Пијемонт

Београд, ПЕТАК 24 Октобар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 268. Година IV.

Директор: Бранно Божовић Оснивач : ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник: Коста М. Луковић

пмеричка Мисија

И ако далеко од наше земље, за неколико хиљада километара морем и сувим, Црвени Крст Здружених Америчких Држава сетио се и мале Србије, и послао јој је своју нарочиту мисију, да јој се нађе на помоћи у овим тешким, и ако пуне славе, данима. Српски Народ неће никада заборавити овај симпатични гест. Мисија је састављена из три лекара и дванаест милосрдних сестара. Лекари су хирурзи, што је Србији данас најпотребније, а сестре, нудиље, болничарке, све су специјално школоване за свој позив. Цела група чини необично симпатичан утисак, како чистом и углађеном спољашношћу, тако исто својим озбиљним, а притом крајње предусретљивим и љубазним држањем. Представници англо-саске расе имају увек на себи нечега особито отменога, што импонује човеку. Од пре двадесет дана налази се ова Мисија у Београду. Од стране надлежних власти, Мисији је уступљена, за њен рад, овдашња Општа Војна Болница. Ту је Мисија заузела три најважнија одељења, хируршка, и њеној је бризи поверена претежна већина рањеника. Америчани су собом донели све инструменте који су им за оперисања потребни. Писац ових редова имао је прилику да походи и види Америчане на послу и може само највишу похвалу да изјави о свему што је онде видео. Ред у свима одељењима је примеран, чистота јединствена^ преко целога дана нудиље — Америчанке — непрестано су око рањеника, надгледају их, нуде и забављају. Колико је живо и усрдно интересовање ових племенитих дама према нашим скромним сељацима најбоље може послужити тај факат, да већина од њих већ може српским речима да упита и одговори. Све су Америчанке набавмле граматике и речнике енглеско-српске и најмарљивије исписују и уче најпотребније речи. Писац ових редова био је не мало и врло пријатно изненађен кад му је, као посетиоцу, једна Америчанка, истина мало трудно али ипак разговетно, стала објашњавати: „Овај болесник тешко рањен;“ „овај војник лако рањен;“ „сви добри, крабри;" и кад су га у свима оДељењима готово сће запослене Америчанке стале прихватати речима „Добар и испраћати са „Збогом . Веће пријатности не мо*ке заиста бити за једнога српскога посетиоца, пријат^ости која у исто време испуњава груди топлом захвалношћу. Америчани се очевидно труде да се зближе с нашим јунацима. У понедељник, двадесетога

ов. мес., била је једна нарочита свечаносту обитељи америчкој. Тога дана је, на захтев Мисије, поред заставе Црвенога Крста истакнута на кули Опште Војне Болнице и застава Здружених Америчких Држава. Овај свечани чин извршен је у присуству управе болничке. У тренутку кад је застава подигнута у вис, Америчанке су, стојећи у реду, запевале америчку народну химну. Мушкарци и сви присутии одали су почаст засгави поздравом и скидањем капе. Ко је рад да види докле може ићи, и докле у истини иде, преданост у истини културних људи, не треба да се устручава да оде до Опште Војне Болнице у одељења, где ради Америчка Мисија, где ће имати шта да види и чему да се диви. Посетилац се осећа за оно време бављења међу овим племенитим људима као у њиховој сопственој напредној и културној земљи. Излишно је додати, да би и иначе било сасвим на своме месту чешће похађатн наше храбре борце, које је судба довела у болницу.

Из бојне рннје Један са златном медаљом После бмте на Церу, јсдан аустријскп куршум залута и погоди нашсг нојнпка ао сред злашне медаље за храбросш. Војник , којл јс злашну мсдаљу добио у бугарском рату зато што је, у борби на ба јонсш, заробио шри Бугарина аогледа у своју улуаљену медаљу и рече: — Е сад је ред да заслужим другу, аошто је ова аокварена ! У борби на бајонст, која јг аосле неколико дана на стуаила , овај тти јунак заробио је сам аеторицу Аустријснаца и тиме осветио своју сшару и заслужио нов. златну медаљу зј храброст

Вацшше Шт — Немци журно напушт&ју белгиску престоницу. Анверс су његови освајачи скоро сасвим напустили. Немачке трупе су мзашле највећим делом из вароши; остало је само још неколико одредз ландштурма. Сеи су форови испражњгни. Становништву је дозвољено да улази и излази из вароши без нгрочитот сдобрења немачких војних власти. Белгиска се застава сад поново аије на градским и јавним згрздама, з и на неким црквама. У звзничним лондонским војним круговима веома се живо коментарише та нзгла евакуЕција Анверса и целе Фландрије, гдесу Немци изгубили толико својих

војника. То се доводи у везу са немачким неуспесима на њиховом деоном крилу, који ће изазвати можда у нзјскоријом времену потпуну евгжуацију Белгије од стране Немаца.

Грчкз флота — Дзе нозе оклопњачв Грчке званичпе повипе објавиле су указ о закљученом уговору између грчке владе и Пародне Банке, који се односи на привременн зајам од 65 мшиона динара, од кога ће се купнтп две амернканске оклоггљаче „Идахо“ н „Мисисипа". Ове две оклопњаче покрштене су у „Килкис- и л Лемнос“. Зајам је закључец по 6 од сто иитереса и гарантован је вншцима наплаћених прихода.

№Ш ЈПШМ — Број немачких официра у турској војсци. „Новое Времја" објааило је пре кратког врамене ове податке о немачким 0 фицир(има, који се калазе у турској војсци у Цариграду. Генерал Сандерс довео је дееет офцира. Они су допунјили војну мисију, која је &илр састављена од 28 официра 1 И 4 генерала. Не зка се број официра, који су дошли у Турску августа месеца. Али цифра официра, који су дошли у септембру, познате су и званично пбтврђене. 10. септембра дошло је двадесет и седам немачких официра из свих родова оружја, преко Бугароке у Цариград. 14. септембра румунски брод „Дација" искрцао је у Цариграду т.ри«аест виших офицкра, шеснзест подофицира и педесет шест артиљераца и стручња.ча за велике топове; они су имали за згдатак да организују одбрану Босфора и Дзрдзнела. 17. септембра специјални воз довео је из Софије у Цгриград 4.660 немачких војн!Ика и официра. Међу њима је било механичара, електричара, инжињерз за постављгње мина и стотино других војних стручњака. Кзда је оволико немачких официрт дошло само у септембру, онда није тешко закљУчити колико их је раније морало доћи!

Ер И ГшЕшн — I талија има да се бори против Аустрије По нати францускн револуционарни ^индикалигт и а тимилитар ст, Ерве, који се сзда бори под француском заставом као одмиевљени п триот, одговорио је Р-ћоту Гарибалдиу, када се по узио да се бзрз с Французима пр >тив Германа, да му сзде није месго у Фра ц>ској н.го у Италији. „Ваше је место дзнас, вели Ерве, у Итали и да проп"Веда/е свети рат п п отив вековних нспријатеља италијзн ког народа против Аустријанаца, к ји још

газе вашу браћу у Трсту и Триенту“. „Ви, кој .1 сте толико претрпели од аустријског насиља, не можете остати неутрални у часу, кад се Србија бори да Аустријанце истера из Босне, као што сте се ви борили да их истерате из ваших покрајина, у часу када моћни дах Француске Револуције толико препорођава Европу, да и сам Цар Никола васкрсава херојску Пољску.“ „Хоћете ли Трст и ТриентРРићоти Гарибалди, реците вашем наподу што би му рекао ваш отац: аа 'Грст и Тријент неће бити сриек италијанским пре него што оно покаж , да је кадро за њих пролити своју крв!“ „Рмћоти, сине великога Гарибалдиа, осганите у Италији уз кр!ља Емануела Трећег, кг ји ће шзти да је дошао час да понови дело Викгора Емануела другог који је, помоћу вашега оца, исгерао Аустријанце из Италије.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 23. октобра, На нашем бојишту није било промена. На источном фронту Немци су свугде у дефанзиви. Како у Источној Пруској, тако и у Пољској Руои напредују, отима!јућ 1 и од противника топове. Аустријанци се држе нешто мало боље на јужном делу реке Опатовке; али то долази отуда, што оу у том реону бројно јачи од Руса, који су своју гланну снагу бацили на северне немачке колоне. Но повлачење немачког десног крила и центра, псвући ће за собом пораз аустријоких тпругта. У Францусној су Немци свугде тучени. Њихови крвави |напади одбијени су на свима тачкама. Француски и енглески главни штабови смг 1 трају, да је савладана криза и да су немачки напади последњи напори. Савезници, у опште, очекују са великим оптиМ1Измом свршетак ратних опергција. Ш\ЏЏШ I Н1У — Како живе ц колико пате. Делнмичан пзвратак бегунаца Скупоћа ввлинЕ!, а зима на прагу. (Од пашег дописннка) Ниш, 22. октобра. Мислим да нећу претерати ако кажем, да сада у Нишу живиоко 4.000—5.000 Београђана!, свију сталежа и свих доба старости. Тако је сада; али раније, пре но што је издата дозвола за повратак, број Београђана, који су своја удобна огњишта заменили нишним уџерицама, пео се до 6—7.000. Још првог даца кад је издата дозволз за одлазак У Београд, воз који је кренуо дирентно из Ниша за Београд, био је пун Београђана. Оада пан, док још ова дозвола важи, он је све празнији и лразнији. Ко је хтео да оде „на пичну одгсворност", отишао је; ко Ј‘е хтео да остане, он је или ИШ 1 ГО само на неколино дана, због стаари, или се уопште није

ни мицао одавде. И тако је сада у Нишу мање бегунаца. Ово се нарочито познаје у нижем сталежу, међу сиротињом, кој|а се овде страховито намУчила и истрошила, и кзда се сада воатила нат.раг „П 1 а ма шта да је снађе”. Но ипак, ово проређиаање бегунаца није ни најмање изазвало падање цена жнвотним намирницама, нити су што појевтиниле кирије становима. Нишлије и даље, уз најљубазниј|И осмех, празне наше џепове, а ми се — плаћајући оно што смо у Београду некад плаћзли динар, оада, често и четвородупло — тешимо, да ово неће још дуго трајати. Нарочито је велика ташкоћа за станове, којих би било можда довољно, да често ти станови, иоји се издају за скУпе паре, нису до зла Бога рђави. И ако је врло много сиротиње отишло одавде, ње још увек има врло много. Та сиротиња још станује под условима који више одговарају лету него позној јесени. Али то само може да траје дгм, два, десет, па и петнаест дана. А шта ће бити после — кад удари киша, снег и мраз?!.. То је озбиљно питање, које се намеће нишкој општини, која се привремено има да стзра о београдској сиротињи која је добегла у Ниш. — т.

— Уинстон Черчил у Анвврсу —

Лондонски дописник „Ђорнале д’ Италија“ јавља, да је Уинстон Черчип отишао у шанчеве, код Ачверса, пре доласка енглеских маринских стрелаца, да би сам разгледао место. Први лорд адмиралитета пушио је мирно једну велику хавану, док су се немачке гранате распрскавале око њега.

У наступу искрености — Признање једног немачког офицнра. Већина немачких официра, које су Французи згјробили, или који су рањени или изгинули, имају код себа своје пр<ибелешке, које су че 1 Сто пута веома занимљиве. Ђеновски социјалистички лист „Лаворо" доноси интересантан извод из једног официрског писма: 4. септембар. — Ларозијер, на путу за Ноајон. — Ми смо ушли у састав армије бившег министра фон Херингена. После заморних маршева и после седмодневне акције ево нгс поред 9. дивизије, уз коју се храбро боримо већ два дана протнв непријатеља, којије из дана у дан све више дрзак и жесток. Овог јутра видели смо како пролши једна поворка заробљеника, међу којима се налази и неколико колонијзлних војника, туркоа и зузва. Заиста су ти зфрички војници одлични ргггници и стрелци, који се боре веома храбро, а уз то су и веома издржљиви. Французи се сад боре са истинском храброшђу, те много отежавају налредо«а 1 ње наших трупа. Наши су губитци веома знатни, нарочито У активним стрељ|г|чким пуковима.