Пијемонт

Београд, СУВОТА 25 Октобар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 269. Година IV.

Противно својој навици да сваке године, с првом висибабом и љубичицом, кидишу на српске торове и српска огњишта, арнаутски качаци су сада, у позну јесен, прескочили наш државни плот код Ђаковице и Дојрана и почели стављати под нож мирно становништво. Из брижљиво прикупљених података енергичног команданта косовско-вардарске области види се, да су арнаутски упади спремани не само у арнаутским фисовима, већ и у престоницама Бугарске и Турске. Раме уз раме с Исом Бољетинцем и Бајрам Цуром, боре се против Србије и Црне Горе аустријски официри и бугарске комите. А да ни Турска није седела скрштених |руку, сведоче јуче публикована документа, из којих се види, да је турски консул у Скопљу, Садулах-Беј, био коловођа ове завере против Србије. Ма колико да су нам познати неукрогљиви разбојиички нагони арнаутских качака и бугарских комита, последњи упади, ипак, значе изненађење за Србију. Зашто? (1) Зато што озбиљни и са своје бесе чувени Есад-паша, познат са свога свемоћног, суверенског утицаја у Албанији, није осујетио разбојничке упаде својих најгорих поданика на наше земљиште. После његове посете у Нишу и многих изјава о најпријатељскијем држању арбанашких племена према Србији, ми смо очекивали да нашу јужну границу, бар за време овог тешког рата, неће узнемиравати качаци. (2) Зато што је бугарска влада изјавилз, да ће се за све време рата држати „строге и лојалне неутралности".

ИстовремеНо са откуцавањем ове изјаве у престонице зараћених држава, Бугарска је послала неколико својих чета на наше земљиште и, преко својих шовинистичких листова, оживела фантастичне приче о „српским зверствима у Маћедонији". (3) Зато што је званични представник Турске у Скопљу, противно односима који владају међу културним државама у мирно доба, радио против Србије. Да би улога Турске била још подлија и срамнија, утврђено је да је и младотурски комитет, преко Талат беја, био зрњћив гес1ог ове арнаутско-бугарско-аустријске трофузије против Србије. И ако изненађена, Србија није ни мало збуњена и уплашена последњим насртајима на њену јужну границу. Ђенерал г. Дамњан Поповић, командант косовско-вардарских трупа, благовремено се постарао да осигура ред и спокојство у Јужној Србији. Сви досад покушани препади свршили су се распрскавањем неколико стотина усијаних бугарских и чворноватих арнаутских глава. А ако се напади на Србију понове? Ако бугарска и даље буде газила своју неутралност одашиљањем комитских чета у Јужну Србију?... Пустимо нека место нас одговори руско „Ново Време“: „Ако је истина да се из Софије, у време кад Србија стражи мртву сгражу Словенству, шаљу комитске чете у српску Маћедонију, онда Софија може дочекати да буде сравњена са земљом. А ако просвећени арнаутскипатриотЕсад-паша остане равнодушан према упадима качака на српску територију, арбанско питање може поново постати предметом разго-

вора између сила које сад чине крај германском милитаризму." Из бојне лчније Туђа глава Недеља. После толико издржаних борби пук се одмара, да сутра, а можда још и истсг дана, опеш стуаи у борбу. У једној четп сви се брију, па и командир чеше. Само један војник није се обријао од како је од куће аошао. — А што се ти, Пешре, већ једном не обрнјеш? аита га командир. — Нећу да туаим цабе бријач\ — одговори Петар. — Море обрн се кад ти ка жем! — аодвикну командир. — Немој, молим те, госаодине! Туђа је ово глава све док рашујемо. Ако аогинем, свеједно је да л’ сам обријан или необријан; ако осшанем жив, удесићу се ка’ врајла.

ИшШшадје ј! Римк — Митинг у корист Трст® и Тријента. У италијзнској престоници приређен је пре неколико дана велики митинг у корист италијанских покра!Ј1Ина под Јустријским ропством. Гозорник Батист, посланик Тријента изазвао је силан аллауз својом изјавом, да Русија «ртнај|е ита|лијанска права на Трст и Тријент. Сви присутни су бурко поздравили Руоију. Међу ссталим гово'рнирим'а били су талијански народни посланици Барцилај, Бисолати и Галенца. После митинга маса се кренула најживљим р 1 имским улицамз, заустг|вљајући се пред посланстеимз држава Тројног Спорззума. Само је енергична интервенција полиције спречила, те на аустријском послЕЈНСтву нису разбијенЈи прозори.

Крункше 'Новог крзља — Жеља румунског краља Фврдинанда —

Из Букурешта саопштавају, да је краљ Фердинапд изразио жељу, да се његово крунисање изврши 10. јануара идуће године, на дан годишњице уједињења Влашке и Молдавије. Ова патриотска жеља изазвала је велико расположење у румунским патриотским круговима. Досад се мислило да ће се крунисање новог краља извршити почетком маја, у исти дан кад се и покојни краљ Карол крунисао.

Енглеска помоћ — Индиска пешадиј® у Бару. Руски листови јављају да је недавно у Бару ИЈСкрцана једна дивизија индиске пешадије (свегз 10.000 људи). Транспортне бродове допратила је једна француско-екглесна ескадра, која је штитила и оамо искрцавање. Озе Не трупе помоћи Црногорце, да б;и се убрзало освојење Котора. Утврђења у Котору не дају више тако вели«и отпор као раније. Нарочито је фор Врмац потпуно уништен експлозијом артиљериске муниције.

— Један вародостојан француски извештај. Добро обавештени и озбиљни францусК|И лист „Тан", у свом извештају са бојног поља, вели, да се Н|3 једнвм месту у Фр®нцускоЈЈ немачки и фрзнцуски шанчеви налазе на растојањуод свега 200 метар®. И једни и други положаји су јако утврђени, те се ни један од противника не усуђује да покуша да истера другог из његовог утврђења. Често се дешава, да се до фрамцуских шанчева крадом довуче

по неколико пруских војника, који се предају Французима и моле само, да им се да хлеба. Једном приликом предала сусе три Пруса; кад су видели, да Французи заиста хоће да их нахране, они замоле да их пусте, па ће довести још неколико својик другова. Кад им је то дозвољено, они оду и после неког времена врате се са 64 немачна војнииа. Сви су ови добровољни заробљеници молили, да им одмах дадУ што за јело, јер су, веле, много дана трпели оскудицу у свима

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 24. октобра. Око Шапца су отлочеле борбе са Аустријанцима!: један напад је већ одбијен са огромним аустријским губитцима. На осталим фронтовима није се деоило ништа значаЈЈније. На источном рзтишту ситуација је непромењена: руска се офанзиза успешно наставља. Немачки губитци су огромии. На француском левом крилу Нсмци су принуђени да обуставе нападе. Своје положаје нз левој обали Извра, које су тако скупо и прескупо платили, морали су напустити. Савезничка је оитуациј® веома повољнз, нарочито на крајњем левом крилу и центру.

Ругс—руга — Нови нвмачкн савезници Мисиоиарско друштво у Лондону неда но је примило писмо од једног мисионара из Родезије, у коме описуЈ - е стање ствари на граници немачке Источне Африке. Германци су скупили војску из племена Руга—руга, које је чувено са својих ловаца и ратника. Као карактеристика овит дивљака може да послужи ова опомена немачког команданта кој'у је упутио заповеднику суседне енглеске колоније: „Скупиге све Европљане, јер ће их моји урођенички војници све помлатити! -

1№ IIМП — Како је пропала аустријска офанзива према Србији. (Од Владнслава Савића, спецкјалног доиисинка „Дејли Телеграфа”) Учествујући као добровољзц У једном од нгших пукова, који је одбио многе аустријске нападе на положајима оио Крупња, г. Владнслав Савић, специјални дописник „Дејли Телеграфа", послао је своме листу овај изванредно лепо налисани извештај о неуспелој аустријској офанзиви лрема Србији. Највећа опасност по Србију био је брзи, одлучг(н Упад аустријских трупа. Да су Аустрнјанци прешли српсну границу ма у ком правцу лрве недеље по објави рата, српока војска, изненађена и растурена по пространој територији, не би се могла убрзо прикулигги и морала би се повући иза

Рудн 1 И«а, па да је чинила незнам какве надчовечанске напоре. Срби би не озмо оставили непријатељу замашан крај српског земљишта, већ би изгубили неколико хиљада војни 1 ка, који се сад срчано туку на бојном пољу, јер ти војници не би могли стићи до својих пукова, дз су Аустријанци нагло упали. Срећом ништа од тога није се десило. Неодлучни и мзлодушни покушаји аустри.јске војска да пређе границу и заузме Београд, били су сви редом поодбиј| 3 [ни, а то је дало времена и улило нове снаге српској војсци. За недељу дана српска војска била је концентрисана и спремна, да уђе у бој са пола мклиона непријатеља. АУСТРИЈСКО БЕСНИЛО. Рзздражени што им Орби не дају Београд, пустријски генерапи гтринупкше силну војсиу, око 250 хиљада, у северозападмом крају Србије. Они пређоше у кстк мах Дрнну и Саву и развише

своје пукове на фронту дугом 60 миља. Они охоло упшдоше у Србију, уверени да је заузеће те земље ствар од недељу две дана. Србн, прикуп)Ивши сз, сачекаше непријатеља на западним обронцима планине Цера. Аустри.јско лево нр.нло, наслањајући се на Саву, а деоно на Дрину, није могло бити померено, али Срби извршишв један од најлепших удзра, ударивши на аустријски центар и заузевши Цвр. На та|ј начин они пресекоше аустријску војску на пола и потукоше једну па друту силу. Та срп. победа била је први огромни пораз тевтомских 1 пр* 1 ија и прва брана навали немачког милитаризма. И ако је претила велика опасност од руског упадања у Галицију, аустријски генероли нису мсгли поднети срам, да их мала Србија потуче. Стога су тражили по сваку цену какав-такпв успех. У тој намери они се реше на нову офанзиву против Србије и побрину се да им победа будв сигурна.

Пошто попунише до нормалне јачине све своје потучене и деморзлисзне јединице, они довукоше резерве, одакле год могоше, и прикупише сзу силу, којом су располагали. Пре три недеље аустријска војска стајала је озако дуж српске грг|нице: 13-ти корпус према српском фронту Лозница—Лешница. 8- ми око Бељине. 9- ти на линији Митровица—Јарзк, дуж Саве. Делови 15-ог и 16-ог корпуса између Зворника и Сребрнице. Дивизија и по између Земуна и Беле Цркве, дуж Дунзва. ПОКУШАЈ ЗА ПРЕЛАЗАК ДРИНЕ. Укупко 250 хиљада до 300 хиљада људи одлучише да се освете за ранији порзз, те пређоше Дрику код Зворника и Бељине. Али у место да им главни упад буде кроз Мачву, ту сасвим наседоше. Сви покушаји да пређу

Дрину код Лозиице пропадоше, и последњи остатци потучених трупа превукоше се преко Дрнне 10. септембра. На фронту Љубовнја—Лозница, Срби су имали мејло војске, надајући се, да ће тај брдовити крај задржати непријатељево наступање. Еле, Аустријанци улучише ту згодну прилику да упадну у Србију. Ту они прикупише знатну снагу и трупе извежбпне за брдске крајеве. За пет дана иогли су напредоеати, али су плаћали врло скупо сваии и најмањи успех, јерсу се Срби борили огорчено за свзку стопу земље. Непријатељев удар био је намењен Ваљеву, седишту српске Врховне Команде и важном саобраћајном центру. Аустријанци су се били упутили врхом планиад Борање, Јагодње и Сокошском. Да су били заузели Рожан., на Соколсксј Планини, њихово наступање ка Ваљеву имало би успеха, јер Рожањ господари свима околним положајима, иоји се