Пијемонт

Број 265.

.П И •) Е М О Н Т'

Стр. 3

дени су синоћ у Каљак, на уласку у Босфор, на једној руској заробљеној лађи за уггљ. Руски консулат је у вече истакао талијанску заставу у знак да Италија узима на себе заштиту руских поданика.* Цариград, 17. окт. У шоку јучерашње борбе на мору астоаљена је та кођенруска топовњача „Кубанец ш . Руска, енглеска и францу ска амбасада нису данас истакле своје заставе приликом арозника Ба/рама, аротивно досадашњем обичају. Петроград, 19. окт. Данас ће се предати путне исправе турском амбасадору. Петроград, 19. окт. Служ. Потпуно су измишљени коминикеи бечке и берлинске агенције, који јављају о тобожњем нападу руске флоте на турску флоту. Овим измишљотинама је циљ да доведу у заблуду јавно мишљење у Цариграду, од кога се све крије о подлом нападу на нашу морску обалу од стране турских ратних лађа, којима командују немачки официри. Исто је тако поступљено онда, када нам је Немачка објавила рат, јер се та објава рата правдала тиме, што су тобож руски војници заузели немачку територију, док у ствари ни један руски војник није прешао границу пре објаве рата. Пвтроград, 19. окт. Енглески амбасадорје известио Турску, да Ае сваки нааад Турске на Егиаат бити сматран као оглас рата Енглеској. „Тајмс* изјављује , да Турска објавом рата Русији навлачи на себе и енглеско неаријатељство.

Цш III Железничари — регрути Одлучено је да сви железнички чиновници — регрути, који свој рок служе у железничкој чети, примају редовну своју плату и уобичајени чиновнички додатак. Кише у Новој Србији Ово дана падале су велике кише у околини Скопља и Куманова. Услед тога Вардар и неке његове притоке прилично су надошли.

Месечев привидни пречник износи просечно 31 минута и 5,2 секунди кружни, док ће нам привидни пречник Меркуров у овој прилици изнети само 13,04 секунди кружни, или од прилике 1/190 део оунчевог пречника. Дурбииом дакле, који би нам сунце показивао у величини круга од 1 метра у пречнику, ми би смо у сунчевој плочи видели Меркур у величини крупнијег зрна грашка од Уг сантиметра у пречнику приближно. При нашем посматрању „пролаза" треба да знамо, да ће нам Меркур прићи с леве стране сунца и да ће нам у сунчеву плочу да уђе у њену доњу половину. Замислимо на сунцу поделу какву имамо на нашем џепном часовнику са цифром XII тачно озго, VI оздо, III и IX с десна и лева, као у чзсовника. Меркур ће нам при томе ући у сунчеву плочу, нао мала црна, потпуно округла лега тачно између цифарз VII и VI па кад га ту запазимо,

та, па проценила штету на имању рентијера Ж.... Један шрапнел разнео му са вешернице неколико црепова и избио неколико цигал»а из зида!... —др.—

Производња каменог угља у 6асену Донеца, у месецу септембру, када се упореди са производњом у августу, порасла је са 33 милиона пудова. На раду су петнаест хиљада радника. Исти су се резултати поназали и у производњи петролеума из Урала. Премз извештајима руског министарства привреде, производња сировина у целој Руоији је обилна исто онако као и у мирнодопскм годинама.

Нови лекари Доктори целокупног лекарства г. г. Стеван Моравац, Радован Милутиновић и Ахил Грез произведени су у чин санитетских поручника. Радионица Кола Милосрдних Сестара Сазнали смо, да је радионица Кола Милосрдних Сестара, која је пре кратковремена отворена у Учитељг ском Дому близу „Славије" за израду рубља рањеницима готово празна. Одонако сјајног одзива у почетку, све се више после смањивао број раденица; а откако је пала једна граната непријатељска у радионицу, она се готово испразнила! Нека се сете наше драге сестре и све оне, које би им могле помоћи, да је ово рђав комплименат од њих да се овако разбегну од једне гранате онда, кад се борци наши сваки дан крећу у киши од граната и куршума, па опет не беже са своје узвишене дужности, према отаџбини. С тога би се пожелео, да и наше женскиње, особито младе удаваче буду мало хладнокрвније према гранатама, барем према онима које не долећу, и поврате се што пре у повећом броју на овај најплеменитији посао. Јер ако је родољубива и племенита само борба за отаџбину, онда је још племенитије |помоћи тим борцима, који допадну рана. А тих има много. И нек нико не мисли, да је „пресгала потреба.“ Свачија нам је помоћ добродошла. Ко не може кесом, нек помогне рукама. Тетово за „Црвени Крст“ Грађани вароши Тетова скупили су до сада међу собом за српски „Црвени Крст“ 1.500 динара. Овај је новац послат по нарочитом изасла нику у Београд. Произведен Г. Вук Караџић, свршени ђак јункерске школе у Русији, који се храбро борио у прошлим ратовима, произведен је последњим указом у чин активногпешадијског потпоручника. РСТН1 ПОШТВ Велибор Андрејевић и Владимир Шапоњић, студенти моле се . да се јаве Б жи Стојадиновићу студенту — Свилајнац.

Из бугарске војске СОФИЈА, 19. октобра. — Сходно решењу Министарског Савета, влада је наредилз, да се пусте кућама дее најстарије масе војника, које гада служе у војсци и у исто време да се сазову две класе резервиста. Напад на Чинг Тао ПЕТРОГРАД, 19. октобра. Из Токија службено јављају, да су Јапанци отпочели општи напзд на Чинг-Тао.

МШ НОРДАУ — Французи и страни поданици Познати немачки публициста Макс Нордау, који се за време објаве рата затекао у Францу.кој, те је као немачки поданик био притворен, објавио је у „Фосише Цајтунг" своје утиске из Париза: — Дожање Парижана после објаве мобилизације бипо је потпуно супротно разузданости Берли- * 1 * * * * * VII наца тих дана. Нем чке поданике, а међу њима и мене, довели су у комесаријат. Држање париске гомиле мене је дубоко дирнуло. Гомчла је била узбуђена, али коректна. Она је само хтела да види Немце и Аустријанце. Нико није изговорио ниједну непријатељску реч, н ко нас није рђаво погледао. Често су се из гомипе чули узвици: — Јадни л>уди!... Жене су нш доносиле воду и ви ) 0 . Кад смо ми хтели да платимо, оне су то одбијапе говорећи: - Ми смо Французи. Код нас се гостолримство не плаћа.

Кроз Беогрзд — Репортерске белешке. РЕНТИЈЕР И РАТ Познати београдски рентијер Ж. К. који има на Теразијама велики број палата и чатрља —док су Аустржјанци бомбардовали Дорћол и Савамзлу, т. ј. крајеве у којима нема његовнх кућа, говорио је, кад би му се ко пожзлио на ратне тешкоће: — Шта ћеш, брзте, рат је. Ја како! Сви се мучимо, сви трпи1 мо, и ја, и ти, и други, и тргћи... Агм то није тако страшно!... А кад су Аустријакци заокупили да туку Теразије, променио је мишљење о ратним тешкоћама и јаукнуо је на сав глас: — Браћо, људи, Срби, пропаст, страхота, ужас!.. Све, све ми зграде порушише, све ми проладе!... Јој мене сињег кукавцг!... Кад се саршило бомбардовање, полиција је изашла ка лице мес-

Ротне снтнице Кад су Немци ушли у Анверс, опљачкали су више од пола вароши, а нарочито аристократски кварт. + Бивша француска царица Евтенија претворила је своју вилу у Фг|рн6оруђу у болницу за рањенике. + Друштво румунских студената послало је позив штампаријзма у Букурешту да ниједна од њих не штампа лист „Зија”, кога плаФа немачко посланстао. То је учињено због тога, да штампарије избегну сваку непријатност. + Око 2000 немачких војника пребегло је у Холандију, јер нису могли издржати ратне тегобе. + Сазнзје се, да је истовремено са ђенералом Ауфефнбергом пензионисано још 19 аустријских ђенерала. Међу канадским коњаницима, који су дошли у помоћ Енглезима и коЈи су већ на бојишту, на>лази се већи број Индијанацз. + Ђенерал Клук више ие командује немачким десним крилом. Фронт овог крила продужио се толико, да је Клук изгубио вољу да њиме командује. + Унук познатог енглеског књижевника Чарла Дикенса ступио је у редове енглеске војске. Он је кзваљер енглеског ордена Црвени Крст. Да би отишао на бојно поље, он је морао, како примећује „Њујорк Хералд", ићи путевима, које је описао његов дед, у „Историји две вароши".

Последње иеста Успеси на Висли Петроград, 19. октобра. Службено На фронту у Источној Пруској наше трупе су напредовале у пределу између Владиславова и шуме Роментева. Немци су нрестали са својим пападима од 13. ов. м. у предрлу Бакаларјева услед огромних губитака које су претрпели. С оне стране Висле ми победоносно наступамо на свима тачкама. Заузели смо Петрехов, Опочну и Ожаров. Борбе су се водиле на путевима, који воде на тим местима. Ту смо нотукли непријатељску аријергарду и запленили 6 митраљеза и комору с храном и заробили 400 Немаца. Налредовање на Сану Петроград, 19. октобра На реци Сан, код Ледашова један руски пук наступао је правећи себи ровове и заклоне на сваком кораку, те је на тај начин доспео до непријатељских положаја и користећп се паником Аустријанаца, заузео је на јуриш једно привремено утврђење. Овде смо заробили 5 официра и 500 аустриских војника и запленики смо више митраљеза. Једну непријатељску колону, која је сишла са Карпата и утврдила се код Надворне, напали смо и отерали. Повраћај Лила Пешроград, 19. октобра Савезнпчке тр пе поново су отеле Лил од Немаца. Наступање Немаца у привцу Калеа сада је онемогућено.

пратимо га и даље на његову путу, којим ће да прође тачно у правцу на тачку између цифара III и IV у часовнину. — Види се дакле да му пут не иде преко сунчева средишта, него једном тетивом. При своме уласку у — и своме изласку из сунчеве плоче Меркур се с овом додирује и то: При своме уласку: спољни додир у 10 ч. 58 мин. 0 сек. пре подне унутарњч додир у 11 ч. — мин. 12 сек. пре подне При изласку: унутарњм додмр у 3 ч. 6 мин. 30 сен. спољни додир у 3 ч. 8 мин. 43 сек. Цео феномен трајаће дакле 4 часа и 6 мин. У тону од 46 година пролази Меркурови одигравају се по 6 пута и по четири пута у месецу новембру (по нов. кал.) и два пута у мају, а у размацима од 7, 9Ч>, ЗУ 2 , 9Уг. ЗУ> м 13 година и опет

после 7, 9У 2 и т. д. Последњи пут Меркуров пролаз деско се 1907. године 2. новембра (в. Веч. Нов.) — идући пут биће то исто 1923. године у месвцу мају (п. н.) Имаоци дурбина, којима се може око заштитити од сунца не би требали да пропусте ову прилику да виде планету Меркур, који се и иначе да врло тешко и ретко видети. Селим.

№ ппа нитрраш — Наши поданици интериираии и заробљени у Аустро-Угарсној —

Милан Митић, потпоручник.моли да се извести Аритон Јасиковић, гостионичар у Врањи, да је он заробљен у боју код Митровице. Драгутин Недељковић, потпоручник, моли да се извести Алекса Недељковић из Ваљева, да је он заробљвн у боју код Митро-,

вице. Ј. Стојановић, рез. капетан 15. пеш. пука, моли да се извеоти његова жена г-ђа Зорка Стојановић у Нишу, ХајдУк Вељкова ул. 28, да је здрав и да се налази као ратни плробленик. Војислапа Костића, кап. 15. пешад. пукамолида сеивести његова жена г-ђа Софија Костић у Зајечару, да је здрае. В. Стојиљковић, мајор, моли известити г-ђу Хр-истинУ Милосављевић у Нишу, да је здрав. Г-ђа Милева Церовићна моли за новац г-ђу Цану Протићку, Ниш. (Г-ђа Церовиђка упућује на г-ђу Протићку ову молбу, јер мисли да је г. Михаило Церовић такође интерниран.) Сва ова лица налазе се као ратни заробљеници у ЕггГеуот — Те1аг Кепуеппеготајог, ЈЈпдагп. Д-р Љубомир Јањић, рез. капетлн, моли известити г-ђу Јањић, која се налази у Тур« Севе! рину, да је здрав.

Добросав Ратајац, рез. поручник, моли да се извести његов таст Божидар Јеличић, нар. посланик у Брусу, да је здрзв. Радоје Благотић, редов, моли да се извеоти његова мати Милица Благотић у Јагодини, да је он здрав. Драгољуб Милојковић, редов, моли да се извести његова мајка Катарина Милојковић у Алексинцу, да је он здрав. Владан Ђорђевић, рез. поручник тимочке дивизије 1. позива 13. пеш. пука у Нишу, моли известити његовог оца Перу Атан. Ђорђевића из Београда, Космајска Ул. 54, да се налази као ратни заробљеник. Он даље моли.да му отац пошаље 300 круна и да му надлештво где је био чиновник шаље плату.

Претилата на „Пијемонтетаје Један тинап мееечно