукурузе. Један клип плаћају по два гроша. Често долази и до туче ко ће добити кукуруз пре. Старешиие поступају с војницима врло рђаво. Кад ко учини какву ситну погрешку, обесе га аа дрво, испод мишке преко груди, и остаее га тако да виси по два и више часова. Осим тога, по два дана не добија ништа за јело. Један војник из шестог домобранског пука, који се сам предао вели: — Рђаво се хранимо; при издавању храие прао се даје Швабама и Мађарима, па теи после нама Словенима ако што год остгне. Због тога прођу по два • три дана и ми не добијемо хране. Један хлеб се дели »а 5—6 војника .