Пијемонт

Београд, СРЕДА 22 Октобар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 266. Година IV.

Директор: Бранко Божовић

Оснивач

Уредник: Коста М. Луковић

и

Поводом двадесетогодишњице ступања Цара Николе Другог —

•••• на руски престо

Данас се широмсловенског света разлива велика радост, јер се данас навршује двадесет година од како је на руски престо ступио Његово Величанство Никола Други, Цар Свих Руса и свемоћни ђаштитник Свих Словена. Велика мисао о духовној заједници свих Словена, блиста данас свом снагом очевидности. Од Сибира до жарке Далмације, данар с§, г\о бигомољама, упућују топле молитве Вогу за дуг и ерећан живот Цара Православног, а на бојним словенским пољима фијуке топовских и пушчаних зрна заглушује заносна и громка химна „Цоже, Царја храц.и!,. 1! Као веран носилац завета Петра Великог, Катарине II и Цара Александра, племенити и умни Никола Други остварује данас кроз некове сневано и опевано дело о победи словенске расе над германском. Пред победничким руеким пуковима корачају данас, као евети оракули, Суваров, Кутузов, Гурко и Черњајев. 0 двадесетогодишњици мудре владавине Великог Цара Словенског, збива се најзначајнији догађај који је Историја запамтила: Словени, е мачем у руци, уништавају тевтонску „цивилизацију" поробљавања и уништавања малих наро* да, и замењују је цивилизацијом без робова и без угње тених. На престолу са кога данас пише бојне заповести Никола Други, изређала се плејада славних Романова, који су својом мудрошћу и човекољубивошћу зрачили не само у великој словенској фамилији, већ и у целом културном свету, Под њима се моћ Русије

Београд, 21. октобра развила од Пруске до Владивостока, и од Памира до Берингова Мора. Али ни једном од њих Провиђење не додели, да свима словенским племенима обезбеди слободан и весео живот под Сунцем. Тек за узвишену личност Николе Другог и његов славни Дом биће везано бесмртно дедо коначног ослобођења и постецецог уједињавања словеН' ских племена, Нбог тога и наш мали и до самопожргвовања Русији увек одани народ, моли данас, по крвавим рововима у планини, доброг словенског Бога, цд цуго, „на страх врагам“, цоживи Господара Свих Руса и Заштитника Свих Словена. „Боже, Царја храњи!.,“

Из бојм лнннје На силу зет У борби на Круању зарсбе наиш један аустријски одред. Неким Мачванима би доде■ љено да их спроведу команданту пука. У путу, једдн од заробљеника, поднаредник, извади из коаарана пешкир да убрише зној с чела.Један од Мачвана загледа мало боље у аешкир, кад оно аешкир оаљачкан из сандука у коме је била девојачка спрема његове ћерке. Мачванин стеже зубе и оћута. Мало аосле, извади из џепа дуванкесу, зави из ње цигарету, па је пружи аустријском аоднареднику и рече му не може биши љубазније: — Де, зете, зави и ти једну /

— Енглеска и крај рата —

Енглези су решилн, да по сваку цену, са својим савезницима, унигпте немачки милитаризам, који је почео постајати опасан и за саму Енглеску. Њихови државници и политичари то изјављу.ју сваком згодном приликом. Недавно је Остип Чемберлен изјавио: — Са Наполебном смо ратовали годинамц« а са Кајзером ратоваћемо, ацо буде потребно, деценијама, јер би попуштање значило пропаст Британске Царевине.

„Пољски крал>“ — „Саксонска династија на престолу Пољске“ Заробљавање маршала двора саксонског крзља под Варшавом открива у неколико завесусатајни немачке политичке стратегије. ГТо свој прилиии биће, да се сакконски краљ једва иабавио, кад је његов лични штабдопао ропства. Али зашто је краљ водио собом у рат и свој двор ? На то се питање може одговориш, ако се протумаче нека наговештавања немачке штампе. Немци*су се спремали да у Варшаву уђу 4. или 5. окшбра; немачки листови већ су објавили, да ће се тог дана у Варшави извршити један веома важан државни чин. Веровгтн) је, да су Виљем Н и савезно веће решили, да в 5 споставе саксонску династију у Пољској. Само се тиме може објаснити, што су саксонски краљ и његов двор били истакнути на чело покрета немачке војске. Варшава је требала да види свеч жи улааак свога краља иа саксонске династије. Ко зна, можда су били. спремљени и маиифест и свечани говор за тај свечапи тренутак. Али!..,

— Неуспех немзчке агитације у Америци. Мисија бившег министра Дернбурга прзтрпела је потпун неуспех. Сам „Берлинер Тагблат”

признаје да Дернбург није могео успети да Американцима наметне немачко гледиште о узроцима и уиљу рата. Јавно мњење Сједињених Држава понашало се веома непријатељски према позиву меродавних кругова Немачке да стане на њихову страну. Американци неће ни да чују о Немачкој. Духовни вођа америчке интелигенције, сензтор Чарл Елиот, публиковао је једно писмо у коме излаже америчко мишљење о том питању. Елиот се додуше изражава против непријатељског расположења према Немачкој, које се створило у Америци. Али и он објашњава змеричке симпатије према савезницима политичко - социјалним приликама Америчанг. Америчко друштвено мишљење противно је систему државног угњетавања, који се практикује у Немачкој, непоштовању уговора и нечзсних срестава при ратовањУ. Елиот завршавЗ! своје писмо: — Симпатије Американаца не могу бити на страни оних, који исповедају принцип „сила изнад права". /

!Ш|1 — Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 21. октобра. На нзшем ратишту није било скоро никаквих промена. У Источној Пруској Немци су због огромних губитака у ранијИсм нападима обустазили сваку акцију. — У Пољској Руси гоне непријатељску аријергарду, не дајући јој времена, да се прибере. Нг1 Сану и у Карпатима Руси су пстисли Аустријанце после крвавих бораба. Ми смо јуче у једном чланку говорили о важности Лила. Та је варош неколико пута била отета од Немгца, па су је ови преотимали. Важно је, што су савезници дефинитивно заузели Лил у исти мах, кад су их сузбили на црлој линији до мора. Мисли се да је ово почетак немачког одступања из Белгије.

Вшм м —■ Лепв речи и језива стварност Новине су донеле вест о томе, да је немачки цар Виљем, који је глзвни нривац за данашњи крвав рат и за све грозоте почињене у њему, држао војсци својој неки говор; а нене су донеле и сам та) говор,*) ноји је врло карактеристичгн. Али по нашем мишљењу на њему се ваља мало повише задржати, за карактерист ику не само самога говорнима, него и времена у којем живимо и расе ноЈу он представља и културе њене, којом се толико поносмла. Цар говори на источном фронту у Бреспави, и вели: „После бесмртних(?) подвига, које ће Историја записати златпим(!) словима на својим странама у Белгијм и Француској, где

*) Види „Пијемонт" од 14. ов, мес. Бр. 2Б8.

су страшни Тевтонци побеђиеали Келте и Гале, нама предстоји одлучна битка са завидљивим и лукавим царством Истока, које прети целом свету." Русија, то је „царство Истока"; она је „завидљива" и „лукава" и она „прети целом свету"! И то вели Виљем представнии једнога целога система како да овлада светсм и како све да подчини германштини и њеним интересима! На чеуу она има да му „завиди" и по чему је она „лукава”, кад је баш он, главом, и његова Немачка спремала овај атак на целу Европу и цивилизацију њену, да би јој наметнуо немачку власт и немачку цивилизацију!... д шта да кажемо за оне ,',подвиге" на Западу, које ће Историја записати „златним словима"! Не златним, него ц р н и м и крвивим. И Виљем то ни сад не види, него се поноси тим „подвизима"! Доиста, има и моралнога слепила, ноје не види и највеће гнусобе само кад су оне- његове.

Сав свет види, и виче како Немци највгрварскијим поступцима обрукаше и себе и своју Нултуру и своју расу: само то не види њихов цар, који и наређује да се она чине, и хоће да му их Историја запише „златним словима”!!! Даље категорично, кзо какав пророк из прехришћзнског времена, Виљем вели: „Завети наших отгца биће испуњени: приближује се дан, када треба да на челу своје армије пређем Вислу и Њемен и да своме царству присајединмм земље Пољске. Тако! Искрено, дабогме. Што д: се лажемо? Што да кријемз: Завет је наших стзрих, да освзјамо туђе земље! Између тих завета је и тај, да заузмемо и целу Пољску! Знате, Немцима је мало цела Ломоранија, Шлезија(у којој ово Виљем и говори, јер је Бреслава у њој), Лужична, Галиција и сноро половина Пољске, него ће и Варшаву и целу Пољсну! Па ће онда и на Русију. Јер, и тамо су „Словени", а они су „ни-

жа раса"; они нису за културу, они нису подобни да владгју собом и да се сами просвећују, него треба да дође немачка култура и немачка цизилизацијг, теда их просвети. Ззто Немачка у име културе и цивилизације има прзва да згузме све словенске земље и подчини све словенске народе. То је вајкадашњи сан и тежња свих немачких шовиниста!, који мисле, да само они, Немци, имају права на живот, напредак и будућност. И тако су и радили све до сад, па и ово сад је само логична последица досадашњице. Али су се Словени освестили и одавно се ратосиљају те немачке „културе". Али ево где им Немци сад веле: ако нећвте, морате! А Словеии им опет веле: „Е, не моргмо!" и око тога се и повела борбз. И кад велика и моћна Русија улази у ту борбу, она је „завидљива”, „лукава" и „прети целсм светУ”! Јер Немачка је цео свет и ко устане против ње, он прети „целом свету”!!!

С моро — Енглези у Балтичком мору Шведски листови јављају, да су француске и енглеске подводне лађе продрле у Балтичко море. Ако се обистине ови гласови, немачка ће флота ускоро имати, да претрпи велике губитке. На руским обалама. у Л)Ибави, Рбвалу, па и Кроншгату, подморска флотила имаће доста ослонца, те ће стално моћи да наноси огромне штете немачкој флоти.

— Разрушење музеја у Лилу. —

За време бомбардовања Лила, Немци су разрушили музеј лепих вештина, једг|н од најбољих француских музеја, који је имао дивну збирку старих слика, поглавитб фламанске и холандске школе. Ту су радови Рубенса, Јорданса, Ван Дајка, Тенирса, Руиздала, Галса и др. Тако исто упропашћена је чувена колекција Викар, саетављена поглавито од радова талијанских уметника, нарочито Рафаела, Микел Анџела и Тицијана.

„СрОи и т тунли — Из писма једног аустријског поручника. (1)д нашег дописника) На положају, 14. октобра. После борбе око Вишеграда, међу стотинама лешева аустријских војника нађен је и леш једног аустријског поручника. У џепу од мУндира, поручник, који је био по рођењу пунокрвни Мађар, било је и једно интересантно писмо, које је овај поручник писао своме брату у Пешту, а које није стигао да испошље. Један мој пријатељ, који је имао ово писмо у својим рукама и који зна мађарски, превео ми га је и ја вам га у верном преводу шаљем.

Ето, таква је логика немачкога кајзера и главнога виновника овога рата! И оваква памет води „најпросвећенији народ"!... „Историска грешка Кређашњих владара биће поправљена. А то ћемо урадити ми," вели овај силник. Учињена је, дакле, пре грешка, што није заузета и Пољска цела као што су и Галиција, Шлезија,- Лужичка и Поморавска; и сад ће он, главом Виљем Други, да је „попргви"! (Да Бог да, али онако као што му се и на Западу остварила жеља да уђе У Париз и да сломи и те јогунасте потомкс старих Гзла, које Су „страшни" Тевтонци „побеђивали"!) Чујте сад и мало поезије! Немачки поглавар вели даље: „Ми се боримо за наша огњишта, за наше сеетиње, за нашега Бога." Дшле, Немци имају, по речима њиховога цара, и свога Бога! Није то онај општи Бог, што га обожааа сав остали једиобошки свет, него је то други, засебгн, особити немачки Бог! Може бити. Па нена