Пијемонт

Стр. 2.

:п И Ј Е М 0 н т*

Број 268.

Сад пролази много аутомобила. Из&ројао оам их до стотиие и они преносе један стрељачки батаљон, који треба да.помогне 18. корпус, који је веомз пострадао. У сваком случају могу рећи, да се Французи бију као лавови. Пошто су веома пажљиви, ми према францускнм заробљеницима постувзмо са много поштовања и пажње. 6. септембар. — На путу за РеМ1ииур. — Наша последња победа, која је добијена око малог села и околине Ремикура, била је веома жалосна победа. Највише су упропашћени пукови из Хамбурпа!, Алтоне, Бремена, и уопште из п ровинцкј е Ш л езвиг-Х о л шта ј н а. Од толико цветајуће младежи мало је остало У животу. — Била је права шсапница. Затим смо, под веома тешким околностима отпочели борбу. Пошто смо за пет данз мор 1 али прећи 241 нилометар, ми смо и поред нвдовољне хране ушли у најгори окршзјј, у коме смо остали три дана, без јела и без воде. Ватра француске пешадије а тако исто 1 артиљерије просто јв убитачна. Боримо се оз одличним војницима и стрелцима првог реда, силни|м у нападу, жилавима у одбрани. Нашу је дивизију спзсла једино тешка артиљерија. Наши су губитци заиста озбиљни. Да би закопал 1 И мртве, морали смо прекопати земљу у целој једној шуми. Сад су такви тренуци да се човек подсмева свим!з осећајима цивилизације и човечности. Кад се војн 1 Ичка шапа спусти нз неку кућу, поуздано да у њој не оста-

је ништа. Сви се инстинкти јављају оа ужзсном снагом. Војник, који је чуо како звижде куршуми и праште гранате, вели у себи: „Зашто да пропустим згодну прилику, кад ми се указала. Можда ^у погинути још дан-ас.” И сви полете у подруме и на јело, као мрави на мртвог миша. 9. септембра. — Дреленкур. Шта ли нам спрема будућност ? Не знам, а тешко ми је и да помисл|им. Ако наша ослабљенз дивизија не добија помоћ, ми нећемо моћи да напредујемо. Баварци су нам много помогли, ари њихова интервенција није била довољна. Наш пук пољске артилерије сад има свега 4 батерије, којлма К0М131НДУЈУ 2 официра и 2 ађутанпа. Морали смо да евакуишемо Рибекур, у који је продрео непријатељ. Кад смо се удаљавали, нз(ша гз је артиљерија сравнила са земљом. Веомз смо збуњени, што се не можемо оријантисати; немамо карато, те не можемо знати распоред непр'ијатељских положаја, кој|И је у својим 01 пкопима. Већ сада многи пропадају од умо,ра и оскудице. Нарочито официри имају исл|3|бљене нерве, те су на крају своје снаге. Коњи, са којих већ неколико недеља не скидамо опрему, падају каз муве и кад који падне више га не можемо дићи н|3) ноге. Тако исто и многи војници. Једино што се држе најјачи војиици. Други падају на земљу не могу1)и да издрже толике невоље, убијени Умором и патњом, које нам налаже н131ша дужност.

— Документи из којих се види, да је званична Турска потпомагала организовање арнаутског упада у Србију. —

У јучерашњем јутарњем извештају, говорећи о турским и бугарским комитским четама, које су се биле појавиле око Дојра-на, поменули смо да ћемо обј13вити понека документа, из којих ће сс јасно видети, да су турски консулат у Скопљу и високе личности из Турске и Бугзрске биле у теоној вези са тим четама. За сад31 објављујемо у српском преводу одломке из овз два документа. 1. Извод из писма Садулах-беју, турском конзулу у Скопљу, преко отоманског послзнства у Нишу.

Ниш, 22. октобра.. Драги Сајде, пошто сам ти довде висзо, одем да се видим и нађем са Суад-бегом. Објаснио сам му ствар и он м;и рече: Ми од Садулах-беја очекујемо важне вести о тамошњем стању с обзиром на деликатност времена. Није само довољно отаљавање канцелзриских послова око пасоша, то се и само по себи разуме. Ми смо њега на тзжо важно место и положај поставили, верујући да +»е нам он на њему важне услуге учинити. Он не треба да се устручава н|и од чепа 1 Не треба узимати у обзир протесте месних власти.

Чак ако се укаже потреба, може и треба да Учини и таква пожртвсва1Њ)31, кбја би изазвала његов премештај. Ми ћемо га ипак ценити и на друго место преместити. На тај начин он неће тиме н|Гштз изгубити. М е м д у х. Оверава шеф цензуре 18. октобрз, 1914. год. Скопље. А. Шушкаловић. 2. Извод ,из писма његовој екселенциј|и, Исмаил Џамбулзду, упразнику јавне безбедности у Цариграду. Дојран, српско земљиште 18./9. 11.330 (1914.), петак. Поштовзни Исмаил-беже, И аио смо већ од месец дана на овамо дошли у дојранску к|Н(зу ради извођења аутономне Маћедоније, нисмо до сада били обавештавани, чаж ни у виду каквог извода мишљења, било од војске било од централног комитета. Није нам одговорено од стране централног иомитета на писмо, које смо посл 1 али. Према томе у положају, у коме се сада налазимо, изгледа, да лутамо по мраку. У селима, која прнпад(а|ју српокој држави, а која се налазе у дојранском рејону, извршена је потпуна организација: Н(ародна снага иша 900 оружаних Мусли'мана и 1.500 немуслимана, што свега чини 2.500 душа. Када смо први пут дошли овде, нама је централни комитет казао, да ће н;аша војска најдаље у року од 20 дана, објављујући рат Грчкој и Србији, ослободити ове крајеве. Међутим, дзни прођоше и сељаци се оправдано питају: Зашто се то одуговлачи? Велика одговорност припада нша и вама, који узалуд лијемо крв хиљаде наших људи. Незнамо политичко држање бугарске владе, али она ћути и њено ћутање изазива тешка рнзмишљања. Оно, што је чудновато ,и што нас највише изненађује, јесте повратак оних, који су требали ифи р<Е1ди револуционарног рада у битољски рејон. Може се сматрати да они ово чине из страха, али има веровзтноће да је ту и политика умешана. Ову ситуг(цију лично објасните Талат-беју. У име овдзшњих муклимзна, ми вас мопимо, да нам категорички јавите: колико још треба да чеин 1 мо, па да ово народу кажемо и општу забуну утишамо? Јер, као што сам пре казао, ако изгубимо народно поверење, боље да се вратимо у Цариград. И ако сам се небројено пута обраћао бугзрском комитету за оружје и муницију, на жалост, добили смо свега један од сто. Револуција и

рат цружјем бивају. Оутра- кад извршимо устшнан и загрозимо грчкој војсци, како ћемо повести нзрод против митраљеза и брзометних топова? Можемо ли то учииити моткама?- Због тога треба учинити одлучне кораке код бугарске владе. Молим вас, обратите на то пажњу Талат-беју. Капетан Јајај сад је у ђевђелиуоком рејону; ту се и креће. Бугари имви ју у тој околини једну чету од два човека. У свима осталим деловима Македоније они немају готово никакву народну снагу. Молим вас да ми што пре пошаљете одговор. Канали су познати: Атифу Митиду и Шукри беју. Незнам где се налази наша војска. Сви моји другови љубе руку Талат беју и поздр|Н(вљају вас. Нека нам Бог помогне у овом нзродном и државном послу. Старешина дојрзноког рејона, слушалац војне академије Босанац Мемед Али, бивши директор политичког одсека Аки беј с. р. П. П. У неколико је извршена организација У једном делу грчких села. Од пре тр;и месеца врши се утврђивање на дзанаестом кјилометру од дојранског језера, у северо-источном празцу, код Хамдоа и Лете. На ниже на овом месту месту Прци су поставили 12 топова, од којих су 4 град-

ска. Оазнали смо још неке појединости, али према добивеној наредби од стране војне власти саопштнли смо ово Др. Назиму и послзнику Атифу. На знање: одговор, који ћетв поолати, упутите шифром посланству, одакле ће централни комитет доставити комитетском изасланику у Струм 1 ици. Ово у року од три дана. На овај начин добиће се одговор, иначе ће писмом требати месец дана. Оверава вршилац дужности начелни 1 ка штаба Потпуковник Вел, Требињац.

1 б Ц1Ј1 шп! — После саветовања шефова 6угарских странака. Софија, 23. окт. Шефови опозиционих странака били су јуче код Министра Председника Радославова, који им је изложио ситуацију Бугарске у садашњим тренуцпма. По свр петку овог састанка шефови странака дрлсали су скуп и после скупа саопштили штампи, да је, према изјави Радославова, Вугарска у садашњој ситуацији решена, да се држи строге и лојалне неутралности. српском фронту — Неуспела аустријска офанзива према Србији. Планинска греда Борања—Јагодња—Гучево-Линија Лешница-Рача—Шабац.-Јуриши код Лиманске Аде и Парашнице. — Стратегијски увроци повлачења ив Мачве иШапца. — Официономија српске престонице

Господин Милан Бојовић, :пецијални ратни дописник „Руског Слова“, послао [е 1 рекјуче овај телеграфски иззештај своме листу: После пораза на Церу, Ау:тријанци су предузели још едном офанзиву у почетку :ептембра, али са истим успе<ом као и први пут. Они су 1 звршили напад Дуж целе Дрине и успели су да се проЗију око Зворника. Један део српске војске на 1 азио се у Срему, а други у Босни. Мали делови који су Зранили прелазе, одстуг.или :у у правцу Крупња и Аустрианци су пошли гредом плашна: Гучево, Јагодња и допли су до Великог Рожња. Звде их је срела главна срп:ка снага и отпочела је ве-

|лика битка, која се свршила потпуним поразом непријатеља. Он је хитно одступао пробајући да се брани на Малом Рожњу, Милетином, Бранковцу и Мачковом Камену. Но свуд је трпео пораз за поразом. Кад су Срби заузели Мачков Камен, њих је обасула страшна ватра из тешких непријатељских топова, који су се налазили на положајима с оне стране Дрине у Босни. На овом положају српска офанзива била је заустављена. Аустријанци су остали на греди Борање и Гучева, заузимајући простор дужином 20 и дубином максимум 5 километара. То је све, што су они заузели од Србије. При своме наступању, ау-

— Од победиоца Европе. —

Без војске, без снаге, бгз дисциплине нема политичке независности ни грађанске слободе. Када је цео народ наоружан и хсће да бргии своју слободу, непобедан је. Војска је народ. Само национална војска може ссигурати републици унутрашњи мир и уважење стражих држава. Моћ државз оснива се на бајонетима. Сваки народ, који губи из вида важност стајаће војске и који се ослања на дизање масе или милиције, биће исте судбине као Гали, а неће имзти ни ту славу дг да исти отпор, који је био последица ондашњет варварства и земљишта покривеног шумама, баруштинама, провалијЕма, без путева, услед чега га је било тешко освојити и лако браиити.

Ратна вештина сгстоји се, имајући слабију војску да имамо нздмоћност над непријатељем на тачци коју ми напгдамо илк на тачци коју је он напао; е(пи ова вештина, не учи се ни из књига, ни навином; то је такт руковођења, који управо сачињава ратног генкја. ...Вештина бити час дрзак, час мудар, јесте вештина успети. Вештина распореда трупа јесте велика ратна вештина. Поставите увек ваше трупе тако да, мз шта непријатељ предузео, затекне вас за мгли број дака прикупљене. Ратовању се учи само идући у ватру. Треба много ратовати па да рат схвптимо; треба предузети вег.ики број офанзивних операција, па да се сазна, како најмањи догађар или кгјмањи наговештај ободрава или декурзжира, одлучује једну операцију ипи другу. Тактика, еволуције, инжињерија и артиљерија могу се научити

из књига, отприлике као и геометрија; али операцијско знање добија се само проучавањем ксторије, ратова и битакз великих војековођа и сопственим искуством. Нема прецизних, одређених правила; све зависи од кграктера којим је природа обдарила ђенерала, од његових особина, његових недостзтака, од природе труп'г<, од домета ватреног оружја, од годишњег доба и од хиљаду околности, које чине, те су ситуације увек различне. Водите офанзиван рат као Александар, Ханибал, Цезар, Густав Адолф, Тирен, Принц Евгеније, м Фридрих; читајте, опет читајте историју њихових осамдесет и трм рата, угпедајте се на њих, то је једини нзчин да постанете велики војсковођа и да схватите тајне ратне вештине; ваш дух тако обавештен, учиниће те ћете ви одбацити начела, која су супротнз начелима ових великих људи. Ратна вештина је проста веш-

тина 1 и сва је у извршењу; у њој нема ничега неодређеног. Све је у њој здрав разум, ништа у њој није идеологија. Рат је чудновата вештина; уверавам вас да сам био шесдесгт битака и, нисам нгучио ништа више до оно што сам знао у првој. Погледајте Цезара: он туче прву битку као и последњу. Велика је вешти 1 на битакз променити, за време акције, своју операцијску линкју; то је моја идеја, која је потпуно нова. На тај начин добио сам битку код Мг 1 ренга: непријатељ се бацио на моју операцијску пинију да је одсече; ја сам је променио, и он се сам тада нашао одсечен. Згнимајте се највише артиљеријом; она увек закашњава, и никад је немамо довољно. Топовима се ратује. У артиљерији треба људи бар са годином дана службе. Велике битке добијају се артиљеријом. Артиљеријски официр, коме не-

достане мун 1 иције за време битке, заслужује смрт. Добра пешадија је несумњиво нерв војске; али ако се она дуго бори против моћннје артиљерије, деморали;ог1ће се и биће уништвна. Фридрих, ма како да је био великм човек, њије разумевао добро артиљерију. Најбољи генерали јесу ОН1И, кој(и кзлазе из тога рода о<ружја. Држи се, да ме значи ништа умети пласирати једну бзтерију, а то значи много. ....Битке треба бити само онда, када имгмо 70 рд сто изгледа на успех; битку и онда треба тући, када немвмо више да се надамо новим изгледиме, пошто је, по својој природи^ судбина једне битбте увек сумњива; али, кад смо се ј%дном за битку решили, ми треба или да победимо или да пропаднемо и француске трупе не треба да се повлаче пре но што су подједнако учиниле н»ихове највеће напоре. Глзвни командант треба да св