Пијемонт

Број 264.

Стр. 3

„П И Ј Е МОНТ*

Беч, 17. октобар Из Цариграда јављају, да је јуче доцкан по подпе одржана на Порти министарска седница, под председништвом Великог Везира. Овој ванредној седници придаје се велика важност.

Ниш, 19. октобра Бугарска влада из вестила је званично руску владу , да ће Бугарска остати не * утрална за све време европског рата.

Војни указ У јучерашњим „Српским Н љинама" публикованје врло велики указ, којим се питомци наредници Војне Академије, и многи активни и резервни наредници производе у чин потпоручника. Унапређен Јављају нам из Ваљева, да је пешадијски мајор г. Милан Прибићевић унапређен у чин потпуковника. Прилог „Црвеном Крсту“ Управа војно-техничког завода у Крагујевцу предала је крагујевачком пододбору „Црвеног Крста" 4.204 дин. и 85 п. д. пргчупљеног прилога од г. г. чин^вника, официра и раденика :тог завода. Нов пошручник Г. Јован Пескаревић, сталнн сарадник нашег листа, произведен је последњим војним указом у чин резервног пешадијског ^У-гпоручника. Несавееки Ј^давци* Суд општине бе- радске у току последњих петд^ест дана казнио је 122.доеса!._сна продавца ;.чиБО?них намирница. Кажмк због навике Кварг палилулски није био, пре двн дана, много болећив према ентименталноме и хуманоме чичици Алимпију Бо-

гићу, пензионеру. Он га је довео у алтернативу: или да своју кесу поткрати са 194 динара у ове ратне дане, или да очекује гранату иза апсанских врата. Ствар је у овоме. (1) Чича Алимпије није уписао своју служавку у законском року, што ће рећи: пет дана затвора, или пет банки. (2) Газда АлимпиЈе је стално закидао својој служавци од њене злехуде плате. Не делећи схватање чича Алимпија, кварт га је казнио са 470 гроша. (3) И ако правник, господин Алимпије није своју служавку пријавио надлежном кварту, а то кошта 50 динара. И тако је кварт палилулски покушао да седог господина излечи од једне његове давнашње навике за цену од 194 динара. Лепо окуражење за слуге, страшна опомена занесавесне газде. За проношење лажних гласова Управа вароши казнила је Марију Лабпску, бабицу са 20 дана затвора због проношења лажних гласова.

За иш бцаниоце — Апел одбора за прикупљање топое одеЂе нашим воЈницима Продужавање великога рата продужује ратне тегобе и повећава ратну потребу. У дугом рату, у мочарним и хладним зимњим данима, успешан бој ће бити храброст ратникова, исто колико његова издржљивост. А она зависи од добро очуваног здравља, и нарочито од добре опреме, топле одеће, чисте и суве преобуке, И ако држава води бригу о доброј опреми наших војника, потребе су тако велике да су прилози ратниковој опреми са свих страна добро дошли. У хладним данима, кад оспе киша и ветар и завеје снег, војнику у бојном ланцу, у рову и на стражи треба више но икоме. То се увидело свуда, у свима највећим и најбогатијим земљама. У Француској, која је пуном и најбољом опремом опремила сваког свог војника, оснивају се по свима градови'. -^ друштва, која имају за здата . „ "а ту опрему умноже и поја-чају. _ Паризу постоји одбо чсти као овај, који је данас основан у Београду, који прг пља топлу одећу за војнике. То ис^о сади се на све стране, и у Русијњ Немачкој, и осталим земљама. У нашој малој земљи, која је иза два скорашња рата смело ушла и у трећи, потребе су веће но игде, и задатак приватне иницијативе треба да је шири но игде.

Зато је основан одбор за прикупљање топле одеће и рубља за наше браниоце. „Преко својих квартовних пододбора, у које је позван велики број предузимљивих Београђана, Одбор ће примати све што ко може да приложи новога или старога заодећу.војникову: Капуте, огртаче, Слузе, прснике, панталоне, грудњаке, кожухе, капуљаче, шалове, зимске мараме, појасе, ћебад, кошуље, гаће и подкошуље, платнене, плетене (трико), фланелске и поркетске; чарапе, убрусе, џепне мараме, ципеле, шубаре; затим у материјалу: чоху, сукно, платно, фланел, порхет, и у најмањим количинама; вуну за плетење чарапа, и најзад и прилоге у новцу за куповину горњих ствари ил< оправку старих ствари. које одбор добије. Прил ге ће примати чланови одбора и пододбора, који ће бити снабдевени легитимацијама одбора и овереним списковима у које ће се прилози уводити. Чланови ових одбора ће, поред тога заћи и сами по домовима ради прикупљања прилога. Велике дужности, које сваки Србин у овим данима борбе и пожртвовања на све стрзне мора осећати довољан су потстрек Веограђанима да и у оној прилици учине најбоље и највише што могу. А сваки најскромнији прилог биће добро дошао.

Забрзњено исељавање БУДИМ-ПЕШТА, 17. окт. Званичне новинеобјављују одлуку министра иностраних дела, којом се Кумардовом паробродскомдруштву одузима повластица за пренос исељеника. Узапћен пароброд ФРАНКФУРТ, 17. октобра. „Франкфуртским Новинама" јављају из Рима: У Средоземном Мору и трећи италијански пароброд, „СанЂовани“, који припада северо-источној лннији, узаптила је фрг нцуско-немачка флота и одвела у Гибртар. Пароброд је био натоварен бакром. Лорд Фишер Ј10НД0Н, 17. октобра. — Лорд Фишер наименован је за првог лорда у британском Адмиралитету. Равном мером Г1АРИЗ, 17. октобра. — Метерлинк у „Фигару“, поштоје рекао, да су општинска кућа и катедрала у Брислу миниране и да су Немци готови, да их дигну у ваздух, пита се: Зашто не би и савезници сад у напред означили вароши и таоце, који би одговарали за егзистенцију овис ва роши. Ако би на пример Брисел био порушен, Берлин би требао да буде сравњен са земљом; Хамбурга би нестало, ако би Анверс био опустошен. Нирнберг би гарантовао за Брисел, а Минхен би служио као гаранција за Ган.

Ратне ситнице На бојном пољу нашази св 589.755 Немаца, који су чланови социјзлистичких организа|ција; то је 65 од сто свих оргзнизованих радника. Један париски вратар, при поласку на бојиште, земенио је уобичајену цедуљу „Врзтар је на степеницама" са другом: „Вратар је на бојишту".

Ратш пошта Господин Милоје Милојевић, композитор и уметник потребан је Божидару Стојадиновићу студенту; моли се онај ко би што знао о њему или сам г. Милојевић да јави на адресу Божидару Стојадиновићу студенту — Свилајнаш Ко би штогод знао о Младену Ђорићу војнику I пука II батаљона I чете I позива из села Масурице, моли се да јави на адресу Божидару Стојадиновићу студенту — Свилајнац.

Послш вестн Французи потискују Немце Хавр, 18. октобра. Службено. Ноћу између 15. и 1(5. октобра непријатељ је поново покушао, да се изненадним препадом докопа јужног дела мостобрана у Димиду, али је напад био снажно одбијен. Преко дана 16. октобра непријатељ је артиљериском ватром енергично нападао наш фронт, а извршио је и два напада пешадијом: један на десно, где се налазила једна белгиска дивизија и други против двеју мешовитих бригада једне друге дивизије. Непријатељ је одбачен са великим губитцима; немачки одреди били су десетковани. На другии тачкама фронта било је пушкарања с времена на време. На југу од Димида Немци су изгубили у терену према Лујгем, Меркем, Вишот, где француска офанзива напредује. На југу од Пашендала, где су Немци предузели офанзиву, били су одбачени и изгубили су у терену. На југу од Белселера и на југу од Лиса ситуација је задовољавајућа. Сви су напади успели и Французи напредују на разним тачкама. Велики број заробљеника признаје, да је врло тачна митраљеска ватра нанела страшних губитака непријатељу. Пораз за поразом Лондон, 17. октобра „Тајмс“ вели, како је снажна офанзива оротив Калеа сад пропала. Питање је: Шта ће сад радити цар Виљем и његови савезници? Немачки губитци надмашају на овом месту све претходне. Немачки цар је сад пред поразом на границама свога царства. Отварање енглеског парламента Лондон, 17. окт. Отварање енглеског парламента утврђено је за 19. октобар. Влада ће тражити од оба дома нов војни кредит од 100 милиона фуната старлинга. У Источној Пруској и Галицији Петроград, 17. октобра Немачки алан на фроншу у Исшочној Пруекој, да учине ареаад на ушврђене аозици/е код Бакаларјева ароаао је. Пешодневни нааади неари/ашељеви осшали су безалодни Немци су арешраели огромне губчшке и на многим месшима наилази се на велике гомиле неаријашељских лешева. На неколико шачака наше шруае нааредују. — У Галицији борбе се насшављају, али нема да се забележи никаква аромена у сишуацији.

људ* и »штензивност боја почела јв мало да слабк. Већ су ређи ""ст: пуцњи и мање упорни борбе решише наши Козобишавши језеро, двеста д«.*;Н)их Козака отпочело је ноћу прелаз преко језера. Запловили су у језеро. Немачки сгрзжари опазише их тек онда, кад су они били на другој обали. Међу Немцима наста панинаи ззбуна кад спазише руске Козасвојој позадики. Они су били ј ;аико преплашени неочекиваним јсл опадом с леђа, да чак кису ни мислили на отпор већ су гледали само какс - , а се спасу. Изглед мокрих Козака, на коима покр/венкм жабокречином и водораслима, био је тако страШ^н, да се један део Немаца у бујнилу и стрзху бацио на руске шанчеав. Руси их дочекаше с на(Остј|ешенпи бг(јонетнма и отпоче тдлучна борба по ноћ( Немци, прнтешњени , ц^ака, почаш« ов пре-

дзвати у масама. А за то време је други одред Козака дејствовао у далекој позадини, гонећи Немце и отимајући им комору и топове нескинуте с предњака. Немци се дадоше у паннчно бегство. После боја смо пребројали трофеје. Заробили смо до 5.000 људи разног рода оружја, трм батерије топова и осам блиндираних аутомобила. Све коморске двоколице и каре биле су заплењене. Немачке коморџије посекоше штра«те и одјурише кућама на коњима а нама оставише своја кола. То је само једна епизода из чиггзве серије непрекндних седмодневних бојева, који ће бити познатн у историји под именом августовсне битке. У августовсккм шУмама и језерима пруски генерал Хинденбург изгубио је своју славу као што су његови комгнданти и комаидирм погубили своју комору и своје толом.

— Наши поданици-интернирани и заробљени у Аустро-Угарској —

Тихомкр Стојановић, потпуковник, моли да се извести његов отац Живко Стојановић, свештекик у Алексинцу, или његова жена г-ђа Иванка Стојановић у Крагујевцу, Карађорђева Ул. 47, и његов третпостзвљени, шеф крагујевгчког арсенала, да је жив и здрав. Д-р Никола Ристић, санитетски капетан, моли известити његовог оца Миленка Ристића, из Бољевца, да је здрав. Петар Петровић, мајор моли, да се извести његова жена г-ђг Лепосава Петровиђ у Неготииу да је здрав. Аранђел Годић, поручник моли да се извести Андра Весовић, пслициски писар у Прокупљу, да је заробљен у боју код Митровице и да је сад потпуно здрав.. Јанићијв Милановић, потпо-

ручник, моли да се извести Атанасије Стојкоаић, трговац из Јагодине, да је он заробљен у боју код Митровице и да је сада здрав. Дрггути« Стошнћ, поручник, моли известити Илију Митровића, трговца у Јагодини, да је заробљен у боју код Митровице и да је здрав. Милан' Митровнћ, поручник, моли да се извести Сима Симић, трговац у Ђуприји, да је он згробљен у боју код Митровице н да је здрав. Марин Ђорђевић, потлоручниу моли да се извести Анђел Стаменковић, трт. из Неготинз, да је заробљен и да је здрав. Божин Марковић, потпоручник моли да се извести Ђорђе Костић, тргсвац, да је о« ратни заробљеник. Милован Милосављевнћ, иапетан, моли да се извести г-ђа Зорка Милосављезић из Пзраћина, да јв он заробљен у боју код Митровице и да је здрав.

Миодраг Мојсиловић, |рез. потпоручник моли да се извести његов брат Боривоје Мојсиловић у Неготину, да се он налази као ратни заробљеник. Аранђел Милзновић, потпоручннк моли известити г-ђу Катарину Глигоријевић, која је сада у селу Сиколу код Неготина, или у Београду, да је он заробљен у боју код Митровице и да је потпуно здрав. Живко Живковић, капетан, моли известити Ђорђа Живковића, свештеника у Краљевом Селу Врбици, да је он заробљен у боју код Митровице и да је здрав. Михаило Илић, поручник, моли известити Златка Илића, трг. из Загорина да је он заробљен у боју код Митровнце. Ђорђе Ђукић и Јоснф Пајић, потпоручннци 13. пешадиског пука, моле да се извести Арса Пантић У Неготину, да се они налазе као ратни згробљеници.