Пијемонт

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ"

Број 264.

ОкупациШ Епиро — Велике Силе одобравају Грчкој окупацију Северног Епира. — Интриге ив Рима и Беча. —

на суву, сведоче о тачности и ефикасности наших пуцања. Непријатељ је довео своје тешке топове и снажно је одговориоЈна вагру са бродова адмирала Хјуда, али је нанео само незнатну штету. Данас су непријатељске батерије скоро престале да одговарају. Изгледа, да је већ утврђена надмоћност ватре из поморских топова. Наши су губитци за све време ових борби минимални. Једна граната, која се распрсла на крову торпиљера „Фалкона", убила је једног официра, а другог ранила, као и 15 људи. На Јосталим бродовима било је само неколико рањених. Извештени смо о присуству непријатељскихподморских бродова. Они траже прилику да нападну енглеске бродове, али њих штите торпиљери.

№ и једмг рш! — Сви планови цара Виљема пропали су. —

Париз, 18. октобра. „Хавасова Агенција” јавља: Сви су листови сложни у томе, што признају да је положај савезника све бољи и бољи. Сви немачки покушаји потпуно су пропали. „Матен” вели, да је кајзер хтео освојити: Нанси, Париз, Варшаву, Денкерк, Кале, Дувр, а по том Лондон. Од свих великих вароши на које је циљао, ни једну није освој|ио. Овај владалац, који влада над 65 милиона људи, победоносно је уништио један мали народ од 8 милиона становника. И сад видимо ова)ј мали јуначки народ како отвара бране, које су задржавале воде немачких река и канала, и како на тај начин, играјући се, дави велику немачку војску, која је прешла Изер. Свуда наша офанзива почиње да притискује непријатељске трупе и да их истерује из рупа, у које су се скриле.

Турска флотс — Знатно је слабија од руске, Турска је, по својој старој навици да прави глупости, пришла Немачкој. Интересантно је бацити поглед на поморске снаге у Црноме Мору. Ми видимо, пре свегз, две лађе, о којима је последњих дана много говорено. „Астикет” оклопљена крстарица од 24.000 тона, брзине 28 чворова); са десет топова од 28 сантиметара и дванаест од 15 сантиметара, са четири цеви за бацање торпеда, са 30 официра и 980 људи. „Митилена", оклолљена крста-

рица, од 4.500 тона, брзине 2728 чворова, са дванаест топоваод 15 сантимегајра, са две цеви за бацање торпеда, са 14 официра и 350 људњ Ова два брода су „Гебен” и „Бреслава", само покрштена у „Астикет” и „Митилену". Сем тога турска флота има две старе немачке оклопњаче, којеје пре четири године веома скупо платила, и које су сзграђене 1891. године. Ови су бродови од 10.000 тона, брзине шеснаест чворова, са шест топова од 28 сантиметара и са осам топова од 10 сантиметара, са две цеви за бацање торпеда и са 600 људи. За време грчко-турског рата била су оба брода озбиљно оштећена. Носе имена „Хајредин Барбароса" и „Тургут Рајс". Затим имају две мале оклопљене крстарице од 3.800 тона, брзине од 22 чвора, са два топа од 15 и са осам топова од 12 сантиметара и једанаест контра торпиљера. РУска ф л о т а у Црноме Мору има: ЦЈест оклопњача по 13.000 тона, и свака има по четири или

шест топова од 30 сантиметара, четири од 20 или 25 сантиметара, осам или дванаест топова од 15 сантиметара и по две до пет цеви за бацање торпеда. Две оклопљене крстарице од 3.800 тона, брзина од 24 чвора, са дванавст топова од 15 сантиметара, са две цеви за бацање торпеда. Затим располаже са 21 контра-торпиљером и 11 подводних лађа. Према овоме што смо изнели, турска флота располаже с једним ратним бродом („Астикет") вепике брзине и јачине, али чији оклоп неће моћи одолети великим руским топовима од 30 сантиметара. Руска флота има шест ратних лађа протие три турске ратне лађе. Она је јача и бројем контраторпиљера и са једанаест подводН 1 ИХ лађа, док Турска нема ни једну од њих, чија је услуга неоспорна. Руска флота је очевидно надмоћнија од турске флоте. Према томе, није ни мало тешко предвидети исход руско-турског рата на водн.

Со ношег ротншш СВУДА МИР! Ваљево, 19. октобра Седамнаестог октобра није се десило ништа значајније ни на једном фронту.

и

— Докле све иде германска подлост. У Букурешту је откривен један интересантан покушај Немаца и Аустријанаца дз ућуткају румунску штампу, која једнодушно тражи рат против Аустрије. Примећено је да штампарске боје брзо нестаје са варошких стоваришта. Једна тајна анкета, коју су приредили новинзри, утврдила је, да нарочити емисари немачког и аустријског посланства К У П УЈУ> с времена на време, велике количине штампарске боје. Ту робу смештали су у један магацин, на брзУ руку скованог листа, који има да служи германсним интересима. Немци су рачунали, да ће неприметно моћи да покупују сву штампарску боју, те датако натерају румунске листове да престану излазити.

Ово је још један доказ више, да Германи не презају ни од најнечаснијих срестава сзмо да одрже победу над противником.

— Одлазак руског посланика из Цариграда. — Саввтовања на Порти, Петроград, 17. октобар Услед подмуклог напада, који су извршили немачки и турски бродови на руско приморје у Црном Мору, царскоруска влада наредила је још истог дана своме амбасадору у Цариграду, да објави Порти прекид дипломатских односа и да ће он отпутовати са целим особљем амбасаде и конзулата. Загатита рускнх поданика поверена је талијанском амбасадору.

Да би пресекла несносно стање које је владало у окрузима Северног Епира, грчка војска је, као што смо већ јавили, умарширала у те округе ради успостављања реда и безбедности у њима. Велике Силе, упознате одавна са анархијом која је владала на грчко-епирској граници, одобриле су овај корак грчке владе, без обзира на одлуке Лондонске Амбасадорске Конференције. Из Беча и Рима су, одмах по уласку грчких трупа у Аргирокастро, пуштене вести, како ће све велике силе нагнати Грчку на поштовање одлука Лондонске Амбасадорске Конференције т. ј. како ће Грчка, ускоро, морати да евакуише своје трупе из Аргирокастра. Све те вести су пуштене у намери да се прејудицирају важне одлуке великих сила односно Северног Епира и Албаније. Више је но сигурно, да ће тим одлукама више бити задовољна Грчка него Италија и Аустрија. О расположењу које влада у Атини, Риму и Бечу односно епирског питања, стигли су синоћ ови телеграми: Атина, 16. окт. Све су силе признале за основане разлоге, који су налагали грчкој влади поновну окупацију Северног Епира. Јављају, да ће потпуна окупација свих округа аутономног Епира бити ускоро завршена. Рим, 10. окт. „Ђорнале д’ Италија“ пише: У Лондон и Рим била је стигла вест, како је у пределу Аргирокастро завладала потпуна анархија. Поводом питања о враћању у Аргирокастро бегунаца из Вало не, Енглеска се обратила владама у Атини и Риму, да оне споразумно приступе потребним мерама. Италија је већ послала у Валону санитарну мисију и колону за помоћ. Грчка има намеру, да васпостаеи ред у пределу Аргирокастра и Премете, одашиљањем регуларних трупа уз изјаву потписницима лондонске конференције, да је ово при-

времена мера и да ће грчка влада поштовати лондонске одлуке. Бен, 16 . окт. „Политичка ' Кореспонденција“ јавља, дн је грчка влада последњих дана (учинила кораке код свију великих сила, које су учествовале на амбасадорској конференцији у Лондону, наговештавајући своју намеру, да, с обзиром на садашње стање ствари у јужној Албанији, војнички поседне Аргирокастро и неколико других тачака. Како је грчка влада изјавила, да је ова мера привремена и изјаснила се, да се она слаже с одлуком донесеном у Лондону, изгледа, да ниједна сила није ставила примедбу. У Бечу су примили к знању ову одлуку грчке владе с тим, да се одлуке донесене на конференцији у Лондону имају поштовати. Ново оружје — Торпеди ф цепели/нима. Италијансним листовимз јављају из Луцерна, да су у Фридрихсхафену, на Боденском Језеру, вршене пробе са цепелинима, који су снабдевени торпедим' 2 .Дејство је било страшно. „ Поаодом добрих резултата, иоји < су до сада добијени, немачна воЈна управа одлучила је, да снабде све цепелинове лзђе тим топовимз. Прва флотила, снабдгвана тим справ'г(ма кренуће се кроз неколико месеца. Сзопштавајући ову вест, италијански листови су заборавили да додаду, да се за неколико месеца могу догодити ствари, које ће окемогућити примену ових ваздушних торпиљера.

(И1К9 МИ Нови савевнички успеси.

ЛОНДОН, 17. окт. Британска флотила и даље указује својуј помоћ левом крилу савезничке војске. Од 14. октобра у јутЈ-у ватра из тешких поморских топова била је управљена ка позиције непрнјатељских батерија. Извештаји наших трупа, које су

мо за гађање непокретних предмета, који имају велике димензије, као што је нпр. фор. Не може се ни замислити, да би се Немци могли користити, кад би те топове поставили на ратне лађе. Рачуна се да граната од 40 сант. може пробити бетон од 5 метара дебљине. Колико је познато, Немци могу имати само 6 до 8 комада тих топова; веровгтно је да немају у резерви тих топовз. За израду тако тешких топова потребна је година дана, а међутим израда се не може убрзатц ни на који начин. Зато су невероватни гпгсови, да се ти топови од Анверса могу убрао појавити у Француској и на нашој граници, У Пуљу и Дарданелмма, па ча« и у Енглеској. У сваком случају Немци су израдили, наведени применом мерзера великог калибра под ПортАртуром (тамо су били мерзери од 11 цоли) страшно оруђе, о номе се мора водити рачУна, али

исто тако не треба преувеличавати његову важност.

Коио ршо -— Приликом пораза Немаца код Рачке. Борбе у августовском реону отпочеле су 13. септ., када су Руси започели своје наступање са задатком да ударе с бока на немачке корпусе, који су покушавали да форсирају прелаз преко Њемена у реону Сопоцнина и Друскиника и претрпели тамо пораз. Руски каваљериски и пешачни одреди почели су јако потискивати Немце са истока и југо-истбка и принудили их на непреиидно одступање. Немци су из раиије припремили себи утврђене положаје и упорно су их бранили. Сва км брежуљак, сваку вртзчу морали су Руси борбом отимати и истеривати Немце из њихових шанчева

А бранили су св Нвмци жестоко. Руси су морели по четири пУта да јуришају на јсдне ист' положаје. Нарочито су се упорно Немци бранили између језера у реоиу Рачке. Овде је борба трајала три дана са променљивом срећом. Немци су се више пута одлучивали на јуриш и ишли су на баЈонет. Без помоћи артиљерије, коју је тешко било довући преко блата, је било узети тај утврђени жај од Немаца. Борба се водила не самс г него и ноћу. Под заштитом њ Немци су више пУта прелаг 'Л у напад, али су бипи одбацив Н 1 Тешко је било распознати у бајонетском боју где су своји а гд« туђи, и више пута су се протирници тукли кундацима и песницама. Бројна надмоКност је очигледно билг на страни Немаца, којима су још уз то непрест-чп и појач» ' ња стиззла. Тродневна богЛ

— Иошна о топовима од 42 сантиметра. О тим чудовишним топовима од 42 сантиметра писало се од почетка рата веома много, али веКина од оног што је писано, није одговарало истини. Сад .Руски Инвалид" доноои појединости о тим топовимг, у колико је то било могуће докучити: Тол од 42 сантиметра или 16.54 цолова има облин великог мерзера, т. ј. има кратку цев, удешену за иосо гађање. Зато је његова тежина свега 20.000 килограма, а да је удешен за хоризонтално гађање морао 6и тежити бар 80.000 килограма. Граната, коју бзца тај тол тежи 800 килограма. Аио се узме да ексллозива у гранати им: 10 до 12 од сто целокупне тежине, из-

килограма, дакле колико једна мсрска мина. Тежина барута за избацивање гранате код мерзера износи једну шестину тежине целе гранате, дакле код овог топа око 140 килограма барута. Зато су неверни извештаји, који веле да фишеци теже 400 килограма, а тежина целе гранате свега 800 килограма. Да би се из таквог оруђа могло пуцати, морају се употребити веома спожени механизми, чија тежина мора да буде три пута већа од тежине самог топа, дакле око 60 тона. Сав тај механизгм може се лреносити само у деловима, те за сам пренос треба веома много времена. Топовска цев може дз издржи свега 100 ислаљивања метака, после чега настаје ломљење метала. Цео топ са 100 метака (сваки метак стаје по 45,000 дин.) стаје до 6 милиона динара.

М

Због мале почетне брзине тачност погодака је веома мала. Стооио 100 г* ее тај топ може употребити са-