Пијемонт

Стр. 2.

Број 267.

;п И Ј Е М 0 н т*

претворени у оштре потезе показују одлучност и активност. Слова показују најглавнију ирту н>еговог карактера -. памет. Потпис аустријског цара је несигуран, и показује у исти мах и слабост старачку и апсолутну скромност. Нема ниједног великог слова у овом знаменитом имену! Потези потписа показују да краљ живи у прошлости и да није ништа заборавио. Потпис руског цара је веома компликован. Он показује знаке умне величине и љубави према ближњима. Има много простоте у овоме потпису. Црте показују

карактер дипломатски и опрезан. Тешко је наћи скромнији потпис од потписа краља енглеског. Слаби потези, и груписање слова откривају узвишене идеје и различите способности док чистоћа и простота слова показују јак дух и литерарни укус. Шпански краљ потврђује верност према традицијама своје расе. Последње слово О (Алфонзо) пружа се озбиљно, чак по мало и агресивно. Црте показују извесну рато борност и потребу за физичким радом.

— Арнаутски качаци, уз припомоћ турских конзула, аустријских официра и бугарских комита, упадају на нашу територију. —

Под предводмиштвом аустријских официра и бугарских комита, а по инструкцијама турског консула у Скопљу арнаутски качаци су покушали, у последње време, неколико пута да продру у Јужну Србију. Захваљујући енергичном и мудром распоређивању наших трупа, командант косовско-вардарске области осујетио је све качачке упаде и осигурао мир на граници према Албанији. Судећи по предводницима и документима који су нађени код побијених бугарских комита и арнаутских поглавица, најновија завера против Србије није спремана само у качачким јазбинама, већ и у Софији и Цариграду. Осим тога открило се, пре неколико дана, да је турски консул у Скопљу давао упусгва бугарским комитама и аустријским официрима о нападу на Србију. 0 до сада покушаним упадима стигли су нам ови телеграми: Ниш, 21. окт. У последње време се сазнало, да се арнаутски качаци спремају да нападну на "Баковицу, Они су се зато спремали подуже времена и тај се упад рачуна у веће упаде. Спремили су га уз сарадњу аустриских официра и бугарских комита. Када је командант старо-србијанског одреда дознао, да се качаци спремају заузети Ђаковицу, наместио је одмах где треба заседе и ноћу 17. и 18. октобра качаци су били разбијени и гоњени. Црногорци су том приликом отели од качака два

топа, па су се после вратили на своје земљиште. Качаке је при овом нападу предводио; Бајрам Цур са неким бугарским комитама. Ниш, 22. окт. У борбама аоследњих дана око Дорјана , које су изазвале бугарске комншске чеше, те су чеше аошауно разбијене. Међу аогинулим налазе се и две војводе, од којих се један зове Мехмед Алибеј. Мехмед Алибеј је шешко рањен и од ■ мах ао шом, кад су га наши арихвашилч издахнуо је. Другоме се војв ди незна име. Овом ариликом сукод аогинулих нађена врло знача/на докуменша из којих се јасно видиу да су турски конзули у Скоаљу и високе личности У ГОВО Р ОМ ' из Турске и Бугарске сшајале\ у шесној вези са шим комиш-\ ским чешама. Та ће се докуменша у својевреме објавиши. (Извештај „Пијемонту”) Ниш, 22. окт. Овде је јушрос сшигла весш ,' да је агурски конзул у Сксаљу ухапшен због шога, шшо је учесшвовао у саремању арнаушског уаада у Срби/у.

ди биЈТИ су одбијени и чаи омо ми мало напредовати на северу од Ипра, а осетније источно од те вароши. У почетку јучерашњег дана, непријатељоке трупе, које су дебуширале из Лиса, заузеле су биле Холебек и Меоин, а|ли су оба ова села оиноћ повраћена, после снажних напада савезиичких трупа. На оста 1 лом фронту јучерашњи дан забележен је јаком топовском ватром и неколиким непријатељским против-нападима, који нису имал 1 и никаква резултата, јер нису успели повр.атити терен, који смо ми заузели. За време последњих дана било је љутих бораба у Аргони, где у осталом Немци нису имаии нинЕ1квих уопеха. ГШ01III Ј)И — Раеправа о мучком нападу на Брегал 1 ници. —

Недавно је изашла давно ишче, кива.на брошура! Гешова, која јасно оцртава догађаје, који су у вези' са савезничким ратом, отпочетим против воље кабинета. То очевидно докавују многи документи, који до сада нису били објављени. Брошура носи карактерИ|Стичан наслов: „Злочиначио лудило и анкета о њему”. Писац с правом назива 16. јуни злочиначким лудилом. У брошури се документално утврђује, да је руска дипломатија гарантовала Бугарској, да ће арбитража дати Бугарској оно што јој је обећано српско-бугарским

I КаД после рата добијемо времена, ми ћемо се мало опширније иозабавити овом брошуром.

иашу корист и више неприЈатељских батерија уништено је. Офанзивна акција вођена у пределу источно од Наноија између шуме Лагранж и шуме Поа:р омогућила је, да се непријатељ пребаци преко границе. И на озој прани заробљено је М1ного непријатељских војнина. У току 14. октобра борбе које су Немци заночели у целоме пре делу између Араса и Њепора би ле су мање жестоке и завршене су на једноме делу фронта артилериском канонадом. Наши су положаји овуда одржани и продуЖИЛ 1 И су наступати на северу и истоку од Ипра. Извесни напредак постигли смо и између Араса и Камбреја, места која се налазе на пет километара западно од Ла Басе. Потврђује се такође да су нвмг|чки губитци били знатни на северу у војсци инеза од Лисемберга као и у војсци баварског престолонаследника. Само према фронту једне енглеске бригаде нађено је 1.600 лешева. У току ноћи између 13. и 14. октобрд Немци су покушали да предузму врло снажну офанзиву противу наших трупа утврђених на десној обали реке Ена. Ова је офанзива била одбијена, Терен је покривен попинул 1 Им и ра|њеним немачким војницима, чији број износи око 2.000; док наши

губитци износе једва сто погинуЛ 1 их и рањеннх. И други су напади вршени преко ноћи на разним деловима фронта, али нису били снажни као први. Извештаји гласе, да је непријатељ на свима стра нам!а имао озбиљних неуспеха. У Вевру су наше трупе продужиле напредовати по шумгма између Апромона и Сен Мијела. У току 14. октобра, као и претходних дана савезничке трупе су заробиле много непријатељских војиика. У пределу северне Фргжцуске наше су трупе заплениле и непријатељских топова и митраљеза. ,/ј ^ ј 15. октобра акција се и даље развијгла у истом облику као и ранијих дана. Та је зкција карактеристична по знатноме напредов:г|њу наших трупа на више тачак®- На борбеној линији око Ипра а нарочито на југу од Араса између Ена и Аргоне заузели смо местиМ1Ице неколико непријатељских опкопа и ни један нема|чки напад није успео. Напредовали смо у шумама Апремона и поред све тешко1,е у терену. Једна серија операција изведена дуж границе између Мозела >и Вогеза омогућила нам је, да потиснемо извеоне непријатељске претходнице, Заробљено је скоро свуда по нешто непријатељских војкика.

[ |ИШ

Њепор-Дим.чд — Ситуација на француском војишту пре три дзна. —

— Французи су прешли у офан-

зиву. — Пребацивање Немаца преко границе. —

Бордо, 19. октобра. (Задоцнио) Нема ништа новога на фронту Њепор—Димид. Немци су јуче продужили истом жестином нападати на целом источном и јужном крају Ипра. Сви т>и напа-

Бордо, 20. октобра. 13. октобра борба је била на|рочито жива између севврног мора (утоке Изера) и предела Лоаза. На свима другим ст>ра 1 иама акција се састојалз у јакој артилериској борби. Савезкичке се трупе ни на једној тачки фронта нису измакле, а продужиле су наступање у пределу између Ипра и Рулера., где су заробиле много непријатељских војника и задобиле 9 ммтраљеза. Артилериска борба вођена на разним деловима бојишта, нарочито у пределу Соасона и Бери—о—Бак окренула се у|

Со ношег ротишто СВУДА МИР! Ваљево, 22. октобра Дваде етог октобра није се десило ништа значајније ни на једном фронту.

— Оскудица на све стране постаје све већа. —

Бечки „Цајт” констаггује велико окакање цене ж 1 Ивотним намирницама. Једно јаје у Аустрији стаје 25 хелера, па и то се не може добити. Месу је танође подигнута цена!; већ се у велико осећа, да се са стране не довози. У поједиким крајевима нзстала је глад. Предели, који се граниче Румунијом, већ су одавно остали без жита. На молбУ аустријске владе, Румунија је дозвол 1 ила, да погранично ста/но>вништво може на њечој територији нупо8ат>и ж>ито и брзшно. Али румунске власти киком не дају више од десет кила.

Аустријска социјалистичка партија решила је да замоаи владу, да организује борбу против беспослице пиме, што ће предузети јавне радове. Социјалисти предлажу, да се ради тога узме принудн 1 И зајам од 500 милиона круна, Партија је одредила нарочиту депутацију, која је та>ј пројекат предала министру председнику Штиржу.

(К]1

— Ка«о су се Турци досетили. —

Јавипи смо већ да су, пре почетка рата, турски поданици који ж>иве у Русији, послали у Царигргд једну депутацију, чији је задат.ак био да замоли турску

ће у скорој будућности немачка војска заузети Париз и Варшаву, а разрушити Лондон.”

9 ИЗВИДНИЦИ — Истинит доживљај шесторице наших трећепозиваца. Наши војиици с оне страие Саве, нарочито они, који су ближе непријатељским положајимз, веома често врше извиђања, по некад до самих непријатељских ровова. Мног.и од њих толико су се навикли на те патње, да неће никад да пролусте припику, а да не оду и измењају са непријатељем по неколино метака. Један мој пријатељ, трећепозивац, сад се са највећом пасијом бави тим не баш безопасним екскурзијама. Кад понекад дође, па ми почне причати, како се „преко" бију са Швабом, скоро га не могу познати: толико се он уживео у тај немираи живот на пред-

стражи. Нркада убеђени антимилитариста сада ми с усхићем причао ускакању у противничке ровове, о наступању и одступању. А већ кад ми прича како наша артиљерија „као руком" баца шралнеле по сред непријатељских гомила и ровова, у мени изазива слику чо( века, који од детињства није испуштао пушку из руку. Једног даиа У сумрак, крене се једна извидница ка селу Бежанији. Било је осам људи: тај мој пријатељ, Јевта П„ иначе дућанџија у Сремчици, Мата Л. медицинар а сад добровољац, Димитрије Н. Сремац, добровољац и још друга четворица. У стрељачком низу допру неопажени до самог села Бежаније. Кад су били нод првих кућа, Јевта ће рећи: — Чујте, људи, мени се једе пилећина. Вероаатно је да му се заиста и јела, јер ми се увек жали, да не може да се навикне на пзсуљ и

остала ратна јестива. Двојица од оне друге четворице нису налазили, да треба да се излажу опасности да уђу у село, које је можда пуно Аустријанаца, само зато што се Јевти једе пилећина. Онда им Јевта одсече: — Ако нећете, аи се торњајте куд знате! Они се врате. Остапи су имали воље да лотраже пилеж, те се њих шесторица прикраду до уласка у село. Двојица остану као ззштитница остулнице, а Петроније као комг|ндакт, Јевта, Мата и Димитрије пођу главним бежанијским шором. Иду они и пажљиво гледају кроз мрак. На срећу кад су сеоски становници побегли из села, они су собом повели и своје псе, те су наши пилићари били бар са те стране сигурки. Једну кућу оцене, да ће имати пилежи у кокошарнику и уђу у двориште. Наредник да Димитрију нож да пође напред и да одмах коље

живину, да не би правила ларме, а остали се распореде по авлиј>и недалеко од коша. У том Мата смотри један пласт сена, па ће тек рећи Јевти: — Море, Јевто, требало би да упалимо ово село, да се Швабе провеселе! Али још Јевта није стигао ни да одговори, а Мата спази у кошу неко комешање, и сасвим лагако викну: . — Ено их! Сви на мах клекну; из коша припуцаше пушке. Кош је био мало уздигнут иад авлијом, аони у кошу нису видели противнике, те тако аиустријска танад прелете нашима лреко глава. Сви осташе неповређени. Лучић повика: — Бомбу, наредниче! И ако су сви имали бомбе, само је Петроније имао већ отшргфљену бомбу, раније је негде изгубио завртањ, те се сад није морао задржавзти око одвртзња. Он одмах баци бомбу под кош, а затим

сва четворица сложе један плотун и повуку се на улицу, не хајући за пилећину. Тамак са Улице опалише још један плотук, а страховита експлозија разлеже се. Један део коша оде у ваздух, а испод развзлине се заЈчуше јауци. Срби опзлише још два плотуна. Опет се чуше јауци, па се затим све утиша. Наши причекају још мало, ла се мирно врате шором до извзн села. Кад тамо, заштитница одступнице нзшла је зг потребно, да из повеће даљине прати развијање догађаја, тс се поприлично уда љила са својих места. Али нашн јунаци нису им то баш много ззмерили, пошто се све лело свршило. Сутрадан су вој>ници са наши* крајњих положаја могли да видв' како из Бежаније излази неко^ико кола са рањеиицима м погинулима. По томе се могло закљУ' чити да’ је у кошари билз