Пијемонт

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ*

Број 265.

* Живот у Лесковцу сада за вре.ме рата, и поред тога што је у њему много досељеника, досадан е и монотон. Многе су радње еозатваране, јер су њихови сопствепици у рату. Нешто мало живости има пред вече 8а вееме корзоа и пазарних дана пре подне. када дођу на трг сељани из околине. У Лесковиу има неколико фа брика које лиферују за војску одело и веш. Рац ових фабрика за време рата велики је, а то је, како за овдашњу сиротињу тако и за сиромашне бегунце, привлачан мамаи. Фабрике дају сиротињи одело и веш на израау, те тако сиротиња зарађује колико толико да се исхрани. И.

Вешти ивневри — Потискивање Немаца ив Француске. — Од В. Михаиловског, руског војног стручњака. —

Последњих дама све се више откривају маневри, које су извршили Французи, да потисну Немце са француске територи'је, План ђенералисима Жофра остварује се, тачку по тачку, са математичком тачношћу. Немци су принуђени да предузимају крваве и безуопешне нападе, да би се извукли из тешког положаја. Заузеће Анверса уместо да за Немце буде извор снаге, за њих је постало извор слабости. Војсна ђенерала Базелера, која је покушала да пробије француско лево крило и да заузме обалу Ламанша, претрпела је потпун неуслех. Решавајуђу улогу у битки на реци Изеру, играо је порга немачког десног крила под Њупором. Знатне губитке Немци су претрпели од еиглеских речних монитора и топовњача. Немачке трупе биле су са Изера тучене од ових лађица, са мора пак од енглеске помороке флоте. Базелер је био одбијен, центар његозе армије пробили су Белгијанци и заузели Рулер. Заузеђе Менена, мостобрана на реци Лис, веома је припомогло да Лил падне у савезничке руке. Борбе око Лила могу се сматрати као једне од најкрвавијих у овом рату. Савезници, Французи и Енглези, заузимал^и су на бајонет улицу по улицу предграђа Лила. Немци су били свесни важности ове тачке, те су ту 1 иставили своје најбоље трупе, али су ипак попустипи пред навалом Француза и Енглеза. Са заузеђем Лила англо-франц. војска обилази десно крило армије ђенерала Клука и целог немачког фронта. Покушаји ђенерала Базелера, да помогне ђенерглу Клуку нападом на Изер, претрпели су неуспех. Око Остенде још су Немци; али ако Енглези успеју, да у том реону искрцају свеже канадске трупе, које су већ У Енглеској, положа|ј немачких тру-

па између мора и реке Лис биће оасвим критичан. Једнозремено са обухватом немачког десног крила, ђенералиоим Жофр је предузео још један ма'невар, који Французима обећава поуздан успех. Ослањајући се на Варден, грмија ђенерала Кастелно полако, али ситурно, продире на север, П|ретећи да изврши пробијање немачког левог крмла између Мезе и Мозела. На десној обали Мезе Французи су 8. октобра напредовали за 15 километара на север од Вердена и заузели доминирајуђз положаје на десној обали Мезе код Брабан—СирМез и Омоноа. У то исто време Французи су успешно продирали и на исток од Вердена. Још раније француске су трупе изашле на пут МецВерден и сад господаре целим реоном између Мезе и реке Риптде—Мад, до узвишења Тиокура, где се још држе Немци. Немачки сдред, који још непресташ држи Сен—Мијел, сад је потпуно 0!ПКољен. Кретање на север од Верденз, и ако изгледа као без важности, у ствари је од капиталног значг;ја, пошто се Французи сад налазе свега за један дан марша (25 километара) од Монмедие, те се тако спремају да пресеку престолонаследникову војску од Меца и Тионвила. Тиме би главна немачка армија у Француској била отсечена од лоренске армије и обухваћена с левог бока. Тај се маневар потпомаже кретањем Фрзнцуза на левој обали Мезе, у Аргонској шуми и не реци Ер. Овде француски фронт допире скоро до самог краја Аргонске шУме, ма да се неки немачки одреди крећу по шуми. Кад се упооеде са успешно изввденим обухватом оба нема'чка крила, кој|И врше Французи, сукоби у центру између Соме и Ера немају скоро никаквог значаја. Покушаји левог крила Клукове

армије, да се правцем Кроа—Ласињи пробије до Париза, такође су осујеђени. Нешто већу активност показују Немци само северно од Соме, где неуморни Клук с времена на време узнемирава Французе нападима час источно од Албера, час оно Араса. Остали немачки делови не показују зна>ке живости или због велике исцрпености, или што се постепено повлаче на оевер.

— Немци се повлаче испред ен-

глеоких трупа. Лондон, 17. октобра. Настављају се озбиљне борбе са малим прекидима на целом фронту, али нарочито на северу Немци врше честе и огорчене контра-напзде. И ако непрнјатељ даје упоран отпор, Енглези нвпрестг1но напредују. Једна енглеска бригада извршила је сјајан напад на бајонет. Непријатељеви губитци у авим борбама велики су.

ШШ в кдај — Енглези доводе нова јака појачања, Копеихашки листони имају вестц из Берлина, да је у Марсељу искрцчп корпус од .'Ш.000 индиске вошке, а у исто време у Кале и Динкерк стиже 200 000 нових енглеских и канадских доброво љаца. Не може се проверитн у колико јо ова вест тачна. Али нетачности може битп само у времену, јер се у Еиглеекој обука нових регрута приводи крају, а можда су поједини делови убрзапо вежбани, те с.у па бојишге испослани раније но остали. Канадска влада расписала је да се поново купе добровољци. Пријавило се толико људи, да се веома много бпра. НеИина доводи собом своје коње. Сад се поново вежба 100.000 људи. Индиски кнежеви стављају се на расположење британској влади. Секретар за Индију, лорд Крју, изјавио је пред енглеским парлам- нгом да је уверен да ће се Индуси до краја борити рамо уз раме са Енглезима. II најмање појачање које савезници добију иа свом левом крилу, моћи ће да Немцима у Белгиш нанесе одсудан пораз.

Со ношег ротншто! ОПЕТ СВУДА МИР! Ваљево, 20. октобра Осамнаестог октобра није се десилонииг значајније ни на једном фронту.

СКОГ 001ИШТ0

— Делимични успеси Француза. — Заробљено 7583 Немаца. Париз, 19. октобра. (Службено) Нема ничег особитог да се јзви са фронта Њепор—Ди 1 М 1 Ид. Немци су продужили своје јаке нападе у целом крају северно и нсточно од Ипра. Непријатељ је мало одбијен ка северу, а осетно ка истоку од Ипра. У почетку јучсрлшњег дана непријатељске трупе, које су дебуширале од Лиса, уопеле су да се докопа;ју Холобека и Месине, зли су после савезничкио контра напада пред вече ова два села повраћена. На осталом фронту било је јаке топовске ватре и неколико непријатељских контра-напада, који нису успели да поврате терен,који смо ми заузели последњих дг1на. За време од 1. до 7. октобрами смо заробили 7.583 Немца. У овај број нису урачунати рањени Немци, које ми негујемо, ни заробље-

нчка поворка, која је са бојн! поља упућена на одређено мес| пребивања.

ИЈ

— Французи и Енглези почели су да заузимају нема 1 чке коло-Ј није. —

Париз, 15. октобра. Из Лисабона телеграфишу, су немачке трупе прешле у парне афричке колоније и да сЈ напале португалску колонију Аг голу. Португалска влада наредк пг\ је мобилизацију и офанзиву Ратни бродови транспортираћ| трупе из Португалије у Анголу Португалија располаже у АнголЈ довољном војном снагом за одбра| ну. Трупв које шаље појас на 1 рочито јужно-афричке енглескЈ трупе и помоћи сзвезницима, да Немачка буде дефинитивно истис! нута из Африке. Француско-ен-ј глеске трупе освојиле су до сада нвмичке колоније Того и Ка-| мерун.

Руско-турски р — Савезнички амбаеадори напустили су Цариград.1 — Руски поданици под италијанском ваштитом. — I Потопљена руска топовњача. — Један руски деманти.| — Енглеска уз Русију. —

Изненадним отпочињањем непријатељстава на мору против Русије, Турска је против себе изазвала све савезне државе. Истовремено са руским амбасадором, амбасадори Велике Британије и Француске напустили су Цариград. Енглеска је већ наговестила, званичним путем, Порти, да турски напад на Русију, у дане крвавог европског рата значи, у исто време, и напад на Велику Британију. Није ни мало немогућно, да ове речи енглеске владе буду ускоро потврђене доласком енглеских ратних бродова у помоћ руској црноморској

флоти, која има да поседне Дарданеле. Турске операције прогив Русије још нису почеле у пуној мери. Један ратни бродје свега страдао. 0 прекиду односа и почетку непријатељстава јуче су стигли ови телеграми: Цариград, 18. окт. Предане су путне исправе амбасадорима: Русије, Француске и Енглеске. Претставници Русије и Енглеске одлазе вечерас; францускп амбасадор отпутоваће сутра. Цариград, 17. окт. Руски официри и морнари дове-

убијају све што је око њих на 18 корака. Куглице имају велику проднрну моћ, скоро кно зрно из пушкс. Погодити са тако велике висине, веома је тешко и зато увек страдају невини људм. На пример: 3. октобра погинуло је и рзњено 44 човека, од којих 9 војника; 6. октобра 62 човвка^ од којих није ниједан војник, нити има какве везе с влашћу. Међутим, оба лута страдало је много деце, пошто се старији склањЕ|ју, а деца воле да гледају птицу. Сем систематског бомбардоаања, Немци су бацали и одвојене бомбе на железничке станице, али су резултати слични: мало материјалне штете, а много људских жртава За те жртве нрива је у неколико и сама пубпика, јер чим се псјави зероплан, сви одмах истрче на улицу и посматрају га, а кад почну да падају бомбе, сви нагну у капије, дућане, а оно експлодира често код тзкве гомиле

и на^чи.ни чуда. Нзјвише бомби падне на кровоае. Приметно сам једну карактеристичну црту у дејству ових взздушних разбојника: док су се Немци приближзвали Взршави, рачунајући да ће је ззузети и мислећи да ће их Пољаци дочекати раширених руку, они су пролетали лреко вароши, а бомбе су бацали само на железничке станице. Апи кад се покгзало, да их Псљаци сматрају за своје најгоре непри)јатеље и кад су 3. октобра почели отступати, Немци су тог истог дана 3. октобра приредили бомбардовање; 4. и 5. добили су помоћ, али кад су их поково сузбили, 6. окт. они су поново бацали бомбе претећи у прокламацијзма, да ће на Варшгву бацити 250 бомби. — Боље је и 2000 бомби да отрпимо, него да нам Уђу у Варшаву! — говоре Пољаци. Ово је проста злобг и бесциљна освета кајзера м његоаих раз-

бојника. Немачка ваздухопловце треба сматрагги за разбојнике, и требало би обесити сваког од њих, који се ухвати у бацању бомби. Чуо сам да су Козаци поставили правило, да сваког ухвађеног ваздухопловца исеку у комаде. Мислим да је тај глас неистинит, али боље би било да је то истина. За оког, који није видео лешезе унакг|жене од тих бомби, можда је то чудно, али пред својим очима још имам слику: на тротоару лежи девојчица од шест година, са раскомаданим грудима, у бари од крви; до ње дечак од четири месеца умрљан крвљу и прашином, тако да се црте не распознају — и меии је то довољно да Немце не сматрам за ратнике, него за разбојнике. Изводи из мојих посматрања ваздушних бомбардовања су ови: (1) Бомбардовање је могуће само на лепом времену; киша, ветар, магла и хладноћа ваздухопловцима веома сметају, те Енглеска сз својом вечитом маглом

може да буде мирна; (2) Број бомби, које аероплан може да носи, није велик: немачки аероплани носили су по пет комада. Цепелини нису опасни, јер се лако обара(јУ. Међутим из ваздуха се гађа веома несигурно; (3) Са војничког гледишта ваздушно бомбардозање нема нинаквоз значаја и не треба рећи: „Комаидири, чувајте своје војнике”, него : — Мајке, чувајте своју децуод нсмачких 'разбојнина!....

Ндше Небо — Пролаз планете Меркура испред Сунца. 25. оа. мес. одиграће се на нашем небу једгвн доста редан појав: „Пролаз планете Меркура испред сунчеае плоче". Поменутог дана, дакле, ми ћемо имати помрачење сунца, као оно што беше 9. августа ов. год.,

2 |л'И! само мало друкше. Наиме, у августу видели смо сви, како нам се црна месечева плоча иепречила испред светле сунчеве плоче, коју за мало што није сасвим препокрила. Али овом приликом то препокривање сунца неће нам доћи од месеца, него од Меркура, најмање и сунцу најближе од „великих” планета, што, као и наша земља, обилази око сунца. У ствари Меркур је у пречнику за 1321 км. већи од месеца, али нам он зато ипак не може да помрачи — препокрије — сунце за онолики део, колико месец; шта више то помра 1 чање не може се н,и запазити слободним оком, па чак ни сзсвим малим дурбинима. То пак долази отуд, што нам је н а ш п р а т и л а ц, месец, несравњено ближи — (просечно 384.000 км.) — него планета Меркур (просечно 57,8 милиона километара), због чега нам се и Меркур мора показати веома мали.